Od ikone demokratije do kontroverzne liderke: Uspon i pad nobelovke koja se borila protiv represivne vlasti, a onda joj se iznenada priklonila M.I.M. 02.02.2021.
Poslednji opšti izbori u Mjanmaru, održani 8. novembra 2020, okončali su se ubedljivom pobedom vladajuće Nacionalne lige za demokratiju (NLD) Aung San Su Ći, koja je osvojila više od 80 odsto glasova i većinu u Skupštini Unije, ukupno 25 odsto, čak i nakon ustupanja mesta imenovanim predstavnicima vojske. NLD je u martu ove godine trebalo da oformi svoju drugu demokratski izabranu vladu pod de fakto vođstvom Su Ći, ali ti su planovi pali u vodi, a situacija se skroz preokrenula nakon što je u ponedeljak izvršen vojni puč.Vojska Mjanmara proglasila je rano ujutro 1. februara vanredno stanje na godinu dana, preuzela vlast u državi i potvrdila da je uhapsila visoke funkcionere vlade, uključujući Su Ći, zbog navodne izborne prevare na prošlogodišnjim izborima. Vlast je predata vrhovnom komandantu oružanih snaga, generalu Minu Aung Hlaingu, koji je na dan spornih izbora rekao da će vojska prihvatiti rezultate ali je posle – kad je pobeda NLD postala očigledna, a rivalska Stranka solidarnosti i razvoja Unije (USDP) tvrdila masovnu prevaru – vojska pokrenula istragu regularnosti izbora.
Očekivalo se da će NLD na izborima poraziti opoziciju, ali malo je njih i pomišljalo da će pobeda Lige zaseniti izbore iz 2015, na kojima je partija dobila kontrolu nad prvom demokratski izabranom vladom u Mjanmaru za pola veka. Iako je privredni rast zemlje usporio, a NLD nije uspela da ispuni svoja ključna obećanja – okončanje oružanog konflikta sa etničkim manjinama i reformu Ustava iz 2008. – NLD je imala jednu veliku prednost – popularnost svoje liderke, bivše prodemokratske aktivistkinje Aung San Su Ći, koja je vremenom samo rasla.
KO JE SU ĆI?Su Ći (75), ćerka revolucionara Aung Sana, oca moderne nacije koji je pogubljen kad je ona imala dve godine, veći deo svoje mladosti provela je u inostranstvu. Na Univerzitetu Oksford upoznala je budućeg supruga, britanskog akademika Majkla Arisa, sa kojim je dobila dva sina. Par je živeo u Oksfordu, međutim Su Ći se 1988. vratila u Jangon, tadašnju prestonicu Mjanmara, kako bi se postarala za umiruću majku.
Istovremeno s njenim povratkom dogodilo se da je dugogodišnji vojni lider zemlje i šef vladajuće partije general Ne Vin, sišao sa funkcije. Usledile su masovne studentske prodemokratske demonstracije protiv vojske, koja je vladala zemljom od puča 1962, a Su Ći se zatekla na njima. Krajem avgusta govorila je pred milion ljudi na masovnom protestu ispred pagode Švedagon u prestonici, pozivajući na demokratsku vladu. Demonstracije su ugušene u krvi a u septembru je nova vojna hunta preuzela vlast. Lideri protesta su ili ubijeni ili završili u zatvoru a uskoro se i Su Ći našla u kućnom pritvoru. Inspirisana filozofijom nenasilja Mahatme Gandija i budističkim konceptima, Su Ći je ušla u politiku da radi na demokratizaciji društva, te učestvovala u osnivanju NLD krajem septembra 1988. Su Ći je osuđena na kućni pritvor 20. jula sledeće godine. Nove vlasti ponudile su joj slobodu ako napusti zemlju, ali je ona to odbila.
- Kao majci, veća mi je žrtva da ostavim svoje sinove, ali uvek sam bila svesna činjenice da su ostali dali više od mene. Nikad ne zaboravljam da moje kolege koje su u zatvoru pate ne samo fizički već i psihički zbog svojih porodica koje nisu bezbedne vani, u većem zatvoru Mjanmara pod autoritativnom vlašću – rekla je ona tada.
Su Ći se, kako navodi Rojters, takođe plašila da joj vlasti neće dozvoliti povratak u zemlju. Iako je zastupala filozofiju nenasilja, deo bivših vojnih zvaničnika i političara koji su se tokom krize priključili NLD smatrali su da je sklona sukobima i napustili su Ligu. Ipak, Su Ći je zadržala popularnost i podršku, posebno omladine NLD s kojom je provodila najviše vremena. Sama je 2007. rekla da je izabrala nenasilje kao taktiku
“ne iz moralnih već političkih i praktičnih razloga”.
KUĆNI PRITVORTokom kućnog pritvora Su Ći se posvetila meditaciji i proučavanju budizma, što se reflektovalo u njenim mislima i naglašavanju potrebe za ljubavi i saosećanjem. Takođe je došlo do diskusije o kompatibilnosti demokratije i budizma i mogućnosti oslobađanja od autoritarne vlade putem istočnjačke filozofije. Tokom krize, prethodno demokratski izabrani premijer U Nu pozvao je opozicione lidere da se priključe njegovoj privremenoj vladi, za koju je tadašnji premijer Indije Radživ Gandi već signalizirao da će je priznati. Su Ći je kategorički odbila poziv, navodeći da će
“budućnost opozicije odlučiti narodne mase”.
Uz povremena puštanja tokom 21-godišnjeg perioda, Su Ći je ostala u kućnom pritvoru ukupno 15 godina, sve do novembra 2010, uprkos apelima za njeno puštanje. Tokom pritvora imala je nekoliko poseta vladinih predstavnika, od čega su prvi bili susreti sa liderom zemlje, generalom Tanom Švejom u jesen 1994, te generalom Hinom Njuntom u septembru. Više puta tokom pritvora patila je od pogoršanja zdravstvenog stanja i bila u bolnici. Iako se stalno žalila na pritvor, a brojne ličnosti i države stalno pozivale na njeno i oslobađenje 2.100 političkih zatvorenika u Mjanmaru, autoritativna vlada je smatrala da bi Su Ći
“verovatno potkopala mir i stabilnost zajednice”. Nakon što je USDP, podržan vojnom huntom, osvojio izbore 12. novembra 2010, vlasti su konačno pristale da oslobode Su Ći, čiji je pritvor okončan sledećeg dana.
Dan nakon što je izašla, Su Ći se založila za slobodu govora u svojoj zemlji i apelovala na svoje pristalice da ne klonu duhom. Takođe je rekla da “nije ljuta” na vojnu huntu i da je imala dobar tretman za vreme pritvora. Ona je navela da je prethodne večeri razgovarala sa rukovodstvom svoje stranke o budućnosti NLD, prvi put nakon sedam godina koliko je trajao poslednji kućni pritvor. Otprilike nedelju dana kasnije, ona se u Jangunu srela i sa svojim mlađim sinom Kimom, kojeg nije videla čitavu deceniju.
DOBITNICA NOBELOVE NAGRADEJoš dok je bila u pritvoru, Su Ći je 1991. dobila Nobelovu nagradu za mir, koju su u njeno ime primili sinovi Aleksandar i Kim. Novac koji je došao sa prestižnim priznanjem – 1,3 miliona dolara – Su Ći je iskoristila da uspostavi zdravstveni i obrazovni poverenički fond za narod Mjanmara. Nobelov komitet je u obrazloženju svoje odluke naveo da je Su Ći dobila nagradu zbog svoje nenasilne borbe za demokratiju i ljudska prava.
“Borba Su Ći jedan je od najizvanrednijih primera građanske hrabrosti u Aziji u poslednjim decenijama. Ona je postala važan simbol borbe protiv represije. Dodeljivanjem Nobelove nagrade za mir Aung San Su Ći norveški Nobelov komitet želi da oda počast ovoj ženi za njene neumorne napore i pokaže svoju podršku brojnim ljudima širom sveta koji teže demokratiji, ljudskim pravima i etničkom pomirenju mirnim sredstvima”, navedeno je. Su Ći je po izlasku iz pritvora održala govor u Oslu povodom dodeljene nagrade.
NA SLOBODI
Dok je bila u pritvoru, Su Ći je bila
“nedodirljiva” kako piše “Gardijan”. Sa policom punom prestižnih nagrada – Nobel, Saharov, Rafto, američki predsednički Orden slobode, Zlatna medalja Kongresa, Nagrada savesti – predstavljala je lice dostojanstva i milosti spram brutalnog režima. Ali, u decenijama koje su usledile, Su Ći je od demokratske ikone postala
“zauzeta političarka” a njen pad sa pijedestala je bio dug i bolan. Oko deset meseci nakon izlaska iz pritvora Su Ći je imala prvi sastanak sa tadašnjim predsednikom Teinom Seinom, bivšim generalom i šefom kvazi civilne administracije, što je označilo početak pragmatičnog perioda saradnje sa vladom.
Tokom 2011. imala je više sastanaka sa vladom što je dovelo do niza ustupaka. U oktobru je oslobođena desetina političkih zatvorenika a sindikati su legalizovani. U novembru je NLD objavio da namerava da se ponovo registruje kao politička partija, nakon čega je Su Ći održala telefonsku konferenciju sa tadašnjim američkim predsednikom Barakom Obamom, da bi se početkom decembra srela sa Hilari Klinton u Jangonu. Krajem istog meseca održala je i prvi ikad sastanak sa liderom strane zemlje, tajvanskim premijerom Jinglukom Šinavatrom. U januaru 2012. srela se i sa britanskim ministrom Vilijamom Hagom, što je ocenjeno kao značajna poseta za Su Ći i Mjanmar. Ona je studirala na Oksfordu i živela tamo, a Britanija je takođe najveći bilateralni donator Mjanmara.
Nakon 24 godine, Su Ći je 2012. posetila Evropu, uključujući odlazak u švajcarski parlament, u Oslu po Nobelovu nagradu i Oksford gde je primila počasnu diplomu. Iste godine proneo se glas da će Su Ći učestvovati na nacionalnim dopunskim izborima radi popune praznih mesta. Ona je potom i zvanično podnela prijavu za trku za mesto u donjem domu parlamenta u izbornoj jedinici grada Kavhmu na izborima u aprilu. Ali, u martu joj se neočekivano slošilo usled navodne iscrpljenosti tokom velikog skupa u Mandalaju, te je obustavila turneju pozivajući se na zdravstvene probleme. Ipak, početkom aprila je NLD objavio da je Su Ći osvojila mesto u parlamentu. Njena partija dobila je 43 od 45 ponuđenih mesta, čime je Su Ći zvanično postala liderka opozicije u Skupštini Unije. U maju su položene zakletve a u julu je Su ći prvi put ušla u parlament kao poslanica.
Nakon dve decenije otkako je nagrađena Nobelom, Su ći je u junu 2012. konačno održala govor u Oslu, mesec dana kasnije je izrazila želju da učestvuje na predsedničkim izborima u Mjanmaru 2015, iako joj je to zabranjeno Ustavom, jer je udovica i majka stranaca. Su Ći je u septembru 2012. primila Zlatnu medalju Kongresa SAD. Srela se i sa Obamom u Beloj kući, a kasnije rekla da je to bio “jedan od najdirljivijih dana u životu”. Dve godine kasnije, našla se na 61. mestu “Forbsove” liste najmoćnijih žena.
SUNOVRATKad se Su Ći 2015. vratila u vlast, njena platforma bila je okončanje građanskog rata, obećanje stranih investicija, smanjenja uloge vojske u politici i rešenje pitanja zločina mjanmarske vojske nad muslimanskom manjinom Rohindža. Ali, kad je tadašnji generalni sekretar UN Kofi Anan u avgustu 2017. objavio izveštaj o nasilju nad Rohindžama u Mjanmaru te savetovao brze promene, militantni pripadnici manjine su napali bezbednosne snage u državi Rakin, vojska je uzvratila. Spaljene su stotine sela a pripadnici Rohindža sistematski ubijani i silovani.
Oko 379.000 Rohindža pobeglo je u susedni Bangladeš, a visoki komesar za ljudska prava UN ocenio je situaciju kao “primer etničkog čišćenja iz udžbenika”. U šokantnom preokretu, Su Ći je okrivila “teroriste”, o krizi govorila kao o “ledenom bregu dezinformacija” i rekla da je vojska primenila “vladavinu zakona”. Ali, ono što je najviše iznenadilo javnost možda je bila sledeća njena izjava:
- Mi želimo da znamo zašto su oni otišli – rekla je Su Ći, kad se konačno oglasila po pitanju izbeglica.
Međunarodna zajednica kritikovala je bivšu opozicionarku zbog ćutanja o sudbini muslimanske manjine, a Su Ći je u međuvremenu otkazala zakazani put za Njujork, na Generalnu skupštinu UN. Svetska organizacija je izrazila zabrinutost zbog nasilja u Rakinu, dok je AI kritikovao Su Ći jer nije osudila zlostavljanje vojske i ocenio da su ona i njena vlada zabili
“glave u pesak”. U decembru 2019. Su Ći je otišla u Hag, da bi pred Međunarodnih sudom pravde branila mjanmarsku vojsku od optužbi za genocid protiv Rohindža. U govoru od preko 3.000 reči ona nijednom nije upotrebila ime te manjine, ističući kako su optužbe za genocid “nepotpune i navode na pogrešne zaključke”. Su Ći je priznala moguće zločine, ali okarakterisala slučaj kao legitimnu vojnu operaciju protiv terorista.
- Situacija u Rakinu je složena i nije ju lako dokučiti – rekla je ona sudu kako prenosi “Gardijan”, dodajući da su optužbe za genocide “nepotpuna slika” čitave situacije. U januaru sledeće godine sud je zaključio da je postojao
“stvarni i neposredni rizik od nepopravljive štete po prava Rohindža” i naredio mjanmarskoj vladi da zaštiti manjinu.
I DALJE POPULARNAIako je pala u očima sveta, imidž Su Ći u zemlji se i dalje
“drži”. Anketa Ljudske alijanse za kredibilne izbore iz 2020. Otkrila je da 79 odsto ljudi ima poverenja u Su Ći, što je porast sa 70 odsto u odnosu na 2019. “Gardijan” navodi da će njeno hapšenje u Mjanmaru biti viđeno kao povratak mračnih dana represivne vojne vladavine. Su Ći je u ponedeljak pozvala javnost na proteste zbog puča, a posmatrači upozoravaju da je situacija u zemlji neizvesna. Svetski zvaničnici su pozvali na hitno puštanje iz zatvora Aung San Su Ći u upozorili vojsku Mjanmara da poštuje rezultate izbora održanih 8. novembra. Život Su Ći i njenog muža Majkla predstavljen je u filmu Lika Besona iz 2011. “Dama”. Svojevremeno joj je i Bono Voks iz grupe U2 – s kojim se Su ći srela 2012. – posvetio pesmu “Walk on”, baš kao i saksofonista Vejn Šorter.
Izvor:
www.blic.rs
