Osnovni borbeni tenk Type 10, Japan

[Brok]

Sve je to moguće, ali ako i kada se to sprovede u delo mislim da će boljno polje biti u orbiti i svemiru, a ne na Zemlji.
Hoću da kažem da po mom mišljenju do će do takvih radikalnih zaokreta, pod uslovom da se ikada ostvare u praksi, proći još mnoogo decenija.

[Bozo13]

Sci fi oko pogona? Oko topa da, ali pogon je ostvarljiv.

Koristio ga je Ferdinand/Elephand (SdKfz184) u DSR. I nisam zabiležio podatak, da je problem vozila bio oko tog tipa pogona, več je problem  bio na drugim stvarima.

Na osnovu rezultata prethodnih modela data je specifikacija, a zatim i nalog kompanijama „Porsche" i ,,Henschel“ za razvoj teškog tenka, koji bi bio naoružan topom kalibra 88 mm. U firmama su prototipovi dobili oznake VK 4501(P) i 3601(H). Krajnji rok određen za prezentaciju bio je maj—jun 1942. godine. Doktor Ferdinanad Porsche je za svoj model koji je još označen kao Type 101 ili Tiger(P) preuzeo motomo-transmisino odeljenje sa VK 3001(P). Dva paralelno postavljena 10-cilindrična benzinska motora vazdušnog hlađenja Type 101/1 (2x 235,2 kW) su svojim radom inicirala obrtanje rotora dva generatora. Njihova energija zatim se prenosila na dva elektromotora, koja su predavala snagu na pogonske točkove. Hodni deo sastojao se od šest dupliranih točkova, koji su u parovima preko kolica ovešani torziono. Kako bi masa tenka bila što ravnomemije raspoređena upotrebljene su gusenice Širine 640 mm. Celokupni elektro deo transmisije izradila je firma ,,Siemens-Schuckert“. Za izradu kupole sa topom 88 mm KwK L/56 bio je zadužen ,,Krupp“.

Izvor: Naoružanje drugog svetskog rata, Nemačka, Tenkovi i oklopna vozila, knjiga 1, autor Duško Nešić

[kumbor]

Može li mi neko objasniti kakav je to klipnoradijalni motor? Pretpostavljam da je reč o SUS motoru sa unutrašnjim sagorevanjem, jer drugih za sada nema. Svaki je klipni. a radijalni može biti sa zvezdastim položajem cilindara, mada sumnjam da je o tome ovde reč. Tim pre, ovde gore neko pominje da je pogon putem hidromotora. Takav motor za pogon motornih vozila za sad ne postoji. Postoji hidraulička transmisija, ali to je sasvim druga stvar. A ja sam veliki teoretičar pogona, sa srednjom ocenom iz fizike "3", dok sam je imao, jer sam od nje pobeg`o kao i od matiša.

[Solaris]

Prvo ovo.

"Zvezda" ili radijalni motori

Pa ovo.

Hidraulički motor

Takav motor za pogon motornih vozila za sad ne postoji.

Postoji, naprimjer pogoni na bagerima su takvi, sad uglavnom se koriste aksijalni motori ali ima svega.

poz.

[Solaris]

Kad sam razmišljao kako bi po meni izgledao najbolji pogon ..

Kad smo kod pogona, neznam zašto se ne razvija elektro pogon, gde motor nije klasičan, nego je u funkciji generatora struje, dok je pogon na kotače vezan na elektrokotor kod kotača (u kotaču?). Šta bi se dobilo sa tim? Menjač nebi više bio potreban (u klasičnom smislu) a ni kvačilo. Strav prenosa energije iz motora do kotača bi se pojednostavila.
Znam da se več u vreme PSR igralo sa električnim pogonom tenka ali se odustalo. A i lokomotice koriste sličan sistem.

LPB

Mislim da je pre glomazno i komplicirano za mali objekt kao šta je tenk.

Klasika : motor-transmisija -pogon
Elektrika : motor-generator- elektromotor-kontrola-pogon.

poz.

[kumbor]

Solaris, naravno da znam šta je konfiguracija cilindara u motoru, a ona može biti kakva hoćeš, ako iznađeš odgovarajuće inženjersko rešenje. Znam i šta je radijalni  položaj cilindara, gde je radilica u centru motora a teme komore izgaranja je onda valjda u vrhu cilindra. Prosto, poslednji radijalni (zvezdasti) motori napravljeni su pre oko pola veka, jer su bili neekonomični po novijim zahtevima, kao i svi klipni motori u avijaciji, sem specijalnih- za lake letelice, itd. Izuzimam ruske/sovjetske  brodske dizele 42/56/ЧСПН 16/17, koji su grana razvoja za sebe, mada imaju jasna ograničenja i nepraktičnosti u upotrebi. A kakav ustvari motor ima taj japanski tenk? Japanci su izvrsni inženjeri, ali da naprave principijalno novi motor, i stave ga u tako važan oružni sistem ako što je MBT, bez isprobavanja u komercijalnom sektoru, nije mi uopšte verovatno. Da je tako, danas bi vankelov motor i urlao drumovima, i leteo, i ronio... a ostao je do danas manje više neuspešan pokušaj, ne zbog pogrešnog principa, već zbog ograničenja klasične tehnologije.

[Solaris]

A kakav ustvari motor ima taj japanski tenk?

Ima najobičniji dizel koji onda gura hidro pumpu a ona dalje hidro motore.
Nikakvo čudo, već viđeno ali valjda ne na tenkovima.

poz.

[Pero™]

Kad sam razmišljao kako bi po meni izgledao najbolji pogon ..

Kad smo kod pogona, neznam zašto se ne razvija elektro pogon, gde motor nije klasičan, nego je u funkciji generatora struje, dok je pogon na kotače vezan na elektrokotor kod kotača (u kotaču?). Šta bi se dobilo sa tim? Menjač nebi više bio potreban (u klasičnom smislu) a ni kvačilo. Strav prenosa energije iz motora do kotača bi se pojednostavila.
Znam da se več u vreme PSR igralo sa električnim pogonom tenka ali se odustalo. A i lokomotice koriste sličan sistem.

LPB

Kod automobila elektro pogon ima sasvim drugu funkciju. Delomično zbog pogona sa akumulatora, delomično zbog stajanja na mestu u gradskoj vožnji, delomično zbog rekuperacije energije kod kočenja.

E sad si predstavljaj veličinu motora 1kW kod usisivača, pa pomnoži to sa 1000 (odprilike) da dobiješ snagu motora modernog tenka. To bi drastično povečalo težinu tenka, a kde su još akumulatori. Zakone fizike se ne može zaobiči.

Naravno i menjač guta efektivnu snagu motora, ali je ipak lakši od elektro pogona. A naravno kod vojne tehnike potrošnja nije toliko u pitanju kao kod komercialnih vozila.

[micha]

   U velikoj smo zabludi što se tiče elektro-motornog pogona! Od usavršavanja Teslinog asinhronog motora sa stepenom iskorišćenja od preko 95% do sada još nije pronađen efikasniji i jednostavniji motor. Ne samo što sa njim nema potrebe za reduktorom, koji inače služi da popravi nepovoljnu karakteristiku SUS motora zato što ovaj najveći moment ima pri vrlo visokom broju obrtaja (maltene maksimalnom) za razliku od električnog koji pun moment ostvaruje odmah pri startu i konstantan je nezavisno od broja obrtaja, već i zato što je jednostavno upravljati njime upotrebom frenkventnog generatora kako za promenu broja obrtaja tako i za kočenje motorom. Zbog navedene nepovoljne karakteristike SUS motora i slabog stepena iskorišćenja (do 35% max. za turbo-dizel) za pogon vozila istom brzinom elektromotor može imati 3 puta manju instalisanu snagu, tj. umesto dizela od 100KS dovoljan je asinhroni motor od 40-tak KS! Takođe gubi se potreba za komplikovanim sistemom za podmazivanje, hlađenje vodom i odvod izduvnih gasova koji je neophodan kod SUS-a. Uz inače povoljniji odnos težina motora/snaga u korist el. motora, dobija se u startu najmanje duplo lakša pogonska grupa, sastavljena od deset puta manje mehaničkih delova, uz daleko bolje ubrzanje, veću max. brzinu, manju potrošnju a samim tim i veći radijus kretanja samog vozila.

   Osnovni nedostatak vozila na električni pogon je smeštaj el. energije tj. akumulatori. Sadašnja tehnologija ne omogućava dovoljan radijus kretanja ovakvih vozila zbog malog kapaciteta baterija. Koncept putnička vozila, koja koriste hibridni pogon mogu se kretati pomoću baterija do 100-njak km a ukupno su teža od istog vozila sa klasičnim motorom i rezervoarom za gorivo, što smanjuje njihovu max. brzinu, ubrzanje i radijus čime su daleko ispod konkurenata. Američka vojska odavno eksperimentiše sa el. pogonom iz gorivih ćelija, koje takođe imaju visok stepen iskorišćenja  pri dobijanju struje iz goriva hemijskim putem. Ograničenje ovakvog koncepta uz relativno novu tehnologiju je mogućnost eksplozije prilikom pogotka u samu komoru gorive ćelije i potreba za visokom temperaturom od 600 C da bi hemijski proces dobijanja el. energije iz ugljovodonika otpočeo.

   Električni pogon automobila nije toliko stran jer su prvi automobili u 19. veku do usavršavanja SUS motora uglavnom išli na baterije. Takođe na železnici u dizel-električnim lokomotivama, na Damperima za prevoz rude u površinskim kopovima, raznim plovilima i mašinama tj. svugde gde je neophodan veliki moment na malom broju obrtaja uz preciznu kontrolu koristi se dizel motor za pogon generatora koji proizvodi stuju koja zatim pokreće pogonski elektro motor. Iako se na ovaj način gubi dosta energije tj. stepen iskorišćenja je mali, prilikom prevođenja energije iz jednog vida u drugi, ostvaruje se potreban zahtev za autonomiju od el. kablova i kontrolu prenosa snage. Pomenuta dizel-električna lokomotiva, popularna Kenedi,  koja se može sresti na neelektrificiranim prugama ne bi mogla da se pokrene iz mesta da je pogoni samo dizel motor usled slabog kretnog momenta, dok električna lokomotiva mora da ima poseban uređaj za blokadu proklizavanja usled velikog momenta sličnog parnim lokomotivama koje pri kretanju iz mesta uvek malo proklizavaju.

   Pitanje je dana kada će se pojaviti tenk sa električnim pogonom kao kompletnim rešenjem moto-transmisionog odeljenja. Navedeni problem vezan za akumuliranje el. energije će se sigurno uskoro povoljno rešiti bilo modernizacijom gorivih ćelija i njihovom bezbednom primenom, bilo osvajanjem nove vrste akumulatora koji će imati višestruko veći kapacitet od postojećih uz mogućnost relativno brzog punjenja. Velike zemlje koje kontrolišu ogromne izvore nafte su odavno počele sa istraživanjem ovog problema pa čisto sumnjam da nisu odmakle dalje od početka, samo što rezultate, izgleda, vešto kriju. Uglavnom, informacije na ovu temu su jako šture ali jedno je sigurno. Do sada niko nije objavio da je ovakav pogon nemoguće napraviti a to već dovoljno govori...

[DusanC]

Hmm izgleda da se malo rasplinusmo....
Znači hidro CVT=klipnoaksijalna pumpa promenljivog kapaciteta (nju pogoni SUS ili elektro motor)+upravljački blok+klipnoradijalni hidro motor

Kod elektro pogona da fantaziramo da se izbaci reduktor... Pa elektro motor od 500kW sa 100nak rpm bi bio veći od kupole tenka zbog velikog obrtnog momenta. Znači radi se obrnuto, sa reduktorom i motorom velikog rpm da bi bile male struje tako da invertor ne bi bio kontejner kao pola tenka, a i mnogo je manji motor.
Uglavnom problem je u gustini snage za nizak izlazni broj obrtaja u određenom rasponu, tu je najbolji hidro CVT.

PS. CVT=Continuous variable transmission.

[Brok]

Osnovni nedostatak vozila na električni pogon je smeštaj el. energije tj. akumulatori. Sadašnja tehnologija ne omogućava dovoljan radijus kretanja ovakvih vozila zbog malog kapaciteta baterija. Koncept putnička vozila, koja koriste hibridni pogon mogu se kretati pomoću baterija do 100-njak km a ukupno su teža od istog vozila sa klasičnim motorom i rezervoarom za gorivo, što smanjuje njihovu max. brzinu, ubrzanje i radijus čime su daleko ispod konkurenata. Američka vojska odavno eksperimentiše sa el. pogonom iz gorivih ćelija, koje takođe imaju visok stepen iskorišćenja  pri dobijanju struje iz goriva hemijskim putem.

Nemoj da zaboraviš i ukupnu masu tenka koji bi bio pogonjen na el. energiju.
Inače prednost kod pogona na el. energiju je veliko ubrzanja od 0 do 100 km/h (ili kod tenkova od 0 do 50 km/s), ali kao što si pomenuo, problem je ukupan akcioni radijus kretanja.

[milan333]

Ovakav sličan motor sam video na nekom bageru u Mostogradnji, kad sam razmišljao tamo da se zaposlim. Bio sedam dana i video rasulo naše organizacije i truda, pa bjež. Mislim da je rešenje dobro, ali i skupo, jer čini mi se da je to bio jedan od skupljih delova bagera. Takođe koliko sam shvatio hidro pogon bilo kog tipa je više rizičan po posadu (pucanje vodava viskog pritiska i td.), pa je ranije izbegavan i osuđivan na neuspehe. Ovako je izgledalo taj hidroulički motor sto sam ja imao u rukama.
[ Attachment: You are not allowed to view attachments ]
Takođe postoji i varijanta gde je ceo motor tj. kućište pod nekim tupim uglom uglom do 135 stepeni, ako je to praktično sa aspekta ugradnje. Bager sa ovakim motorom i nije imao neke velike maksimalne brzine. Mislim da je kod ovog rešenja problem postići veći broj obrtaja, a snaga se reguliše pritiskom u sistemu. Mislim da je motor jako osetljiv na velika dinamička opterećenja pa je verovatno vezan na transmisionu celinu.

[MOTORISTA]

Ovakav sličan motor sam video na nekom bageru u Mostogradnji, kad sam razmišljao tamo da se zaposlim. Bio sedam dana i video rasulo naše organizacije i truda, pa bjež. Mislim da je rešenje dobro, ali i skupo, jer čini mi se da je to bio jedan od skupljih delova bagera. Takođe koliko sam shvatio hidro pogon bilo kog tipa je više rizičan po posadu (pucanje vodava viskog pritiska i td.), pa je ranije izbegavan i osuđivan na neuspehe. Ovako je izgledalo taj hidroulički motor sto sam ja imao u rukama.
[ Attachment: You are not allowed to view attachments ]
Takođe postoji i varijanta gde je ceo motor tj. kućište pod nekim tupim uglom uglom do 135 stepeni, ako je to praktično sa aspekta ugradnje. Bager sa ovakim motorom i nije imao neke velike maksimalne brzine. Mislim da je kod ovog rešenja problem postići veći broj obrtaja, a snaga se reguliše pritiskom u sistemu. Mislim da je motor jako osetljiv na velika dinamička opterećenja pa je verovatno vezan na transmisionu celinu.

Ovakav pogon je dobar samo za male i konstantne brzine kretanja. Sličan sistem je bio ugrađen na lovce mina M-151/152 i 153 u JRM.

[duje]

Vir: Defender hr
http://www.defender.hr/

Borbeni tenk Type 10 postaje oslonac japanskog oklopa

Datum objave:
23.06.2014

Borbeni tenk Type 10 bi trebao postati stup japanskih tenkovskih postrojbi. Prema podacima koje je prikupio Forecast International Government and Industries Group, japanska vojska trenutno raspolaže sa 410 tenkova Type 74 i 341 Type 90. Open-source izvješća pokazuju kako japanska vojska namjerava nabaviti približno 550-600 Type 10 tenkova.

Kada Type 74 i Type 90 tenkovi budu otpisani iz uporabe, japanska vojska će imati na raspolaganju oklopnu borbenu silu manjih dimenzija, ali u konačnici daleko sposobniju na terenu. Osim toga, veća razina standardizacije i korištenje modularnih komponenti imaju za namjeru pojednostaviti održavanje i logistiku unutar japanske vojske.

Premda nije objavljena niti jedna verzija tenka Type 10, vjerojatno je da će japanska vojska koristiti projekt Type 10 kao osnovu za širenje flote vozila, sposobnih za obavljanje logističkih operacija, izvlačenja i zapovjednih dužnosti.

[Bozo13]

[ Attachment: You are not allowed to view attachments ]
[ Attachment: You are not allowed to view attachments ]
[ Attachment: You are not allowed to view attachments ]