Redak tenk sovjetske proizvodnje T-72AG ušao je u upotrebu u američkoj vojsci18.09.2024.
203. izviđački bataljon američke vojske nedavno je učestvovao u Severnom udaru 24, prikazujući retkost iz sovjetske ere: tenk T-72AG. Ovo nije prvi put da se ovaj tenk pridružio američkim vojnim vežbama. Prvobitno predstavljen na IDEKS izložbi 1997. godine, T-72AG je imao ograničene međunarodne narudžbine. Američka vojska ga je nabavila za analizu protivničke opreme usred globalnih tenzija koje se razvijaju i promene vojnih strategija.
I američka vojska i vazduhoplovstvo koriste različite sovjetske i ruske sisteme, kao što su MiG-29 i različiti modeli tenkova, prvenstveno za obuku i obaveštajne poslove. Integracijom ovih platformi u svoje vežbe, američke snage stiču ključni uvid u sposobnosti i taktike potencijalnih protivnika.
[ Attachment: You are not allowed to view attachments ]
Prvobitno predstavljen na IDEKS izložbi 1997. godine, T-72AG je imao ograničene međunarodne narudžbine. Američka vojska ga je nabavila za analizu protivničke opreme usred globalnih tenzija koje se razvijaju i promene vojnih strategija.
I američka vojska i vazduhoplovstvo koriste različite sovjetske i ruske sisteme, kao što su MiG-29 i različiti modeli tenkova, prvenstveno za obuku i obaveštajne poslove. Integracijom ovih platformi u svoje vežbe, američke snage stiču ključni uvid u sposobnosti i taktike potencijalnih protivnika.
Nabavka MiG-29 bila je vođena potrebom da se spreči Moldavija da proda ove visokotehnološke avione Iranu, što je moglo da ugrozi regionalnu stabilnost. Ulaskom, SAD ne samo da su blokirale ovu rizičnu prodaju već su svojim pilotima pružile priliku da iz prve ruke prouče sposobnosti MiG-29, koje su u rangu sa američkim avionima poput F-15 i F-16. Ovo znanje obogaćuje okruženje za obuku, nudeći realistične scenarije koji pripremaju pilote za potencijalne susrete sa ruskim snagama.
[ Attachment: You are not allowed to view attachments ]
Štaviše, korišćenje ovih sistema povećava tehnološku prednost američke vojske. Vazduhoplovstvo SAD je postavilo specijalne jedinice za reverzibilni inženjering stranih tehnologija, koristeći zarobljenu ili kupljenu opremu za poboljšanje američkog vojnog hardvera.
Praktično iskustvo sa avionima kao što je MiG-29 omogućava SAD da fino podese svoju taktiku i sisteme, obezbeđujući spremnost za različite borbene situacije. Ovaj pristup korišćenja tehnologije iz sovjetske ere jača i trenutnu operativnu spremnost i doprinosi dugoročnom napretku vojnih sposobnosti.
T-72AG, slično kao i MiG-29, igra ključnu ulogu u SAD, iako sa značajnim modifikacijama u odnosu na svoj prvobitni dizajn. Prvobitno ukrajinska nadogradnja serije T-72, ovaj tenk je napravljen da poboljša performanse i borbenu snagu. Sa integracijom novog dizel motora 6TD-serije, sposobnog da ponudi ili 1.000 KS ili 1.200 KS, T-72AG se ističe u smislu mobilnosti i efikasnosti, posebno na visokim temperaturama do 55°C.
[ Attachment: You are not allowed to view attachments ]
Roneći dublje, T-72AG se može pohvaliti najsavremenijim sistemima za kontrolu vatre (FCS). To uključuje vrhunski noćni vid, prošireni domet ciljanja i napredni balistički računar. Sa težinom od oko 45.5 tona, ova elektrana može dostići maksimalnu brzinu od 65 km/h, ili impresivnih 75 km/h kada je opremljena brzim menjačem.
Što se tiče zaštite, T-72AG se ne zadržava. Poseduje kontakt-5 eksplozivni reaktivni oklop, sličan onome što se nalazi na tenkovima T-80UD i T-84, pružajući robusnu odbranu od modernog protivtenkovskog naoružanja.
Uprkos impresivnom tehnološkom napretku, T-72AG se borio da dostigne željeni nivo proizvodnje. Nekoliko faktora doprinosi ovom pitanju, posebno finansijska ograničenja sa kojima se suočavaju mnogi potencijalni operateri koji bi imali koristi od nadogradnje svoje postojeće flote T-72.
Visoki troškovi u vezi sa paketom nadogradnje, zajedno sa ograničenim budžetima za odbranu, obeshrabruju mnoge zemlje od ulaganja u T-72AG. Pored toga, nedostatak snažne međunarodne marketinške strategije i jaka konkurencija drugih modernih sistema rezervoara takođe su ometali njegovo usvajanje.
Osim finansijskih prepreka, proces nadogradnje dolazi sa tehničkim izazovima koji mogu odvratiti potencijalne kupce. Potreba za specijalizovanim veštinama i objektima za implementaciju paketa za nadogradnju, zajedno sa zahtevima za stalnim održavanjem i podrškom, može biti ogromna za mnoge nacije.
Ovaj scenario je posebno relevantan za zemlje sa ograničenim vojno-industrijskim kapacitetima ili one koje zavise od strane pomoći za svoje vojne potrebe. Stoga, iako je T-72AG izvodljiv izbor za nadogradnju zastarele flote T-72, mešavina finansijskih, konkurentskih i logističkih prepreka ometa njegovu široku proizvodnju i usvajanje.
Do danas je proizvedeno oko 60 tenkova T-72AG, uglavnom za upotrebu od strane ukrajinske vojske, koja je prilagodila ova vozila kako bi poboljšala njihovu efikasnost protiv savremenih pretnji. Ovaj pokušaj modernizacije počeo je početkom 2000-ih, vođen uvidima iz sukoba kao što je Zalivski rat, gde su stariji modeli T-72 pronađeni u nedostatku protiv naprednog naoružanja.
Za sada, operativne sposobnosti tenkova T-72AG su prilično ograničene. Do 2024. godine samo oko 40 jedinica ostaje funkcionalno u Ukrajini. Borbena šteta i logistički problemi, uključujući nedostatak rezervnih delova i izazove održavanja, ometaju efikasno raspoređivanje tenkova. Druge nacije koje su nabavile T-72AG, kao što su Gruzija i Sudan, naišle su na slične poteškoće, što je komplikovalo ukupan broj operativnih tenkova na globalnom nivou.
Izvor
Svaka čast američkoj vojsci, ovo je najviši stepen obuke kada su u pitanju vežbe za uništavanje oklopne tehnike druge strane.
Mislim da bi bez problema i Rusija sada mogla da sastavi jedan operativan ako ne Leoparda 2 onda gotovo sigurno Abrams koji se koristi u sastavu OSU, te i da ga Rusi koriste u obuci svojih jedinica. Jedno je nešto pročitati o manama tehnike ali sasvim je drugi osećaj kada ga imaš u celosti u operativnom stanju za obuku.
