PALUBA
February 01, 2023, 07:27:41 pm *
Welcome, Guest. Please login or register.

Login with username, password and session length
News: Važno - Prilikom registracije lozinka mora da sadrži najmanje osam karaktera, od toga jedno veliko slovo, i bar jednu cifru, u protivnom registracija neće biti uspešna
 
   Home   Help Login Register  
Del.icio.us Digg FURL FaceBook Stumble Upon Reddit SlashDot

Pages:  1 ... 17 18 19 20 21 22 23 24 25 26 27 28 [29] 30 31 32 33 34 35   Go Down
  Print  
Author Topic: Srbija u Prvom svetskom ratu...  (Read 162008 times)
 
0 Members and 1 Guest are viewing this topic.
robertino
mladji vodnik
*
Offline Offline

Posts: 154


« Reply #420 on: November 18, 2018, 12:33:52 pm »

mali off.
Ima li netko popis regularne i dobrovoljačke vojske, kartu, tablicu koje su sve jedinice, znam da je bilo dosta i Hrvata (kao Stepinac npr.) u borbi ali i Srbi iz Amerike
Logged
Boro Prodanic
Global moderator u penziji
kapetan bojnog broda
*
Online Online

Gender: Male
Posts: 11 933


« Reply #421 on: November 18, 2018, 01:02:09 pm »

mali off.
Ima li netko popis regularne i dobrovoljačke vojske, kartu, tablicu koje su sve jedinice, znam da je bilo dosta i Hrvata (kao Stepinac npr.) u borbi ali i Srbi iz Amerike

Za koju stranu tražiš, Srpsku vojsku ili vojske Austrougarske, Bugarske i Nemačke?
Logged
robertino
mladji vodnik
*
Offline Offline

Posts: 154


« Reply #422 on: November 18, 2018, 01:54:47 pm »

mali off.
Ima li netko popis regularne i dobrovoljačke vojske, kartu, tablicu koje su sve jedinice, znam da je bilo dosta i Hrvata (kao Stepinac npr.) u borbi ali i Srbi iz Amerike

Za koju stranu tražiš, Srpsku vojsku ili vojske Austrougarske, Bugarske i Nemačke?

Na Srpsku vojsku sam mislio, a ako može može i od Austrougarske
Logged
MOTORISTA
Global moderator u penziji
kapetan bojnog broda
*
Offline Offline

Gender: Male
Posts: 62 007



« Reply #423 on: November 20, 2018, 08:13:39 am »

Mišićeva naredba za ovanzivu na Solunskom frontu.

[ Attachment: You are not allowed to view attachments ]

[ Attachment: You are not allowed to view attachments ]

[ Attachment: You are not allowed to view attachments ]

[ Attachment: You are not allowed to view attachments ]


* Misic01.jpg (107 KB, 666x960 - viewed 68 times.)

* Misic02.jpg (102.81 KB, 636x960 - viewed 50 times.)

* Misisc03.jpg (96.76 KB, 720x960 - viewed 55 times.)

* Misisc04.jpg (58.68 KB, 698x960 - viewed 62 times.)
Logged
MOTORISTA
Global moderator u penziji
kapetan bojnog broda
*
Offline Offline

Gender: Male
Posts: 62 007



« Reply #424 on: November 25, 2018, 08:36:39 pm »

Vojna knjižica Kraljevine Srbije.

[ Attachment: You are not allowed to view attachments ]

[ Attachment: You are not allowed to view attachments ]

[ Attachment: You are not allowed to view attachments ]

[ Attachment: You are not allowed to view attachments ]

[ Attachment: You are not allowed to view attachments ]


* Vojnicka knjizica srb 01.jpg (146.94 KB, 800x659 - viewed 44 times.)

* Vojnicka knjizica srb 02.jpg (147.65 KB, 800x600 - viewed 59 times.)

* Vojnicka knjizica srb 03.jpg (132.6 KB, 800x600 - viewed 57 times.)

* Vojnicka knjizica srb 04.jpg (124.61 KB, 800x600 - viewed 48 times.)

* Vojnicka knjizica srb 05.jpg (124.09 KB, 800x600 - viewed 56 times.)
Logged
MOTORISTA
Global moderator u penziji
kapetan bojnog broda
*
Offline Offline

Gender: Male
Posts: 62 007



« Reply #425 on: November 28, 2018, 10:49:52 am »

Cenim da su pločice sa Solunskog fronta. Ukoliko neko ima dodatni info, bilo bi lepo da to podeli.  Smiley

[ Attachment: You are not allowed to view attachments ]


* Plocice srbija PSR.jpg (146.55 KB, 800x600 - viewed 58 times.)
Logged
Boro Prodanic
Global moderator u penziji
kapetan bojnog broda
*
Online Online

Gender: Male
Posts: 11 933


« Reply #426 on: November 28, 2018, 12:20:23 pm »

Verujem da jesu, i da su "ručni rad", dakle neslužbene.
Logged
dzumba
Stručni saradnik - specijalne jedinice
kapetan bojnog broda
*
Offline Offline

Posts: 20 889


« Reply #427 on: November 28, 2018, 08:48:24 pm »

Плочице ми делују сувише добро да бих рекао да су оригинал.
Logged
Boro Prodanic
Global moderator u penziji
kapetan bojnog broda
*
Online Online

Gender: Male
Posts: 11 933


« Reply #428 on: November 28, 2018, 08:58:26 pm »

Плочице ми делују сувише добро да бих рекао да су оригинал.

Ima mnogo razlika između te dve pločice. Ručni rad u dokolici.
Logged
Рашо
Stručni saradnik - RV i PVO
kapetan korvete
*
Offline Offline

Gender: Male
Posts: 6 666



« Reply #429 on: December 07, 2018, 04:07:48 pm »

Quote
У раним јутарњим часовима 7. децембра 1914. године све дивизије српске 1. армије предузеле су гоњење 16. корпуса који се на целом фронту у нереду повлачио. Дунавска II је у зору заузела Маљен и пресекла комуникацију Ужице - Ваљево. Гонећи одреди Дринске I, која је дејствовала на десном армијском крилу, избили су око 9 часова на линију Осоје - Спасовјевина, коју је непријатељ нагло напуштао и панично бежао у правцу Мионице. Око Гукошког моста и свуда око Гукоша према селу Топлици, трупе Дринске I наилазиле су на трагове расула: изврнути аутомобили, поломљени фијакери и кола, поубијани коњи, читаве колоне топова, кара и разних комора, разбацане пушке, муниција и алат, колоне са колима пуних рањеника, на све стране разбацана непријатељева ратна архива. Предњи делови Моравске II избили су, без озбиљнијег отпора, на положаје између Мрамора и села Стојковића, док су главне снаге Дунавске I надирале преко Руде и села Брежђа ка Ваљеву, кидајући тактичку везу између 16. и 15. корпуса у долини Колубаре. Овог дана 1. армија је заробила преко 2.000 непријатељевих војника и старешина, запленила 23 топа, 7.000 пушака, велике количине муниције и другог ратног материјала.

На данашњи дан...
Logged
kumbor
Prijatelj foruma
kapetan bojnog broda
*
Offline Offline

Gender: Male
Posts: 16 709


« Reply #430 on: December 07, 2018, 05:57:19 pm »



То је било време победоносног налета. И Краљ и Влада и Народ су знали шта нам је чинити и постојала је општа сагласност и заједничка воља.  А данас нам се тресу гаће чим Shqipetarska банда разбојника, кољача и превараната подвикне!
Logged
Milan (longtrip)
kapetan korvete
*
Offline Offline

Posts: 6 314



« Reply #431 on: December 11, 2018, 03:27:24 pm »

Свечани дефиле српске војске кроз Тријумф капију у Паризу на Паради Победе, 14. Јула 1919. године.

При челу колоне се виори српска пуковска застава 4. пешадијског пука, другог позива "Стеван Немања", која је том приликом остављена музеју у Паризу где се и дан данас налази.

[ Attachment: You are not allowed to view attachments ]


* FB_IMG_1544538259784.jpg (40.92 KB, 720x497 - viewed 56 times.)
Logged
dzumba
Stručni saradnik - specijalne jedinice
kapetan bojnog broda
*
Offline Offline

Posts: 20 889


« Reply #432 on: December 11, 2018, 08:49:35 pm »

Колико се сећам и 1968. године је била војна парада у Паризу у поводу 50. година од завршетка Првог светског рата на којој је учествовала и једна јединица ЈНА.
Logged
MOTORISTA
Global moderator u penziji
kapetan bojnog broda
*
Offline Offline

Gender: Male
Posts: 62 007



« Reply #433 on: December 15, 2018, 09:49:23 pm »

100 ГОДИНА ОД ВЕЛИКОГ РАТА

Бомбардовање Солуна 1916.
Аутор: Коста Ђ. Кнежевић субота, 15.12.2018.

[ Attachment: You are not allowed to view attachments ]

По свршетку албанске голготе, војска централних сила лагано је све више добијала вести о гомилању савезничких трупа свих родова крај лучке вароши Солун, која убрзо постаде, не само вишенародна, већ и вишеконфесионална права кошница. Ради што бољег уочавања тих кретања и њиховог ометања аеропланима, Немци су имали још и морнаричку цепелинску базу која је била смештена у Темишвару, који је тада био столећима у Аустроугарској монархији. База је била веома добро опскрбљена тако да се у њој производио и неопходни водоник, простим раздвајањем два основна елемента који чине воду. Непријатељи нису сматрали да у Краљевини Србији има икаквих објеката које ваља бомбардовати из ваздуха великим балонима, тако да су из темишварске базе само неколико пута извршили извиђања до слома српске државе.

Због насталих околности цепелини су кретали од Баната преко моравске и вардарске долине до новог фронта крај Солуна. Један од тих великих балона напуњених јефтиним водоником, био је и цепелин са ознаком Л. З. 85, који је спадао у веће по величини, класе Р. Дужина му је била 198 м, имао је две гондоле, четири мотора са максималном брзином од 103 километра на час и наоружан са пет митраљеза, док је посаду чинило 19 особа.

Под окриљем ноћи извршио је два казнена похода на сам Солун. Прво бомбардовање се десило између 31. јануара и 1. фебруара 1916. (по новом кал.), док се други његов поход одиграо месец и по дана доцније у ноћи 17. на 18. март. Када је узлетео и трећи пут да понови бомбардовање 4. на 5. мај 1916, британски артиљерци су га приметили на време и отворили шрапнелску ватру са ратне лађе „Агамемнон”. Шрапнели су оштетили моторе небеске лађе Л. З. 85 и она је почела да губи у брзини и висини. Посада је била довољно прибрана те је све авио-бомбе које је имала и даље у себи (1.350 кг експлозива) бацила у море баш код ушћа Вардара. Принудно слетевши у рит делте особље је одмах потпалило цепелин да савезници не би могли да га заплене.

Ускоро се и разданило тако да су одмах кренуле савезничке потере да се небески бродоломници заробе ако су преживели пад. Од српских јединица, које су кренуле у ту хајку, био је и Трећи комбиновани пук у чијем је саставу тада била и солунска ђачка чета, разред матураната рођених 1896. Главни посао налажења и хватања непријатеља урадио је војвода Јован Бабунски (1875–1920) са својом четничком јединицом. Хватање је било брзо, ефикасно и без неке велике муке: посаду су нашли идућег дана у риту где су хтели да на пролетњем сунцу покушају да осуше одећу. Једини из посаде који је ипак успео да се врати у свој табор био је командант цепелина капетан корвете Петер Штрасер (1876–1918). Ухваћене Немце војвода Бабунски је предао оближњој француској лоњици која је такође била у потери. Тога дана, 6. маја 1916, већ по подне су војска Антанте и варошани Солуна увелико сазнали шта се десило и ко је заробио посаду палог цепелина. Французи су још једном били одушевљени брзином војводе Бабунског, који је од њих, због тог и још других подвига примио, 14. фебруара 1918, Орден Легије части петог степена (витешког) и то управо од Канцеларије државних ордена Француске. Орден му је, пред целим стројем покрај Преспе, на јуначка прса ставио ђенерал А. Гијом (1863–1940).

Алуминијумски велики костур обореног цепелина су чувале наше јединице на том месту где је уништен. Нешто доцније био је пребачен на кеј поред Беле куле у Солуну. И војници и грађани су долазили да виде уживо пропалу грдосију која их је претходних месеци бомбардовала. Сачувана застава Л. З. 85, која се вијорила на крми и преживела пожар, данас се налази у Ратном музеју у Паризу, док је једну од његове четири потисне елисе узео као трофеј адмирал Х. Фајлер (1864–1934) командант „Агамемнона” и држао је на зиду у својој кајути. Од алуминијумског лима и разних профила војници су правили различите сувенире повезане са тим догађајем, а било је занимљивих платнених марамица са одштампаним цртежом крхотине и краћим текстом...

Приликом потере један од енглеских санитетлија, родом из Канаде, иако је јахао на коњу утопио се у дубоком, муљевитом риту великог ушћа Вардара. Мањи део цепелинских бомби које нису пале у море, а преживеле су пад и пожар, проналазили су и активирали српски ветерани, који су то урадили потпуно смирено и без страха што је савезнике уистину задивило.

Izvor: www.politika.rs


* SOLUNAC.jpg (65.14 KB, 672x463 - viewed 44 times.)
Logged
MOTORISTA
Global moderator u penziji
kapetan bojnog broda
*
Offline Offline

Gender: Male
Posts: 62 007



« Reply #434 on: December 18, 2018, 11:27:16 am »

Поразили су 5 пута јачег противника и спасли Србију…
22:40   20.12.2017.

Ово је прича о "Лесковачком маневру" подвигу о којем нисмо учили у школама а који је толико важан за опстанак Србије.
Сви сада, мање-више, знају за тројну инвазију коју су октобра 1915. на Србију извршиле Немачка, Аустроугарска и Бугарска. И за повлачење наших предака, најпре кроз централне делове државе, а онда и кроз чувену Албанску голготу. До спасавања оно мало људи што се спасило – не би ни дошло да није било једног маневра, потпуно неочекиваног за непријатеље.

[ Attachment: You are not allowed to view attachments ]

Док су Немци и Аустроугари са севера продирали кроз Србију, али се трудили и да кроз Црну Гору пресеку одступање српске војске (што је у знатној мери нешто касније спречила Мојковачка битка на Бадњи дан), много раније би наши преци упали у неприлике да је у дело спроведен план немачког фелдмаршала Макензена, који је као главнокомандујући инвазије наредио Бугарима да са истока пресеку све правце повлачења Срба ка југу. И, Бугарима је испрва врло добро ишло. Како и не би, када су са преко скоро 300.000 људи кренули у ту акцију, и то на два правца. Један, за ову причу важан, је био да њихова Прва армија прође од Врања, ка Лесковцу, па даље на запад, ка топличком крају и тако онемогући повлачење српске војске која се измучена, са народом у збеговима, кретала у правцу Косова и Метохије.

На путу Бугарима је, у близини Власотинца, стајала најпре само Тимочка дивизија, тада са мање од 15.000 изнемоглих војника, а на њу је нагртала сила од 195.000 непријатеља, који су имали преко 400 топова. Какав однос снага… Тимочани су јуначки издржали први удар, но морали су да се повлаче да не би били побијени или, опкољени па заробљени. А онда им је у помоћ стигла нешто старија војска, другопозивци, људи у четвртој деценији живота. Тачније, Моравска дивизија другог позива и Шумадијска другог позива. Та маневарска група (Тимочка И, Моравска ИИ, Шумадијска ИИ) за команданта је, од стране војводе Степе Степановића који је командовао Другом армијом, добила пуковника Љубомира Милића, који је дотад водио само моравске другопозивце. Задатак који је стављен пред Милића је био да, како зна и уме, бар неколико дана више него четворостуко јачег непријатеља задржи у реону Пусте реке. Док не дође још неко појачање. Ако дође. Ако га буде било. Не, није никада дошло.

Али, пуковник Љубомир Милић није био било ко. Тада 54-годишњак, својевремено пензионисан па враћен у службу 1912, није био међу најбољима ни у Војној академији (десети од 20 питомаца) ни у Вишој школи (14. од 17), али је годину и по дана био на обуци у Русији, потом напредовао од капетана прве класе до пуковника. Имао је много искуства у раду са људима, био је командант пешадијске Подофицирске школе, био начелник штаба дивизијске области, био командант неколико пукова. Као пуковник командовао дивизијом, што није мало достигнуће, али га је заправо, већи чин „заобишао“ пре Великог рата јер је својевремено догурао до ађутанта краља Александра Обреновића, а то се у потоњој дистанији ипак мало гледало са одређеном дистанцом. Ипак, када је било најтеже, искусни Степа Степановић је управо њега одабрао да, како зна и уме, код Пусте реке која се у том свом току простирала као природна брана (правцем југ – север), некако задржи бугарску силу која је кренула даље на запад. Добио је задатак да како зна и уме задржи Бугаре, да би, иза леђа те малобројне маневарске групе, што више војске и народа прошло путем Куршумлија – Прокупље – Лебане па на југ, ка Приштини. А задржати толике Бугаре, толико одморне, наоружане, била је немогућа мисија.


Само… Нису се пуковник Љубомир Милић и њему поверени, исцрпљени војници, „плашили јер су знали шта је једино могуће“. Веровали су у – немогуће. И, Милићев план, уместо очекиваног, да се издрже налети непријатеља, баш зато је био овакав: „Које, бре, чекање да нас потамане!? Има да их гонимо у три лепе… Бугарске!“ План није баш био тако прецизан, нити баш тим речима срочен, али је ово била наша интерпетација, његова кратка верзија. „Три лепе“ су заправо била три правца напада. Да, напада, а не чекања!

Српска војска, они Тимочани који су се повлачили пред силом, те Моравци и Шумадинци који су их дочекали на левој обали Пусте реке, кренули су у три – јуриша. Право преко Пусте реке. Уз паљбу артиљеријских снага Друге армије, којима је командовао Војислав Милојевић, а ког је војвода Степа упутио као подршку Милићу, маневарска група три српске дивизије, дотад малаксалих Тимочана и старијих Мораваца и Шумадинаца, тог 11. новембра 1915. тотално је збунила Бугаре. Ма, шта збунила, почела је да их тера у оне три… путање. Чак и када би стизала појачања из друге линије бугарских снага, били би довољни и само поједини српски пукови, попут Трећег пешадијског, да их нестварним јуришима врате одакле су дошли. И мало даље од тога.

[ Attachment: You are not allowed to view attachments ]

Овај „Лесковачки маневар“ одбацио је непријатеља таман толико да онај пут од Куршумлије, пркео Прокупља, за Лебане и Приштину, остане отворен довољно дуго. И, у том тренутку, тај једини пут за повлачење српске војске ка Косову и Метохији, управо је и искоришћен да се спасу преостале снаге (које је потом, сви то знамо, чекала још већа, страшна мука). Али, да не беше пуковника Љубомира Милића, ког 1916. са правом поставише за генерала, не би ни било онога што се зове Голгота и ВАСКРС Србије. А нема васркса без страдања. Да… Тог новембра 1916. наспрам 195.000 Бугара не само да се испречило, већ им у сусрет кренуло око 45.000 наших предака. Јуришали су, као никада пре. У том, Лесковачком маневру, њих 6.000 је оставило своје животе. За род свој. И за нас, данашње.

Izvor: www.srbin.info


* 01Ljubomir_Milic.jpg (84.66 KB, 447x563 - viewed 42 times.)

* 01Пуковник_Војислав_Милојевић.jpg (194.14 KB, 583x822 - viewed 38 times.)
Logged
Pages:  1 ... 17 18 19 20 21 22 23 24 25 26 27 28 [29] 30 31 32 33 34 35   Go Up
  Print  
 
Jump to:  

Powered by MySQL Powered by PHP Powered by SMF 1.1.19 | SMF © 2013, Simple Machines
Simple Audio Video Embedder

SMFAds for Free Forums
Valid XHTML 1.0! Valid CSS!
Page created in 0.19 seconds with 22 queries.