PALUBA
March 29, 2024, 12:35:56 am *
Welcome, Guest. Please login or register.

Login with username, password and session length
News: Važno - Pravilnik foruma PALUBAinfo
 
   Home   Help Login Register  

Prijatelji

▼▼▼▼

Mesto za Vaš baner

kontakt: brok@paluba.info

Del.icio.us Digg FURL FaceBook Stumble Upon Reddit SlashDot

Pages:  1 ... 8 9 10 11 12 13 14 15 16 17 18 19 [20] 21 22 23 24 25 26 27 28 29 30 31 32 ... 37   Go Down
  Print  
Author Topic: Srbija u Prvom svetskom ratu...  (Read 208130 times)
 
0 Members and 1 Guest are viewing this topic.
JASON
Stručni saradnik - istorija
kapetan bojnog broda
*
Offline Offline

Gender: Male
Posts: 9 119



« Reply #285 on: March 14, 2016, 12:25:04 pm »

Једно одељење артиљераца српске војске 1914. године.

[ Attachment: You are not allowed to view attachments ]


* артиљерци.jpg (205.73 KB, 882x497 - viewed 131 times.)
Logged
Рашо
Stručni saradnik - RV i PVO
kapetan korvete
*
Offline Offline

Gender: Male
Posts: 6 879



« Reply #286 on: May 03, 2016, 04:31:24 pm »

БРАТСКИ ПАКЕТ

У првој линији, под Кожухом, јула 1916. године дошуљала се једна бугарска патрла до наших ровова, на стотинак метара, и војници повикаше да су донели један пакет на дар. Оставише замотуљак и вратише се. Наши војници су узели и опрезно одвили неколико хартија. У последњој је био умотан човечји измет.

- Братко, јесте ли отворили пакет? - привикаше Бугари. И почеше наглас да се смеју.

- Јесмо! - одговорисмо ми - Велико вам хвала. Послаћемо и ми вама пакет. - И послали смо га.

Дуго смо размишљали и саветовали се какав пакет ми њима да пошаљемо. Пре свега, сложили смо се да то мора бити духовито, врло духовито, толико духовито да их уједе за срце и душу, да их унизи. И смислили смо. Направили смо и ми пакет и у њега ставили: бели хлебац, конзерву меса, шећер, чај, дуван, жижице, све што смо ми примали. Патрола је однела пакет. Бугарска патрола је узела пакет. Разуме се, и њих је интересовало да виде шта смо ми послали.

- Братко! Братко!! Ви сте нам послали пакет да видимо чиме се ви храните. А ми смо вама послали да видите чиме се ми хранимо.

- ... И онда: "Да ти ... мамката српска!"

- Пријатно, братко! - и наглас смо се смејали.

(Адам Стошић, "Велики дани Србије 1914-1918", Друштво за неговање традиција ослободилачких ратова Србије до 1918. и Крушевачки гласник, Београд и Куршевац, 1994.)
Logged
MOTORISTA
Počasni global moderator
kapetan bojnog broda
*
Offline Offline

Gender: Male
Posts: 62 007



« Reply #287 on: May 22, 2016, 06:27:39 am »

[ Attachment: You are not allowed to view attachments ]


* Sabac_razoren_austrougarskom_artiljerijom_Avgust_1914.jpg (478.88 KB, 757x492 - viewed 111 times.)
Logged
Kuzma®
Počasni administrator
kapetan bojnog broda
*
Offline Offline

Gender: Male
Posts: 10 542



« Reply #288 on: June 07, 2016, 04:59:51 pm »

SRAMOTA: Srbijo, ovo je heroina koju su svi zaboravili

Francuzi je odlikovali: O Slavki Tomić, naredniku srpske vojske od 18 godina, svet je izvestio 1916. iz logora Srba u Solunu. Od tada o njoj nema reči, a Srbi i ne znaju da je postojala

[ Attachment: You are not allowed to view attachments ]


Sa 16 godina uzela je pušku u ruke i udarila na Austrougare. Metak u telu nosila je dve godine po bojištima, od Sarajeva do Soluna. Sa 18 godina već je bila narednik srpske vojske. Ali za nju Srbi ne znaju. Slavka Tomić je zaboravljena heroina Prvog svetskog rata.

Slavkinog imena u domaćoj literaturi, kako kaže Andrija Šošić, autor tek izašle knjige „Srbija u Prvom svetskom ratu - hronologija dešavanja“, nema. On ju je otkrio u francuskom listu Ekselsior iz 1916, koji je izvestio o Slavki iz srpskog vojničkog logora u Solunu upravo kad ju je odlikovao jedan francuski oficir. Dva puta je Ekselsior stavljao Slavku na naslovnu stranu, a Šošić je te priče preneo u svoju knjigu.

Francuzi su pisali da je u rat ušla kao komita. Prvi put je ranjena u borbama kod Sarajeva 1914. godine.

Ratni put je ovu hrabru ženu 1915. doveo do Bugara, s kojima se kao lav borila na planini Babuni u Mekedoniji. Najverovatnije je odatle uspela da pređe u Solun zajedno s nekim Francuzima i bude među malobrojnim Srbima koji su izbegli Albansku golgotu.
- U francuskoj bolnici u Solunu operisali su joj koleno i izvadili metak, koji je nosila još od Sarajeva. Jedina želja tada bila joj je da se vrati u odred i bori se protiv Nemaca i Bugara - naveo je Šošić i dodao da je Slavka bila rođaka lekara u štabu srpske vojske kapetana Splavskog (Splawski).

Francuzi pišu da Slavka ima 18 godina, da je nežnog izgleda, skoro dečjeg i da je izazivala osmehe kad god bi pričala sa svojim saborcima. Mrštila bi se samo kad bi neko pomenuo Austrijance ili Bugare.

Novembra 1915. u Makedoniji ju je pronašao i slikar Almeri de Lobel-Riš načinio njen akvarel.

I to je sve što znamo o devojci koja je prešla put od četnika do narednika srpske vojske. Njena sudbina posle 1916. je nepoznanica.
- Želeo sam da dam svoj mali doprinos otkrivanju neznane heroine i nadam se da će neko uspeti da nađe i objavi mnogo više podataka o ovoj ženi nego što je to u dodatku moje knjige - rekao je Šoškić, čija će promocija knjige biti održana večeras, u 19 sati, u parohijskom domu Hrama Svetog Save.

Šošić svesrdno podržava našu akciju „Izradimo statue herojima Albanske golgote“:
- Ti bronzani vojnici u mauzoleju na Vidu treba simbolično da odaju počast svim znanim i neznanim junacima i junakinjama Prvog svetskog rata. Srbi treba da pokažu da ih nisu zaboravili.

Sve javno
TRANSPARENTNOST

Kurir na svom portalu, u specijalu „Srbijo, na noge“, objavljuje sve donacije (ime donatora i iznos), što preuzimamo sa sajta UNS, koji, kao organizator projekta, redovno objavljuje sve uplate na www.uns.org.rs. Takođe, UNS će redovno objavljivati i sve isplate u vezi sa akcijom, što će Kurir potom preuzimati i objavljivati na svom portalu. Sve sugestije i komentare možete poslati na imejl adresu akcijavido@kurir-info.rs.
Srbijo, pomozi
KAKO DONIRATI NOVAC ZA SPOMENIK

Računi za uplatu donacija otvoreni su u Uni Credit banci,
Dinarski
170-0030003646031-73

Devizni
RS35170003000364603076
Primalac: Udruženje novinara Srbije, Resavska 28, Beograd
Svrha plaćanja: donacija za izradu bronzanih statua za mauzolej na ostrvu Vido


Izvor:Kurir.rs


* slavka-tomic-1465252918-923623.jpg (102.71 KB, 724x489 - viewed 112 times.)
Logged
Dreadnought
Počasni global moderator
kapetan bojnog broda
*
Offline Offline

Posts: 69 456



« Reply #289 on: June 15, 2016, 10:38:09 am »

14. јули 1919. на тргу Конкорд у Паризу.
Један одред српске војске у дефилеу победе.
(Фотографија Музеја два рата)
Defile srpske vojske 14.07.1919 u Parizu. Taj datum za održavanje parade pobede je izabran zbog Dana Bastilje, dana kada Francuska slavi praznik kojim se obeležava upad u tvrđavu Bastilju 14. jula 1789. godine.
(fotografija iz moje kolekcije)

Takođe iz moje kolekcije, jedna francuska razglednica sa istom tematikom.

[ Attachment: You are not allowed to view attachments ]


* Defile srpske vojske 14.07.1919 u Parizu.jpg (320.64 KB, 1385x885 - viewed 157 times.)
Logged
MOTORISTA
Počasni global moderator
kapetan bojnog broda
*
Offline Offline

Gender: Male
Posts: 62 007



« Reply #290 on: June 24, 2016, 12:23:53 pm »

Nemački vojnici se kupaju na Crnoj reci.

[ Attachment: You are not allowed to view attachments ]

Bugarska osmatračnica i telefonska stanica iznad Dorjanskog jezera.

[ Attachment: You are not allowed to view attachments ]


* Nudistička_plaža_na_Crna.jpg (205.98 KB, 928x581 - viewed 117 times.)

* Doiran_Front.jpg (1585.47 KB, 2200x1590 - viewed 117 times.)
Logged
torpedo011
poručnik bojnog broda
*
Offline Offline

Posts: 5 222


« Reply #291 on: September 16, 2016, 08:19:21 am »

ЗАБРАЊЕНА ИСТОРИЈА СРБА: Српску војску на албанској голготи није спасила Француска, већ ево ко ..


Мила Михајловић, Српкиња, истраживач, новинар чувене италијанске телевизије РАИ и књижевник, случајно је пронашла документ Специјалне канцеларије Министарства краљевске морнарице Италије написан 1917. године у Милану, који баца потпуно ново историјско светло око српске голготе у Албанији током Првог светског рата.
Документ говори и о стварној помоћи такозваних великих српских пријатеља, Француске и Енглеске српској војсци у њеном спасавању од потпуног уништења приликом повлачења из врлети албанске голготе.Овај документ, случано откривен, али и очито намерно затурен – показује и доказује да српску војску нису спасили Енглези и Французи, што је опевано и у чувеној песми (која је и данас патриотски српски хит) „Креће се лађа Француска”, већ Италијани и бродови Морнарице Италије, а не француске. И, да има космичке правде, а нема је,  право име песме требало би да буде „Креће се лађа италијанска”?!

Крајем новембра 2011. године академик др Драгољуб Живојиновић објавио је књигу „Невољни ратници, велике силе и Солунски фронт” која је озбиљно уздрмала и нашу, а и читаву европску савремену историографију. Реч је о књизи која је својом аутентичном садржином срушила све досадашње тезе о нашим савезницима и пријатељима пре и током Првог светског рата.

Књига академика Живојиновића открила је све српске илузије и заблуде и упрла прстом у Енглеску, земљу која је од самог напада Аустроуграске на Србију 1914. године, свесрдно радила на уништењу Срба и српске државе.

Од завршетка Првог светског рата, каже у својој књизи академик Живојиновић, па све до данашњих дана, српски народ је живео у заблуди називајући Енглезе својим савезницима чак пријатељима.

Срби су заробљеници и других заблуда тврди академик, попут оне да су нам Французи били једини прави пријатељи у Првом светском рату.

Ако је по академику Драгољубу Живојиновићу, сто година је у страну гурана једина истина, да нам је Русија током првог светског рата била једини пријатељ.

Занимљиво је да је овакву архивску грађу академик Живојиновић почео да открива управо у лондонском архиву пре тридесет и више година, и то сасвим случајно, бавећи се Ватиканом и Србима.

Такође, треба истаћи и чињеницу; академик Живојиновић је први открио у Лондону ту грађу и први је саопштио – да је Енглеска иако савезник Србије, радила против интереса српског народа и државе…?!

Раме уз раме академику Драгољубу Живојиновићу током 2014. године стала је књижевник и новинар државне Италијанске телевизије РАИ, Српкиња, родом из Зрењанина, Мила Михајловић.

 

Она, као приређивач репринт издања књиге „За српску војску – једна заборављена прича“ открива низ детаља о понашању српских савезника Енглеске и Француске током преласка српске војске преко Албаније, као и њено извлачење са албанске морске обале и пребацивање на грчко острво Крф.

Новинар РАИ Мила Михајловић каже:

– До података о стварном понашању Енглеске и Француске према српској држави, војсци и народу, током Првог светског рата дошла сам сасвим случајно. Листајући по својој богатој историској архиви набасала сам на документ Специјалне канцеларије Министарства краљевске морнарице Италије написан 1917. године у Милану. Реч је о заборављеном војном документу под називом „За Српску војску“.Од тада се овом документу губи сваки траг, али и права истина о извлачењу српске војске из Албаније која никад није званично изашла на светлост дана. Трагом провере валидности овог важног документа Мила је кренула пре више година.Обијала је многа врата широм Италије и Србије тражећи одговор: Да ли неко поседује овакав документ?Свуда – зид ћутања, али и потврда да се ради о потпуно оригиналном документу који је по свом садржају јединствен, и да други исте, или сличне садржине не постоји, што су јој признали и у влади, а и у Морнарици Италије која је овај документ 1917. године написала за потребе владе Италије.

Књига „За Српску војску  – једна заборављена прича“ је богата писаном и фотографском архивском грађом.Ова књига коначно расветљава мрак који је све до сада владао у српској историографији о пет месеци епопеје српске војске током преласка Албаније и евакуације, најпре у Италију, а потом на Крф и у Бизерту.   Са овим документом једноставно нико никада није био упознат, па ни италијанска, а понајмање српска јавност.

Да би се неправда према историјским чињеницама исправила потрудила се Мила Михајловић:

– Документ има изузетну историјску вредност и значај за Србију, као једини постојећи документ и једина архивска грађа из тог периода. За Италију, документ има огроман политички значај, јер открива да је Италија том приликом обавила хуманитарну интервенцију незапамћених размера за коју се и данас може рећи да је највећа и најсложенија у историји. На крају, као потврда да је Италија добро одрадила посао постоји доказ:

Никола Пашић је 22. фебруара 1916. Италији са Крфа упутио писмо у којем пише:

„По завршетку транспорта Срба из Албаније, изражавам најискренију захвалност Краљевској влади за моменталну и ефикасну интервенцију Краљевске морнарице Италије, као и за рад свих органа власти, хвала што се евакуација извршила брзо и на најбољи могући начин.“

Од 12. децембра 1915. па до 29. фебруара 1916. године, италијанска морнарица је из Албаније евакуисала близу 300.000 српских војника и избеглица, 24.000 аустријских војника – заробљеника српске војске, 10.153 коња, 68 топова и 300.000 тона хране и материјала.

Са војском је евакуисана и српска влада, војни врх, парламент, интелигенција, велика количина злата и сребра и готовог новца, архиве, краљ Петар И Карађорђевић и регент Александар.

Обављено је 248 пловидби и употребљено 350 лађа, читав посао је обављен уз огроман ризик од потапања бродова од  немачких подморница (Сумарена).

У истој операцији, евакуисано је и 6.000 црногорских војника, добровољаца из Херцеговине и Боке, и краљ Никола И Петровић са породицом.

Како каже Мила Михајловић подвиг италијанске морнарице, до сада је остао скоро непознат, а увек су у први план истицане заслуге Француске и Енглеске, иако је њихово учешће у операцији извлачења српске војске из Албаније било вишеструко мање него што смо ми то истицали током последњих 100 година…

Документ Морнарице Италије, каже Мила Михајловић, открива још један кључни детаљ, српски војници нису са обала мора Албаније пребацивани одмах на грчко острво Крф, већ су прво пребачени у Италију, па тек онда на Крф.Госпођа Михајловић истиче да се 100 година јавност бавила историјским фалсификатима.

Документ Морнарице Италије – “За српску војску” је веома битан, јер ко зна шта би се догодило на мапи Европе да Италија није извукла Српску војску из Албаније.Неко је очигледно хтео да сакрије да је после спасавања српске војске из Албаније та иста реорганизована војска одлучила исход Првог светског рата?!Иако су Енглези и Французи преузели обавезу извлачења српске војске из Албаније, они су задржали став, да је српска војска изгубљена за сва времена и да се мртвацу не може помоћи тако да им се није ни журило.Срби су били осуђени на пропаст.Овај документ све то у потпуности открива.

На питање: Откуд Италија у читавој причи, ако се поуздано зна да је почетком Првог светског рата Италија била у савезу са Немачком и Аустроугарском? Мила Михајловић каже: Италија је иступила из тог тројног пакта у тренутку кад је Аустроугарска напала Србију и желела је да остане неутрална. На молбу Француза, Енглеза и Руса, Италија се прикључила савезу Антанта. Наравно, за то је требало да буде територијално награђена након рата: Далмацијом, Албанијом, Истром, грчким острвима Додеканеза, Анталијом која је данас у Турској, и другим.

Рат се завршава, савезници су победили захваљујући Италији и Србији, Русија више не постоји, на сцени су Енглеска, Француска и САД земља која се први пут појављује као важан чинилац на међународној сцени. Овим земљама не одговара да Италија буде та која ће бити главна на Медитерану. Ове земље поништавају важећи уговор о савезништву са Италијом и фактички Италија – од земље победнице – постаје земља губитник! Скоро ништа што јој је обећано Италија није добила, сем милион мртвих и седамсто хиљада инвалида.

После свега, тврди Мила Михајловић, требало је савезницима да смисле причу ко је спасао Српску војску, е тада и онда креће она чувена „Лађа Француска” коју сви и данас певамо…Истина, било је пуно француских лађа, али да возе Србе са Крфа за Солун, па на фронт! Кад је требало спасавати Србе, била је, ту и тамо, по нека лађа француска, али највећи део посла око извлачења Срба обавила је Италија и нико други.

На питање: Зашто је овај тако важан документ заборављен, Мила Михајловић каже:- И тада је вођен медијски рат, а Италија је била жртва медијског рата! И зато је херојски гест Италије, која је спасла Србе и Србију, по мерилима Енглеза, па и Француза, морао бити заборављен, а спасавање Срба из Албаније приписано је у највећој мери Французима и Енглезима, који вероватно прстом не би мрднули да им Руски цар Николај није запретио да ће изаћи из рата, уколико не крену у спасавање Срба из Албаније.Сто година је о свему овоме био изгубљен траг.

LINK
Logged
dzumba
Stručni saradnik - specijalne jedinice
kapetan bojnog broda
*
Offline Offline

Posts: 22 318


« Reply #292 on: September 18, 2016, 05:01:01 pm »

Текст је написан сензационалистички. У никад није ни било спорно да је Италија дала озбиљан допринос евакуацији српске војске из Албаније. Али, исто тако и она се двоумила и из разних разлога не мало отежавала положај српских војника на тлу Албаније (док није отпочела евакуацију). Уосталом као и Француска и Велика Британија. Свако од њих је гледао свој интерес, свакако не српски. Када су били натерани руским ултиматумом, онда су помогли, више или мање, свако на свој начин. Слажем се да је италијански допринос умањиван,а француски и британски преувеличаван.

Још једном треба прочитати Српску трилогију која на доста аутентичан начин бележи догађаје из оног времена, из визуре војника и трупног официра. Брод којим је превежен Јаковљевић и његова јединица је неоспорно био британски.
« Last Edit: September 18, 2016, 07:07:17 pm by dzumba » Logged
torpedo011
poručnik bojnog broda
*
Offline Offline

Posts: 5 222


« Reply #293 on: September 18, 2016, 05:08:10 pm »

Мој прађед је преш'о Албанију. Приче су пренете до мене. Француска и Британија су се понашале маћехински према Србији, а од ње су захтевале све.
Logged
MOTORISTA
Počasni global moderator
kapetan bojnog broda
*
Offline Offline

Gender: Male
Posts: 62 007



« Reply #294 on: September 18, 2016, 07:37:28 pm »

Panta Draškić je u svojim memoarima opisao bes Prestolonaslednika Aleksandra kada je italijanski torpiljer došao samo po njega.

Što se tiče ostalih, italijani su imali najmanje želje da pomognu srpskoj vojsci, jer su pretpostavljali da će ona, ukoliko nastavi da postoji, takođe biti na pobedničkoj strani i da će, sigurno, pokušati da napravi državu južnih slovena, a samim tim zauzme i teritorije koje su oni smatrali prirodno svojim. Rusi su ucenili britance i francuze potpisivanjem separatnog mira sa nemačkom i austro-ugarskom ukoliko se ne pomogne srpskoj vojsci, a onda su, britanci i francuzi, dalje ucenili italijane slanjem materijalne pomoći bez koje su ovi bili totalno nesposobni za bilo kakve ozbiljnije ratne operacije. I to je, ukratko, to...
Logged
ssekir75
poručnik fregate
*
Offline Offline

Posts: 4 194


« Reply #295 on: September 21, 2016, 07:19:59 pm »

талијани јесу помагали у превожењу на крф, то се зна, неки јесу били и у италији, и то се зна, али тврдити да је целокупна војска ишла прво за италију па после на крф је тешка одваљотина. па богаму, до скоро је било живих "солунаца" и нико од њих не рече да су прво ишли за италију. а немогуће да би сви ћутали.
Logged
JASON
Stručni saradnik - istorija
kapetan bojnog broda
*
Offline Offline

Gender: Male
Posts: 9 119



« Reply #296 on: September 22, 2016, 11:24:58 am »

Panta Draškić je u svojim memoarima opisao bes Prestolonaslednika Aleksandra kada je italijanski torpiljer došao samo po njega.
Одломци из 'Мемоара' Панте Драшкића

'Али пре него што кренемо из Албаније на Крф осврнућу се на пут старога краља Петра кроз Албанију, пут који се протезао од Љум-Куле до Валоне, те је за седога краља био предуг и пренапоран. Краљ Петар није био у добрим односима са својим тастом краљем Николом. Они нису општили, као што је познато. Кад је краљ Петар кренуо на пут кроз Албанију, он никако није хтео да дотакне територију коју су држали Црногорци. Због тога он с превоја Пука није отишао у Скадар, него је скренуо лево, односно на југ, претпостављајући тешке непријатности овог незгодног пута непријатности сусрета са краљем Николом'. Панта казује како је у Спасу затекао старог краља где је поред ватре преседео целу ноћ, да би у кућама могле да се сместе избеглице. 'Краљев пут се завршио његовим прогонством из Валоне у Италију од стране талијанских власти'.

'Међу последњима који су напустили тло албанског страдања и прешли на острво спасења био је врховни командант престолонаследник Александар. За разлику од свог оца Александар се повлачио преко Скадра. У Скадар су престолонаследник и Влада стигли пре Врховне команде. Ту се Александар разболео од запаљења једног јајника у мошницама (није било на венеричној бази). Имао је сиромах страховите болове све док није оперисан'.
'Главно је, да је после операције болеснику одмах лакнуло. Страшни болови су нестали. Кад сам после операције ушао наново у собу ради његовог преноса са стола на кревет, онда је у току преноса болесник почео да пушта громка испражњења гасова која је услед бола задржавао и да бунца и у једном моменту је јасно и са уздахом узвикнуо: Јадни мој Београде!

Али пошто су Аустријанци убрзано надирали, морало је да се иде из Скадра. Одлучено је да се престолонаследник пренеса у Љеш. Када смо дошли у Љеш, тамо смо видели нове страховите призоре беде и смрти. На улазу у Љеш престолонаследника је дочекао војвода Степа и саопштио му како транспортовање војника у Сан Ђованију иде врло рђаво'.

'Из Љеша су га пребацили у Сан Ђовани, где су приспела два италијанска брода. Ту су затекли краља Николу, који је прихватио капитулацију и распустио своју војску. Стари краљ је хтео да и тај моменат обележи једним театралним гестом, па је својим војницима довикнуо: Не дајте ми браћо да идем! Но овај патетични узвик остао је без сваког одговора. И последњи чин драме коју је хтео да одигра овај стари глумац пропао је'.

'За разлику од свог деде, престолонаследник Александар је одбио да се укрца у брод без војске. Талијани су планирали да га пребаце у Бриндизи у Италију, но он је сишао са моста приликом укрцавања… Одлучено је да се престолонаследник копненим путем пребаци у Драч. Донекле се возио у колима које су вукле Гасовљеве кобиле (две пунокрвне црне кобиле француског индустријалца Гасоа, директора београдске кланице, које су са војском стигле у Љеш). Али то се могло само до предела мочвара, где су се заглибили и кола и кобиле и нису могли више да макну. Морали су ту да оставе транспорт. Лепе Гасовљеве кобиле су ту занавек остале, а ми извадисмо престолонаследника из кола и пренесосмо на носила која су била у приправности'.

Но и то се могло само донекле, а онда је Панта упртио престолонаследника на леђа и тако га пренео до прихватилишта у селу Исми. Ту је приспео аутомобил који је послао Есад- паша Топтани, велики српски пријатељ међу Албанцима.
У Драчу је Александар надгледао укрцавање војске у француске лађе, које су возиле у луку на Крфу. Аустријски авиони су свакодневно бомбардовали Драч и ометали укрцавање војске у лађе. Од једне експлозије Александар је лакше рањен. Тек када је последњи војник напустио луку у Драчу, регент се укрцао на један француски контраторпиљер. Панта Драшкић каже да је: 'престолонаследников углед тада достигао кулминацију, до које ретко долазе смртни људи. Све до Солунског процеса нико у Српству није могао да се мери са његовом славом и популарношћу'.
Logged
gocemk
potporučnik
*
Offline Offline

Posts: 2 636


« Reply #297 on: October 05, 2016, 01:09:22 am »

Станува збор за мобилизирани Македонци од Македонија во Првата Светска Војна, од Тетово, Гостивар, Куманово, Крива Паланка и Кратово, кои учествувале во четири важни битки на почетокот на Првата Светска Војна што Српската војска ги водела со Австро-Унгарската и Германската армија. Во првата голема битка на октомври 27 октомври 1914 година, околу 850 војници Македонци го одбраниле Смедерево од Аавстро-Унгарската армија, која имала околу илјада загинати и две илјади заробени војници. Потоа, следувала повеќедневна битка кај Гроцка на 24 ноември 1914 година, каде што се бранел Белград. Борбата кај Гроцка трае неколку дена, со многу жртви од двете страни, ама на крајот победа извојува Вардарскиот баталјон. Во двете битки загинале 473 војници Македонци. Најтешката и најкрвавата битка овој баталјон ја водел кај Стари Костолац на 6 октомври 1915 година против единиците на германската војска предводена од фердмаршалот Август фон Мекензи, во којашто херојски загинале 627 Македонци војници. По овие битки од Вардарскиот баталјон останале околу двеста борци кои ја штителе Српската војска при нејзиното повлекување кон Косово и Албанија. Кога стасале во Пеќ, живи биле само шеесетина војници Македонци.

<iframe width="720" height="420" src="//www.youtube.com/embed/gbo8f3YDqVA?fs=1&start=" frameborder="0" allowfullscreen="true"></iframe>

Logged
JASON
Stručni saradnik - istorija
kapetan bojnog broda
*
Offline Offline

Gender: Male
Posts: 9 119



« Reply #298 on: October 05, 2016, 11:48:55 am »

[ Attachment: You are not allowed to view attachments ]

Војници Вардарског пука 1914. године: стоје – Спира Крстић, Харалампије Маџаревић, Димитрије Цветковић, Јован Алексић, Јован Шатевић; седе - Крста Шатевић, Јован Маневић (први с десна).


* војници Вардарског пука.jpg (143.73 KB, 624x420 - viewed 97 times.)
Logged
mali od palube
Prijatelj foruma
potporučnik
*
Offline Offline

Posts: 2 376



« Reply #299 on: October 05, 2016, 06:47:54 pm »

Станува збор за мобилизирани Македонци од Македонија во Првата Светска Војна, од Тетово, Гостивар, Куманово, Крива Паланка и Кратово, кои учествувале во четири важни битки на почетокот на Првата Светска Војна што Српската војска ги водела со Австро-Унгарската и Германската армија. Во првата голема битка на октомври 27 октомври 1914 година, околу 850 војници Македонци го одбраниле Смедерево од Аавстро-Унгарската армија, која имала околу илјада загинати и две илјади заробени војници. Потоа, следувала повеќедневна битка кај Гроцка на 24 ноември 1914 година, каде што се бранел Белград. Борбата кај Гроцка трае неколку дена, со многу жртви од двете страни, ама на крајот победа извојува Вардарскиот баталјон. Во двете битки загинале 473 војници Македонци. Најтешката и најкрвавата битка овој баталјон ја водел кај Стари Костолац на 6 октомври 1915 година против единиците на германската војска предводена од фердмаршалот Август фон Мекензи, во којашто херојски загинале 627 Македонци војници. По овие битки од Вардарскиот баталјон останале околу двеста борци кои ја штителе Српската војска при нејзиното повлекување кон Косово и Албанија. Кога стасале во Пеќ, живи биле само шеесетина војници Македонци.
Slava im!
Logged
Pages:  1 ... 8 9 10 11 12 13 14 15 16 17 18 19 [20] 21 22 23 24 25 26 27 28 29 30 31 32 ... 37   Go Up
  Print  
 
Jump to:  

Prijatelji

▼▼▼▼

Prostor za Vaš baner

kontakt: brok@paluba.info

Powered by MySQL Powered by PHP Powered by SMF 1.1.19 | SMF © 2013, Simple Machines
Simple Audio Video Embedder

SMFAds for Free Forums
Valid XHTML 1.0! Valid CSS!
Page created in 0.039 seconds with 23 queries.