PALUBA
March 28, 2024, 05:39:09 pm *
Welcome, Guest. Please login or register.

Login with username, password and session length
News: Čitajte na Palubi roman "Centar" u nastavcima, autora srpskog podoficira i našeg administratora Kuzme
 
   Home   Help Login Register  

Prijatelji

▼▼▼▼

Mesto za Vaš baner

kontakt: brok@paluba.info

Del.icio.us Digg FURL FaceBook Stumble Upon Reddit SlashDot

Pages:  1 ... 13 14 15 16 17 18 19 20 21 22 23 24 [25] 26 27 28 29 30 31 32 33 34 35 36 37   Go Down
  Print  
Author Topic: Srbija u Prvom svetskom ratu...  (Read 208088 times)
 
0 Members and 1 Guest are viewing this topic.
MOTORISTA
Počasni global moderator
kapetan bojnog broda
*
Offline Offline

Gender: Male
Posts: 62 007



« Reply #360 on: November 26, 2017, 10:46:59 am »

[ Attachment: You are not allowed to view attachments ]


* Srbija PSR.jpg (797.38 KB, 1500x1888 - viewed 92 times.)
Logged
MOTORISTA
Počasni global moderator
kapetan bojnog broda
*
Offline Offline

Gender: Male
Posts: 62 007



« Reply #361 on: December 15, 2017, 08:51:29 am »

Danas obeležavanje 103. godine Kolubarske bitke u Lazarevcu
Tanjug   15.12.2017.

U Lazarevcu će danas biti obeležena 103. godišnjica Kolubarske bitke polaganjem venaca i odavanjem počasti.

Državnu ceremoniju predvodiće državni sekretar u Ministarstvu za rad, zapošljavanje, boračka i socijalna pitanja Negovan Stanković, saopšila je juče vladina Kancelarija za saradnju sa medijima. Na ceremoniji će biti priređen i umetnički program u Spomen-hramu sa kosturnicom svetog Dimitrija u Lazarevcu u čijoj kripti počiva preko 40.000 srpskih i austrougarskih vojnika. Danas će u nastavku programa odavanjem državnih i vojnih počasti kod Spomenika srpskom ratniku u centru Lazarevca ceremonijom polaganja venaca i odavanja počasti biće nastavljeno obeležavanje godišnjice ovog značajnog istorijskog događaja. Organizator državne svečanosti je Vladin Odbor za negovanje tradicija oslobodilačkih ratova Srbije u saradnji sa Opštinom Lazarevac. Vence će položiti i delegacija Ministarstva odbrane i Vojske Srbije, predsednik opštine Lazarevac, predstavnici ambasada Austrije, Mađarske, Slovačke i Češke u Republici Srbiji, brojnih opština, nevladinih organizacija opredeljenih za negovanje tradicija oslobodilačkih ratova Srbije i drugi. Kolubarska bitka nije samo najveća saveznička pobeda ostvarena tokom 1914. godine, već je i udžbenički primer veštog strategijskog delovanja malobrojnije i slabije opremljene oružane sile koja je iz defanzive uspela da tok borbi preusmeri u brzu i iznenadnu ofanzivnu akciju. Taktika, primenjena od strane generala Živojina Mišića, nakon pobede na Kolubari odlikovanog činom vojvode, predstavlja jedinstveni primer vojno-strategijskog preokreta koji je bezmalo poraženoj vojsci doneo najznačajniju pobedu u čitavom Prvom svetskom ratu, podseća se u saopštenju.

Izvor: www.blic.rs
Logged
MOTORISTA
Počasni global moderator
kapetan bojnog broda
*
Offline Offline

Gender: Male
Posts: 62 007



« Reply #362 on: January 14, 2018, 05:44:43 pm »

СТО ГОДИНА ОД ВЕЛИКОГ РАТА

Батаљон смрти
Аутор: Гвозден Оташевић недеља, 14.01.2018.

Хиљаду триста каплара, ђачки батаљон на маршу према Дрини (Фото „Шумадијска дивизија”)
[ Attachment: You are not allowed to view attachments ]

Чачак – На ратним пољима Србије те 1914. они су били најлепши цветови и последња нада да ће својим младалачким жаром и беспримерним патриотизмом, који ће унети међу трупе искусних али изнемоглих ратника, разбити Поћорекову казнену експедицију и одбранити част своје земље...

То се и догодило. Када су напустили касарну у Скопљу и у беспрекорном реду изашли на улицу, маса света дочека их цвећем. Било је оних што нису могли да задрже сузе и јецај: „Одоше ђаци на фронт... Одоше ђаци у смрт...” Букети орошени сузама падају на поносне младиће, чији се бајонети и капларске звездице пресијавају на сунцу...

Овим словима чачански књижевник Антоније Ђурић описује ступање у бој славне српске јединице „Хиљаду триста каплара”. И додаје за „Политику”:

– Већ после првих борби назван је „Батаљоном смрти”. Касније, док је до краја делио судбину своје земље, назваће га „Легендарни батаљон 1300 каплара”. Остаће записано да су дух војске нарочито подигле чувене скопске ђачке чете. То беше цвет интелигенције, понос и будућност народа. Ових 1300 младића беху она луча која озари душе потиштених војника, преморених биткама и великим губицима. Соколећи своје водове, они ће се у новим борбама бацити на непријатеља неодољивом жестином, напоредо са официрима и војницима. Крваве бразде осташе у њиховим редовима... Историчари тврде да је то једини пример у историји света да једна држава шаље на фронт, искључиво у борбене јединице, свој цвет, своју будућност, своју целокупну интелектуалну омладину – и то као последњу наду за спас своје земље.


Књижевни надгробник најславнијем батаљону Српске војске подигао је професор др Тадија Пејовић (1892–1982), повесницом „Моје успомене и доживљаји 1892–1919”. У Првом светском рату и он је био један од 1.300 каплара, Други светски рат провео је у немачком ропству, а затим, као професор Филозофског и декан Природно-математичког факултета у Београду, саградио изузетну каријеру научника. Па књигом од заборава одбранио саборце и пресудне странице српске историје.

Ево како о капларима јунацима и својем војевању с њима приповеда професор Пејовић...

„Само Церска битка избацила је из строја 259 официра и 16.045 подофицира и војника. Требало је, дакле, што пре попунити старешински кадар. Тако је Врховна команда одлучила да се ђаци свих школа у Србији који су доспели за војску, као и они који су били одложили служење рока до завршетка школовања, позову у војску и припреме за старешине... Сва школска омладина из више генерација нашла се у Скопљу...

За то време на Сави и Дрини водиле су се жестоке борбе. Ђаци су стога ужурбано обучавани у ратним вештинама и командовању мањим јединицама. Четири чете ђака, преко Лапова и Крагујевца, отишле су за Горњи Милановац, за Прву и Трећу армију, а две чете преко Лапова и Младеновца за Аранђеловац, за Другу армију.

Ја сам са својим школским другом Милојем Рајковићем распоређен у Прву чету, Првог батаљона 19. пешадијског пука првог позива Шумадијске дивизије. У чету смо, у Вреоцима, дошли 20. новембра. У путу смо унапређени у поднареднике. Већ сутрадан био сам на предстражи у непосредној близини Штаба. Војници су ме у почетку гледали са жаљењем што сам дошао тако млад и школован да погинем.

Наш батаљон крене да појача борбени поредак трећепозиваца који су се налазили код Пожаревца, на положају Забеле. Са растојања од једва педесетак метара засуше нас пакленом митраљеском ватром. Немци су кренули на јуриш, али ми смо их одбили, падали су као снопови. У тој борби, 12. октобра 1915, наш батаљон је преполовљен. Погибе ту, на моје очи, мој школски друг наредник – ђак Милоје Рајковић. А у Колубарској бици погинуло је 400 ђака...

...Оног септембра 1918. видео сам страшан призор – букве поломљене, људска тела искомадана и разбацана по земљи. Понеки Бугарин жив, али ошамућен, извлачи се из рова и јечи. Мало их је који су преживели напад наше артиљерије.

Опет ми се мисао враћа на Скопље, на другове из младости, на ђаке – капларе. Било нас је на почетку 1600, али су неки због слабог здравља, или што су били премлади – одбијени. Та слика је била дивна: нико није могао да се помири са тим да је био одбијен; сматрали су да је то увреда, понижење. Отаџбина је била у опасности, а њихова помоћ је одбијена! Неки су свим силама настојали да себе учине старијим, измишљали су да су старији годину-две.

Али, било је и других ситуација. У Скопље је дошао и Милорад Масаловић Сења у војничкој униформи, са чином каплара. Он је као свршени матурант јула 1914. као добровољац ступио у Пети пешадијски прекобројни пук и учествовао у љутој бици на Церу.

Показао је изванредну храброст и унапређен у чин каплара. Кад се нашао пред лекарском комисијом нико га није ни погледао: речено му је да иде кући, јер његово годиште није позвано. Председник лекарске комисије, санитетски пуковник Жерајић, саветовао му је да се врати кући, да сачека позив своје генерације.

Масаловић се није поколебао. Заузео је став мирно и рекао: ’Зар сам овако млад могао бити на Церу, тући се са непријатељем, а не могу сада бити у ђачкој чети?’ Комисија је попустила и Масаловић се нашао у ђачком батаљону. Али, као и многе друге, смрт га је убрзо покосила...” –
исписао је у својим сећањима математичар и научник Тадија Пејовић.

Izvor: www.politika.rs

Logged
MOTORISTA
Počasni global moderator
kapetan bojnog broda
*
Offline Offline

Gender: Male
Posts: 62 007



« Reply #363 on: January 28, 2018, 10:22:09 am »

Sa Britanskim oficirom na Solunskom frontu.

[ Attachment: You are not allowed to view attachments ]


* Solunski front.jpg (169.13 KB, 1200x794 - viewed 73 times.)
Logged
MOTORISTA
Počasni global moderator
kapetan bojnog broda
*
Offline Offline

Gender: Male
Posts: 62 007



« Reply #364 on: February 14, 2018, 12:26:30 pm »

Pismo đenerala Svetislava T. Simovića predsjedniku gradskog poglavarstva Herceg-Novi Jovu Sekuloviću 1937. godine

Pismo đenerala Simovića čuva se u Gradskoj biblioteci i čitaonici Herceg-Novi. Fotografija koja prati ovaj tekst čuva se u Zavičajnom muzeju u Herceg-Novom.

Kapitulacija Austro-Ugarske vojske u Herceg Novom 7. novembra 1918.
Srpski kraljevski potpukovnik Svetislav T. Simovic i Austro-Ugarski podmarsal Housek na vratima hotela "Boka" u prisustvu opstinske vlasti i velike mase naroda, dok gradska muzika svira srpsku himnu "Boze Pravde"

[ Attachment: You are not allowed to view attachments ]

[ Attachment: You are not allowed to view attachments ]

[ Attachment: You are not allowed to view attachments ]

[ Attachment: You are not allowed to view attachments ]

[ Attachment: You are not allowed to view attachments ]

[ Attachment: You are not allowed to view attachments ]

[ Attachment: You are not allowed to view attachments ]

[ Attachment: You are not allowed to view attachments ]

https://www.rastko.rs/rastko-bo/istorija/svsimovic-pismo_l.html


* kapitulacija1918Boka.jpg (28.32 KB, 445x600 - viewed 56 times.)

* 001.jpg (242.37 KB, 800x1100 - viewed 54 times.)

* 002.jpg (277.98 KB, 800x1100 - viewed 52 times.)

* 003.jpg (272.79 KB, 800x1100 - viewed 58 times.)

* 004.jpg (275.78 KB, 800x1099 - viewed 55 times.)

* 005.jpg (271.27 KB, 800x1100 - viewed 58 times.)

* 006.jpg (247.42 KB, 800x1100 - viewed 55 times.)

* 007.jpg (168.5 KB, 800x1100 - viewed 64 times.)
Logged
MOTORISTA
Počasni global moderator
kapetan bojnog broda
*
Offline Offline

Gender: Male
Posts: 62 007



« Reply #365 on: February 20, 2018, 08:32:48 pm »

Logged
dzumba
Stručni saradnik - specijalne jedinice
kapetan bojnog broda
*
Offline Offline

Posts: 22 310


« Reply #366 on: February 21, 2018, 07:52:51 pm »

На 2:18 је чувени четнички војвода, мајор Војислав Танкосић.
Logged
Milan (longtrip)
kapetan fregate
*
Offline Offline

Posts: 7 424



« Reply #367 on: March 30, 2018, 09:45:06 am »

Iako na prvi pogled drastična, mera koju je u Srbiju uveo ovaj engleski lekar narod je bukvalno spasla od istrebljenja!



O značaju i delima engleskog doktora Vilijama Hantera, čoveka koji je uspeo da stane na put strašnoj zarazi pegavog tifusa 1914/1915 godine



Čovek kome naš narod i bukvalno duguje opstanak imao je u okviru svoje akcije borbe protiv opake bolesti i jednu drugu, atipičnu i pre toga nigde primenjivanu metodu o kojoj se danas retko govori - jedan voz!

Krajem 1914. godine Srbija se suočila sa jednim mnogo opasnijim neprijateljem od Austrougara - epidemijom pegavog tifusa. Centar zaraze bilo je Valjevo, "grad mrtvih" gde je u najtežoj fazi dnevno umiralo od 50 do 100 bolesnika. Zemlji izmorenoj ratovima, osiromašenoj i samoj bila je potrebna pomoć i svet je reagovao!Broj umrlih od pegavog tifusa u Srbiji krajem 1914. i početkom 1915. nikada nije tačno utvrđen. Neke procene govore da je za nepunih šest meseci bolest ubila više od  od 150.000 ljudi - znatno više nego u svim prethodnim bitkama i ofanzivama Austrougarske vojske.

Centar epidemije bilo je Valjevo, grad u kome su se na ulicama mešale stotine hiljada izbeglica, zarobljenika, vojnika, ranjenih, bolesnih i zdravih stvarajući tako neverovatno pogodno tlo za širenje zaraze.

Jednom kada je epidemija izbila izgledalo je kao da joj se nije moguće odupreti tim pre što se o prirodi pegavog tifusa veoma malo znalo u svetskoj stručnoj javnosti, a među srpskim lekarima još manje. Nije bilo vakcina, lekova ni prevencije. Svi su bili podložni i svako je mogao da se zarazi!To su na sopstvenoj koži prvo otrkili lekari. O hiljadama zaraženih u valjevskoj bolnici brinulo je svega 26 doktora. Od njih epidemiju je preživelo petoro.

Srbija je bila na umoru i vlast nije imala izbora nego da traži pomoć. Početkom 1915. vlada je uputila poziv svetskoj javnosti i ubrzo su u Srbiju stigle medicinske ekipe, lekari i bolničari dobrovoljci iz Škotske, Rusije, SAD, Francuske...

Iz Engleske je sa svojim timom stigao Vilijam Hanter, lekar konsultant britanske Istočne komande u Prvom svetskom ratu i pukovnik čije će ime zauvek ostati poznato kao ime čoveka koji je uspeo da zaustavi strašnu epidemiju tifusa u Srbiji.


Borba za opstanak
 

– U nametnuti rat 1914. srpska zdravstvena služba krenula je s oko svih 450 raspoloživih lekara u zemlji – napisao je Vilijam Hanter u studiji o epidemiji pegavog tifusa u Srbiji godinama kasnije.

Hanter je odmah shvatio suštinu bolesti - tifus se lako prenosio, opasno brzo širio i još brže ubijao. Srpski lekari, iako su davali živote da spreče opaku bolest, jednostavno nisu imali ni sredstava ni znanja da joj stanu na put.

 

Zato je krenuo sa radom i uskoro osmislio jedan potpuno novi izum - Hanterovo ili srpsko bure, improviziranu napravu za sterilizaciju, dezinfekciju i dezinsekciju.


[ Attachment: You are not allowed to view attachments ]

Zagrevanjem vode na 100 stepeni Celzijusa, vrela vodena para strujala je kroz odeću koja je bila složena u buretu. Uređaj je imao ognjište gde se ložila vatra, kazan odakle je isparava vrela vodena para i komoru gde su visila odela koja treba da se očiste.

Uništavanje vaški i njihovih jaja u buretu bilo je potpuno i na taj način se vršila masovna dezinfekcija i dezinsekcija jer su tifus širile upravo vaši. Ovaj izum i danas je eksponat u Valjevskoj bolnici. "Srpsko bure" se lako pravilo i zadalo je snažan udarac zarazi. Jednom kada je počelo da se masovno primenjuje broj novoobolelih se drastično smanjio, a epidemija je uskoro prestala.


[ Attachment: You are not allowed to view attachments ]


Naime, doktor Hanter je, stigavši u Srbiji na samom vrhuncu epidemije, odmah uočio način prenošenja tifusa. Na svom prvom putovanju vozom kroz Srbiju, od Niša do Kragujevca, britanski lekar i njegov tim videli su, kako je Hanter kasnije zapisao u svojoj knjizi, "gomile seljaka u bundama od ovčijeg krzna - idealnom staništu za bezbrojne vaši", kako se guraju da uđu u kompoziciju.

 
– Celokupna železnička mreža je delovala... kao zarazna reka koja prenosi zarazu uzduž i popreko po celoj zemlji - od vojnih oblasti ka civilnim oblastima i obrnuto – zapisao je Hanter.


Zato je ovaj doktor naredio hitnu i drastičnu meru - obustavljanje celokupnog železničkog saobraćaja na teritoriji Srbije!Svi vozovi osim službenih nisu smeli da saobraćaju, a na stanicama širom zemlje osnovane su karantinske i dezinfekcione stanice. Glavno stajalište se nalazilo u Mladenovcu gde se glavni železnički pravac Beograd-Niš ukrštao sa uskokolosečnom prugom za Valjevo, glavnom izvorištu zaraznih bolesti.

Hanterova ideja uključivala je i jedno revolucionarno vozilo. Po njegovim uputstvima, u Nišu je napravljen poseban voz za dezinfekciju i vakcinaciju. Bila je ovo potpuno nova mera, dotad neprimenjivana ni u jednoj vojsci na svetu i presedan u istoriji ratovanja!

 Voz je imao 14 vagona, uključujući i vagon-kupatilo. Sa 15 Hanterovih oficira krenuo je na put 17. aprila. Išao je sa severa na jug Srbije, zaustavljao se i onda su tu dovođeni vojnici za vakcinaciju protiv kolere i kompletnu dezinfekciju tela i odeće.Iako na prvi pogled drastična, mera zabrane saobraćaja i uvođenje "voza za dezinfekciju" dala je razultata. Vozovi kroz Srbiju nisu vozili oko mesec dana i - broj obolelih je opao.

Nakon što su se pokazale tako efikasnim u Srbiji ove mere su kasnije primenjivane širom sveta i na drugim frontovima naročito nakon odlaska doktora Hantera iz Srbije. Veruje se da su spasile hiljade ljudi i sprečile neborjane epidemije.


izvor


* 51218-srpsko-bure-580x0.jpg (80.05 KB, 580x413 - viewed 42 times.)

* 51219-srpsko-bure-580x0.jpg (51.79 KB, 580x365 - viewed 45 times.)
Logged
MOTORISTA
Počasni global moderator
kapetan bojnog broda
*
Offline Offline

Gender: Male
Posts: 62 007



« Reply #368 on: April 01, 2018, 08:14:59 am »

100 ГОДИНА ОД ВЕЛИКОГ РАТА

Земљоделац се спасао кад је потопљена лађа француска
Аутор: Бранко Пејовић субота, 31.03.2018.

[ Attachment: You are not allowed to view attachments ]

Креће се лађа француска, још се пева песма из Великог рата. Певао ју је и Владислав В. Петронијевић Аћимовић (1885–1943), српски ратник из златиборског села Голова, иако је једва живу главу сачувао током пловидбе на једној таквој лађи од Тулона ка Солуну и савезничком фронту, коју је непријатељ торпедовао и потопио. Данима је потом на невеликом сплаву плутао Владислав с неколико војника по отвореном мору, али се чудом спасао и после рата то до детаља описао.

Белешка Владислава В. Петронијевића Аћимовића о томе, сачувана у личној архиви Жарка Божанића са Златибора, насловљена је „Рат на мору“. Пише земљоделац из Голова да је са другим српским војницима 19. септембра 1916. дошао у француски Тулон, одакле је био покрет савезничке војске лађом „Галија“ за Солун. Постројавање на пристаништу, свештеник и молитва, војна музика, па са примљеним ћебадима, чутурицама и осталом војничком спремом правац Солун. Кренула је лађа француска, „а српска војска се весели и пева, јер је пуна радости, јер иде на Солунски фронт да сруши челичне везе непријатеља и да српска војска обасја Балкан и Србију својом победом“. „Сутрадан ујутру, после примљеног вруштука и кафе, дежурни официр викнуо је целу српску војску да изађе на лађу... Издата је сваком војнику гума за спасавање у случају да се лађа почне топити и саопштено нам је да скинемо шлофијанке и да цокуле рашнирамо с тим ако би дошло до опасности“.

Пловили су даље, сутрадан прошли острва Корзику и Сардинију. Владислав је највише времена проводио са својим другом Мићом Росићем из Ужица, заједно су се дивили како лађа плови, мору, јатима крупних риба. Али тог 21. септембра, по подне, изненада наилази непријатељско пловило. „После једно десет минута онај непријатељски сумарен пусти торпедо и са јаким ударом удари у нашу лађу. Лађа се јако колебала и остала пливати, а војска је на све стране јурила за спашавање“, пише Владислав који је, да би се спасао, са гумом журно кренуо ка каквом чамцу.

„Масе војника су се простирале по мору као лесе, начинио се кркљанац, све је јурило тамо-амо на све стране, само да се спасе. Један чамац се био спасио са пуно војника и одбио од лађе“, описује он, додајући да је и сам некако успео у неки чамац да се угура. „Али био је претоварен и одједанпут се изврнуо и почео да тоне, истресавши све војнике у море. Ја, пошто нисам знао пливати, борио сам се да се одржим помоћу гуме, помоћу војника и Божјом помоћи. Пребацио сам се у други чамац који је пловио сам, без војске. За трен ока чамац је био пун и претоварен... Везали смо један сплав за чамац и одбили се од лађе (која је потонула) све даље и даље.“ На сплаву је Владислава и још неколико српских и француских војника топла морска вода квасила до појаса. Ноћ су провели на отвореном мору, а жеђ им је додијала. Морнари из чамца додавали су им покоју конзерву пијаће воде и по „добар залогај конзервираног меса“, али и тога је понестајало.

Прошао је цео дан, па и друга тешка ноћ на отвореном мору, полако су губили наду да ће их неко спазити. Ипак, наишла је једна француска лађа и они су са сплава давали сигнале, али била је на приличној даљини. Сетио се тада Владислав свог малог огледала које ће им спас значити. „У џепу од копорана било ми је мало војничко огледалце. Извадио сам и окренуо га према сунцу. Ухватио сам сунчани зрак и управио на брод, но због даљине нисам могао зрак добацити и посматрач са брода није могао видети нас“. Ипак ово огледалце је помогло: један саборац са сплава учинио је слично као Владислав, али с високо подигнутом руком која је држала огледало, па је посматрач с брода овог пута приметио да нешто сија на мору. „Лађа се окренула ка нама, пришла нам је на 300 метара, сви смо викали у глас, и онда су нам спустили два чамца. Најзад смо спасени...”

После се тај брод зауставио код Сицилије, где су их пребацили у једну белу лађу са топовима и митраљезима. Она је следећег дана упловила у Бизерту. Ту је, пише земљоделац из Голова, изашла цела варош да их сачека, ту их је један српски потпоручник постројио у вод. „Овде смо провели око два месеца у одмору и на поправци здравља. Потом смо упућени за Солун. Тако је завршено с нама потопљеницима...” , пише Владислав, с којим се са потопљене „Галије“ спасао и његов земљак Мићо Росић.

Izvor: www.politika.rs

Logged
Huddle
mornar
*
Offline Offline

Gender: Male
Posts: 35



« Reply #369 on: April 08, 2018, 12:30:12 pm »

Ево једног празничног поклона од мене за вас

КАД МРТВИ УСТАНУ И ЗАИГРАЈУ ФУДБАЛ Стигла вам је 102 године стара порука са Крфа
https://sport.blic.rs/fudbal/evropski-fudbal/kad-mrtvi-ustanu-i-zaigraju-fudbal-stigla-vam-je-102-godine-stara-poruka-sa-krfa/etkkzsj
Logged
Kuzma®
Počasni administrator
kapetan bojnog broda
*
Offline Offline

Gender: Male
Posts: 10 542



« Reply #370 on: April 08, 2018, 01:35:24 pm »

Kad je poklon onda treba reci HVALA.
Logged
MOTORISTA
Počasni global moderator
kapetan bojnog broda
*
Offline Offline

Gender: Male
Posts: 62 007



« Reply #371 on: April 08, 2018, 08:20:31 pm »

Hvala Huddle!
Logged
dzumba
Stručni saradnik - specijalne jedinice
kapetan bojnog broda
*
Offline Offline

Posts: 22 310


« Reply #372 on: April 09, 2018, 09:26:26 pm »

Браво Дарко. Одличан текст!
Logged
MOTORISTA
Počasni global moderator
kapetan bojnog broda
*
Offline Offline

Gender: Male
Posts: 62 007



« Reply #373 on: April 16, 2018, 08:50:33 am »



Logged
MOTORISTA
Počasni global moderator
kapetan bojnog broda
*
Offline Offline

Gender: Male
Posts: 62 007



« Reply #374 on: April 22, 2018, 02:12:22 pm »

100 ГОДИНА ОД ВЕЛИКОГ РАТА

Последњи запис каплара из Гостинице
Аутор: Бранко Пејовић недеља

Ратовао је, пропатио и силно желео повратак с војском у Србију, у родно село, каплар Мирко Савић, ратник из Гостинице код Ужица. Али ослобођење није дочекао, уочи српске победе пао је на солунском бојишту. Водио је Мирко у рату дневник, бележио страдања, описана су у њему и три последња дана уочи погибије. Сведочи о томе књига „Јунаци Карађорђеве звезде ужичког краја”, коју је 2015. објавио др Раде Познановић. У њој је тај запис о Мирку Савићу (1868–1918) који је имао шесторо деце: два сина и четири кћери (од којих су му један син и три ћерке као деца умрли). Мобилисан је Мирко са својим сином Велимиром, али је Велимир погинуо на почетку Великог рата. Несрећни отац је наставио да ратује и у прекиду дејстава, онако узгред, неку врсту дневника писао. Погинуо је каплар Мирко на солунском ратишту 18. септембра 1918. године. Три дана уочи смрти, 15. септембра, Савић у дневнику пише:

„Данас је равно три године како сам напустио Гостиницу. Има, богами, ако не и више. Више не знам ни како ми је име, а камоли неке друге ствари. Мада, што јес’ јес’, прошло је подоста откако нас Швабе потераше одозго, куга их сатарила. И још нас, приде, Бугари натераше преко Албаније. Е само кад то преживех! Далеко било и не повратило се...”

„Е још се чудом чудим како прекостах. Сачувао ме добри Бог да истерам окупатора кад се вратим. Додуше, јесте ме страховито нога намучила. Једна ми је ципела попуцала са стране, а у зао час. Нисмо ни опреме имали, ни ничега, него носи ко шта има и нађе. И не осетих ја по оној зими ништа, а тек се опасуљих кад ми је нога била поплавела. Много је то опасно. Гледао сам како једноме из Неготина, како рече да се зове, чупају прсте клештима. Сав сам ја утрнуо био. Срећа само да мени на време дадоше неке лекове, те се мало замири. И даље мене та нога жига у колену, посебно кад хоће неки кијамет напољу...”

„И бар да нам муке престаше кад стигосмо на Видо. Ма јок! Као авети смо сви до једнога били. Да ме је видео јадни отац, на месту би умро. Шта остаде од онака човека... Сад нам је мало боље, опоравили смо се. Говорка се да ћемо ових дана пробити фронт. Доста се војске скупља овде, и енглеске и француске. Дошао нам је пре пар месеци нови генерал Шепере, Депере, никако да му запамтим име. Планирају он и наш војвода коначни напад. Има да разбијемо Бугаре, само још који дан. Рекоше ми да смо их јуче на Добром пољу потукли до ногу. Мишићу, благо мајци која те роди и народу за који се бориш!”

Два дана пред смрт, 16. септембра, каплар Мирко у дневник бележи:


„Нема дана а да не помислим на моје у селу. Како ли они несретници таљигају сами? Остадоше све саме жене и чељад. Ја и браћа одосмо куд који на фронт, а и отац болестан не може много да ради. Да бар знам како су они па да будем иоле миран... Вести с фронта и даље добре. Наши и Французи се увелико обрачунавају с Бугарима. Само ми није јасно ког ђавола чекају Енглези и Грци. Кад би они још мало припомогли, па да наставимо горе, да ослобађамо српске земље! Рече пуковник да ће наш батаљон колико прекосутра послати за Прилеп. Ма и треба да идемо, од какве смо им вајде овде!”

Дан пре него што погину, Савић написа:

„Данас смо јели пасуљ. Не сећам се да сам скоро јео тако добар пасуљ. Чак га ни моја Мица не спрема тако. Ма ваљда га нисам одавно јео, па ми је баш био сладак. Тражио би’ ја и репете, али нисмо при залихама. Рече ми Ниџо десетар да је стигла депеша из Генералштаба. Наређена је пуна офанзива према Србији сутрадан зором. Чудно ми у почетку би што данас деле џебану и пушке, али сад ми је све јасно. Видим ја да су се људи мало уплашили, па и ја сам стрепим, али нисмо клонули духом. Наша је борба правична. А све док је уз нас Краљ и син му престолонаследник Александар, не можемо изгубити. Боже, води нас и сачувај! Једва чекам да се вратим у моју Гостиницу...”

Izvor: www.politika.rs
Logged
Pages:  1 ... 13 14 15 16 17 18 19 20 21 22 23 24 [25] 26 27 28 29 30 31 32 33 34 35 36 37   Go Up
  Print  
 
Jump to:  

Prijatelji

▼▼▼▼

Prostor za Vaš baner

kontakt: brok@paluba.info

Powered by MySQL Powered by PHP Powered by SMF 1.1.19 | SMF © 2013, Simple Machines
Simple Audio Video Embedder

SMFAds for Free Forums
Valid XHTML 1.0! Valid CSS!
Page created in 0.036 seconds with 23 queries.