Hriste Bože lirika

[wermez]

A da slucajno u kadru nije uhvacen decko iz ove pesme:
<iframe width="720" height="420" src="//www.youtube.com/embed/JKHku19fQck?fs=1&start=" frameborder="0" allowfullscreen="true"></iframe>

[Titan]

Видиш стварно, млади Икар ми није пао напамет 
где се само овога сети ха ха ха

[Titan]

Ево да се мало уозбиљимо, да и ја додам једну лепу, за коју можда неки и знају, чак сам чуо да је има и по књигама некаквим. Ја сам чуо неколико "верзија", понека реч је другачија зависно од тога одакле је Солунац који ју је донео у Србију. У сваком крају помало другачије, јер се усмено преносила. Мој прадеда (тачније њих двојица, с обе стране фамилија родитеља ми) пренео је песму у својој глави овако, па је тако сви и знамо:

ОСВЕТНИЦИ (у јужним крајевима сам чуо да је зову "На Крфу")

 Српска војска на Крф пала
 На острву жагор бруји
 Из облака киша лије
 Узбуркано море хуји.

 Под столетним маслинама
 Шатори се свуда беле
 Под њима се одмарају
 Српске чете оживеле.

 Прошли дани искушења
 Нова нада душе згрева
 Нова нада стара вера
 A на Крфу Србин пева.

 Разговор се живо води
 За причом се прича ниже
 А дoсетке, пошалицe
 Једна другу бурно стиже.

 Само један војник млади
 Мутна ока - бледа лица
 Ћути тужан, невесео
 Сред песама - пошалица.

 Тешка туга њега мори
 Горки јад му срце пара
 Шта га тако младог мучи
 Незна нико од другара.

 Већ и њега задиркују
 И са њим се свако шали
 Питају га што је тужан
 Питају га за чим жали.

 Дед` олакшај душу своју
 Повери нам тајне своје
 То ће лепа прича бити
 Причај друже, Радивоје!

 А Радивој махну руком
 Испунићу вашу жељу
 Али то ће и крај бити
 Вашој шали и весељу.

 Крвава је моја прича
 И жалосна тајна моја
 То је било после оног
 На Морави страшног боја.

 Непријатељ беше јачи
 Ми морасмо даље ићи
 И ја реших на растанку
 Часком своме дому сићи.

 Кућа ми је украј пута
 И ја стегох пушку боље
 Још понесох две - три бомбе
 Може доћи до невоље.

 Стигох кући али касно
 тамо беху већ бугари
 И угледах страшну слику
 Обешен ми бабо стари.

 А на прагу аој боже
 Сва у крви мајка лежи
 И слабачким гласом викну
 Радивоје - сине, бежи.

 А у кућу када ступих
 Излудетих тада хтедо`
 Покрај моје мртве љубе
 Лежи наше мртво чедо.

 И оно се невинашце
 Већ растало с`овим светом
 Видео сам да је било
 Прободено бајонетом.

 А у другом крају куће
 Где икона стоји стара
 Као да су у гостима
 Вино пију шест бугара.

 Тад ми крвца зали очи
 И ја јекну` из дна груди
 Опростите миле душе
 У пакао ви нељуди.

 Па убацих једну бомбу
 Посред оне руље клете
 И ниједан од бугара
 Не умаче од освете.

 Из мог дома порушеног
 Дим се диже у висину
 И док пламен све прогута
 Ја умакох у планину.

 Не да склоним пусту главу
 Нисам зато ја на свету
 Већ и даље да продужим
 страшну казну и освету.

 Радивоје сврши причу
 Под шатором тајац наста
 Нико ништа не говори
 И дисање ко да заста.

 Али после неког часа
 Загрмеше сви из гласа
 И ми ћемо с` тобом друже
 У освету сваког часа.

 У освету за све жртве
 Што падоше за слободу
 У освету за част дому,
 Отаџбини и свом роду!

Брата и мене је овој песми отац научио да напамет рецитујемо док смо још мали били, тако се и пре преносила. Тек сам скоро видео да је и по интернету има. Добро је. Неће се заборавити...

[ssekir75]

nasao sam je u nekoj od knjiga stampanoj pre II sv rata. odavno je zapisana (ko sto i treba)