Pulom uzduž i poprijeko

[zpetrov9]

I jos malo Pule...


Prolaz kroz Dvojna vrata do Arheološkog muzeja i Kaštela…
[ Attachment: You are not allowed to view attachments ]

Augustov hram, antički spomenik na glavnom gradskom trgu…Uvek mi je privlacio paznju…
[ Attachment: You are not allowed to view attachments ]

Kroz Zlatna vrata, pa pravo u Prvomajsku… Sam bog zna koliko puta kroz njih prosao…
[ Attachment: You are not allowed to view attachments ]

Ja sam se nekako do Kaštela uvek penjao nekom od poprečnih posle Slavoluka do Gupčeve (danas Castropola) i polako tom čudesnom ulicom do tvrđave sa koje, kako beše, nikad nije ispaljen hitac. Ispred Avgustova hrama imam i sliku, u beloj izlaznoj.

Da bila su to vremena kada je Pula Srijedom, Subotom i Nedjeljom bila puna mornara i pitomaca u bijelim ljetnim uniformama, rekao bih da je i to bila
svojevrsna atrakcija za turiste. Danas je prava rijetkost vidjeti uniformiranu osobu, a još rijeđe mornara u bijeloj uniformi ili kako to danas kažemo
bijeloj odori.

[zpetrov9]

Pa evo da postavim i jednu lijepu novu fotografiju Brijuna iz zraka, dolje ispod je Peneda. Vjerujem da su mnogi "Palubari" tuda prolazili
ploveći na razini mora, pa evo i iz zraka. To je praktički ulaz u luku Pula.

[zpetrov9]

Pa evo i jedne  novije iz Pule, konačno se obnavlja zgrada željezničke stanice na obali, zaista je bilo krajnje vrijeme. Prenosim članak
Glasa Istre;

"HŽ Infrastruktura krenula je u projekt obnove krovišta i vanjskog dijela zgrade glavnog Željezničkog kolodvora u Puli. Do sada derutni
izgled nakon obnove trebao bi zgradu Željezničkog kolodvora pretvoriti u ljepoticu a u radove se krenulo zbog derutnosti krovišta koji
je propuštao oborine.

Čekaonice na čekanju

Samo krovište sagrađeno je od salonitnih valovitih ploča, koje se sad skidaju, kako bi se obnovila cijela krovna konstrukcija, koja će na
kraju biti pokrivena s klasičnim glinenim kupama. Renovira se i cijela fasada, i sav eksterijer, odnosno nadstrešnica s prednje strane zgrade
na samoj stanici. Kameni dijelovi zgrade će se pjeskariti, a žbukani dijelovi obnoviti i prefarbati.

- Konačno se uspio pokrenut projekt rekonstrukcije krovišta glavnog kolodvora koje je puštalo, a uredit će se i kompletno pročelje,
odnosno fasada, kamen će se pjeskarit, te napravit nova nadstrešnica. Unutrašnjost zgrade neće se obnavljati, čekaonice i kancelarije
neće se dirati. Jedino što će se promijeniti stolarija u prizemlju zgrade, rekli su nam na Kolodvoru.

Originalni izgled zgrade mora bit očuvan kao dio baštine. Uz navedene radova uredit će se i okoliš kolodvora, a radove, za koje se
procjenjuje da će trajati 90 dana ukoliko vremenske prilike budu stabilne, izvodi prema projektu same željeznice tvrtka Leo Grad iz
Bjelovara.

Odsječen od Hrvatske

Željeznički kolodvor u Puli izgrađen je 1876. godine čime je dovršena zadnja dionica istarske pruge odnosno odvojka Južne željeznice od
Divače do Pule. Zgrada kolodvora smještena je praktički na samoj obali Pulskog zaljeva. Posljednjih godina promet je na kolodvoru
smanjenog intenziteta zbog odsječenosti istarskih željeznica od ostatka hrvatske željezničke mreže do koje je došlo osamostaljivanjem
Hrvatske i Slovenije. (G. ROJNIĆ)"

Možda će to nekima  biti zanimljiva informacija iz današnje Pule.

[duje]

Koliko sam samo proveo vremena na toj stanici čekajući šinobus do Divače?!

[zpetrov9]

Koliko sam samo proveo vremena na toj stanici čekajući šinobus do Divače?!

Željeznička stanica u Puli dočekivala je i ispraćala mnoge generacije pitomaca i mornara koji su u Pulu dolazili na školovanje ili odsluženje
vojnog roka. Sama stanica (zgrada i putnički dio) se nije gotovo ništa promjenila od tih "davnih" dana i zato je zaista bila "zrela" za
rekonstrukciju.

Inače dobro je kada ste Vi išli šinobusom, ja se sječam mojih mlađih dana kada su nas do Divače vukle parnjače i tamo bi onda prikopčali
dizelku ili elektru koje bi nas vukle do Dobove itd. sve do Beograda u vrijeme kada je postojao brzi vlak Pula-Beograd (ljeti) ili je zimi izvan
sezone išao samo do Zagreba. Kasnije su, mislim od osamdesetih, organizirali da ide brzi do Beograda preko cijele godine.

[zpetrov9]

Evo za sve one Pulo-nostaligačare koji su bili ili boravili u Puli oko 1973. godine jedan amaterski video uradak preuzet sa Youtube-a, da
se svi prisjetimo kako su onda neka mjesta u Puli izgledala, onda kada smo bili puno mlađi.

[zpetrov9]

Evo za sve one Pulo-nostaligačare koji su bili ili boravili u Puli oko 1973. godine jedan amaterski video uradak preuzet sa Youtube-a, da
se svi prisjetimo kako su onda neka mjesta u Puli izgledala, onda kada smo bili puno mlađi.

Možda kao dodatni komentar, od autih dominiraju fiće i tristaći. Vidi se i po neki mornar u bijeloj odori, ali malo je njih što znači da nije
snimljeno srijedom, subotom ili nedjeljom kada je vojska imala na veliko izlaz. Danas se u gradu i ne vide mornari u bijelom, a teško je i
uopće uočiti nekog oficira u mornaričkoj odori.

[zpetrov9]

Možda će i ovaj kratki video zapis biti zanimljiv, radi se o dijelu podzemnih tunela ispod Pule.

[zpetrov9]

Pa da se iz Pulskog podzemlja vinemo u visine. Evo za one koji dugo nisu bili u Puli, a dobro je se sječaju (nadam se po dobru) od prije
jedna fotografija snimljena iz zraka negdje iznad utvrde San Giorgio s cijelom lukom i Uljanikom u pozadini. Na drugoj se vidi dio "tortaste"
utvrde San Giorgio koja je bila dio prvog prstena Pulskih obrambenih utvrđenja za vrijeme Austro-Ugarske.

Mnogi pamte utvrdu kao skladište JNA posebno za kasarnu Vladimir Gortan, inače je u blizini gradskog groblja.

[zpetrov9]

Evo i dvije fotografije Pulske utvrde Fort Turtian. Prva je snimljena dok se je još gradila zaobilaznica, a druga je već iz vremena kada je
zaobilaznica u prometu, skinuta je sa Google Earth.  U vrijeme u JNA mislim da je u njoj bilo nekakvo rezervno komandno mjesto jer su
kod uzbuna obično svi iz Komande na rivi tu imali zborište, ili barem večina (mislim na rane osamdesete godine).

[zpetrov9]

Evo i dvije fotografije Pulske utvrde Fort Turtian. Prva je snimljena dok se je još gradila zaobilaznica, a druga je već iz vremena kada je
zaobilaznica u prometu, skinuta je sa Google Earth.  U vrijeme u JNA mislim da je u njoj bilo nekakvo rezervno komandno mjesto jer su
kod uzbuna obično svi iz Komande na rivi tu imali zborište, ili barem večina (mislim na rane osamdesete godine).

A evo i utvrde Fort Kaštijun kraj kojeg se gradi veliki Županijski centar za zbrinjavanje otpada. Preuzeto je isto sa Google Eatrth-a. Ova
utvrda je u slabijem stanju od prethodne i ako su istog tipa.

[JASON]

Путописне црте П. Жусеа (1893.)

Трст је аустријско трговачко, а Пуљ (Пола) војно пристаниште. Из овог последњег господари Аустрија Јадранским Морем. У Пуљ се може ући само једним искривуданим каналом, који брани приличан број утврђења: она и чине, да у њ није лако ни ући, ни из њега изићи. Иза многобројних окука у каналу шири се као змијска глава пуљско пристаниште. Близу обале уздижу се величанствене арене, одржане можда боље од свих, које су стари Римљани оставили; неки их, чули смо, предпостављају чак и Колосеју. На другом крају пристаништа простире се убојна лука, у којој велике оклопњаче, неме и повучене, чекају тренутак, да се ослободе веза, које их држе и спутавају. Између арена и убојне луке пружа се варош, а над њим се виси статуа славног адмирала Тегетхофа; он је својом малом флотом онако славно разбио Талијане код Лисе….

Мало ми је ту битку причао један талијански крманош, који умало није у њој погинуо. Одајући сву хвалу присебности и храбрости аустријског адмирала, он је на врло смешам начин бранио талијанску част, која је овде била у питању. Далматинци и Талијани чине, говораше ми он, најбољи део аустријских мрнара. Према томе, и ако су Талијани побеђени, ипак су други Талијани били победници. А шта би тек било, да су се раздвојена браћа здружила прутиву заједничког непријатеља уместо што су се међу собом тукла?

[ Attachment: You are not allowed to view attachments ]
Пуљске арене су из другог века и састоје се из двојног реда сводова, врло добро одржаних. Огромно камење, наслагано просто, даје целини изглед гигантског дела. У унутрашњости се још виде остаци царске трибине, подземни ходници, којима су улазили зверови, и канали, којима протицаше вода, што је арене претварала у језеро. Боца и гомила земље покривају сада степенице: у подне, на сунцу, ту би се човек скоро могао испећи; изгледа вам, да ће суха трава до који час планути.  У осталом, поглед на море кроз сводове је диван: на плавом небу и води оцртавају се катарке и од времена на време видите као лет птица по неколико белих једрила како пролећу. Арене затвара јака гвоздена ограда: у њих се не може лако ући и у овој уској пустињи, чији звучни сводови одбијаху на далеко шум гомиле и урлање дивљих животиња, данас се чује само цвркање цврчака на сунцу или верање гуштерова по сухој трави. Кад већ бесмо на изласку, видесмо још последњег становника у овој самоћи – мачку и њене мачиће.

Пуљ је прашњива варош: вода се носи с јeдне једине чесме, на коју се долази из даљине. Лепи споменици подсећају на цветно доба ове вароши: храм Августа и Рима, дивна мала грађевина, која подсећа на Maison Carre у Ниму; па онда златна врата и двојни портик или Porta Jovia, трем, који је водио у Капитол.
Варош се обилази за неколико часова; сем сељачког одела на горштацима из околине, друго ништа не буди радозналост. По једном дирљивом обичају за псе се свагда држи вода пред вратима у каквом каменом саплаку. Без сумње, овај обичај потиче од неког негдашњег несрећног случаја: можда је беснило честа појава у вароши, тако оскудној водом. Римљани немађаху ових корита, већ дивне резервоаре, из којих тецијаше, не само бистра вода, већ и радост и срећа. Данас нема више ничега тога: Пуљ је опала варош, и да јој још аустријска марина не даје мало живота, она би била просто велико село.

[zpetrov9]

Путописне црте П. Жусеа (1893.)

Трст је аустријско трговачко, а Пуљ (Пола) војно пристаниште. Из овог последњег господари Аустрија Јадранским Морем. У Пуљ се може ући само једним искривуданим каналом, који брани приличан број утврђења: она и чине, да у њ није лако ни ући, ни из њега изићи. Иза многобројних окука у каналу шири се као змијска глава пуљско пристаниште. Близу обале уздижу се величанствене арене, одржане можда боље од свих, које су стари Римљани оставили; неки их, чули смо, предпостављају чак и Колосеју. На другом крају пристаништа простире се убојна лука, у којој велике оклопњаче, неме и повучене, чекају тренутак, да се ослободе веза, које их држе и спутавају. Између арена и убојне луке пружа се варош, а над њим се виси статуа славног адмирала Тегетхофа; он је својом малом флотом онако славно разбио Талијане код Лисе….

Мало ми је ту битку причао један талијански крманош, који умало није у њој погинуо. Одајући сву хвалу присебности и храбрости аустријског адмирала, он је на врло смешам начин бранио талијанску част, која је овде била у питању. Далматинци и Талијани чине, говораше ми он, најбољи део аустријских мрнара. Према томе, и ако су Талијани побеђени, ипак су други Талијани били победници. А шта би тек било, да су се раздвојена браћа здружила прутиву заједничког непријатеља уместо што су се међу собом тукла?

[ Attachment: You are not allowed to view attachments ]
Пуљске арене су из другог века и састоје се из двојног реда сводова, врло добро одржаних. Огромно камење, наслагано просто, даје целини изглед гигантског дела. У унутрашњости се још виде остаци царске трибине, подземни ходници, којима су улазили зверови, и канали, којима протицаше вода, што је арене претварала у језеро. Боца и гомила земље покривају сада степенице: у подне, на сунцу, ту би се човек скоро могао испећи; изгледа вам, да ће суха трава до који час планути.  У осталом, поглед на море кроз сводове је диван: на плавом небу и води оцртавају се катарке и од времена на време видите као лет птица по неколико белих једрила како пролећу. Арене затвара јака гвоздена ограда: у њих се не може лако ући и у овој уској пустињи, чији звучни сводови одбијаху на далеко шум гомиле и урлање дивљих животиња, данас се чује само цвркање цврчака на сунцу или верање гуштерова по сухој трави. Кад већ бесмо на изласку, видесмо још последњег становника у овој самоћи – мачку и њене мачиће.

Пуљ је прашњива варош: вода се носи с јeдне једине чесме, на коју се долази из даљине. Лепи споменици подсећају на цветно доба ове вароши: храм Августа и Рима, дивна мала грађевина, која подсећа на Maison Carre у Ниму; па онда златна врата и двојни портик или Porta Jovia, трем, који је водио у Капитол.
Варош се обилази за неколико часова; сем сељачког одела на горштацима из околине, друго ништа не буди радозналост. По једном дирљивом обичају за псе се свагда држи вода пред вратима у каквом каменом саплаку. Без сумње, овај обичај потиче од неког негдашњег несрећног случаја: можда је беснило честа појава у вароши, тако оскудној водом. Римљани немађаху ових корита, већ дивне резервоаре, из којих тецијаше, не само бистра вода, већ и радост и срећа. Данас нема више ничега тога: Пуљ је опала варош, и да јој још аустријска марина не даје мало живота, она би била просто велико село.

Zanimljive putopisne crte o Puli. Eto uspio sam ih pročitati, ali samo kada sam u Internet Exploreru.

[zpetrov9]

Postavio bih ovu fotografiju Pule mislim da je snimljena početkom tridesetih godina XX vijeka, prikazuje završno uklanjanje ostataka dvije
zgrade koje su tu bile prije za vrijeme Austro-Ugarske. Mnogi uključivo i ja osobno, su mislili da su i te dvije zgrade stradale tijekom rata
od savezničkog bombardiranja ali nije tako. Talijani su ih uklonili, zašto ne znam točno, neki kažu zato da se postigne lijepši pogled na
Augustov hram. Evo fotografija, na prvoj je stanje nakon rušenja, a na drugoj kako je izgledalo za vrijeme A-U.

Fotografije su preuzete sa foruma "Svi koji bi voljeli hodati Pulom u doba Austro-Ugarske".

[zpetrov9]

Jedna stara fotografija snimljena na Pulskoj željezničkoj stanici 1915. godine i prikazuje prvu željezničku kompoziciju s "prisilno evakuiranim"
stanovnicima Istre nakon objave rata Austro-Ugarskoj od strane Italije.