JASON
Stručni saradnik - istorija
kapetan bojnog broda
Offline
Gender:
Posts: 9 148
|
|
« Reply #60 on: November 24, 2020, 12:45:42 pm » |
|
[ Attachment: You are not allowed to view attachments ]
|
|
|
Logged
|
|
|
|
Kubovac
Global Moderator
kapetan bojnog broda
Offline
Posts: 9 690
|
|
« Reply #61 on: November 24, 2020, 07:47:08 pm » |
|
Evo i par slika sa Golubačke tvrđave:
[ Attachment: You are not allowed to view attachments ]
[ Attachment: You are not allowed to view attachments ]
[ Attachment: You are not allowed to view attachments ]
[ Attachment: You are not allowed to view attachments ]
[ Attachment: You are not allowed to view attachments ]
|
|
|
Logged
|
|
|
|
JASON
Stručni saradnik - istorija
kapetan bojnog broda
Offline
Gender:
Posts: 9 148
|
|
« Reply #62 on: November 26, 2020, 09:47:16 am » |
|
[ Attachment: You are not allowed to view attachments ]
|
|
|
Logged
|
|
|
|
dzumba
Stručni saradnik - specijalne jedinice
kapetan bojnog broda
Offline
Posts: 22 415
|
|
« Reply #63 on: November 28, 2020, 05:37:45 pm » |
|
Може ли се изаћи, односно попети на оне највише куле..?
|
|
|
Logged
|
|
|
|
Dreadnought
Počasni global moderator
kapetan bojnog broda
Offline
Posts: 69 456
|
|
« Reply #64 on: November 28, 2020, 06:36:12 pm » |
|
Može uz doplatnu kartu ako se ne varam. Video sam neki snimak, zadnja etapa puta ka kuli je bila prilična avantura, ne znam da li su to regulisali nekako.
|
|
|
Logged
|
|
|
|
JASON
Stručni saradnik - istorija
kapetan bojnog broda
Offline
Gender:
Posts: 9 148
|
|
« Reply #65 on: December 16, 2020, 07:14:28 pm » |
|
Голубац, по скици В. Тителбаха, око 1880. године.
[ Attachment: You are not allowed to view attachments ]
|
|
|
Logged
|
|
|
|
JASON
Stručni saradnik - istorija
kapetan bojnog broda
Offline
Gender:
Posts: 9 148
|
|
« Reply #66 on: December 19, 2020, 08:05:32 am » |
|
Голубац на Лиебиговој картици (1904. г.).
[ Attachment: You are not allowed to view attachments ] [ Attachment: You are not allowed to view attachments ]
|
|
|
Logged
|
|
|
|
Dreadnought
Počasni global moderator
kapetan bojnog broda
Offline
Posts: 69 456
|
|
« Reply #67 on: December 28, 2020, 12:55:47 pm » |
|
Odličan snimak, vredi pogledati. Zaista je sređeno kako treba. Tvrđava Golubac - Razglednica
|
|
|
Logged
|
|
|
|
Dreadnought
Počasni global moderator
kapetan bojnog broda
Offline
Posts: 69 456
|
|
« Reply #68 on: December 29, 2020, 08:02:53 am » |
|
Може ли се изаћи, односно попети на оне највише куле..?
Može uz doplatnu kartu ako se ne varam. Video sam neki snimak, zadnja etapa puta ka kuli je bila prilična avantura, ne znam da li su to regulisali nekako.
Evo jedan video gde se vidi izlazak na vrh grada.
|
|
|
Logged
|
|
|
|
Dreadnought
Počasni global moderator
kapetan bojnog broda
Offline
Posts: 69 456
|
|
« Reply #69 on: January 06, 2021, 12:26:47 pm » |
|
Тврђава Голубац
Голубачка тврђава подигнута је на самом улазу у Ђердапску клисуру, на месту где је Дунав најшири у свом току. Тврђава је представљала важно средњовековно војно погранично утврђење.
Основа Голубачког града је неправилна, доследно прилагођена конфигурацији терена. Усечен у стену свакако да је представљао једну од најтежих препрека упаду непријатеља са севера. Највишим тачкама утврђења, источним и јужним, тешко је било прићи због стеновитог терена, а најлакши могући приступ је са западне стране. Између бедема и кула је постојала веза, а из сваке куле могло се изаћи на одбрамбени зид . Голубац је био опасан са девет кула углавном четвртастог облика. Испред најнижег дела утврђења налазио се водени ров, преко кога се мостом, кроз капију, улазило у град. У граду је постојало унутрашње и спољашње утврђење.
Голубац је грађен лепезасто и састоји се од три дела: предњег, задњег и горњег града (са цитаделом). Чини га укупно 10 (9+1) кула и две велике колске капије. 10. кула је топовска која одудара од изгледа осталих, а њу су око 1480. год. подигли Турци. Испред града се налази предњи зид који чини спољни зид шанца, a који је вероватно био пун воде јер је повезан са Дунавом. Град је тешким ланцем повезан са стеном Бабакај (која и данас вири из Дунава), тако да је у потпуности контролисао како друмски, тако и речни саобраћај кроз Ђердапску Клисуру. Испред тврђаве је било цивилно насеље, о чему данас сведоче само неке, делимично истражене грађевине.
У сачуваним историјским изворима Голубац се први пут помиње 1335. год. као тврђава са Угарском посадом Лудвига 1.
Постоје индиције да је Голубачку тврђаву подигао краљ Милутин.
Голубачки град налазио се у саставу државе кнеза Лазара, који је села у околини давао као метохе манастирима.
Након Косовске битке ослабљена Српска војска, напустила је тврђаву пред налетом војске Угарског краља Жигмунда. Међутим Угари се нису дуго задржали, јер су морали да се повуку пред најездом Турака.
Недуго затим 1403. год. Угари су поново запосели Голубац, а краљ Жигмунд га уступа Деспоту Стефану Лазаревићу, после смрти Деспота Стефана 1427. год. тврђава је требала да буде враћена Угарима, заузврат Ђурађ Бранковић је требало да буде признат као наследник титуле Српског деспота. Међутим командант тврђаве Војвода Јеремија је тражио 12000 дуката да преда тврђаву. Краљ Жигмунд одбија да плати, па тврђава одлази у руке Турака који од ње праве пашину резиденцију. Према Сегединском миру из 1444. год. Голубац улази у састав Српске деспотовине.
Након смрти Ђурађа Бранковића освајају је Турци. Пред крај 17. века на кратко освајају је Аустријанци, а кратка је била и владавина Срба над овом тврђавом, током Кочине крајине и првог и другог Српског устанка. Коначно Турци Голубац предају кнезу Михајлу Обреновићу 1868. год.
После првог светског рата кроз стену на којој је тврђава пробијен је тунел за пут, који пролази кроз тврђаву.
Изградњом хидроелектране Ђердап, подигнут је ниво Дунава па су најнижи делови Голубачког града били потопљени.
Ова стамена лепотица имала је бурну прошлост, а сада остаје у новом сјају да чува Гвоздена врата Ђердапске клисуре.
|
|
|
Logged
|
|
|
|
JASON
Stručni saradnik - istorija
kapetan bojnog broda
Offline
Gender:
Posts: 9 148
|
|
« Reply #70 on: January 08, 2021, 09:47:37 am » |
|
Куд се деде благо војводе Јеремије.
Годину дана пре смрти (1426) српски владар деспот Стефан Лазаревић обећао је угарском краљу Жигмунду да ће му његов наследник вратити поседе које је Стефан добио на коришћење, који су некада били под влашћу Жигмундовог таста и претходника Лајоша I Великог – а наиме, градове: Београд, Голубац и Мачву. Деспотово обећање је потврђено уговором. Стефан је још за живота одредио себи наследника на престолу, јер није имао деце од своје жене Јелене Гатилузио, Гркиње са Лезбоса, ћерке господара овог острва, и сестре Ирине Палеолог, супруге ромејског цара Јована VII Кантакузена. Тога ради је сазвао државни сабор у Сребрници (познатија као Кулина) код Рудника планине, и на овом сабору изнео све опасности од Турака ако земља у случају његове смрти остане без одређеног наследника. Сабору је тада саопштио и своју одлуку, да је одредио за наследника свога сестрића Ђурђа, сина Маре Лазаревић и Вука Бранковића. Летописци онога доба су забележили да је било протеста противу Ђурђа, јер су многи били очевидци непријатељског Ђурђевог рада противу деспота Стефана, свога ујака, али су се најзад умирили и Ђурађ је био примљен за наследника на престолу деопотовине. Затим је Стефан израдио, те је и угарски краљ Жигмунд признао Ђурђа за наследника Стефанова у Србији уз услов да уговор, који је постајао између њега и угарског краља има да важи и за Ђурђа, као владара Србије. Ово што се радило у Србији није било по вољи султану Мурату II, јер је се он спремао да после деспота Стефана наследи Србију. После смрти деспота Стевана Лазаревића (19. јуна 1427.) он објави прече право на српски престо, наводећи, да је он унук султана Бајазита, који је био ожењен Оливером, сестром деспота Стефана Лазаревића, и на основу овога он затражи Србију од деспота Ђурђа Бранковића. Како Ђурађ није могао да пристане на ово тражење, султан посла војску на Србију. Приповеда се, да је у то доба у Голубцу управљао некакав војвода Јеремија. Кад је овоме стигла заповест од деспота Ђурђа Бранковића, да према уговору Угрима град преда, он је питао деспота, ко ће њему - Јеремији - да плати 12.000 дуката што му је дуговао покојни деспот Стефан, и за који му је дуг дато да управља Голубцем и приходи од трга голубачког?! Ђурађ је упутио Јеремију на новог господара од Голупца, краља Жигмунда, који је целог свог века непрекидно био у новчаним нуждама, свагда и од свакога тражио новаца на зајам а никада и никоме дуг свој не плаћао. Жигмунд ни овде не одступи од својих финансијских навика, те о овом дугу није желео ни да разговара. Био је уверен да је међудржавни уговор довољан гарант који му даје права на Голубац. У исто време Јеремију нису занимали уговори и папири. Војвода је захтевао злато! Тако је међудржавни спор потрајао неколико месеци. За читаву заврзламу дочули су Турци. Султан је пред голубачке зидине упутио изасланика који је са собом носио 12.000 дуката. Јеремија је добио злато, а Турци тврђаву. Да ли је новчани интерес или инат определио Јеремију да град Турцима преда или су ту суделовали још и какви мотиви политичке природе? О томе можемо само да нагађамо. На сваки начин с јесени године 1427. Турци су већ били у Голубцу. Жигмунд је дошао био с војском на спрам Голупца, но како је већ позно било за војне операције то је наредио да се на град Голубац само пази и да се према њему на угарској обали Дунава подигну утврђења. Тако је те године подигнута тврдињица Ласловар, од које се остаци и данас према Голупцу виде. Већ следеће 1428. године на дунавским таласима одиграла се највећа битка за Голубац у целој његовој прошлости. О тој битци говоре историчари. Интересантно је, међутим, да су историчари о Јеремији заћутали. Војводи и његовим дукатима се изгубио сваки траг после ових догађаја. За овом причом пођоше многи ловци на закопано благо, ал' узалуд им беше сваки труд.
|
|
|
Logged
|
|
|
|
Dreadnought
Počasni global moderator
kapetan bojnog broda
Offline
Posts: 69 456
|
|
« Reply #71 on: January 31, 2021, 03:44:53 pm » |
|
|
|
|
Logged
|
|
|
|
MOTORISTA
Počasni global moderator
kapetan bojnog broda
Offline
Gender:
Posts: 62 007
|
|
« Reply #72 on: July 03, 2021, 06:02:59 pm » |
|
Тврђаве на ДунавуОбјављено: 03.07.2021. Дунав је одувек спајао али раздвајао народе, царства и цивилизације. Римску империју је штитио од варвара а Европу од отоманских освајача. [ Attachment: You are not allowed to view attachments ] [ Attachment: You are not allowed to view attachments ] [ Attachment: You are not allowed to view attachments ] [ Attachment: You are not allowed to view attachments ] Ко је имао војску дунавским тврђавама у Раму и Голупцу контролисао пловидбу реком и држао кључеве Ђердапске клисуре. [ Attachment: You are not allowed to view attachments ] [ Attachment: You are not allowed to view attachments ] [ Attachment: You are not allowed to view attachments ] [ Attachment: You are not allowed to view attachments ] [ Attachment: You are not allowed to view attachments ] Фотографије: Никола Тркља Izvor: www.politika.rs
|
|
|
Logged
|
|
|
|
Dreadnought
Počasni global moderator
kapetan bojnog broda
Offline
Posts: 69 456
|
|
« Reply #73 on: September 04, 2021, 11:16:39 am » |
|
Tvrđava Golubački grad - Otvaranje izložbe "Nemanjići - rađanje kraljevine"
|
|
|
Logged
|
|
|
|
Dreadnought
Počasni global moderator
kapetan bojnog broda
Offline
Posts: 69 456
|
|
« Reply #74 on: September 04, 2021, 12:37:45 pm » |
|
Golubački grad
|
|
|
Logged
|
|
|
|
|