Top M46 130mm

[momo PT61]

druze, meni ovo vise lici na noru nego na m46

I jeste!

[proxy1969]

Ispričavam se, nisam stručnjak za artiljeriju pa sam malo zeznuo, ako može neka netko od modova premjesti tamo gdje spada..

[desamp]

Kao što sam u predstavljanju napisao, odslužio sam ceo vojni rok na M46, u Vranju 87.-88. godine. Prvi utisak o ovom topu je bio, blago rečeno, zabrinjavajući: šta sam ja bogu zgrešio da dopadnem na ovu grdosiju, ko će ovo da gura po terenu i sl. Međutim, već posle prvih teoretskih časova došlo je olakšanje sa saznanjem da se top nikad ne pomera bez vučnog vozila (u našem slučaju FAP 2026) osim u dva slučaja ali o tome malo kasnije.
Prvih dana praktične obuke u artiljerijskom parku dobro smo se iscimali prilikom rasklapanja i sklapanja topa u borbeni i marševski položaj (skini-postavi zimske ašove, rasklopi-skupi lafete, izvuci-uvuci cev, otkači-zakači prednjak....). Ali to je bio danak neiskustvu i neutreniranosti golobradih mladića.
Kako smo se sve više družili sa topom tako je svaka operacija postajala sve lakša.
U početku nam je trebalo pola sata samo da rasklopimo top i postavimo zimske ašove, a nakon šest meseci obuke na teranu Krivolak smo postavili novu normu od samo 16 minuta rasklapanja sa ukopavanjem zimskih ašova (prethodna norma je bila 24 minuta).
Odeljenje na topu je činilo osam poslužioca i komandir odeljenja-desetar.
Koliko se sećam (posle toliko godina) težina topa oko 8 tona i malo me bune podatci koje sam ovde pročitao o dužini, mislim da je u marševskom položaju bio kraći nego u borbenom položaju. Tadšnji podatak o krajnjem dometu je bio 32 km (nismo baratali sa RP granatama).
Na već pomenutom Krivolaku smo imali i vatreno krštenje. Mom odeljenju je pripala čast da spremi top za bojevo gađanje. Bila je prisutna cela artiljeriska brigaba a mete su nam bila stara oklopna vozila na art. strelištu. Bilo je neposredno gađanje sa optičkim nišanom na oko 1000 metara. Da ne spominjem kako sam bio ponosam što je meni pripala čast za prvo opaljenje i "skidanje fazanskog perja" za moju klasu.
Za sada toliko, nastavak sledi.

[kumbor]

Koloiko sam shvatio, ovaj odlični top više nije u naoružanju Vojske Srbije.

[treci puk]

Na sajtu VS pise da su dva diviziona u mabr popunjena ovim topom. Jedino ako su bez ljudstva.

A one sto su iz Aleksinca pre nekoliko godina stigli u Pirot, opet odvezose negde vozom, oko 30-tak komada.

[desamp]

Nadam se da nije izbačen iz upotrebe. Daleko sam od stručnjaka za vojnu organizaciju ili procenu da li je ovaj top zastareo ili ne ali sam ga kao takvog dobro upoznao i mislim da je prilično upotrebljiv.
Za vreme obuke su nas stalno ganjali da baratomo sa velikim ašovima, pogotovu na terenu. Bilo da su vežbe "na suvo" ili sa pucanjem sa umetnutim cevima.
Ukoliko je zemljište dosta tvrdo ili kamenito a položaj se na drži dugo vremena može da dejstvuje i bez korišćenja velikih ašova.
Nakon posedanja vatrenog položaja to je izgledalo ovako:
-dva poslužioca otkačinju rudu prednjaka od kamiona,
-dva poslužioca rade sa hidrauličnim dizalicam i dizanjem lafeta odvajaju prednjak od topa,
-po dva poslužioca sa svakog lafeta skidaju velike ašove,
-za to vreme  svi ostali skidaju ciradu sa topa,
-dva para poslužioca na smenu okreću mehanizam lančanog izvlakača cev,
-potom se cev zabravljuje mehanizmom kojem se prilazi u koritu ispod zatvarača,
-ispušta se pritisak u dizalicama i lafeti se spuštaju,
-cev se spušta u horizontalan položaj radi lakšeg podizanja lafeta i njihovog širenja (sa svake strane po tri poslužioca diže lafete do visine struka i širi ih),
-nameštaju se veliki ašovi, obeležava se krampom gde im je mesto, lafeti se potom delimično skupe i pristupa se kopanju rupa u koje treba da upadnu veliki ašovi. Svaka rupa je oko 0,5 kubika izbačene zemlje.
-šire se lafeti i veluki ašovi upadaju u rupe, zemlja i kamenje se vraćaju u rupe i dobro se sabija,
-postavljaju se nišanske sprave, od oficira koji radi na artiljerijskoj busoli dobija svaki komandir odeljenja elemente (vrednosti) kojima podešava svoje nišanske sprave i po tome se  orjentiše svaki top na busolu, time su svi topovi "upucani" u istom pravcu.
-zauzimaju se osnovni elementi daljinara i uglomera (tačne vrednosti sam zaboravio, prošlo 25 godina) i iza svakog topa se postavlja kolimator (ima funkciju prednjeg nišana iako je iza topa).
Nakon svega ovoga baterija je spremna za dejstvo. Ako se uzme u obzir da kopanje rupa za ašove oduzima veći deo vremena a da smo mi za novu normu uradili sve za 16 minuta (imali smo sreće da zemlja nije bila tvrda), ljudi moji samo zamislite kako osam vojnika obleće oko topa da sve pršti, ko pirane.
Osnovno odeljenje čine komandir, nišandžija, pomoćnik nišandžije, 1. punilac, 2. punilac, 1.2.3.4. dodavač. Broj dodavača može biti veći ili manji u zavisnosti od toga koliko je daleko smeštena municija iza topa.
Nadam se da nisam bio dosadan sa ovoliko detalja.

[momo PT61]

Samo napred,čekamo nastavak!

[desamp]

Kao pribor uz svaki top je išao i ram (zaboravio sam "stručan" naziv za tu napravu) koji se sastojao od dva gvozdena profila 3x5cm dužine oko 3,5m i jednog kraćeg dela oko 1,5m koji na krajevima ima obujmice sa stegama. Duže cevi se provuku kroz obujmice i formira se ram u obliku slova H. Tako formiran ram se zabode u zemlju na oko 1,5 do 2m ispred topa tako da cev bude iznad poprečne šipke. Namena ovog rama je da bude graničnik da se cev ne bi ne pažnjom usmerila previše levo ili desno po pravcu i tako ugrozile sopstvene trupe-izviđači, koji se mogu naći blizu neprijateljskih položaja, a zadatak im je da izveštavaju o preciznosti vatre pri posrednom gađanju.
Pomenuo sam na početku da sam se prepao (i ne samo ja) kada smo imali prvi čas praktične obuke (ko će ovo čudo da gura po terenu), ali smo svi odahnuli kada nam je rečeno da imamo sreće što smo raspoređeni na ovako veliki top jer za svako njegovo pomeranje mora da se uptrebi vučno vozilo. Osim u dva slučaja:
-ukoliko se izda komanda: u RED (reon eventualnog dejstva) koju niko ne želi da čuje, ne zato što nas čeka "fizikalisanje", nego zato što to znači da se mora dejstvovati po neprijatelju koji nam je zašao za leđa i to dosta zašao sobzirom da smo mi sa ovim topom druga ili treća linija fronta.
Procedura je sledeća: cela baterija "napada" na jedan top, cev se spušta u horizontalni položaj, jedno celo odeljene sa "nakači" na cev do gasne koćnice da bi bili protiv-teg lafetima, svi ostali na ruke dižu lafete (bez skupljanja) sa sve ašovima i tada top izgeda kao klackalica, oslanja se samo na točkove. Otpušta se ručna kočnica koja je držala točkove ukočene i ceo top se okreće za 180 stepeni, prema neprijatelju koji je upao u našu pozadinu. I tako se okreće jedan po jedan top.
-drugi slučaj, kada se koristi ljudstvo za pomeranje topa nema veze sa borbenim aktivnostima. To je slučaj kada se vrši periodični remont ili (u našem slučaju) farbanje topa i isti treba ugurati u hangar. Radionica u našoj kasarni je bila tako nesretno postavljena da nije bilo prostora da se kamionom sa sve topom manevriše ispred nje. Vozač dovuče top ispred radionice, otkači se ruda i onda cela baterija (u ovom slučaju samo mlada vojska, džombe uhvatile krivinu) nalegne na top i guraj u radionicu. Ide nekako, beton ravan, ali avaj, ram od vrata radionice viri iz betona jedva 3cm, nikako da ga pređu prednji točkovi. Cimali smo se najmanje 15min. dok nismo uspeli. Više nas je namučio nego na terenu u RED. I tako svih šest topova.

[karz]

Pozdrav svima!
Imam jednu molbu, ako neko može da mi pomogne. Treba mi pravilo za 130mm M46, interesuju me nišanske sprave, slike i oznake.

[kumbor]

Ja imam, ali na Ruskom jeziku!!!