dzumba
Stručni saradnik - specijalne jedinice
kapetan bojnog broda
 Offline
Last Login: Yesterday at 08:26:50 pm
Posts: 22 871
|
 |
« Reply #82 on: February 08, 2013, 09:52:03 pm » |
|
Нисам артиљерац али да покушам. Некада је артиљерија углавном гађала непосредно (директним нишањењем). Временом то се променило. Артиљерији је повећан домет и могућност гађања тзв. убацном путањом. Током и након 1. светског рата углавном се гађало посредно. Код посредног гађања послуга артиљеријских оруђа не види циљ. Положаји артиљерсијких оруђа су иза високих препрека, често врло удаљени од циља. Послуге оруђа нишане у условне нишанске тачке (обично су то летве које се називају "пикет") које у тзв. основном правцу гађања. Оса основног правца гађања је у приближној оси поља дества сваког оруђа, односно јединице (батерија, дивизион). Пикети се постављају испред или иза оруђа. Може се нишанити уназад (пикети иза оруђа), а гађати напред. Циљ види или онај који непосредно управља ватром или осмтрачи (истурени).
Како се гађа. У принципу једноствано: примењује се принцип триангулације, слично као код премера земљишта. Покуашаћу да упростим.
Оруђа (односно јединице) добијају "основни правац гађања". Логично је да је то у правцу где ће се највеоватније појавити највећи број циљева. У том правцу су (када се поседне ватрени положај) постављени "пикети" и нишанске справе оруђа нишане у те пикете. Ако ватрени положај поседне батерија, онда је потребно да пре почетка гађања сва оруђа "гледају" паралелно у истом правцу. Када се гађа батреијом онда се једно, обично оно у средини ватреног положаја, одређује као основно ("основно оруђе"). У односу на њега се мере сви елементи (поправке), његова правац гађања је оса основног правца гађања за целу батерију. Да би то и било тако (цеви биле паралелне " у правцу") потрено је да се угловна скала ("добош угломера") нишанске справе доведе на "0" (заправо 0-00 јер се све иказује у хиљадитим односно милирадијанима), скала даљине на нишанској справи ("добош даљинара") такође на почетну вредност (на пример 6-00). Тада је потребно нанишанити у "пикет". Важно је и да нишанска справа увек буде у хоризонталној и вертикалној равни. Да би то било она има две либеле које се код нишањења у "пикет" "врхуне", односно равнају. Обе либеле морају бити у "центру", а нишанска справа мора нишанити тачно у пикет. Када се то уради оруђе је спремно за дејство. Кад сва оруђа то ураде јединица (батерија) је спремна за дејство.
Циљ се тражи (и налази) у пољу дејства, лево или десно од основног правца гађања. У принципу да би се гађало потребно је измерити угао између правца дејства и циља, мерено у правцу казаљке на сату и одредити даљину до циља. Хоризонтални углови ("азимути") се мере артиљеријским бусолама. Овде је битно знати да је артиљеријска бусола на осматрачници орјентисана у истом правцу као и нишанске спреве на ватреном положају. Даљина се одређује "одока", артиљерисјким босолама (као што се то ради двогледом), даљинаром (оптичким, ласреским и сл.). Када се измери угао, онда се тај угао заузима на нишанској справи. Једновремено на нишанској справи се заузима и тзв. таблични угао (утврђен експериментима у процесу испитивања оруђа током конструисања) који одговара измереној (одређеној) даљини на коју се гађа. Свака даљина има прорачунат таблични угао са кораком од обично 50м. Када се то уради (заузму елементи), нишанска справа више не "гледа" у "пикет" већ је нишанска линија померена. Тада се окретањем точкића на лафету помера нишанска справа назад у пикет,али се једновремено врхуне и либеле тако да нишанска линија буде тачно на пикету. Када се добије нишањење у пикет, цев ће "гледати" у правцу циља. Како је једновремено заузет и "таблични угао" који одговара даљини до циља (и нагиб цеви је такав да ће добацити гранату до те даљине), онда је потребно испалити гранату и циљ ће вероватно бити погођен, односно граната ће пасти негде у рејону циља.
Све ово што сам написао вреди ако се онај који мери циљ налази тачно испред оруђа које гађа, односо у "основном правцу" (на линији: нишанска справа - "пикет" - место оног који мери угао) и врло близу. То, међутим најчешће није тако. Тај који види циљ (са осматрачинца командира) најчешће је више или мање лево или десно од тог правца, напред или назад у односу на оруђе (ватрени положај) и изнад или испод ватреног положаја, односно положаја основног оруђа у батарерији. Угао под којим он види циљ је нешто другачији од онога када би био да је у оси "основног правца". Осим тога даљина коју он мери је краћа или дужа од даљине са које гађа оруђе. Такође, постоји и разлика по висини због месног угла (надвишавања или подвишавања у односу на основно оруђе). Да би се то ускладило, на основне углове добијене мерењем са осмтрачнице и у односу на основно оруђе, додају се вредности због ових одступања. Када се приме подаци о углавима и даљини на самом ватреном положају, они се заузимају на истој таквој артиљеријскојх бусоли као што је има и онај на осматрачници, али са корекцијом угла за дата одступања. Та одступања се речунају у рачунарском одељењу на ватреном положају. Још нешто. Треба имати у биду да су оруђа међусобно удаљена и по више десетина метара (по хоризонтали и дубини, она су размештена у простору). Потребно је додати и те поравке. То раде рачуначи на самом ватреном положају, опет мерењем углова између оруђа и артиљеријске бусоле старешине на ватреном положају.
Ја се овде нисам упуштао у то како се одређује основни правац гађања, како се заузима паралелни сноп (све цеви парелелно гледају ка праву гађања) или сасређеини сноп (све цеби "гледају" у једну тачку), мере углови, поправке, одступања, ради коректура, барутна пуњења и др. Изнео сам само основни прицип рада, нисам улазио у проблематику утицаја метеоролошких услова (што је врло важно) и др. За то постоје тачно одређени поступци, унапред припремљен таблице, помоћне рачунске справе (планшете, снопари и сл.), данас и компјутери који на основу унетих података дају врло тачне елементе за гађање.
|
