Boro Prodanic
Počasni global moderator
kapetan bojnog broda
 Offline
Gender: 
Posts: 14 982
|
 |
« on: October 12, 2009, 08:48:29 pm » |
|
Ovo sam već neko vreme dužan onima koji su zainteresovani:
Opis i TT podaci motorne jahte Podgorka:
Deplasman: 140/150 t
Dimenzije: 39,94x6,80x3,75 m
Gaz: - pramac: 1,75 m
- krma: 1,85 m
Pogon (vrsta i snaga): Dizel, 3x1839 kW
Brzina(ek/maks): 23/32,4 čv
Daljina plovljenja: 300 Nm - ekonomskom brzinom
Autonomnost: 12 časova
Broj članova posade: 15 (2 Of, 6 Pof i 7 mor)
Vrsta gradnje: drvo - aluminijum
Godina i mesto gradnje: 1963, Korčula
Utrošak goriva (kg/h): 327/440 po motoru
Brodske zalihe: - vode: 1,5 t
- goriva: 8 t
Mogućnost krcanja: 40 gostiju
Brodska sredstva i uređaji: - radar DECCA 110
- ŽK ANSHUTZ Standard VI
- radio teleprinterski uređaj RTU 100/M
- teleprinter T 100/M
- radio primopredajnici R-609M i RUP 12M
- radio telefon UKT-FM 66/17
IZVOR: Pregled ratnih brodova i trajekata, izdanje 1988. godine
A sada malo iz mojih sećanja:
Trup od mahagonija, rebra aluminijum, Paluba od tikovine, nadgrađe alumunijum.
Glavni motori: Napier Deltic 2500 KS, engleski, projektovani za torpedne čamce iz II WW, marinizirani dodavanjem eksternih rashladnika ulja i vode. Delta izvedba, sa 3 cilindra sa po dva protuhodna klipa u svakom cilindru, 6 delti u bloku. Svaki cilindar imao je svoju pumpu visokog pritiska. Dakle, jedan motor je imao 18 cilindara i 36 klipova! Motori nisu imali granični regulator (ne znam tačno zbog čega), tako da je stalno postojala opasnost od "zaletanja motora". Suvi karter - svaki motor imao je rezervoar od 500 lit za oko 380 kg ulja SHELL Rimula ili Rottela - ako nešto crkne na sistemu za podmazivanje, motor za čas može zaribati! Paljenje motora uputnikom na pritisak barutnih gasova iz barutne patrone Mark IV - 57 grama baruta, patrone u nosaču tipa Kolt - 5 komada. Motori su se uvek palili jedan po jedan, osim kada su gosti na brodu. Kad kresnu sva tri odjednom, čuje se u Puli (baza broda: Brioni). Nakon 24 ispaljene patrone, kompletan sistem za upućivanje se rastavljao i čistio - to su radili isključivo starešine. Uopšte, u mašini su mornari samo obavljali neke manje poslove čišćenja, oko motora čistile su starešine. Nakon ugradnje, motori su imali tzv "ispušne lonce", u posebnom prostoru od krmenog kolizionog prema pramcu, ali sa njima brod nije postizao projektovanu brzinu pa su skinuti, a mi mašinsci u tom prostoru napravili lepu radionicu. Međutim, zbog toga su se motori čuli miljama daleko.
Propeleri: desni i srednji desnokretni, levi levokretni. Kako je trup bio relativno uzak za tri takva propelera, srednji je ima kapu koja je bila divergentnog oblika, vrlo neobično, jer su mu bočni motori "krali" vodu.
Pomoćni motori: Famos 100 KS, sa generatorima Rade Končar, dva komada.
Trup: kao što već rekoh, mahagoni, najboljeg kvaliteta. 1984, prilikom silaska sa doka u Kraljevici, jedan tak ostane zaglavljen na kobilici, i kad smo zavezli, uhvati ga desni propeler i nabije u trup. Turina Zoran, ronioc iz Titovog brodogradilišta i ja, teškom mukom izbijemo tak, malo čekićima ispravimo iskrivljeni list propelera i - utvrdimo da je tak ušao oko 2 cm u trup - drvo kao da je sada posečeno negde u Amazoniji! Savršeno očuvano! A kako i ne bi kad je brod imao dva dokovanja svake godine...
Rebra od aluminijuma već je pomalo bila uhvatila aluminijumska kuga, ali ništa strašno.
Nadgrađe od alumunijuma, vrlo funkcionalno, ali za goste; za posadu - samo četiri kreveta za starešine i četiri za mornare, tako da je većina posade spavala u zgradi na Brionima. Salon za 40 gostiju, tepih ručno tkani persijaner, ne znam koliko hiljada čvorova po cm kvadratnom, kao oblak, nameštaj - sve ručni rad, tapete od ručno tkane svile, slike Peđe Milosavljevića (dobro se sećam slike "Korčula" - prelepo!), kabine za goste ispod salona: dve dvokrevetne - jedna za Tita i Jovanku, druga za goste. Kada sam otišao sa broda 1985., još je ostao u kabini češalj sa nekoliko dlaka iz Titove kose od poslednje vožnje... Pored kabina, ispod salona je i mala kuhinjica, tzv "Pentry" - mali šporet, ledomat,frižider, aparat za espreso i tako to.
Ceo brod je bio klimatizovan centralnim klima uređajem sa dva kompresora, za 15 minuta spuste temperaturu u brodu za 10 - 15 stepeni.
Glavni motori su bili na kraju resursa, a za zamenu je problem bio u šetnoj palubi (za goste), koju su prilikom zamene negde 1977/78 postavili tako da su zatvorili tehnološki otvor za vađenje motora - smetali im vijci. To je značilo da se uz zamenu motora mora raditi i nova šetna Paluba. Inače palube su bile u fantastičnom stanju.
Kako je glavni gost otišao u istoriju, motori na kraju, 1989. bude donesena odluka da brod ide u rashod i da se na Brionim izvuče i postavi na suvo, kao brod - muzej. Međutim kako mi Rade reče kroz slike koje je upostovao, i dalje je živ, što mi je veoma drago, ali... onda ga neki stručnjaci unakaze bojanjem mahagonija u belo!
Prelepa jahta, lutka od broda.
Toliko. Ako neko ima eventualno pitanje, potrudiću se da odgovorim, koliko mogu da se setim detalja nakon tolikih godina.
|
