JNA kuharica

[brodarski]

E to je već bilo gadno i ispitivanje se provodi na razini brigade. Posebno povjerenstvo, pisane izjave, izvješćivanje više razine zapovijedanja. Počinitelj je mogao snositi gadne zakonske posljedice. Takve događaje nitko ne tolerira.

[motorista 57 klasa]

Koliko god govorili o JNA prehrani, nije mi poznato da je netko od te hrane umro. Vidio sam ljude koji su u JNA opasno nabacili težinu. Znači da je bila kalorična i hranjiva. Bila je bolja nego u radničkim menzama. Kad smo se hranili sa vojničkog kazana imali smo 19-20 godina i više nam je odgovaralo nešto prženo i pečeno s krumpirićima. Toga baš nije bilo u izobilju. Sve u svemu preživjeli smo i kuharicu, hranu i JNA.

Moj slučaj sa težinom je sledeći:
10.05.1979  prvi dan u JRM  111 kg.
01.08. 1979 prekomanda 84 kg.

Na obuci  u Rojcu: doručak, marenda, ručak i večera, hrana donošena iz kuhinje sa Muzila koja je bila u tom periodu rekonstruisana
količinski ?  kvalitet . ZA to vreme obuke uglavnom sam se hranio izlaznim danima kada je bilo novca u Nacionalnom restoranu u Puli a kada je para manje u ekspres restoranu Sljeme.

Po dolasku u Loru sve se potpuno promenilo. Mi koji smo bili na ukrcanju imali smo dobru hranu i dovoljnim količinama.

Ipak sam izašao iz Mornarice sa 76 kg.

[Patriot]

Kad smo kod tekućina i ubacivanja, Muzilom je kružila navodno istinita priča s Fizele (kursevi za destere) kad je vojska stalno dobacivala kuhinjskom osoblju (redom, ili barem, većinom, kao i u nas onda na Muzilu) romske nacionalnosti. I to je jednom navodno eskaliralo u gužvu, tuču, te je upriličen općedrugarski sastanak u nekoj većoj sali. I tom prigodom su - naravno, po direktivi - predstavnici jedne strane svečano izjavili da više svoje drugare Rome neće više nazivati ciganima ... A onda se navodno dignuo glasogovornik, suprostavljene, "ciganske" strane, pa - očito podjednako ponesen i osjećajima i željom za podjebavanje - također svečano izjavio da u tom slučaju ni oni ("cigani") neće više pišati vojsci u juhu, čaj ... I navodno nastade ponovo urnebes ... Sad jel' to istina ili nije, vrag bi ga znao, al' je fora dobra ...

Glede hrane, ako nije grijeh spominjati, uoči, tijekom i mjesecima iza zadnjih ratnih operacija HVa raznolikost, količina i redovitost hrane i pića bila je impresivna. Kad se zna da je uvijek polovica ljudstva bilo na odmoru, ond anije tajna da smo se davili u hrani ... Dok nam i to nije dosadilo ...

Danas su obroci vrlo kvalitetni, i gladi definitivno nema.

[Boro Prodanic]

Patriot, vic o zezanju kuvara od strane posade i "dopunjavanju" čaja ili supe od strane kuvara kao revanš, kružio je Mornaricom barem 35 godina. Možda za podlogu i ima stvarni događaj, to bi znali samo kuvari.

[jadran2]

U varazdinskoj varijanti nisu bili Romi u kuhinji, ali je oko 200 vojnika (izuzev prijatelja kuhara) bilo u outu dobra dva dana. To je bilo davne 1975.

[dzumba]

Храна у ЈНА, као и у свакој уређеној војсци била добра, калорична а јеловници правлјени по нутриционистичким стандардима. То што многима то није одговарало није разлог да се каже како храна није ваљала. Оно што је тачно није се имало осећаја за стварну жељу војника. Некад ти нутриционистички стандарди нису баш важни јер храна у војсци је битан део морала јединица. Наравно да је сада у војскама боље, не због тога што су артикли од којих се спрема храна квалитетнији, него је јеловник прилагођенији укусу корисника. Све колеге које су се храниле у америчким војним ресторанима кажу да то није укус на који су научили, никако да храна не ваља.

Лично сам присуствовао када начелник интендантске службе Команде РВ и ПВО сачекује војнике испред ресторана у команди стана и пита каква је (храна за вечеру). Један војник каже "лоша". "Зашто" пита пуковник. "Па риба је за вечеру". "Јел покварена" опет пита пуковник. "Ма, не, ја не волим рибу" каже војник. Такође, када је сува храна или војницима западне Сд/о са конзервом сардине то се јако пуно бацало јер доста војника то није волела да једе. Ја, и остали питомци 30.класе ВА нисмо волели руску салату са којом су нас хранили бар два пута недељно за вечеру. Такође мало је ко волео пире од грашка.

Још нешто на тему психологије и хране. Једно време су у војној Акдемији, како би нас подучили понашању за столом у ресторанима, увели праксу да сваког дана један вод, уместо на самоуслужну линију иде у посебни део где би им био сервиран и послужен ручак као у најелитнијем ресторану. Једино се разликовало по томе што смо могли да наручимо и неки сок. Послуживана је буквално иста храна као и на линији. И верујте, свима нама је та храна послужена од стране конобара, у пристојним тањирима, са лепим прибором за јело, стакленим чашама и тд. била укуснија. Није џаба било измишљено да се оброк број 2 (за питомце ВА и старешине) сервира у керамичким тањирима,а оброк број 1 у пластичним,а још раније металним тањирима, супа у пластичним шољама и сл.   

[momo PT61]

Ko nije probao KOP ili KOTC, taj ne moze ravnopravno komentirati ovu temu!

Istina!Mi smo ga jednom dobili iz RR(prosao rok upotrebe)ali i danas pamtim konzervirani punomasni sir iz KOP-a,ili pileci stek dzem a cigarete(u alu foliji) jos uvek cuvam za uspomenu!

[ML]

Hrana na brodovima je bila puno kvalitetnija, prvo nije se kuhalo za toliki broj osoba, a drugo voče, povrče i meso smo često kupovali tako da je sve bilo svježe. Iako se u potpunosti držalo jelovnika hrana je bila bolja od hrane u menzama. Ako kuhar nije bio najvještiji uvijek se mješao neki od starješina.
Ali jeste istina da smo u vrjeme kada smo imali braču Arape na brodu, uglavnom Libijce jeli još bolje jer smo se hranili po njihovim jelovnicima, bilo je svega osim slavonskog lubina(krmka)

[barbakan]

Secam se da je PT ceta  ( protivteroristicka vojne policije) imala ekstra hranu puno kvalitetniju nego mi ostali a i zasluzili su kakvu su obuku imali i kakva je disciplina bila . Imao sam drugara iz detinjstva starija klasa bio kuvar tako da se nisam brinuo za hranu skoro da sam jeo sta sam hteo. Mada kako kazu vojska uvek bila gladna daj sta das.

[Vladimir Ivanović]

Dok sam bio u Operaciji Pustinjska oluja u Saudi Arabiji hranio sam se u američkom vojnom restoranu u KKMC (King Khalid Military City). Posluživanje je bilo na principu švedskog stola, hrane neograničeno, sokova i kafe takođe. Mi smo, Jugovići, prvih dana nosili tegle od nes kafe u sobe i pili kasnije, a onda smo skužili da imamo neograničeno kad god hoćemo hrane i pića u restoranu daleko dva minuta hoda. U svako doba dana i noći. Uvijek je bilo nekoliko kuhanih jela, kolača, salata, više vrsta hljeba. Halal i košer hrana, za muslimane i jevreje, je bila označena. Restoran i hrana je bila ista za svo osoblje, od vojnika pa naviše.

Na svakih desetak soba, oficirskih, bila je jedna veš mašina za pranje i jedna za sušenje veša. Sa priključcima za toplu i hladnu vodu. Tu je bio i deterdžent, neograničeno. Tu su dolazili američki vojnici, pa su u tim veš mašinama prali svoj veš. Ponekad je znala biti gužva.

Ako ukucate King Khalid Military City na Googlu, restoran je u strogom centru onoga kruga.

Pozdrav

Vlado

[dexy]

Kako je to u JNA izgledalo na terenu, na vežbama i slično, da li je poljska kuhinja bila jednako ili približno dobra kao ona u kasarnama? I da li su i kako bila organizovana sledovanja na terenu u slučaju nedostatka poljske kuhinje?

[ML]

Još jedna napomena za ŠB Jadran tamo je kao primo svaki dan bio pasulj za ručak, a sekondo normalan ručak. Na brodu je bio 80g ekonom zastavnik Davidović i on se veoma trudio oko planiranja obroka i nabave hrane. Bio je odličan i snalažljiv ekonom.Na Jadranu se uvjek kuhalo na brodu i hrana je bila odlična.

[duje]

ŠB Jadran, školsko krstarenje XXI klase (1972godina), dežurni u kuhinji! Prije podjele hrane, se je uzorak nosio k-dantu na kušanje. Na tacnu su se postavila svi uzorci hrane i pribor. Otvaram ladicu sa priborom, sve se uskomeša (u ladici)- puno bakula! Tada sam naučio, da su to "domače" životinje. Malo mi se gadilo, kasnije nisam više obračao pažnju na to.
Na TČ-215 nikad nismo imali bakula. Za to je bio zaslužan zast. Kuzmanić Ante (Bračanin). I ako nije bio zadužen za ishranu, bio je "picajzla" što se tiče čistoče. Za ishranu je bio zadužen (po formaciji) risista.

[ML]

Bakule su domače životinje,ja sam ih imao na ratnim i trgovačkim brodovima, praktično jih je nemoguče uništiti dezinsekcijom. Ostanu jajašca i priča se nastavlja. Često su manje bile u brašnu i konzumirali smo jih zajedno sa kruhom.
U ostaloj hrani jih je bilo u tragovima. Naročito su bile dosadne noču kada se ugasi svjetlo,tada se razmile i znale su ujedat. Na kraju se čovjek navikne na njih.
Znao sam jih u torbi donjeti sa broda ali bi na kopnu brzo uginule i nikad se nisu razširile.
Nema jih na brodovima koji imaju samo umjetne materjale. Ja jih vezujem za drvo na brodu, možda pogrešno.

[Vladimir Ivanović]

Molba za pomorce i Dalmatince.

Ponekad nam (ovim sa kopna, SMB i ostali) prevedite neka značenja, kao npr. "bakula".

Pozdrav

Vlado