General Rudolf Maister-Vojanov
MORNAR:
Treciclan, na Krnskom jezeru se održava proslava prilikom završetka Soške fronte.
duje:
Quote from: treciclan on December 25, 2009, 10:11:14 am
Jos samo nekoliko reci.
Interesantno je da u spisku odlikovanih vojnika i oficira koji su se borili tih dana za stvaranje Slovenije nema ni jednog srpskog oficira koji je komandovao dobrovoljcima.
Takodje je interesantno da medju Slovencima koji su odlikovani srpskim odlikovanjima ima vrlo malo oficira sa visim cinovima, mahom su odlikovani vojnici, podoficiri i nizi oficiri, narocito rezervni.Visih oficira skoro da nije bilo.Majster i jos nekoliko njih samo
I na kraju kada je prosle godine odrzavana proslava 90godisnjice kraja Prvog svetskog rata na priredbi uz Krnsko jezero na jarbolima su bile podignute zastave Slovenije,Hrvatske, BiH, Amerile i Austrije.
Srpske nije bilo, Srbija nije ni pomenuta u govorima koji su odrzani tih dana kao da nije ni postojala, kao da njeni vojnici nisu ginuli prilikom stvaranja Slovenije.Ni Maister ne prolazi bas najbolje , a ni Ivan Hribar koji je na pozetku Drugog svetskog rata skocio u Ljubljanicu zavijen u jugoslovensku zastavu nezeleci da prihvati italijanski ultimatum
Prvo pitanje bi možda mogli objasniti time, što nije još postojala država Slovenija, nego se je tek stvarala i pitanje je, dali je postojao sistem odlikovanja. No, točan odgovor bi mogao dati netko ko bolje poznaje povjest.
Mislim, da je jasno, zašto nije bilo više odlikovanih (slovenskih) viših oficira. Nije jih ni bilo. Slovenci su služili u vojsci K und K monarhiji. Nije bio veliki interes za vojni poziv, što kod Srbije nije bilo tako. Tamo su Srbi služili u srpskoj vojsci.
Što se tiče proslave povodom završetka I.svj. rata, odgovorio je Mornar.
Duje
treciclan:
Mislim da nije tako.Mislim da ih je bilo dovoljno, ali nisu shvatili trenutak kao sto je to shvatio Maister i neki drugi.Mislim da su mislili da ce ostati austrougarska i oni u njoj te se nisu prikljucili borbi za oslobodjenje Slovenije , to se vidi i po tome kako su glasali Slovenci na referendumu u Koruskoj.
Sto se tice odlikovanja, mislio sam na srpsku drzavu koja nije odlikovala ni jednog srpskog oficira povratnika iz zarobljenistva koji je ucestvovao kao dobrovoljac u borbama za odbranu Slovenije i od Italije ( ni pukovnika Svabica) i od Austrougarske.Od srpskih vojnika i oficira odlikovani su oni koji su pripadali regularnim jedinicama srpske vojske, koje su zaustavile austrijski prodor posle neuspele ofanzive na Korusku koji su vodili slovenacki oficiri pukovnik Milana Bleiweis i majora Alfred Lavric
Sto se tice Krnskog jezera, te 2008 godine se odrzavala proslava 90 godina od zavrsetka I svetskog rata,znaci ne lokalna proslava i ne proslava vezana za taj front, ali slovenacka citajuci slovenacke tekstove o tom periodu ocigledno je da se tezi umanjiti uloga nekih i ako je moguce izbrisati ih,na primer pukovnika Svabica nema nigde u tim tekstovima, a da nije njega bilo italija bi zauzela Ljubljanu, kad se govori o Maisteru i njegovom delovanju nigde se ne spominju i dobrovoljci u uniformama zemlje pobednice koji su patrolirali Mariborom, Celjem i drugim gradovima , a austrijske trupe su imale nalog da mogu da se predaju samo, samo jedinicama u uniformama sila Antante.
General major Marijan F. Kranjc, je jedan od retkih otvoreno ukazao na pokusaj da se minimizira i umanji znacaj srpskih vojnika u stvaranju Slovenije, a ni Majsteru nije bilo tesko da pohvali one koje je trebalo pohvaliti
treciclan:
Od Majsterovih saboraca sledeci su postali generali u Vojsci Kraljevine Jugoslavije
- Linus Dekaneva ( 1884-1960) pesadijski brigadni general, glavni inspektor pesadije GS VKJ
- Fredinand Janez (1886-1962) artiljeriski brigadni general
- Adolf Kilar( 1887 -1939) pesadijski brigadni general
- Anton Lokar ( 1887-1961)pesadijski generalstabni brigadni general
- Mihael Lukanc pl Savenburg (1896-?)artiljeriski brigadni general
- Miroslav Martincic (1882 - 1943)pesadijski brigadni general
- Metod Rakusa ( 1889-1963) pesadijski brigadni general
i
- Vladimir Vauhnik (1896-1955)vojni atase Kraljevine Jugoslavije u Berlinu,kasnije brigadni general ,poverenik jugoslovenske vojske za Sloveniju(general Racic)
ML:
Srpski zarobljenici iz Nemačke i Austrije vračali su se preko Slovenije i Madžarske, vozom, kolima i peške. Miloš Vauhnik svedoći, da se je u tom vremenu nalazio u Šent Ilju u poseti kot svog rodjaka, gradonačelnika Thalera. Pojedinačno ili grupno su se već vračali iz Austrije srpski zarobljenici. Veću grupu na čelu sa poručnikom Mirkovićem, koje su gradonačelnik in sveštenik Evald Vračko primili sa dobrodošlicom, jer se tada već znalo za ujedinjenje Srba, Hrvata i Slovenaca. Sveštenik je čak na toranj svoje crkve istakao naopako okrenutu slovenačku zastavu, pa su srpski zarobljenici već izdaleka mogli videti »srpsku« zastavu. Kada su stigli do crkve znatiželjno su zapitkivali koji je to srpski grad. Onda jim je gradonačelnik objasnijo, da su stigli na granicu buduće države Srbije, Hrvatske i Slovenije, dakle u Sloveniju, i da će jim pomoći da se prebace železnicom do Srbije. Organizovao je njihovo prikupljanje, nakon čega su jih kamijonom prebacili do Maribora. Učitelj Poljanec je pratio prvi kamijon i izvestio generala Maistra, sa predlogom, da srpske vojnike smeste u kasarnu, preobuku in upotrebe za stražarske i druge potrebe.Tako je u Mariboru brzo opremljena i naoružana četa srpskih dobrovoljaca, njih oko 150 vojnika, koji su uz pratnju češke vojne muzike prvih dana samo paradirali glavnim mariborskim ulicama! Pojava srpskih vojnika sa pravim šajkačama na glavi delovala je na nemačke gradjane Maribora kao pravi psihološki šok. Takodje i na austrougarske vojnike in policiju! Dok general Maister nije mobilisao dovoljan broj slovenačkih vojnika sa područja Štajerske (opštu moblizaciju je samovoljno proglasio 9. novembra 1918), on je sa tom četom srpskih dobrovoljaca, koji su doduše i dobro plačeni (vojnici su dobili 5 kruna, a oficiri 15 kruna), rešavao krupna pitanja, da je Maribor ostao slovenački in da je severna slovenačka granica bila i vojnički zaposednuta i od strane srpskih, to je antantnih snaga! »Srpska« četa je formirana 7. novembra 1918 i bila je uključena u sastav Mariborskog pešadijskog puka, gde je bilo i više solunaša (21), slovenačkih dobrovoljaca u srpskoj vojsci.
Jedno vreme je sintagma o antantnih snagama važila, pa iako je i general Maister morao povlačiti srpske vojnike, kada su nemački železničari u Mariboru zapretili štrajkom. No, bitno je istaći, da je general Maister nakon svih obavljenih zadataka posebno pohvalio hrabrost srpskih vojnika! Mnogi istoričari, osim Lojzeta Udeta, koji istiće ovu gestu generala Maistra, jednostavno su zanemarili ovu pohvalu, koja je i za Udeta bila signal, da o doprinosu srpskih dobrovoljaca treba napisati posebnu studiju. No, nije stigao.
Oko 50 srpskih dobrovoljaca je bilo u sastavu Celjskog pešadijskog puka odnosno čete, kojom je komandovao rezervni poručnik Franjo Malgaj, bliski saradnik generala Maistra.
Pouzetak: Rat posle rata, general majora Marijana F.Kranjca
Navigation
[0] Message Index
[#] Next page
[*] Previous page