General Rudolf Maister-Vojanov
Boro Prodanic:
Svaka čast Duje, osvetljavaš malo poznate istorijske činjenice!
treciclan:
Jos nekoliko reci o generalu Majsteru i borbi za severne granice.
General Majster je bio i pesnik.Njegov pesnicki pseudonim je bio Vuk Slavic.
To je bio covek , jedan od retkih u to vreme, koji je smogao hrabrosti da povede borbu za oslobodjenje slovenacke zemlje.
Maribor je tada bio grad sa vecinskim nemackim stanovnistvom tako da je nemacko Gradsko vece Maribora 30 oktobra 1918 godine proglasava Maribor i Donju Stajersku delom Austrije i formira nemacko austrijsku strazu.Majster ne prihvata odluku i proglasava Maribor jugoslovenskom teritorijom i preuzima komandu nad gradom i Donjom Stajerskom, a 7 novembra se osniva prva srpska dobrovoljacka ceta sastavljena od 150 srpskih vojnika povratnika iz logora koji pomazu Majsteru, Pocinju da patroliraju gradom.U Celju je formirana srpska ceta od 50 vojnika.Vojnici sa sajkacama su delovali kao sok na nemacko stanovnistvo , austrijske vojnike i policiju.Sa tim srpskim vojnicima i oficirima, Majster je resio velika pitanja jer je zadrzao Maribor u sastavu Slovenije, zaposeo granicu sa vonicima koji su pripadali Antanti, pobednicima.
Samovoljno je proglasio mobilizaciju 9 novembra 1918 kojoj se odazvalo oko 4000 Slovenaca.20 novembra formira Mariborski pesadijski puk, prvu alovenacki jedinicu u istoriji kojoj se prikljucuje i srpska dobrovoljacka ceta.Oslobadja ratne zatvorenike medju kojima ima najvise Srba koji se takodje pridruzuju novoformiranim jedinicama slovenacke vojske.23.novembra razoruzava nemacko austrijske gradske straze i preuzima vojnu vlast u Mariboru.U narednim mesecima oslobadja Donju Stajersku kotu po kotu .
Majster se posebno zahvalio srpskim dobrovoljcima za njihov rad.
Slovenacka vlada je trazila od Srbije da posalje vojsku u Sloveniju kako bi ta vojska obezbedila severnu granicu U decembru stize srpska voja misija sa generalom Krstom Smiljanicem.
Kako u Koruskoj nije bio veliki odziv slovenaca na mobilizaciju ( samo oko 2500 ljudi) , a zeleci da je oslobode i prikljuce Sloveniji jer je bila naseljena pretezno slovencima, ljubljanska pokrajinska vlada je odlucila da izvede napad na Celovec.Slovenacke cete su pretrpele poraz zbog razvucenog fronta, loseg snabdevanja i loseg komandovanja.Austrijske trupe u kontranapadu dolaze do Slovenj Gradeca.
U maju 1919 dolazi pomoc iz Srbije, tri puka redovne vojske, konjica, pesadija i artiljerija.General Krsta Smiljanic pokrece drugu ofanzivu na Korusku i Celovec
Jedinicama su komandovali srpski oficiri:
Jezerskim odredom je komandovao pukovnik Dobrosav Milenkovic
Ljubeljskim odredom je komandovao potpukovnik Sava Tripkovic
Koruskim odredom pukovnik Ljubomir Maric
Jedini slovenacki komandant je bio general Majster koji komanduje Labodskim odredom
Do 4 juna 1919 oslobodjeni su Celovec, Velikovec i Gosposvetsko polje.
Najvece iznenadjenje se desilo 10 oktobra 1920 godine kada su koruski Slovenci na referendumu odlucili da Koruska ostane u Austriji
duje:
Hvala na dopuni posta. Znao sam, da su srpske jedinice sudjelovale u onim vremenima u i oko Koruške. Imena srpskih oficira mi nisu bile poznate.
Zašto su žitelji 1920 na "plebiscitu"- referendumu glasovali za priključenje Austriji, još ni danas nije potpuno jasno. No, moramo znati, da je na tom prostoru živjelo i veliki broj ljudi, koji nisu bili Slovenci. Činjenica je, da je i dio Slovenaca glasao za priključenje Austriji.
Duje
treciclan:
General Krsta Smiljanic je tokom ofanzive komandovao sa 10000 vojnika od kojih je oko 1000 bilo Slovenaca
treciclan:
Jos samo nekoliko reci.
Interesantno je da u spisku odlikovanih vojnika i oficira koji su se borili tih dana za stvaranje Slovenije nema ni jednog srpskog oficira koji je komandovao dobrovoljcima.
Takodje je interesantno da medju Slovencima koji su odlikovani srpskim odlikovanjima ima vrlo malo oficira sa visim cinovima, mahom su odlikovani vojnici, podoficiri i nizi oficiri, narocito rezervni.Visih oficira skoro da nije bilo.Majster i jos nekoliko njih samo
I na kraju kada je prosle godine odrzavana proslava 90godisnjice kraja Prvog svetskog rata na priredbi uz Krnsko jezero na jarbolima su bile podignute zastave Slovenije,Hrvatske, BiH, Amerile i Austrije.
Srpske nije bilo, Srbija nije ni pomenuta u govorima koji su odrzani tih dana kao da nije ni postojala, kao da njeni vojnici nisu ginuli prilikom stvaranja Slovenije.Ni Maister ne prolazi bas najbolje , a ni Ivan Hribar koji je na pozetku Drugog svetskog rata skocio u Ljubljanicu zavijen u jugoslovensku zastavu nezeleci da prihvati italijanski ultimatum
Navigation
[0] Message Index
[#] Next page
[*] Previous page