Sovjetska torpeda u naoružanju JRM

[lovac]

Razvila se velika diskusija oko torpednih čamaca tipa Shershen u JRM, a niko ne spominje torpeda - oružje zbog kojih su ti čamci postojali.
Globalno gledano, na Palubi ima veoma malo tekstova o naoružanju i oružjima koje je JRM imala u svom arsenalu.

Obzirom da sam čovek od tehnike i da sam ceo svoj radni vek u mornarici proveo na održavanju, opravljanju, pripremanju, raspremanju, remontovanju itd. prvenstveno raketnog, a zatim i podvodnog naoružanja, osećam se dužnim da sve posetioce Palube upoznam sa sredstvima sa kojima smo se dičili od šesedestih godina, pa sve do kraja .........
Planiram da pojedinačno prikažem sve tipove torpeda Sovjetske proizvodnje koje smo imali u naoružanju, zatim protivbrodske rakete, protivpodmornička sredstva, morske mine i diverzantska sredstva.
Red je da svi posetioci Palube upoznaju sav taj arsenal koji je bio okosnica naše mornarice od kraja šesdsetih godina pa sve do samog kraha.

Prvi post ću posvetiti Sovjetskim protivbrodskim torpedima 53-VA. NJihovo uvođenje u naoružanje je praktično povezano sa uvođenjem u naoružanje torpednih čamaca tipa Shershen i kroz dugi niz godina 53-VA i TČ su bili neodvojivi.

Torpedo - 53VA  je samonavodeće torpedo, opremljeno pasivnom akustičnom glavom za samonavođenje. Jednostavnije rečeno, to znači da glava za samonavođenje ne emitira akustične signale u prostor, već samo osluškuje šumove koje stvara brod – cilj i navodi torpedo na izvor šuma.
Torpedo je namenjeno za uništavanje površinskih brodva.
Opremljeno je nekontaktnim upaljačem aktivnog tipa (emituje i prima i u najpogodnijem trenutku izaziva detonaciju bojeve glave).
Može se lansirati sa površinskih brodova i podmornica u zaronjenom stanju, do dubine 50 m.

Torpedo se sastoji iz tri osnovna dela.
To su:  glava uređaja za samonavođenje, bojeva glava i trup torpeda.
Bojeva glava spojena sa glavom uređaja za samonavođenje predstavlja prednji hidrodinamički deo torpeda.
Bojeva glava ima dva odseka: odsek za smeštaj eksplozivnog punjenja i odsek za pribor (elektroniku). 
Trup torpeda je namenjen da bojevu glavu donese do broda – cilja, u skladu sa elementima postavljenim na torpedu pre lansiranja.

Trup torpeda je sastavljen iz četiri spojna dela: odelenje rezervoara, mašinske komore, komore za pribor i repnog dela.

Pogon torpeda obezbeđuje klipna parna mašina (2 klipa). Snaga mašine pri 950-1000 okretaja u minuti je 162 – 175 KS.

Energetske komponente za pogon glavne mašine su vazduh visokog pritiska (200At) u količini od 475 litara, petrolej (17 litara), koji se upotrebljava kao gorivo glavne mašine i slatka voda (40 lit), koja se koristi za hlađenje sprave za grejanje (tzv. razgrejača)i stvaranje smeše za pogon glavne mašine.
Ulje (9 lit) služi za podmazivanje glavne mašine.

Torpedo se električnom energijom napaja iz generatora jednosmerne struje GSK-1500M (27V, 1500 W, nominalna struja 36A).
Izmeničnu struju obezbeđuje pretvarač UF-13V, koji daje trofazni izmenični napon 40V, 500Hz.
 
Postoje dva osnovna tipa torpeda: bojevo i školsko.
Školsko torpedo služi za praktičnu obuku u vršenju torpednih gađanja. Pogonski deo, uređaj za samonavođenje, nekontaktni upaljač i uređaj za vođenje su identični kod oba tipa torpeda, a bojeve glave se razlikuju. U vežbovnom torpedu se upotrebljava vežbovna (školska) glava. Vežbovna glava je po obliku i težini jednaka bojevoj glavi, a njen osnovni zadatak je obezbeđenje pozitivnog uzgona torpeda pri kraju njegove putanje. U vežbovnu glavu su ugrađeni pribor za osvetljenje i uređaj za emitovanje zvuka – radi lakšeg nalaženja torpeda nakon izvršenog gađanja, te autograf – brzinomer koji beleži osnovne parametre putanje torpeda u toku gađanja. Nakon gađanja ti elementi se čitaju i proučavaju i služe prilikom analize izvršenog gađanja. 

Domet glave za samonavođenje je najmanje 600m od broda – cilja, koji stvara zvučni pritisak od 0,015 – 0,02 N/m2.

Uređaj za samonavođenje obezbeđuje navođenje torpeda na brod – cilj sa bilo kojih kursnih uglova, sa tačnošću koja je potrebna za proradu nekontaktnog upaljača. Uređaj ima zaštitu od akustičnih smetnji koje stvara samo torpedo, ili od podvodnih eksplozija koje ne izazivaju mehaničko oštećenje delova torpeda.
U torpedo su ugrađeni aktivni (elektromagnetski) nekontaktni upaljač i inercioni (udarni) paljbeni mehanizam.

Brzina torpeda je 32 čvorova.

Osnovni taktičko – tehnički podaci

Kalibar:                                                                     533,4 mm
Ukupna dužina (najveća):                   7900 mm;
Težina spremenog TR za gađanje:             1900 kg;
Domet:                                                                     12000 m;(pravolinijski); 10000 m (samonavođenje)
Dubina kretanja u metrima:                                        bojeva (napadna dubina):       7 m
                                                                                 tražeća:             20 – 25 m
Tačnost kretanja po dubini u metrima:                        na bojevoj dubini        +/-1,5 m (pravolinijski);
                                                                                                                          +/- 2 m (navođenje)
                                                                                 na tražećoj dubini     +/- 2 m;


Bojeva glava:    težina potpuno opremljene:          380 +/- 10kg
                        težina ekslpozivnog punjenja:          210 kg
                        olovni uteg:                   42 kg
Eksplozivno punjenje bojeve glave torpeda je TGAG-75 (sastav: 35% liveni TNT, 35% heksogen, 30 % aluminijski prah)
Vertikalna udaljenost prorade nekontaktnog upaljača:        do 5m

Torpeda 53-VA su uvedena u naoružanje JRM od 1967 do 1970. godine.
   

[duje]

Raduje me, što si objavio podatke o torpedu sa kojim sam radio dok sam bio na TČ. Dok sam bi na školovanju, smo sve zapiske o tom torpedu morali predati poslije polaganja ispita. Sada se prisječam nekih stvari. Nekako mi je ostala, posebno bojeva (napadna) dubina, čini mi se 5-7m. Svakako je tu nekako, kako si ti napisao.
Na praksi sam bio (sa dvojicom klasiča, jedaj je poslije školovanja bio tamo i prekomandovan) u Kumboru u torpednoj stanici (pripremali smo prvo torpedo SET 53 za prvo gađanje u YU - 1974) Bili smo i u potkopu (nasuprot) Kumbora, u kojem su bila skladištena bojeva torpeda.
Samo tako naprijed, za mene ponavljanje zaboravljenog, za mlade nešto za naučit.
Duje

[trpe grozni]

Bravo Lovac , radujem se sto cu nesto novo nauciti.
Pitanja dolaze posle ( da ti ne remetim koncentraciju )

[lovac]

Evo da priložim i neke fotografije vezane za torpeda 53-VA.

Prva slika je zaista tužna: prikazuje gomilu trupova torpeda u formacijskim kontejnerima, u skladištu blizu Kumbora, kako na otvorenom prostoru trunu i čekaju svoju sudbinu. Da li će u rezalište ili će ih neko kupiti (možda radi rezervnih delova) .......

Na drugoj slici je autograf - uređaj koji se korisito u školskom torpedu prilikom gađanja. Namena tog uređaja je zapisivanje svih parametara kretanja torpeda tokom lansiranja. Ti parametri nakon lansiranja se analiziraju.

Treća slika prikazuje jedno pakovanje barutnih metaka koji su služili za lansiranje torpeda iz torpednih cevi, na torpednim čamcima.

Ostale slike su vezane za remont torpeda i snimljene su u torpednoj stanici u Kumboru, dok je ona bila u funkciji.

[Bozo13]

Odlična tema.
Prečitao je u jednom dahu.
A sada pitanje. Jedno su TT podatki, a ono što mene interesira je, koliko je to torpedo bilo dobro?
Ne po TT podactima, nego ono "ljudski".

Unapred hvala
LPB

[janezek67]

U poređenju sa američkim torpedom Mk48 ovo torpedo ima nekoliko puta manji domet, a i brzina torpeda je dosta mala. Vrejovatno je slično i sa elektronikom za pračenje cilja.

Ovo torpedo je po mome još u klasi njemačkih torpeda krajem 2. svetskog rata, koji su služili kao model za razvoj ovog torpeda. Za izpaljivanje iz podmornice bi možda još postigao koji pogodak, a kao naoružanje torpednog čamca bio bi prilično neefikasan.

[jadran2]

To je i normalno, jer se za razliku od eksportne sovjetske varijante torpeda 53-VA koju je JRM dobila u razdoblju - koje je naveo Lovac (kraj '60-ih), MK-48 se poceo postavljati pocetkom sedamdesetih pa sve do kraja osamdesetih - generacijska razlika.

[MOTORISTA]

Ta torpeda su "čuvana" na otvorenom još `92-`93. Bila su u Kumboru kod ronilačke kule.

[lovac]

Ja sam samo hteo da predstavim torpeda koja smo mi imali u naoružanju, po tipovima, a vi se sprdate na račun JNA. Mislim da to nije u redu!

Na pitanje koliko su ta torpeda dobra, mogu samo kazati da nisu ni lošija ni bolja od zapadnih torpeda iste generacije. Ne verujte u priču Amerikanaca o božanskim karakteristikama njihovog oružja. Nisu njihova oružja ništa bolja od ovih drugih - istočnog porekla, od Kineskih, Indijskih i sl.
Činjenica je, da su Ameri direktni učesnici svakog rata na zemaljskoj kugli od WW2 pa naovamo, i svi ti ratovi im služe kao poligon za masovnu proveru svih upotrebnih vrednosti pojedinog oružja (i svog i tuđeg).

Da se vratim na torpeda 53-VA. Ona su dobra onoliko koliko je posada broda ili podmornice dobra i uvežbana. Tehničke karakteristike su im takve kakve je proizvođač naveo, a sad pitanje je umeća i uvežbanosti posade da li će sve te TT karakterisitke znati iskoristiti maksimalno ili ne.
Jedno je pucati u metu a drugo učestvovati u borbenim dejstvima.
Sa druge strane, uvežbanost posade direktno zavisi od toga koliko je pojedina zemlja bogata i sa koliko para raspolaže i koliko troši na vojsku. To je svima jasno!

U periodu od kraja šesdesetih godina pa do početka ovog našeg nesretnog rata devedestih, redovno su vršena topredna gađanja, što sa bojevom glavom, što sa vežbovnom glavom. Bilo je pogodaka a bilo je i promašaja. I to je sasvim normalno.

Ova torpeda nisu upotrebljivana u borbenim dejstvima - bar ne da ja znam. Bolje rečeno, od WW2. pa naovamo ne znam da li su torpeda bilo koje mornarice uopšte korištena u borbenim dejstvima u onom smislu kao u 2. ratu.
Tek masovnom upotrebom nekog oružja u ratu, kada i protivnik raspolaže sa sličnim oružjem i gađa te sa sličnim oružjem, može se izvući globalni zaključak koliko je neko oružje dobro ili loše.   

[jadran2]

Lovac je napravio dobar posao sa svojim iznesenim podacima. Tako dobre podatke nisam nasao ni na ruskim stranicama.

Mogu se TT usporedjivati sredstva podjednakih generacija - pa cak i sa 10-20 g. razlike izmedju gornja dva torpeda  -- nije tako prestrasna razlika.

Naravno da svaka nova generacija oruzja i protuoruzja nosi novu kvalitetu - i ne treba zaboraviti ipak i dobro uvjezbani ljudski faktor.

[Bozo13]

Hvala Lovac, to je ono što me je zanimalo.

LPB

[janezek67]

Posle 2. svetskog rata mislim da su torpeda bila upotrebljavana:
- 1971 indija - pakistan - potapanje fregate INS Khukri
- 1982 u faklandskom ratu - 3 torpeda mark 8 - potapanje krstarice Belgrano.

[pp5d6 posejdon]

1991-10. i 11.11.1991. napad ex.TČ - 222 na VPBR 31 u dva navrata sa 8 TR 53 VA u Kaštelanskom zaljevu.
Svih 8 topreda su promašili cilj.

[vathra]

1991-10. i 11.11.1991. napad ex.TČ - 222 na VPBR 31 u dva navrata sa 8 TR 53 VA u Kaštelanskom zaljevu.
Svih 8 topreda su promašili cilj.

Mislim da je događaj pomenut skoro na ovom sajtu.
Dva navedena pokušaja su bila uspešna, sigurno je bilo još neuspešnih.

[duje]

O mogučim uzrocima promašaja gađanja na VPBR sam več pisao. Pisao sam na osnovu podataka koje sam ja dobio- od jednog od učesnika tih događaja. Volio bi, da netko objavi i svoju verziju tih događaja. Ne intresiraju me imena ljudi, več događaj sam i da potvrdim moju tezu.
Duje