Sukhoi Su-35BM "superflanker"

[MOTORISTA]

Prema američkom priznanju,oni nisu ispalili ni jednu jedinu raketu AIM-54 na neprijateljske avione.Bio je članak na tu temu,prilikom povlačenja tih raketa iz upotrebe,u sada već pokojnom "AEROMAGAZINU".

[Bane]

Brzina je uvijek bitna jer skracuje vrijeme reakcije onome ko je pod udarom,povecava se kineticka energija rakete,treba manja bojeva glava...,i kao sto sam vec rekao u okvirima je tog tipa raketa.

Kinetika nema mnogo veze, pošto ruske rakete nisu penetratori već difuzori. Amerikanci su imali nekoliko difuzorskih rešenja, ali su odustali od njih. Rusi ovo rešenje koriste već decenijama na svim svojim raketama. Samim tim što je bojeva glava difuzorskog tipa, njena veličina je nebitna i gleda se samo prostor koji će ona pokriti pri detonaciji. Primera radi, raketa sa S/V-75 je imala ubojno dejstvo na vazduhoplov na 65 m od mesta detonacije.

Domet je naravno demonstriran u Kapjustin Jaru 2000. godine, inace bi ova raketa i dalje bila potcenjivana. Indijci su insistirali da njihovi Suhoji dobiju ovu raketu za naoružanje.

Nije bas onaj tip odgovora koji sam ocekivao ali šta je tu je.U meduvremenu sam našao sledece:

Nažalost, jedini odgovor koji sam imao je taj. Ovo je bilo indikativno, pošto su na tom testiranju bili prisutni predstavnici iz indijskog vazduhoplovstva, i da su posle tog testiranja čak i Amerikanci izrazili zabrinutost za raketu koju su do tada potcenjivali.

Kad sam pitao za ispitivanje mislim sam nešto slicno onoj vrsti isptivanja koju su USN podvrgli AIM-54.Znaci ispitivanje koje je obuhvatilo preko 100 test ispucavanja,rakete opremljene telemetrijom,gadanje pod svim mogucim uslovim,daljinama,visinam ,ometanjima itd.Znaci jedno svobuhvatno,opširno i ozbiljno testiranje.

Ako se raketa nalazila u Kaspućin Jaru još 2000. godine, veruj mi da je već odavno završila sva ispitivanja. U Kaspućin Jar ne dolazi ništa što je "papirnato", niti je ikad dolazilo.
Što se tiče američkih testiranja... C'mon! Oni su pustili već delove svog super-moćnog-nenadjebivog raketnog štita, a posle koliko presretnutih objekata? Hm... OK, možda je bolje ovako postaviti pitanje: Posle koliko uopšte uspešnih lansiranja rakete?
Svaka medalja ima dve strane. Ispitivanja američke vojske su pokazala da je K-36 sedište bolje od britanskog, ali je naručeno britansko. Ispitivanja američke vojske su pokazala da je EADS-ovo rešenje tankera bolje od Boing-ovog, ali je tender oboren uz obrazloženje da je "nekompetentno rađen".
U ispitivanja američke vojske mogu da verujem kao i u ispitivanja ruske vojske.

Rusi nemaju tu lovu jer takva ispitivanje su enormno skupa,a dok se to ne izvede ne možemo govoriti o gotovom produktu vec samo nagadati šta može a šta ne.

Za ovo se apsolutno slažem, ali ne samo da Rusi nemaju para, nego i većina ostalih gde uključujem i Ameriku. Visoka vojna tehnologija koja se proizvodi u Americi je izuzetno lošeg kvaliteta i ulazi u sastav opreme sa često štimovanim podacima, samo da bi se zadovoljili apetiti proizvođača oružja.

Drugi problem koji se javlja tu po meni je sama taktika upotrebe-detekcija cilja i njezin zahvat.Recimo da je E-3 otkriven na nekih 350km od strane nekog suhoja Su-35BM ,awacs moze aktivirati sisteme ECM i prekinuti taj zahvat tako da ga suhoj ne može uhvatiti dok se ne približi.Znaci njegov povratni signal treba da nadjaca emisiju ometanja awacsa da bi prešao na mod automatskog zahvata i lansirao raketu...

Zahvatanje cilja što se tiče ove rakete se ne radi baš tako. Ovo je samonavođena raketa u terminalnoj fazi, a korekcija sa nadređenog radara se radi u tolu leta (ali nije neophodna). Dovoljno je da nadređeni radar proračuna oblast gde se cilj nalazi. Ostalo je na raketi. Čak i ako AWACS uključi ECM, noviji radar može na osnovu izvora smetnji da napravi proračun (slično HOJ). Kad raketa dođe u terminalnu fazu, tad samom cilju malo toga preostaje kao rešenje. S obzirom da ovde pričamo o velikim avionima koji slabo manevrišu, njima ostaje samo da izbace mamce.
I još jedna stvar, nemoguće je da radar sa samo jednog aviona uopšte navodi ovu raketu do cilja, a već sam gore naveo koje su mogućnosti za nadređeni radar.
Jedan od članova ovog foruma mnogo bolje zna tematiku oko rada raketnih sistema, pošto je i sam radio na njima, pa ga pozivam da se uključi u ovu raspravu.

Ako je u pitanju raketa od S-300 koliko ja znam one na pocetnom dijelu putanje se navode putem PARS,a to onda odgovara prethodnom scenariju.

Raketa nije sa S-300, već sa S-300VM (Antej-2500). Ne znam šta je PARS, ali 9M83M raketa sa Anteja-2500 je sa SARH navođenjem. Međutim, takav sistem navođenja kod R-72 jednostavno ne bi vršio posao, pa je promenjen. Jedino što je ostalo od 9M83M je druga faza rakete. Razlog za isticanje porekla od 9M83M je činjenica da je konstruktivno raketa bazirana na već dokazanom modelu.

Što se tice raketa koje su prethodile AIM-54,a bile su namenje F-108,ili YA-12 njihove performanse su prevazilazile feniks.Nema tacnih podataka koliko ali se krecu negde preko 250km,sto prevazilazi onih tvojih 50%.

Raketa koju si pomenuo GAR-9, tj. AIM-47, je po zvaničnoj specifikaciji imala dolet (!) od 160 km, ali nije mogla biti navođena na tu daljinu zbog ograničenja radara iz tog doba, pošto je koristila SARH.

Sve ono što sam do sad procitao o AIM-54 govori da je to bila raketa ispred svog vremena i jos uvijek neprevazidena.

Jedina knjiga koja pohvalno govori o AIM-54 je knjiga Tom Kupera. Njegovu stručnost ne želim da dovodim u pitanje, ali je činjenica da su mu obe knjige žestoko popljuvane.

[MOTORISTA]

Ne znam šta je PARS, ali 9M83M raketa sa Anteja-2500 je sa SARH navođenjem.

PARS-Polu Aktivno Radarsko Samonavođenje

SARH-Semi Active Radar Homing

PARS je isto što i SARH

[Bane]

PARS je isto što i SARH

U moju odbranu, povukle me skraćenice na engleskom

[80sBoy]

Kinetika nema mnogo veze, pošto ruske rakete nisu penetratori vec difuzori.

Pod difuzore predpostavljam da mislis na bojevu glavu s parcadnim usmjerenim dejstvom.
Ako jeste meni se namece zakljucak sto vec  bojeva glava-vise parcadi-veca pokrivenost ubojnog prostora.

Ako se raketa nalazila u Kaspucin Jaru još 2000. godine, veruj mi da je vec odavno završila sva ispitivanja.

To sto je bilo pre 8 godina ne znaci nista,imali su tako i Mig 1.42,S-37 pa na kraju nista.Vec sam govorio o AL-41 koji razvijaju preko 15 godina pa opet nista.Ako zelimo biti ozbiljni i realni,jedino uvodjenje u naoruzanje u nekom razumnom broju moze znaciti nesto kokretno,a dejstvo u nekom sukobu eventualno da ne pricam.

Što se tice americkih testiranja... C'mon!Oni su pustili vec delove svog super-mocnog-nenad****vog raketnog štita, a posle koliko presretnutih objekata?

Ne pratim  stitove,niti  buzdovane tako da ne mogu reci nista povodom toga.

ne samo da Rusi nemaju para, nego i vecina ostalih gde ukljucujem i Ameriku. Visoka vojna tehnologija koja se proizvodi u Americi je izuzetno lošeg kvaliteta i ulazi u sastav opreme sa cesto štimovanim podacima, samo da bi se zadovoljili apetiti proizvodaca oružja.

Naravno da niko nema dovoljno para ali cinjenica je da amerikanci  imaju najvise,i mogu vise od ostalih da razvijaju,bolje opremaju...,jednom recju da budu u trendu.Sto se tice visoke vojne tehnologije loseg kvaliteta,kao i u slucaju buzdovana ne znam za ostalo ali za avijaciju to nije slucaj.

Zahvatanje cilja što se tice ove rakete se ne radi baš tako. Ovo je samonavodena raketa u terminalnoj fazi, a korekcija sa nadredenog radara se radi u tolu leta (ali nije neophodna)

Da bi primala korekcije radar s lansirne platforme  mora da drzi lock.on i salje podatke raketi o kretanju cilja sve dok se ne aktivira njezin radar za samonavodjenje.E sad ako pukne lock usled ECM znaci da ce raketa ici prema zadnjoj informaciji gde se cilj nalazio pre toga,a na valikoj udaljenost takva odstupanja mogu biti znacajna.Pitanje je koliko dobar ima radar za samonavodjenje,a i bez toga veliki radarski odraz E-3 joj ide u prilog.

Jedan od clanova ovog foruma mnogo bolje zna tematiku oko rada raketnih sistema, pošto je i sam radio na njima, pa ga pozivam da se ukljuci u ovu raspravu.

Zovi ga ,radi sta znas dok se nisam jos vise izblamirao oko svog  (ne)znanja o raketama.

Raketa koju si pomenuo GAR-9, tj. AIM-47, je po zvanicnoj specifikaciji imala dolet (!) od 160 km, ali nije mogla biti navodena na tu daljinu zbog ogranicenja radara iz tog doba, pošto je koristila SARH.

Nisi odradio domaci.
Kao prvo radar koji je trebao navoditi raketu bi je sve samo ne ogranicen.


The AN/ASG-18 and YF-12A combo produced the following results (from an early 80's SENIOR CROWN interceptor study):

-150NM detection range against an EC-121
-The system could sweep a 100NM wide corridor from sea level to 100,000 feet with a 75% probability of target detection (increased to 100% if a 50NM corridor was used)
-The AN/ASG-18 performed the best during front-quarter attacks.

Many improvements were made, and during YF-12 testing, a QB-47 target flying at 1000m was acquired at a staggering 130nm. In other tests, the AN/ASG-18 proved capable of tracking an Atlas D ballistic missile, and maintaining a track on a B-57 during a touch and go landing.

During flight testing there were several missile launches at drone targets. The most impressive launch was at mach 3.2 and at an altitude of 75,000 feet at a target 36 miles away and with a direct hit on the Boeing B-47 drone. The missiles were moved out of the weapons bays and into the air stream on a device called a trapeze, and then fired.Thus causing Johnson to note the program finally was "hitting the high speed corner of the design diagram". The missile missed its target at 40,000 feet and at a range of 36 miles by "6 feet 6 inches...which is a very good shot".

"7 launches; 6 hits; 1 malfunction" refers to YF-12 launches conducted between March 65 through September 66. The 1 malfunction was a gyro failure which occurred during the 2nd YF-12 launch in May 65.
The 818 pound Hughes AIM-47A, initially referred to as the GAR-9, was a Mach 4 radar-guided air-to-air missile with a range in excess of 125 miles. Its technology later was applied to the successful AIM-54.


Vecina citata je iz knjige :Lockheed Martin's Skunk Works by Jay Miller


Bilo je tu jos ambicioznih programa poput Bendix AAM-N-10 Eagle montiran na  F6D.


The most important feature of the F6D was its Westinghouse AN/APQ-81 pulse-doppler radar, the first track-while-scan radar developed for a fighter aircraft. The AN/APQ-81 could detect targets at a distance of 220 km (120 nm).After launch, the AAM-N-10 would be boosted to Mach 3.5 by a large solid-propellant rocket booster with folding fins, and after a glide period, the long-burning solid-fueled sustainer motor would propel the missile toward its target at a speed of Mach 4.5. The AN/APQ-81, which could simultaneously track up to eight targets from 150 km (80 nm) away, would send guidance commands to the individual missiles to keep the latter on course to their respective targets. With the mid-course command guidance, the AAM-N-10 could fly an energy-efficient "lofted" trajectory, and maximum aerodynamic range was more than 300 km (160 nm).
 AAM-N-10's radar could also home directly on jamming sources, in which case effective range could be as big as 300 km (160 nm).

Jedina knjiga koja pohvalno govori o AIM-54 je knjiga Tom Kupera. Njegovu strucnost ne želim da dovodim u pitanje, ali je cinjenica da su mu obe knjige žestoko popljuvane.

Ma koji crni Kuper on nema pojma o onome sta pise,a neki likovi koji poznaju stvari su mu to i stavili  na doznanje.Njegovo znanje o AIM-54 je znanje iz javnih izvora s neta.U svom zanosu jednom prilikom na tomcat sunset forumu (zvanicnom forumu F-14 zajednice) poceo je nesto da trabunje o toj raketi kako ona funkcionise dok se nije javio lik kome je ta raketa bila posao 20 god.  i rekao mu da oladi,jer informacije s neta nisu tacne.Procitao sam njegovu knjigu Iranian F-14 Tomcat units in combat,i nije me  nesto impresionirala,jel imas neke konkretne price u vezi reakcija na istu.
Moje impresije o AIM-54 odnose se  pre svega na informacije koje sam saznao iz izjava onih koji su radili s tom raketom,piloti itd.





@MOTORISTA

Prema americkom priznanju,oni nisu ispalili ni jednu jedinu raketu AIM-54 na neprijateljske avione.Bio je clanak na tu temu,prilikom povlacenja tih raketa iz upotrebe,u sada vec pokojnom "AEROMAGAZINU".

Procitao sam tu lakrdiju od clanka i ne mogu se cudom nacuditi da se neko toliko ne informisan usudio  pisati o tome,a ovi sto su objavili su jos gori nije ni cudo sto su propali.Ne ulazim u strucnst autora ali izneo je dosta pogresnih zakljucaka.


-Prvo navodi da R-33 ima veci domet od AIM-54?


R-33 domet 120km iako to nije ono sto je upotrebljivo u borbi ali neka bude.

AIM-54A Iranci su u jednom testu krajem 70-tih pogodili metu na 212km.
Dok je u americkom slucaju
June – 1973 Hughes completed their testing program with a world record-setting performance; launched from an F-14A over Pt. Mugu, a Phoenix missile was launched against a BQM-34E Firebee drone at a distance of 110 nautical miles.

BQM-34E je velicine oko 6m.
Novije verzije AIM-54C i AIM-54C ECCM imaju poboljsane domete.


-Za autore je navodno interesantno da je USN nikada nisu upotrebili u borbenim dejstvima.


AIM-54C koristen od USN u dva navrata:

 Januar 1999., kada su dva F-14D iz VF-2 svaki ispalili po jedan AIM-54C protiv dva IrAF MiG-25PD; poslednji su operirali velikom brzinom (Mach 2.2) na krajnjem dometu Phoenix; obe AIM-54C su promasile, ali se jedan MiG srusio kada mu je ponestalo goriva (pilot se katapultirao)

 Septembar 1999; jedan F-14D iz VF-213 je ispalio jedan AIM-54C protiv MiG-23ML koji je operisao brzinom Mach 1.7 na krajnjem dometu. Phoenix je promasio.



-Autori takodje navode sistem navodjenja rakete.


Tacan nacin navodjenja,modove i prelasci iz jednog u drugi niko sem amerikanaca tacno ne zna.Opisane stvari mogu se jedino naci u manuelu za taj oruzani sistem,a on jos uvijek nije dostupan iako je stvar povucen iz upotrebe.Tako da jedino ostaje nagadjanje u sta se ovaj i upustio.


-Cena rakete koje se navodi je 477 000$


The Fiscal 1988/89 procurement documents list procurement price of the AIM-54A/C at $830,862 each in Fiscal Year 1989 dollars.  The General Accounting Office, however, has placed the per unit cost of the AIM-54C for the purchase of 7,204 missiles at $922,000, closer to our previously quoted price of $972,083.



-R-33 podstakao razvoj AIM-54C



Malo sutra jedini razlog za to je sto su se iranci odmetnuli,pa su amerikanci krenuli u ubrzani razvoj da bi mogli su suprostaviti toj pretnji i razvili bolji AIM-54C.

To meet anticipated threats in the 1980s and beyond, the Navy initiated development of the improved AIM-54C Phoenix.  This development was accelerated due to the compromising of AIM-54A technology in Iran.The C version is optimized for use against multiple, close-interval cruise missiles and waves or streams of hostile aircraft.  The C model of the AIM-54 is also capable of operating in a severe electronic countermeasures environment, and features upgraded target detecting devices, electronic units, receiver-transmitter units, and autopilots, as compared with the AIM-54A.


-Raketa pokazala slabosti u gadjanju visoko manevarskih ciljeva.


Gde je to poakazala te slabosti,evo primer  s gadanja 6 ciljeva simultano 21.11.1971.

Regarding tests against violently manoeuvering targets, in one case one AIM-54A was fired against an QF-86 from a range of 9.5nm (17.6km, almost within WVR, and far inside the "minimum" range of Phoenixes). The QF-86 pulled a 6G/174° turn (after the missile was launched) to break the radar lock, but the Phoenix pulled 16Gs and scored a direct hit.

S obzirom da je namenjena za gadjanje bombardera,njena prvenstvena namena nije gadajnje visoko pokretnih meta.


-Nedovoljna efikasnost za gadjanje ciljeva na maloj visini.


Opet nepoznavanje jer raketa je upjesno koristena u ovoj vrsti testiranja.
1984. god npr. upjesno je obavljeno unistavanje RGM-84 Harpoon,s tim sto raketa nije radila iskakanje.


Znaci masa stvari da ne idem dalje su ne tacne u navedenom clanku,a uz to jos masu stvari nije pomenuo.

[Bane]

Ako jeste meni se namece zakljucak sto vec  bojeva glava-vise parcadi-veca pokrivenost ubojnog prostora.

Jednostavna fizika - više parčadi, potrebno je predati mnogo više energije njima. To povlači veću količinu eksploziva, a to povlači znatno teže konstrolisanje pravca rasipanja.

To sto je bilo pre 8 godina ne znaci nista,imali su tako i Mig 1.42,S-37 pa na kraju nista.Vec sam govorio o AL-41 koji razvijaju preko 15 godina pa opet nista.

Kakve veze imaju MiG 1.42 i S-37 sa Kaspućin Jarom? Kaspućin Jar je raketni-opitni centar i poslednja stanica pred uvođenje nekog raketnog naoružanja u upotrebu. Tako je barem poslednjih 60 godina.

Da bi primala korekcije radar s lansirne platforme  mora da drzi lock.on i salje podatke raketi o kretanju cilja sve dok se ne aktivira njezin radar za samonavodjenje.E sad ako pukne lock usled ECM znaci da ce raketa ici prema zadnjoj informaciji gde se cilj nalazio pre toga,a na valikoj udaljenost takva odstupanja mogu biti znacajna.Pitanje je koliko dobar ima radar za samonavodjenje,a i bez toga veliki radarski odraz E-3 joj ide u prilog.

Kao što sam rekao, raketa korisiti inercijalni sistem za let, te joj nije neophodna korekcija sa radara. Koliko je inercijalni sistem dobra stvar, najbolje pokazuje da ga koristi i američki AMRAAM.

Nisi odradio domaci...

U tekstu koji si naveo, nije mnogo toga rečeno. Navedeno je na kojoj daljini radar detektuje objekat, ali nije navedeno na koju daljinu može da navodi raketu, što su dve različite stvari.
Takođe, veoma bitna stvar je da je projekat AN/ASG-18 koji si naveo - otkazan. Glavni razlog je veličina i težina tehnike (težina nešto manje od 1 tone) i neverovatan utrošak el. snage od 40 kVA. Da je projekat bio ispred svog vremena, bio je, ali to je sve.

Vecina citata je iz knjige :Lockheed Martin's Skunk Works by Jay Miller

Ovo su ti dvostruki standardi. Veruješ knjizi koja je nastala uglavnom na osnovu zapisa Keli Džonsona, osnivača i bivšeg direktora Skunk-a? Citiraš Džej Milera, koji je pola svojih knjiga napisao na temu Lokida?
A ruske pamflete proglašvaš "propagandom"?

[80sBoy]

To sto je bilo pre 8 godina ne znaci nista,imali su tako i Mig 1.42,S-37 pa na kraju nista.Vec sam govorio o AL-41 koji razvijaju preko 15 godina pa opet nista.

Kakve veze imaju MiG 1.42 i S-37 sa Kaspucin Jarom? Kaspucin Jar je raketni-opitni centar i poslednja stanica pred uvodenje nekog raketnog naoružanja u upotrebu. Tako je barem poslednjih 60 godina.

Nema nikakve veze Mig i Su s KJ,poenta je da su rusi  testirali i pokusavali da uvedu u naoruzanje mnogo toga ali se na kraju izjalovilo.Nema sumnje da su Mig 1.42 i S-37 Berkut bili planirani kao pandam Raptoru.Njihov razvoj je iniciran sredinom 80-tih,kao i Raptora,a u slucaju Berkuta prototip je i poleteo kad i Raptor,dok je Mig bio u dosta tezoj situaciji i nije moga poleteti iako je bio zavrsen prototip 1994. zbog jako teske situacije u tom birou.Poslije su ipak napravili jedan let negde oko 2001.Ne gledam to kao problem neke konkretne firme ili mozda zato sto je njihov proizvod los,vec naprosto kao odraz opsteg stanje u drzavi i drustvu.

Kao što sam rekao, raketa korisiti inercijalni sistem za let, te joj nije neophodna korekcija sa radara. Koliko je inercijalni sistem dobra stvar, najbolje pokazuje da ga koristi i americki AMRAAM.

Da ali AIM-120 ne gadja na tolikoj udaljenosti i nema toliko dugo vreme leta da joj je toliko potrebno korekcije,pa opet najvece sanse za pogodak ima ako ga sto duze drzi u zahvat.Fazon kod AIM-120 je sto koristi kalman filter koji obezbedjuje  da posle izvesnog vremena hranjena podatcima cak i kada se radar iskljuci u stanju je da izracuna intercept ili presretanje mete.AIM 120 ima kalman i aktivno ga koristi sto znaci da dovoljno je da pokupi par parametara o cilju i da izracuna gde ce taj cilj biti u narednih 5 sekundi i tako redom, e sad tu je caka za izbegavanje raketa posto i ruska tenologija pogotovo sva nova koristi kalman i koji je jedini nacin da se pobegne.
Po otkrivanju locka na sebe automatski se pali ECM na avionima, i ometa tu frekvenciju koja ima lock na avion, u tom momentu u raketi koja juri avion na scenu stupa kalman i izracunava putanju cilja za naredni period, sad jedino sto pilot treba da uradi posto kalman radi na principu matematickih binoma i drugostepenih diferencijalnih jednacina, pilot treba da prestane u istom momentu da bude binom, sta to znaci, znaci da se svako kretanje opisuje diferencijalnom jednacinom i recimo bilo kakav zaokret u koordinisanom letu je binom koji moze lako da se izracuna, pilot treba da agresivno promeni putanju za vise od 120 stepeni po longitudinalnoj i preko 90 stepeni po lateralnoj osi kretanja, tada se kalman zbunjuje odnosno izracunava pogresnu putanju i raketa masi,ovo je jako jako kompleksna matematika.Naravno ceo ovaj manevar izbegavanja mora da se radi u sadejstvu sa dobrim ECM-om.To su pokusavali i nasi piloti i imali su odredjenog upeha u izbegavanju AIM-120.Zamisli sad koliko samo moze da bude greska od dejstva na recimo 300km kad nemas korekcije,a ovaj je upozoren i izvodi protivraketeni manevar koliko mu to avion dozvoljava.



 

Ovo su ti dvostruki standardi. Veruješ knjizi koja je nastala uglavnom na osnovu zapisa Keli Džonsona, osnivaca i bivšeg direktora Skunk-a? Citiraš Džej Milera, koji je pola svojih knjiga napisao na temu Lokida?
A ruske pamflete proglašvaš "propagandom"?

Nije bitno u sta je vjerujem,i da li je tacno ono sta ja iznosim.Bitni su argumenti.Ako imas takve koji ce opovrgnuti citate iz knjige odlicno,volio bi ih procitati.
Ako je autor knjige, pola svojih knjiga posvetio Lokidu kao sto ti navodis,za mene to znaci  da pise neko ko je upucen.Ako se iznose detalji necijeg radnog dnevnika ne vidim ni sta je tu lose.Mislim da nema potrebe da politiziramo temu ko je za zapad a ko za istok,vec da se drzimo cinjnica i sa njima se sluzimo.Nisam nikad  simpatisao zapad,zbog njihove politike prema Srpskome narodu,ali necu sad zbog te cinjenice da iskrivljujem pogled na realnost.

Sto se tice ruskih kataloga idu malo ispred vremena jer stvar jos nije ni poletela,a vec je bio izasao katalog.Kako se moze shvatiti reklamiranje necega neprovjerenoga?Nisam ja kriv ako im neke cinjenice ne idu u prilog,niti sam pristalica da nesto treba zataskavati.



 

Takode, veoma bitna stvar je da je projekat AN/ASG-18 koji si naveo - otkazan. Glavni razlog je velicina i težina tehnike (težina nešto manje od 1 tone) i neverovatan utrošak el. snage od 40 kVA. Da je projekat bio ispred svog vremena, bio je, ali to je sve.

Iskustva sa ASG/AIM-47 su pretocena u AWG-9/AIM-54 tako da  je projekat imao svoj
epilog u jednoj veoma mocnoj kombinaciji.Sam projekat YA-12 je ugasen zbog prevelike cene,a pokazalo se da je moguce njegovu ulogu ostvariti i na drugi nacin F-14/15.Sto se tice utroska struje nista cudno za takav jedan avion,isto kao radar RP-25 Smerch na Mig-25.U knjigama se navodi da je imao 600kw snagu emisije,trofazne generatore, a ako znamo da je koristio cevnu tehnologiju velike su verovatnoce da je i on bio tu negde.
Zanimljivo bi bilo znati kako tu stoji Zaslon kod Mig-31,s obzorom da i on tezi preko 1t i kao takav je najtezi radar na nekom lovcu.




Evo jedan zanimljiv prikaz mogucnosti Su-35.Ono sto je zanimljivo u svemu tome je prikaz ciljeva na HUD,ako je to ono sto odgovara pravom Su-35.Naime zadnji put rusi su koristili ovu stvar na Mig-23,koji nije imao radarski pokazivac vec se sve projektovalo na HUD.Takodje prikaz podataka na HUD mi se cini nekako oskudnim u odnosu od npr. F-16C blk52,mada je to sve stvar filozofije i na sta se ko navikao.





Evo nesto i na engleskome
http://www.knaapo.ru/media/eng/about/production/military/su-35/buklet_Su35_ENG.zip

[Rade]

Iznosite potkrepljene tvrdnje i izbegavajte vredjanja i omalovažavanja sagovornika ... inače dolazi katanac.

[zixo]

Ovde ste se vise preganjali o raketama v-v velikog dometa nego o Su-35. 

[dexy]

Karakteristike radara Irbis-E kao i jedan promotivni video:

Dimenzije: Prečnik antene 900 mm

Performanse: Pokrivanje po azimut 120° sa mehaničkim i elektronskim skretanjem, po elevaciji 60°, maksimalna daljina detekcije ciljeva 400km (216nm) za cilj veličine RCS = 3m², maksimalna daljina napada na cilj 150km (81nm), daljina otkrivanja ciljeva male veličine 90 km (49nm) za cilj veličine 0.01m²

Ostalo: Mogućnost napada na 8 ciljeva sa raketama RVV-AE ili 2 cilja sa poluaktivno vođenim raketama, mogućnost praćenja do 30 ciljeva u vazduhu

<iframe width="720" height="420" src="//www.youtube.com/embed/p8C06dHhlXc?fs=1&start=" frameborder="0" allowfullscreen="true"></iframe>