Istraga o iračkom ratu

[Dreadnought]

Istraga o iračkom ratu
 

25.11.2009

U Londonu je u utorak počela zvanična
istraga o britanskom angažovanju u ratu
u Iraku od 2003.


Istraga će se tokom više meseci baviti pitanjem kako je donesena odluka o učešću Britanije u ratu u Iraku, kako se Britanija ponašala u odnosu na sukob u Iraku i tokom šestogodišnje okupacije koja je usledila posle vojne intervencije pod vođstvom SAD.

Bivši državni zvaničnik koji će rukovoditi istragom britanskom učešću u iračkom ratu, ser Džon Čilkot, izjavio je da u završnom izveštaju neće biti zataškavanja.


Kritika lilčnosti i postupaka "prema zasluzi"

U uvodnom izlaganju, predsednik petočlanog anketnog odbora ser Džon Čilkot naglasio je da to nije sudski proces niti krivična sitraga.

"Ovde niko nije na optuženičkoj klupi. Mi ne možemo da odredimo krivicu, ni nevinost. To mogu samo sudovi. Ali ja se obavezujem da se završnom izveštaju nećemo uzdržavati od kritika na račun institucija ili postupaka ili pojedinaca, koji su to zaslužili" rekao je ser Džon Čilkot otvarajući zvanično istragu u utorak.

Ser Džon je dodao da će saslušanja, koliko to bude moguće, biti otvorena za javnost. Odbor će u narednih nekoliko meseci saslušati vodeće britanske političare, medju njima bivšeg premijera Tonija Blera, kao i diplomate, državne službenike i vojne oficire.


Prvi svedok šef odbora za bezbednost

Po zvaničnom početku istrage u utorak, prvi je pred Čilkotovom komisijom svedočio ser Piter Rikets, koji je od 2001. do 2003. bio predsednik parlamentarnog odbora za obaveštajna pitanja.

Istražna komisija ga je pitala da li je u to vreme američka administracija bila naklonjenija ideji o promeni iračkog režima, s obzirom da je reč o periodu posle napada od 11. septembra 2001.

"Neposredno posle napada od 11. septembra u opštem tonu razgovora koje sam vodio sa američkim zvaničnicima osećalo se ono što sam opisao kao stav: 'ako ustanovimo da postoji veza između Iraka i terorista, Irak će se naći na našem dnevnom redu akcije'. Mislim da smo tek kasnije - tokom jeseni i posle početnog intenziviranja aktivnosti u okviru avganistanske operacije - mogli da čujemo frazu o kojoj sam govorio kao o 'drugoj fazi'. 'Druga faza' nije bila jasno definisana i nije se jasno znalo šta znači. Da li znači vojnu akciju? Da li znači drugi oblik akcije? Da li je najava potpuno drugačije američke politike prema Iraku? Međutim, verovatno od kraja jeseni (2001.), bilo je jasno... mislim od kraja novembra da se o Iraku razmišljalo u drugom svetlu", rekao je ser Piter Rikets u svom svedočenju pred Čilkotovom komisijom govoreći o događajima koji su doveli do odluke Belrove vlade da se uključi u rat u Iraku pod vođstvom SAD 2003.


Treća istraga u Britaniji o Iraku

Ovo je već treća istraga na temu Iraka u Britaniji i mnogi u zemlji se ovih dana pitaju da li će doneti bilo kakve nove zaključke.

Ako je ono "treća sreća" tačno, onda bi ova istraga mogla da ponudi neke nove odgovore svima koji nisu zadovoljni prethodnim istragama: onom koju je vodio lord Batler, kako bi ustanovio na osnovu kojih obaveštajnih podataka je Britanija krenula u rat, i onom sa lordom Hatonom na čelu, koja je ispitivala okolnosti pod kojima se ubio naučnik i vladin službenik Dejvid Keli, koji je u razgovoru sa jednim BBC-jevim novinarem doveo u pitanje postojanje oružja za masovno uništavanje u Iraku.

Šef nove istrage, ser Džon Čilkot, više puta je ponovio da nema nameru da skriva bilo kakve neprijatne činjenice.

"Kada pokrećete ovakvu istragu, onda njenim istražiteljima treba da date odrešene ruke da urade šta god žele. Mi smo odlučni da ovaj posao obavimo ne samo temeljno, nego i iskreno i javno. Treba reći da nam je omogućen neograničen pristup svoj vladinoj dokumentaciji. Ništa se ne sakriva, jer ne može da se sakrije" rekao je šef novoformiranog nezavisnog istažnog odbora.


Mandat odbora menjan od početka

Kada je premijer Gordon Braun prošlog juna najavio pokretanje nove istrage, prvobitni plan je bio da se sva saslušanja svedoka obave iza zatvorenih vrata.

Za Džona Čilkota međutim to nije bilo prihvatljivo - premijeru je napisao protestno pismo i g.Braun je vrlo brzo promenio mišljenje.

Obećao je da da će svedočenja biti javna, pod uslovom da ne ugroze nacionalnu bezbednost. Džon Čilkot, međutim, želi da istraga bude još otvorenija. Pozvao je građane da se i oni uključe, i da mu e-mailom pošalju sve informacije za koje veruju da mogu da budu od koristi.

Uzeo u obzir i pitanja mnogih drugih zainteresovanih strana.

Džon Čilkot se prošlog meseca sastao sa roditeljima i udovicama vojnika poginulih u iračkom ratu. Hteo je da sazna koja pitanja njih muče i šta još žele da saznaju i o odluci da se krene u rat i o načinu na koji je rat vođen. Na tom sastanku bila je i Rouz Džentel čiji je sin Gordon je poginuo u Basri.

Ona je, čini se, zadovoljna predstavljenim planom.

"Kada smo upoznali Džona Čilkota, stavio nam je do znanja da ništa neće biti propušteno i da, ako su napravljene neke greške, pronaći krivce. Zato se nadamo da će ova istraga biti drugačija", rekla je Rouz Džentel posle sastanka sa šefom nezavisnog istražnog odbora.
 

Potencijal za "nešto više"

Potencijal za nešto drugačije u odnosu na ono što je britanska javnost već dobila od prethodnih istraga o ratu u Iraku bez sumnje postoji.

Ova istraga je daleko obimnija nego prethodne i pitanja stižu sa svih strana.

Ugledni britanski profesor međunarodnog prava, Filip Sands, želi da zna zašto je državni tužilac, lord Goldsmit, 2003. godine tako naprasno promenio mišljenje o ratu protiv Iraka.

"Tajni dokument koji je 7. marta 2003. napisao za premijera dovodio je u pitanje legalnost rata, dok je dokument koji je pripremio deset dana kasnije bez ikakve sumnje dao zeleno svetlo za rat. Šta se desilo za tih deset dana? Znamo da je pozvan u Dauning Strit, znamo da je bio pod političkim pritiskom. Goruće pitanje je šta je to ubedilo državnog tužioca da promeni mišljenje", ističe Filip Sands šest godina posle odluke Belrove vlade da se angažuje u ratu u Iraku.


Rašireno nezadovoljstvo ratom

Ratu protiv Iraka se protivio dobar deo britanske javnosti, ali nezadovoljni su bili i pojedinci u britanskoj vojsci, Forin Ofisu (ministarstvu inostranih poslova) i drugim državnim institucijama.

Bivši diplomata Oliver Majls se nada da će Džon Čilkot ustanoviti da li su protivnici rata imali priliku da iznesu svoje sumnje.

"Najvažnije pitanje je zašto smo krenuli u taj rat? Imajući u vidu da je ta odluka doneta na vrlo ličnom nivou, jedini način da dobijemo odgovore je da saznamo koga je Toni Bler slušao, a koga nije, kakvi su mu dokumenti predstavljani i da li je sve ono što su mu pisali ljudi iz Forin ofisa i vojske jednostavno završilo u kanti za đubre ili je negde upotrebljeno"?


Bivši premijer kao najvažniji "svedok" u istrazi

Svi naravno žele da čuju kako će na ova i na mnoga druga pitanja odgovoriti najvažniji svedok Čilkotove istrage - Toni Bler. Njegove pristalice kažu da će ova istraga biti prilika da bivši premijer konačno rasčistiti sve račune. Protivnici se, međutim, nadaju da će g. Bler konačno priznati da je pogrešio.

"Malo sutra" - kaže na to politički kolumnista Metju d'Ankona.

Iako uopšte ne važi za Blerovog pristalicu, d'Ankona smatra da su takva očekivanja čisto gubljenje vremena.

"Čilkotova istraga je na neki način osmišljena kao psihoterapija. Politićka klasa u Britaniji želi da ova istraga stavi tačku na Irak i da Tonija Blera javno proglasi odgovornim za ono što se desilo. Problem je, međutim, u tome što je Tonija Blera jako teško saterati u ćošak. On je, da tako kažem, vrlo vešt svedok, i bio bih jako iznenađen ako bi ga bilo koje od pitanja uhvatilo nespremnim. Ja bih zato voleo da Čilkotova istraga pre svega utvrdi ozbiljne pouke o vladi, o vođenju politike i o izbegavanju grešaka, kojih je bilo, bez ikakve sumnje. Takođe treba da izvuče pouke za buduće generacije", smatra Metju d'Ankona.

Saslušavanje svedoka će potrajati mesecima, a Toni Bler će se pojaviti u narednoj godini.

Očekuje se da će konačni zaključak istrage biti objavljen tek sledećeg leta, posle parlamentarnih izbora, a možda i mnogo kasnije.


Izvor: BBC Serbian