Jadrolinija

[Boro Prodanic]

Slažem se sa Haretom, Brodarski, mislim da ti ne bi bio preveliki problem povezati ove divne slike tekstom, a značila bi ta knjiga puno. Prvi sam pretplatnik!

[brodarski]

Drage dame i drugarice,dragi drugovi, štovana gospodo, uvažene kolege zastupnici, trudbenici i radnici, tj. djelatnici svih razina i nivoa. Caka je u slijedećem. Tiskanje jedne knjige u mojoj domovini RH je skuplje nego u  Bosni i Hercegovini, a daleko skuplje nego u Srbiji. Jedna monografija, oko 200 stranica se ne može tiskati ispod 3000 eura. Bez poreza i PDV-a. Tu mislim na srednje kvalitetan papir, ništa kunst druck, crno bijele fotografije i moj rad na skeniranju i pisanju. Moji mjesečni prihodi  ne dopuštaju upuštanje u takve vode. Od ušteđevine imam jedan pašnjak, desetak stabala smokava, višanja i bajama. Uz to suhozidove od stotinjak kubika kamena. Pa kako ja mogu ikad išta u životu objaviti u RH? Neki moji prijatelji iz Slavonije tiskali su svoje radove u Vojvodini i Brčkom. Bilo je jeftinije.

[Boro Prodanic]

Možeš i ti štampati u Srbiji. Ako se jedna knjiga proda po 30 Eura, a štampanje košta manje od 3000 Eura, uz tiraž od recimo 1000 komada, mislim da ne bi trebalo biti teško naći finansijera, koji će dobro zaraditi ako podeli profit sa tobom?

Ili negde grešim u razmišljanju?

[brodarski]

Boro tko će te moje škrabotine čitati? U RH je tiraž knjiga sad oko 200 primjeraka. Nije to Komandant Mark ili Zagor.

[Boro Prodanic]

Kakve škrabotine??? Ko će čitati?? Pa svako ko ima imalo morske vode u krvi! A takvih na ovim našim prostorima ima na hiljade. Uz malo reklame, siguran sam da bi bilo i više od jednog izdanja druže! Razmisli, raspitaj se malo, analiziraj, Kinezi kažu da i najduži put počinje prvim korakom.

[brodarski]

Ima jedan brod koji je potopljen tri puta. Jednom izbjegao potapljanje. Porinut u domaćem brodogradilištu, žilav, čvrst. Kažu da su znali za plaće koje je brod prenosio i onda je isceniran napad. Love je bilo ko pljeve, u papiru i srebru, samo je trebalo pokupiti. Posad nije znala ništa o tome i neinformirani kapetan je zeznuo iscenirani napad i ostavio organizatore bez love. Poslije rata jedan se nesretnik pijan izlajao i pojela ga tama. U nekom predgrađu Beča. Ma meni ovo izgleda sve kao neki bezvezni scenarij, ali kad se to objavi u novinama onda nečeg tu ima. Kad su brod izrezali nije bilo ničeg osim starog željeza  za Zenicu.

[jadran2]

Slazem se sa prijedlozima kolega sa palube.

Prijedlog je da se to zanimljivo stivo stampa (gdje je povoljnije) i na njemackom i engleskom obavezno radi povecanja interesa i plasmana.

Cega tu sve ne bi moglo biti, kakvih kolopleta interesa, pa privredne i ine politike, spijunaza i kontraspijunaza, eksploziva i smrti.......

[dzumba]

Отићи ћу изван теме да бих мало објаснио штампање књига.

Ја редовно и са уживањем читам ово што колега Бродраски пише. Има стила, духа и знања. Али, на жалост, мислим, да је у праву када каже да се писање књига не исплати.

Баш скоро моја фирма је помогла штапање једне књиге. Заправо, платили смо штампање књиге. Књига је око 320 страница, фотографије црно беле, папир "обичан", корице - "меки повез". Тираж 300 примерака. Тема књиге непрофитна, стручна књига. Цена, штампања (аутор је све откуцао, припремио и "преломио") је, са ПДВ-ом, нешто око 900 евра. На то треба додати и трошак за ИСБН и УДК број (што је обавезно), од око 4-5000 динара. Такву књигу, да би је уопште продао, аутор не може да цени више од 500-600 динара. Да би је написао потребно му је бар 5-6 месеци интензивног рада. Значи, твој рад од 5-6 месеци вреди, кад одбијеш трошкове штампања, уз услов да све књиге продаш (а тешко) 1000 евра. Ни 200 евра месечно. Више се исплати прати прозоре, а још више продавати "транге-франге" на бувљаку и сл.

Е, сад, ако је аутор решио да грађанкама и грађанима остави своје знање у спомен, има пара и воли да га трајно архивирају  (то је онај УДК број) у Народној библиотеци, онда плати 1000 евра, штампа књигу и "славан је".

Ко купује књиге од 30 евра, бар у Србији? Само заљубљеници у књиге и библиотеке. То се слабо продаје. Потребна је добра реклама а то кошта. Ако ти други штампају  и продају књигу не можеш да рачунаш на хонорар већи од 1500-2000 евра и то само ако они процене да ће продаја "ићи". Можеш да радиш и на проценат од продаје, али те ту трговци увек заврну.

Слично је и у Хрватској. Можда може да штампа у Србији или Босни, да сам продаје, да се претвори у трговца и да поврати трошкове и да нешто жени, тек да га због писања књига не избаци из куће. Али тешко.

[Boro Prodanic]

Uh Džumba, oladi nas, a taman sam mislio da smo uspeli da ga malo pokrenemo u tom pravcu... A da se nađe sponzor, možda neka institucija Vlade RH koja ima interesa za istoriju pomorstva?

Tada bi finansijska konstrukcija sigurno izgledala drugačije, propaganda bila jeftinija itd.

[brodarski]

Nakon ove iscrpne i konstruktivne prepiske o izdavaštvu, na kojoj zahvaljujem svim sudionicima, dopustite mi nastavak serijala o Jadroliniji. Čoviku čisto godi kad ljudi nešto lipo napišu o njegovom stilu i o čemu piše. Čitatelja ima iz svih krajeva nekadašnje države, a meni sad dolazi Božić, a vama je sutra Sveti Nikola i bilo bi lipo počastiti se. Za Svetog Nikolu fritule obvezatno, uz fritule prava rakijica od loze, bakalar na brudet i bilo, obotnica na salatu, crno vino i kruv ispo peke.
Ja ću za Božić pečenu tuku ispo peke, isto kruv ispo peke, orahnjaču i štrudel, crno vino.
Ljudi blagdani dolazu. Ko će misliti na posal, biće ga dosta i dogodine. Nije se čovik rodija za raditi, nego uživati.
Prije svih blagdana opet će biti jedna pričica o malom i vridnom parabrodiću, što je plovio prije nas i kad smo bili mali. Strpljenja molim.

[jadran2]

Boro, Dzumba je realnost - dobro je da je skrojio troskovnik.

A, od pomoci nekih institucija - da se ne zanosimo - nije realno. Znaci, "u banani smo" sto god da to znacilo.

[Boro Prodanic]

Znam Jadrane, na žalost u pravu je. Ponese me, kao i svakog zanesenjaka, misao da to što Brodarski piše treba učiniti dostupnim svim pismenim ljudima i novim generacijama, ali realnost često takve kao što smo mi tresne po glavi.

Dobro je, nekada su i spaljivali knjige, danas zbog novca oni koji imaju šta da kažu ne mogu to i da objave, veliki napredak!

[brodarski]

Marko Martinolich je pravio brodove za dugotrajnu uporabu, nikakvu potrošačku robu. Kod njega je Austro hrvatsko parobrodarsko društvo na dionice iz Punta naručilo svoju Slaviju. Slavija je porinuta 1911. godine. Kao i svi Martinolichevi brodovi  bila je malih dimenzija. Duga 40 i širine 6 metara, 210 BRT i nosivosti 50 tona uz mogućnost prihvata 290 putnika. Pogonski compaund parni stroj dvostruke ekspanzije Plenty & Son Ltd. Newbury UK mogao je razviti brzinu od 10.5 čvorova.
Ratni vihor je namijenio Slaviji neobičnu ulogu eskortnog broda. Rekvirirana 1916. i naoružana  bila je meta napada francuske podmornice. Uspješno je izbjegla ispaljena 4 torpeda u tom jednom napadu. Moguće i zbog plitkog gaza.
Uspjela se izvući iz rata i od 1923. je u floti Jadranske plovidbe. Potopljena je 1941. zajedno s drugim brodovima Jadranske u zaljevu Klimno. Talijani su brod osposobili za plovidbu pod imenom Giuseppe Fontana. Ni taj Giuseppe nije imao puno sriće.  Zarobili su ga partizani na Krku 8. rujna 1943. Već 9. listopada 1943. potapaju ga Nijemci u zračnom napadu na Krk. Što su potopili to i vade. Osposobljavaju ga za plovidbu i 15. srpnja 1944. Englezi potapaju Slaviju kod Senja. U manje od tri godine 3 puta biti potopljen i na kraju zaploviti. Čudo od broda. U rujnu 45. vadi ga Komanda za spašavanje Sjeverni Jadran i obnavlja u Kraljevici. Dodijeljen je 1947. Jadroliniji kao Rovinj. U prosincu 1964. završio u rezalištu Brodospasa.
Ono o plaćama u papiru i srebru nema veze s istinom. To je samo  non science fiction, povremeni izlet u izmišljotine.

[brodarski]

Brodogradilište Martinolich radilo je malo po malo, ali uvik najbolje od najboljeg. Dubrovačka Obalna paroplovidba imala je 5 glavnih dioničara i to podjednako jakih. Iz brodogradilišta 1909. godine  preuzeli su parobrod od 204 BRT i 30 tona nosivosti uz prihvat 380 putnika.  Bio je dug 40 i širok skoro 7 metara. Ugrađeni parni compound stroj Plenty& Son Ltd. Newbury davao mu je brzinu od 10.5 čvorova. Složni drugovi nisu se mogli složiti oko imena. Padali su razni neprihvaćeni prijedlozi dok se nisu složili oko imena Naš. Malo neobično ime za jedan parobrod omale obalne plovidbe, ali jedino prihvatljivo u tom trenutku. I tako je zaplovio dubrovačkim vodama Naš, upisan u registar Pomorske vlade u Trstu.
Od 1928. je u vlasništvu Dubrovačke paroplovidbe i nosi ime Ston. Talijani mu ime nisu mijenjali, a od 1943. pod istim imenom je u Mornarici NOVJ. Ston je jedan od parobroda koji je uspostavio prvu prugu na Jadranu pod nadzorom partizana.  Dodijeljen je Jadroliniji 1947. godine i 1965. predan u rezalište Brodospasa.

[brodarski]

Evo jedna lipa slika, po svačijem guštu.