Jesi li sam išao?
Били су са мном супруга и један рођак, али ми нијесу били од било какве помоћи у навигацији и вођењу брода, јер су заиста лаици.Помагали су ми око других ствари.Она у кухињи, а он на палуби приликом пристајања и подизања једара.
У Италију сам ишао на ходочашће код Светог Николе првенствено.Од Будве ме испратио Свети Никола (наше острво) а у Италију ме дочекао на самом улазу у луку, види се велика катедрала Светог Николе која доминира улазом у луку са сјевероисточне стране.
Пошто су ме савјетовали другари који дуго година плове да чим упловим одем у лучку капетанију и пријавим свој долазак, да не бих имао проблема са њиховом полицијом (знајући колко нас воле), извртио сам се по луци, пристајући на неколко мјеста за која су ми се учинила да би могла бити капетанија.Капетанија се налазила са друге стране луке и једноставно до тамо сам морао отићи пјешке.Послије подоста перипетија напокон сам средио сву потребну папирологију и били смо слободни.Е та папирологија је онај одвртни дио поморства и пловидбе уопште.Увијек налетите на неког бирократу који тупи о неким глупавим стварима као марица у крив к....
Морам напоменути да смо у Италију отишли без виза, и да смо од лучких власти добили тзв. шор пас за боравак у граду са ограниченим времеским трајањем.Лагао бих ако бих рекао да су Италијани правили било какав проблем или нас условљавали са било чим.Чак су нам дали пуних 7 дана за разгледање њиховог града што је мени било више него довољно.Могао сам тај шор пас продужити да сам хтио по истеку одређеног датума.
Пратио сам временску прогнозу на интернету, па сам се према томе управљао за одлазак.Гориво сам натанковао на бензинској пумпи у граду, јер вјеровали или не постоји мјесто гдје бих могао натанковати гориво у марини.
Један од радника марине је био толико љубазан па ме одвео својим колима да натанкујем бидоне.Није хтио да узме новац кад сам га хтио частити, али није одбио боцу домаће лозоваче.Рекох већ да сам изненађен био њиховом љубазношћу.
Пумпа за бродове додуше постоји али се налзи са друге стране града и врло је неприступачна за једрилице, због великих плићина и стијена у близини.
Испловио сам 25.07. тачно у 6 сати и узео повратни курс ка Црној Гори.Дувао је лијеп западњак па сам подигао ђенову и главно једро."Агапе" се нагнула на лијеви бок, легла у бразду и појурила брзином од 7 чворова.Лијеп је осјећај кад брод иде на једра, као да лети.Иако је било таласа, једра дају додатну стабилност броду па не може да вергула.
Послије пређених двадесетак миља вјетар је промијенио смјер и сада је дувао неки лагани југоисток који је постепено појачавао и дизао таласе.Упалио сам и мотор али једра нијесам спуштао.Током пловидбе пратили су нас јата делфина, а и један млади соко је одмарао на кратко на сајли од главног јарбола.Неколико пута сам видио сабљарку која се праћакнула близу нас.
Панулу коју сам вукао за собом изгубио сам у оба правца јер је нека велика риба ударила и откинула је.За такво рибање на отвореном ипак требају специјални штапови и најлони.
Саобраћај на Јадрану је релативно чест само уз обалу док даље на отвореном мору ријетко када сретнете по неки ферибот који саобраћа између двије обале.
На неких 30 миља од наше обале небо се зацрнило са сјевера, па сам спустио једра очекујући јак вјетар који је био све јачи дувајући ми у прамац.Имао сам осјећај ако дуне јаче да ће ме вратити у Италију.
Срећом преварио сам се, била је то само пролазна краткотрајна олуја, која ме закачила својим крајем али не пуном снагом.Одтутњала је даље према Албанији и Грчкој.
Послије 16 сати непрекидне пловидбе сем ,једном да се окупамо на половини Јадрана, у Будву на своју плутачу сам се везао тачно у 22 и 30 и угасио мотор.Иза себе сам оставио око 225 нм и потрошених 80 литара нафте.Бука од околних кафића је била толика да нијесам могао чути свој глас док сам издавао наређење за спуштање сидра.Моментално сам зажалио за миром Лунгомаре.Једно лијепо и незаборавно искутво.
