PALUBA
July 17, 2024, 11:10:50 pm *
Welcome, Guest. Please login or register.

Login with username, password and session length
News: Važno - Prilikom registracije unesite tačno Vašu e-mail adresu i obavezno proverite neželjenu (junk/spam) e-poštu da bi aktivirali svoj nalog
 
   Home   Help Login Register  
Del.icio.us Digg FURL FaceBook Stumble Upon Reddit SlashDot

Pages:  1 ... 19 20 21 22 23 24 25 26 27 28 29 30 [31] 32 33 34 35 36 37 38 39 40 41 42 43 ... 49   Go Down
  Print  
Author Topic: Obalne baterije  (Read 393138 times)
 
0 Members and 1 Guest are viewing this topic.
kumbor
Stručni saradnik - opšti
kapetan bojnog broda
*
Offline Offline

Gender: Male
Posts: 17 639


« Reply #450 on: February 13, 2015, 09:35:28 am »

a još i treba dodati da su kornati po cijeloj dužini nepovoljni za desant zbog vrlo strmih stijena. isto vrijedi i za liniju ispod Aerodroma Dubrovnik


Konavoski strmci.
Logged
firedrake19
mladji vodnik
*
Offline Offline

Gender: Male
Posts: 216


« Reply #451 on: February 13, 2015, 09:56:06 am »

...
Logged
firedrake19
mladji vodnik
*
Offline Offline

Gender: Male
Posts: 216


« Reply #452 on: February 13, 2015, 09:57:04 am »

Kao što je džumba rekao, dugi otok je jedan veliki kameni lukobran kojeg je sagradila majka priroda (ili onaj što sve vidi i sve zna :-) i nema svrhe desantirati ga jer nemaš kuda dalje.
No ne treba zaboraviti da su na Golom otoku bila 3 potkopa za 6 TČ, ili RČ ili RTOP a to je u jednom naletu 24 torpeda ili 24 krilate raketle marinero
Sad što se tiče pravaca ima to sve u literaturi pa moram pogledati ali znam da treba razlikovati prostor na koji je se lako iskrcati i prostor preko kojeg je lako napredovati a to se rijetko poklapa.
Recimo crnogorska obala je podesna za desantiranje a nije nešto pretjerano ni fortificirana južno od Boke te zbog uzvišenja koja se uzdižu odmah nakon obale, nepodesna je za prodor. Recimo neretvanski pravac je pogodan za prodor dolinom Neretve ali je gadno doći do njega morem pored brojnih baterijama "nadžidžanih" otoka, poluotoka i borbenih plovnih jedinica razmještenih u tom rejonu po potkopima i maskirnim vezovima.

Toliko puto sam oplovijo Goli Otok i nikad nisam vidjeo ni jednog podkopa za bilo kakav čamac kamoli brod.? Embarrassed
Postoji li neka fotografija o tim podkopima na Golom Otoku?

Vjerojatno se mislilo na Dugi otok, lapsus.
Logged
kosmonaut
Guest
« Reply #453 on: February 13, 2015, 10:38:07 am »

Moja greška, ispravljam se, Dugi otok a ne Goli otok.
Logged
kosmonaut
Guest
« Reply #454 on: February 13, 2015, 02:05:03 pm »

Još bih dodao vezano za Murter. OB na toj lokaciji je još od Kraljevine Yu a JNA ju je dodatno prilagodila. Konkretno mislim da su preko starih nosača za lafet manjeg kalibra (75mm?) stavljali lafete za veće oružje (90mm?).
Logged
kumbor
Stručni saradnik - opšti
kapetan bojnog broda
*
Offline Offline

Gender: Male
Posts: 17 639


« Reply #455 on: February 13, 2015, 02:07:45 pm »

Moja greška, ispravljam se, Dugi otok a ne Goli otok.

Da, na Golom nikad nije bilo ništa... od vojnih instalacija.
Logged
kosmonaut
Guest
« Reply #456 on: February 13, 2015, 02:37:36 pm »

ali je toliko pominjan zadnje 2 decenije da nam u san ulazi pravilo
Logged
dzumba
Stručni saradnik - specijalne jedinice
kapetan bojnog broda
*
Offline Offline

Posts: 22 579


« Reply #457 on: February 13, 2015, 09:37:37 pm »

Quote
Sad što se tiče pravaca ima to sve u literaturi pa moram pogledati ali znam da treba razlikovati prostor na koji je se lako iskrcati i prostor preko kojeg je lako napredovati a to se rijetko poklapa.
Recimo crnogorska obala je podesna za desantiranje a nije nešto pretjerano ni fortificirana južno od Boke te zbog uzvišenja koja se uzdižu odmah nakon obale, nepodesna je za prodor. Recimo neretvanski pravac je pogodan za prodor dolinom Neretve ali je gadno doći do njega morem pored brojnih baterijama "nadžidžanih" otoka, poluotoka i borbenih plovnih jedinica razmještenih u tom rejonu po potkopima i maskirnim vezovima.

Да, источна обала Јадрана је врло неповољна за поморске десанте већи размера, баш из разлога које си навео. Чак и када би се непријатељ искрацио испред су планине које каналишу дејства дуж путних и речних праваца (а и нема их превише). То је био један од разлога да се током Другог светског рата одбаци идеја искрцавања на Блакан, односно ову обалу (изабрана је Италија).

Иначе, на мајорском испиту сам добио да објасним правце који са обале изводе у дубину копна и то: Неретванско- босански и Дубровачко-дрински правац.
Logged
dzumba
Stručni saradnik - specijalne jedinice
kapetan bojnog broda
*
Offline Offline

Posts: 22 579


« Reply #458 on: February 16, 2015, 04:40:25 pm »

Pomorsko-desantne osnovice na istočnoj obali Jadrana

Mislim da će onima koji posećuju ovu stranicu u čitaju temu o obalskim baterijama biti korisno da se upoznaju sa pomorsko-desntnim osnovicama na istočnoj obali Jadrana. Na analizi vojno-geografskih karakteristika akvatorije, obale i priobalja građena je i arhitektura odbrane obale od ugrožavanja s mora. Isto tako, činjenica da je Italija, odnosno njena akvatorija u teritorija posmatrana kao oslonac za eventualnu agresiju takođe je uslovljavala način odbrane akvatorije, ostrva i obale, kako u vreme Austro-Ugarske, tako i u vreme Jugoslavije. Dakle , raspored obalskih baterija, kao značajnog elementa odbrane od napada s mora nije nastao slučajno već je promišljen, uslovljen pomenutim karakteristikama i procenom mogućeg neprijatelja i njegovog dejstva.

Pri dejstvu mogućeg agresora preko akvatorije Jadranskog mora na njegovu istočnu obilu, koja sada pripada Republici Hrvatskoj, Republici Crnoj Gori i jedan simbolički komadić i Bosni i Hercegovini, on bi pokašao da iskrca svoje snage na kopno. Za razliku od zapadne istočna obala Jadrana je vrlo razuđena i ispred glavnog kopna nalazi se veliki broj ostrava (otoka), ostrvaca i hridi. Najveći broj ostrva je grupisan na potezu od Istre do poluostrva Pelješac. Obala južno od Dubrovnika je praktično bez ostrva.

Sa stanovišta odbrane ova ostrva predstavljaju prepreke mogućem agresoru:

-   Oni su fizička prepreka desantnim snagama i brodovima za podršku za iskrcavanje na glavno kopno, posebno na prostoru Kornatskog arhipelaga (zbog gustine ostrva „poređanih“ u nekoliko „linija“)
-   na ta ostrava moguće je postaviti vatrene elemente (artiljeriju,a kasnije, od 60-tih godina 20. veka i raketne sisteme) koji bi još na pučini ugrožavali pomorske snage neprijatelja; s obzirom na raspored nekih ostrva (daleko u moru) sa njih je moguće tući u bok pormosko desantne snage koje bi se probile ne anekim pravcima ili započele iskrcavanje; u tom smislu neka od ostrva je tadašnja jugoslovenska vojna misao, ne bez razlog simbolično nazivala „nosačima aviona“, što je posebno važilo za ostrva Vis i Lastovo.

I obala „glavnog“ kopna je razuđena, uglavnom strma i kamenita, sa plitkim priobaljem iza koga se dižu niske i srednje planine koje otežavaju pa često i onemogućavaju (kao na primer duž obale prema Velebitu) brze prodore u dubinu kopna.
 
Na osnovu geografskih karakteristika identifikovane su četiri pomorsko-desantne osnovice operativnog značaja. Pojam „operativni“ ukazuje na mogućnost grupisanja, razvoja i dejstva većih snaga neprijatelja čiji bi uspeh imao biatn uticaj na tok rata. Dakle te osnovice su:

-   Istra – istarska pomorskodesnantna osnovica;
-   Ravni Kotari i dalmatisnka Zagora od obale do linije: reka Zrmanja-Kin- reka Cetina : zrmanjsko-cetnska pomorsko-desantna osnovica;
-   Donja Neretva sa dubrovačkim primorjem: neretvansko-dubrovačka pomorsko-desantna osnovica;
-   obala crnogorskog primorja : crnogorska pomorsko-desnatna osnovica;
Logged
dzumba
Stručni saradnik - specijalne jedinice
kapetan bojnog broda
*
Offline Offline

Posts: 22 579


« Reply #459 on: February 16, 2015, 04:42:44 pm »

Istraska pomorsko-desantna osnovica

Obuhvata poluostrvo Istra u celini. Procenjivano je da ima veliki značaj za ostvarenje pomorske i vazdušne prevlasti u severnom Jadranu. Međutim, u odnosu na ostali deo Hrvatske (odnosno nekadašnje Jugoslavije jer proecna je iz tog perioda) ova osnovica je imala periferni položaj, a time i značaj, koji je još više uslovljen teško-prohodnom planiskom linijom Čičarija – Učka. Znači, nejnim zaizimanjem nije se ostvarivao radikalni cilj , zauzimanje cele državne teritorije Hrvatske (odnosno nekadašnje Jugoslavije).

Međutim, za Austro-Ugarsku (a danas delimično i za NATO pakt) zauzimanjem ove pomorsko-desantne osnovice imalo je drugi i veći značaj. Njenim zauzimanjem stvarao se mostobran za dejstva ka samom centru ondašnje Austro-Ugarske (a danas eventualno u „trbuh“ teritorije NATO saveza) i pravi obuhvat glavnog kopnenog fronta severno od Istre. Upravo na tom delu obale je i najviše položaja i utvrda za obalske baterije iz perioda Austro-Ugraske, što ukazuje na značaj ovog prostora koji mu je pridavala Austro-Ugarska.

Sa današnje tačke gledišta teško je naći onu neprijateljsku snagu koja bi mogla, prvo da dođe u poziciju da izvrši desant,  potom da pothranjuje iskracane snage sve u kontekstu činjenice da su sve obalske države u Jadranu članice NATO saveza ili teže ka tome.

U vreme Jugoslavije, procenjivano je da je ova pomorsko-desnatna osnovica periferna za agresiju sa radikalnim ciljem, ali ne i beznačajna sa stanovišta odbrane državne teritorije. Polazilo se do toga da je položaj i veličina Istre, njen svakoliko potencijal, a posebno relativno povoljni uslovi za dejstvo agresora sa „tršćanskog mostrobrana“, povoljni uslovi za iskrcavanje pomorsko desanta ( niska obala,, nije zaštićena otocima, zaobalje je ravno) i spuštanje taktičkih vazdušnih desanata, a posebno činjenica da je zaizimanje ovog prostora moglo poslužiti kao oslonac za naredne taktičke „skokove“ preko Kvarnerskih  ostrva ka Ravnim Kotarima ili ka Gorskom Kotaru i Lici.

Sa druge strane procenjivano je da ovaj prostor pruža povoljne uslove za odbranu, pre svega za protivdesantnu i protivoklopnu borbu. Identifikovan je problem otežanog maskiranja zbog slabe pošumljenosti (što je inače karakterirstika na celoj istočnoj obali Jadrana) i povećana osteljivost na dejstva iz vazdušnog prostora.
Logged
dzumba
Stručni saradnik - specijalne jedinice
kapetan bojnog broda
*
Offline Offline

Posts: 22 579


« Reply #460 on: February 16, 2015, 04:44:04 pm »

Zrmanjsko-cetinska operativna pomorsko-desantna osnovica

Ova pomorsko-desantna osnovica obuhvata grupu severnodalmatinskih i deo srednjedalmatinskih ostrva i ceo prostor  od obale između ušća Zrmanje i Cetine do ove dve reke u dubini kopna, uključujući i Knin. Po površini je najveća od ostale tri pomorsko-desantne osnovice. Sa stanovišta odbrane ondašnje Jugoslavije zauzimala je centralni položaj i to u odnosu na jadransku akvatoriju i Panonsku  niziju. Nalazi se na relativno uskom delu jadranske obale ( Ankona – Zadar oko 150 km),a planinska zona  između ove osnovice i panonske nizije je takođe uska (Knin – Bihać oko 90 km).

Prostor ove osnovice je uslovno podeljen kanjonom reke Krke na dve prirodne celine: zapadnu koju čine dobro prohodni Ravn Kotari sa teško prohodnom kraškom Bukovicom i istočnu koju čine teško prohodna niskoplaninska Dalamtinska Zagora, planine Promina, Kozjak i Svilaja sa kraškim poljima između. Zapadna celina osnovice je dobro zaštićena grupom severnodalmatinskih ostvra između kojih postoje relativno slabi prolazi i to na severnoj i jugoistočnoj periferiji. Ravni Kotari su povoljniji za iskrcavanje (posebno deo Privlaka-Zadar), ali je problem za potencijalnog napadača kako stići do njih. U priobalnom pojasu širine oko 15 km postoje povoljni uslovi za spuštanje vazdušnih desnata za koje je procenjivano da će biti prethodnica pomorskih desnata. U ovom pojasu je dobra tenkoprohodnost. U Ravnim Kotarima, između udužnih polja postoje reljefne „gredice“ povoljne za sitem osmatranja, vatreno dejstvo i uopšte odbranu.

Istočna celina osnovice, na delu od Šibenika do sela Rogoznica (rt Ploča) nije zaštićen ostrvima. Zbog toga, kao i zbog isturenosti ovog dela obale prema pučini  postoje povoljni uslovi za prilaz brodova sa pučine. To je ukazivalo na potrebu većeg angažovanja snaga za odbranu kako na moru, tako i obali. U tom kontekstu treba posmatrati i položaje obalskih baterija na Šolti, Drevniku Velom, Smokovici, Zečevu i Žirju, pa i na Visu i Braču, kao i činjenicu da su glavne pomorske snage bazirane u Splitu (ali one ne samo zbog toga). Obala ovog dela osnovice je pretežno visoka i kamenita što se nepovoljno održava na eventualne desante (izbor odseka za iskrcavanje je ograničen), a povoljno utiče na odbranu. Tome u prilog idu i brdsko, a zatim niskoplaninsko zaobalje Dalmatinske Zagore sa planinskim grebenima koji se pružaju paralelno obali, sa vrlo teškom prohodnošću (uglavnom duž puteva).

Kao i kod ostalih pomorsko-desantnih osnovica slaba pošumljenost je otežavala maskiranje, dok je velika bezvodnost terena i slaba naseljenost otežavala braniocima opskrbu osloncem na mesnu teritoriju.

Ukupna ocena ove pomorsko-desantne osnovice je da ne obezbeđuje, po iskrcavanju (ako ono uopšte uspe), brze prodore, da je manevar oklopnim sredstvima jako ograničen, da su uslovi za maskiranje slabi i da je povećana osetljivost za dejstvo iz vadušnog prostora. Procenivano je da je mogući desant verovatniji na istočnom delu osnovice.
Logged
dzumba
Stručni saradnik - specijalne jedinice
kapetan bojnog broda
*
Offline Offline

Posts: 22 579


« Reply #461 on: February 16, 2015, 04:45:09 pm »

Neretvansko-dubrovačka operativna pomorsko-desantna osnovica


Ova osnovica obuhvata grupu južnodalmatinskih ostrva sa poluostrvom Pelješac i prostor obale od planine Rilić do planine Orijen, pa po dubini Popovo Polje sa planinom Bijelašnicom – Stolac – Mostar – predeo Hum (Ljubuški, Čapljina, Ploče). Po prostoru i ova osnovica je velika (širina oko 100 km a dubina 20-80 km).

Kao što se može zapaziti ova pomorsko-desantna osnovica je povezana sa dolinom Neretve kao pravcem glavnog prodora u dubinu kopna. Zaposedanjem doline Neretve, od ušća do Mostara, bi bio glavni operativni cilj eventualnog iskrcavnaja na ovu osnovicu.

Prcenjivano je da ova osnovica ima centralni i najpovoljniji položaj kako u odnosu na centralni deo jugoslovenskog ratišta, tako i prema Otranskim vratima. Ova osnovica je izložena radarskom osmtranju (elektronskom izviđanju) sa italijanskog kopna, posebice sa planine Monte Gargano. Planinski reljef poluostrva Pelješac, kao i samog priobalja, izuzev ušća Neretve, nepovoljno bi uticao na eventualno iskrcavanje pomorskih snaga. Iako je ušće Nerevtve povoljnije za iskrcavanje, močvarno zaobalje je otežavalo dalje kretanje i kanalisalo ga duž puteva. Međutim, kako se manje zaravni, uglavno tipa plaža nalaze duž cele obale procenjivano je da je tzv. tačkasto iskrcavanje manjih snaga moguće i da je potrebno obratiti pažnju na odbranu dubrovačke rivijere (od ostrav Koločep do Cavtata), kao i obalu od luke Slano do Pelješca.

Unutrašnjost osnovice je pretežno planinska, kraška i teško prohodna. Nešto bolja prohodnost je samo u donjem toku Neretve, od ušća do Čapljine, u kraškim poljima i uvalama od kojih su neka polja močvarna (naročito u vreme kiša: delta Neretve, Hutovo blato, Mostarsko blato).

Osnovica je po pitanju prohodnosti uslovno podeljena u dve celine: zapadna, koju čini dolina Neretve sa boljom prohodnošću i istočna koju čini dubrovačko primorje, Konavli i jugoistočni deo Humina (deo „niske“ Hercegovine), sa slabom prohodnošću i retkom saobraćajnom mrežom lošijeg kvaliteta.

Planinski grebeni su goli, smerom pružanja severozapad-jugoistok. Idući od obale ka unutrašnjosti povećava se nadmorska visina tih greban. Dakle, sve to otežava prodore, posebno brze, iskrcanih snaga i značajno olakšava odbranu, odnosno omogućava aktivnu odbranu i udare u bokove.
Logged
dzumba
Stručni saradnik - specijalne jedinice
kapetan bojnog broda
*
Offline Offline

Posts: 22 579


« Reply #462 on: February 16, 2015, 04:48:11 pm »

Crnogorska operativna pomorsko-desantna osnovica

Obuhvata crnogorsku obalu u celini, od Orijena (Oštri rt na ulasku u Boku Kotorsku) do ušća reke Bojane, a po dubini prostor koji obuhvata Boku, paštrovićko-ulcinjsko primorje i Zetu. Može se reći da bi glavni operacijski cilj dejstva iskracnog desanta bio zauzimanje prostora Zete i Podgorice.

Širina osnovice je oko 90 km a dubina oko 50 km. U to vreme, dakle u vreme postojanja Jugoslavije procenjivano je da je značaj ove operativne osnovice u tome što je najbliža Otranskim vratima i što istovremeno pripada centralnom delu jugoslovenskog ratišta i graničnom području prema susednoj Albaniji (koja je smatrana potencijalnim neprijateljem). Dakle, procenjeno je da je ova operativna osnovica „krilna“ i njeno aktiviranje bi imalo uticaja sa stanovišta dejstva agresora iz Egejskog i otrantskog prostora.

U Geografskom smislu ova osnovica je vrlo složena. Ispred obala nema ostrva. Obala je visoka, strma sa većim Bokokotorskim zalivom i nešto manjih zaliva i uvala. Zaobalje se praktično diže od same obale obrazujući jedinstven sistem planina (Orijen, Lovćen, Rumija) sa kojih je pogodno osmatranje akvatorije prema Otranskim vratima. Na ovom planiskom lancu ima nekoliko prevoja: Sutorman, Seoštik, Čekanje, Grkavac koji mogu biti objekti taktičkih helikopterskih desanata. Svi prevoji su na nadmorskoj visini preko 700m (što znači da je uspon vrlo strm i težak). Uslov za dalji prodor desanta u dubinu je zauzimanje ovih prevoja. Sada na tom pravcu postoji i putni tunel koji skraćuje saobraća u miru, ali njegovo postojanje ne poboljšava borbenu prohodnost.

Na samoj obali ima manjih zaravni tipa plaža sa izuzetkom ulcinjske obale koja je ravna i relativno pristupačna. Iza Rumije se nalazi Skadarsko jezero čije su jugozapadne obale  strme i kamenite, a severne močvarne.

Zaključeno je da je crnogorska operativna pomorsko-desantna osnovica značajna po svom geografskom položaju, da postoje povoljni uslovi za prilaz sa otvorenog mora, ali da su uslovi iskrcavanaj i prodiranje u dubinu vrlo nepovoljni.

U kontekstu napred navedenog, ova osnovica je siguno razmatrana u planovima NATO-a prilikom mogućeg kopnenog napada na SR Jugoslaviju 1999. godine. Međutim, i tada ali i ranije, u vreme Jugoslavije, ograničavajući činilac za eventualni pomorski desant jeste vrlo teška prohodnost i kanalisanost u dubinu kopna nakon zauzimanja osnovice. Praktično, iz doline Zete ka severu vode tri putna, ekstremno kanalisana pravca (laka za zaprečavanje i odbranu: Podgorica - Kolašin – Bijelo Polje – Prijepolje koji je u miru glavni putni pravac; Podgorica - Nikšić – Šavnik – Žabljak - Pljevlja – Prijepolje i  pravac koji je na albanskoj državnoj terotoriji i koji vodi duž kanjona reke Cijevne ka Plavu, Beranima i dalje ka Pešteri ili Bijelom Polju). Planinski masiv na severu Crne Gore i jugozapadnoj Srbije je vrlo težak, slabo prohodan, sa slabom komunikacijskom mrežom. Kapaciteti tih pravaca su vrlo mali. Prodiranje kopnom je zato vrlo teško i sporo i zato vrlo upitno. Čak i kada ne bi bilo vojne odbrane kapacitet luka za prihvat snaga je praktično ograničen na jednu (Bar), a dalji manevar, kretanje snaga u dubinu kopna, lak za zaprečavanje. Zato ova osnovica nije bila ključna za eventualni kopnenu agresuju NATO na tadašnju SRJ.

Korišćena literatura: SFRJ Regionalna vojna geografija 2, privremeni materijal (drugo izdanje), Beograd, Centar visokih vojnih škola JNA "Maršal Tito", Katedra vojne geografije, 1984.

Logged
kosmonaut
Guest
« Reply #463 on: February 17, 2015, 11:29:36 am »

Quote
U kontekstu napred navedenog, ova osnovica je siguno razmatrana u planovima NATO-a prilikom mogućeg kopnenog napada na SR Jugoslaviju 1999. godine. Međutim, i tada ali i ranije, u vreme Jugoslavije, ograničavajući činilac za eventualni pomorski desant jeste vrlo teška prohodnost i kanalisanost u dubinu kopna nakon zauzimanja osnovice. Praktično, iz doline Zete ka severu vode tri putna, ekstremno kanalisana pravca (laka za zaprečavanje i odbranu: Podgorica - Kolašin – Bijelo Polje – Prijepolje koji je u miru glavni putni pravac; Podgorica - Nikšić – Šavnik – Žabljak - Pljevlja – Prijepolje i  pravac koji je na albanskoj državnoj terotoriji i koji vodi duž kanjona reke Cijevne ka Plavu, Beranima i dalje ka Pešteri ili Bijelom Polju). Planinski masiv na severu Crne Gore i jugozapadnoj Srbije je vrlo težak, slabo prohodan, sa slabom komunikacijskom mrežom. Kapaciteti tih pravaca su vrlo mali. Prodiranje kopnom je zato vrlo teško i sporo i zato vrlo upitno. Čak i kada ne bi bilo vojne odbrane kapacitet luka za prihvat snaga je praktično ograničen na jednu (Bar), a dalji manevar, kretanje snaga u dubinu kopna, lak za zaprečavanje. Zato ova osnovica nije bila ključna za eventualni kopnenu agresuju NATO na tadašnju SRJ.

Prvi put čujem da je NATO razmatrao desant na tadašnju SRJ. Mislim da je ovo više bilo u službi stvaranja ratne psihoze radi nekih viših ciljeva u CG.
Inače US Navy nema precizne pomorske karte unutarnjih voda istočne obale Jadrana. U to smo se uvjerili kada su htjeli uploviti u Neumski zaljev u sklopu prijateljske posjete prije par godina. Morali su zatražiti pomoć od britanske mornarice.

http://www.stripes.com/news/uss-nicholas-makes-historic-stop-in-bosnia-1.12063

Moje mišljenje je da su JNA planeri računali na desant u rejonu CG samo iz pravca Albanije.
Logged
dzumba
Stručni saradnik - specijalne jedinice
kapetan bojnog broda
*
Offline Offline

Posts: 22 579


« Reply #464 on: February 17, 2015, 06:25:40 pm »

Quote
Prvi put čujem da je NATO razmatrao desant na tadašnju SRJ.

Па нисам баш тако рекао.

Quote
U kontekstu napred navedenog, ova osnovica je siguno razmatrana u planovima NATO-a prilikom mogućeg kopnenog napada na SR Jugoslaviju 1999. godine.

А иначе, продискутовано у оквиру анализе могућих дејстава и одмах одбачено, без обзира на неке друге (политичке) околности које су им тада ишле на руку (обухваћене тачком 11 ). И мени не делује ништа ненормално да се код оваквих анализа не сагледају све могуће опције. То се ваљда тако и ради.  Основица не пружа могућност даљег продора без неких других дејстава на северу, зато није ни долазила у обзир, барем не у првој етапи.


Да се сад ја нашалим: Први пут чујем да је Албанија планирала десант на нашу обалу laugh.

Наравно да је процењивано као могућеност и десант са албанске обале, али и више као подршка копненом нападу. Таква процена произилази из анализе тзв. црногорског оперативног правца и обухвата дејства како са мора, тако и са копна, из првца Албаније. Долазио је у обзир само мањи тактички десант. Ево да цитирам уџбеник који сам користио: "Прилаз са албанске територије знатно је повољнији, па би дејства са те стране могла бити ефикаснија од поморског десанта."

Албанија није ни имала могућности за неке веће потхвате, па сумњам да је могла да искрца (као помроски десант) веће снаге од једне чете, а вероватно  ни толико.

Да не би ишли превише изван теме, о могућим опцијама копненог напада на СРЈ мислим да смо дискутовали у теми поводом годишњице НАТО агресије на СРЈ.
Logged
Pages:  1 ... 19 20 21 22 23 24 25 26 27 28 29 30 [31] 32 33 34 35 36 37 38 39 40 41 42 43 ... 49   Go Up
  Print  
 
Jump to:  

Powered by MySQL Powered by PHP Powered by SMF 1.1.19 | SMF © 2013, Simple Machines
Simple Audio Video Embedder

SMFAds for Free Forums
Valid XHTML 1.0! Valid CSS!
Page created in 0.028 seconds with 23 queries.