Pripadnici vojske Kraljevine Jugoslavije u zarobljenistvu 1941.-45.godine

[metapank]

Заборавих рећи да су они генерали које поменух да им је мој отац био посилни: генерал Лангерхолц и генерал Лазар Тонић (иначе то је чувени "капетан Лаза", из "Српске трилогије, Стевана Јаковљевића). Трећем сам заборавио име. Можда су били у логору где и твој дека. Можда су и на сликама, али их ја не умем идентификовати.

Nažalost, ne znam ništa o danima provedenih u logoru, bila sam mala. Moj deka je bio u tri logora za vreme rata, do 1942 Oflag VD, posle u Nirnbergu do aprila 1943, Oflag XIII B i na kraju Hamelburg do oslobodjenja.
Mada još dvoje deda su bili u logoru. Imam nekoliko fotografija, ne znam u kojem.
Šteta je što na slikama nema imena, verovatno bi još neko pronašao svog rodjaka.
Veliki pozdrav tebi
 

[metapank]

[ Attachment: You are not allowed to view attachments ]
[ Attachment: You are not allowed to view attachments ]
[ Attachment: You are not allowed to view attachments ]
[ Attachment: You are not allowed to view attachments ]

[metapank]

[ Attachment: You are not allowed to view attachments ]
[ Attachment: You are not allowed to view attachments ]
[ Attachment: You are not allowed to view attachments ]
[ Attachment: You are not allowed to view attachments ]

[metapank]

Заборавих рећи да су они генерали које поменух да им је мој отац био посилни: генерал Лангерхолц и генерал Лазар Тонић (иначе то је чувени "капетан Лаза", из "Српске трилогије, Стевана Јаковљевића). Трећем сам заборавио име. Можда су били у логору где и твој дека. Можда су и на сликама, али их ја не умем идентификовати.

A gde je bio u službi otac pre rata?

[dzumba]

Мој отац је пре Другог светског рата завршио Инжињеријску подофицирску школу у Марибору. По завршетку је унапређену активног инжињеријског подофицира (од 1932. године поднаредник, а од 1938 наредник) и распоређен у 1. пионирски пук у Нишу. Из њега је крајем 1938. године прешао у Ваздухопловство где је завршио обуку за везисту. Пред почетак рата распоређен је у  састав 11. самосталне групе за даљно извиђање (аеродром Велики Радинци). Рат је провео у ратном заробљеништву, углавном на раду по сеоским имањима и повремено у логору Stalag VD. Покушао је бекство три пута да би четврти пут прешао у Швајцарску, где је остао до повратка у Југославију (изјаснио се за повратак у земљу). Одмах је примљен у Ваздухопловство ЈА. Службовао је у Скопљу и Нишу где је и остао након пензионисања 1957. године. У ЈНА је имао чин капетана.након пензије је завршио Правни факултет па је радио као правник у више предузећа у Нишу. У "тоталну" пензију је отишао 1973. године. Умро је 2006. године непосредно пред 92. рођендан.

Имаш у овој теми у почетних 10-так страница више постова о њему, односно препричаних његових сећања.

[metapank]

Мој отац је пре Другог светског рата завршио Инжињеријску подофицирску школу у Марибору. По завршетку је унапређену активног инжињеријског подофицира (од 1932. године поднаредник, а од 1938 наредник) и распоређен у 1. пионирски пук у Нишу. Из њега је крајем 1938. године прешао у Ваздухопловство где је завршио обуку за везисту. Пред почетак рата распоређен је у  састав 11. самосталне групе за даљно извиђање (аеродром Велики Радинци). Рат је провео у ратном заробљеништву, углавном на раду по сеоским имањима и повремено у логору Stalag VD. Покушао је бекство три пута да би четврти пут прешао у Швајцарску, где је остао до повратка у Југославију (изјаснио се за повратак у земљу). Одмах је примљен у Ваздухопловство ЈА. Службовао је у Скопљу и Нишу где је и остао након пензионисања 1957. године. У ЈНА је имао чин капетана.након пензије је завршио Правни факултет па је радио као правник у више предузећа у Нишу. У "тоталну" пензију је отишао 1973. године. Умро је 2006. године непосредно пред 92. рођендан.

Имаш у овој теми у почетних 10-так страница више постова о њему, односно препричаних његових сећања.

Sad sam se setila da sam pročitala tvoje postove o ocu iz zarobljeništva. Bogat i interesantan život je imao, a ti si imao sreće da ti ispriča.
Ja sam morala da tražim i vadim podatke o svemu vezano za mog deku i tako saznam. Preminuo je 1983. godine u 73. godini. Sutra ću da prepišem sa papira koje imam gde je sve bio u službi. Možda su se i negde sreli... 

[vlamax]

Изгледа да су се Аустралијанци уплашили да им родбина из Оџака не распарча имовину (уколико је Ратко нешто оставио за собом). Па и ако није тако, то су људи (Аустралијанци) без смисла за национални и породични осећај (друге врлине које одликују Србове да и не спомињем). Нема брата док не роди мајка.

Није баш увек тако.
У Србији у месту где је рођена моја мајка партизани су 1944 стрељали човека који је био у четницима. Син му рођен исте године и нису се видели. Један његов даљи рођак, такође у четницима, да не би доживео исту судбину емигрирао је у Аустралују. У селу је оставио жену и малу ћерку. Никад им се није јавио. Ћерка умрла мала а жена се преудала. У Аустралији се оженио, добио четити сина и ћерку. Јавио се брату, слао новац и покете а онда му један удбаш из села послао поруку да ће му, уколико се још једном јави, послати "посету" и њему а и брату. Пакет и новац је задржао. Човек је прекинуо контакт и никад се више није јавио. Знајући да се никад више неће вратити своју децу није научио српски. Унуци такође не знају српски али једна унука је после његове смрти пронашла писма која је сачувао и јавила нам се преко друштвених мрежа. Послала је слике од коверти и писама и успео сам да повежем о коме се ради. Почела је да учи српски и желела би да сазна нешто о пореклу своје породице. Ја пишем књигу о својој породици па како су ми они далеки рођаци по мајчиној линији послао сам јој комплетно породично стабло, 7 генерација, од родоначелника до ње. Остали смо у контакту али она је једина коју то занима. Крв није вода и прорадила је, после деде и оца, у трећој генерацији.
Поздрав из Германије