Скоро сам овде на форуму видео слике неких напуштених и запуштених српских речних бродова (монитор Сава). Можда је неко од новинара то видео, мало је прошетао по обали и ево приче о томе како се односимо према сопственој историји и значајним, као се у тексту види, "културним добрима".
Бродови од националног значаја пропадају на рекама„Жупа” је била оклопни ратни брод, данас труне у Сави. – Руинирана „Крајина”, некада краљевска путничка јахтаЗарђали парни брод, укотвљен на Сави у Београду, између Бранковог и Старог железничког моста, непрестано је на удару јаке струје. На њему више нема имена. Улазак на стари парњак спречава само танка жица уплетена око капије. Одбачена гумена чизма, поцепана папуча, празне пивске боце и шарени графит на једном од вентилационих отвора, који приказује неког морнара, наизглед су једина обележја на горњој палуби и потпалубљу. Брод делује трошно, боју на њему одавно су прекриле рђа, паучина и маховина, али два огромна бочна погонска точка и парни котлови још су на свом месту...
– „Жупа” је то, „Жупа” – добацио нам је ужурбани радник на доку, кад смо га упитали како се пловило зове.
Од мр Соње Зимонић, директорке престоничког Музеја науке и технике сазнајемо да је реч о првом броду значајном за историју бродарства наше земље који је ова установа, уз помоћ бродомоделара из удружења „Панон”, заштитила и утврдила за културно добро, и то пре четири године. Овај теретњак изашао је из пештанског бродоградилишта 1913. године као „Уна”. За време Првог светског рата био је оклопни наоружани брод. Као део угарске ратне дунавске флотиле, учествовао је у бомбардовању Београда 1915. године. Сада је имовина предузећа „Иван Милутиновић”.
– „Жупа” је остала у нашој земљи као део ратних репарација. Била је потопљена. Извађена је на копно и реновирана. Релативно је сачувана, осим што јој је скинута командна кућица, али то би могло да се замени. Има и машину. Уз ангажовање могла би да се среди, можда чак и да се стави у погон – објашњава за „Политику” Ђорђе Латовљевић, капетан унутрашње пловидбе и истакнути бродомоделар.
У Србији не постоји адекватан, велики музеј речног бродарства. Ипак, ентузијазам појединаца попут Ђорђа Латовљевића и Владимира Пожега, не јењава. Потоњи је публициста чији ће „Веб музеј поморства и речног бродарства Милан Спасић” „запловити” Интернетом 1. јануара 2010. године.
Поред „Жупе”, међу пет историјски највреднијих бродова у Србији Ђорђе Латовљевић сврстава и монитор (речни бојни брод) „Сава”. Заштићен је такође 2005. Некада се звао „Бодрог”. Направљен је у бродоградилишту „Данубијус – Шунихен и Хартман” у Будимпешти, 1904. године. И он је био у саставу аустроугарске дунавске војне флотиле. Касније је постао део флоте Краљевине СХС, а потом и ЈНА.
– Он се налази у Новом Саду, припада предузећу „Херој Пинки” и служи као помоћни пристан за багер „Тису”. Одлажу на њега цеви, старо гвожђе... То му штети, а ружно и изгледа. Стављен је под заштиту државе, али ништа се не предузима. Требало би да се извуче на суво, офарба, очисти, комплетно реновира – оцењује наш саговорник.
Још један брод на његовом „списку” је „Крајина”, некада бела, краљевска путничка јахта „Драгор” којом је краљица Марија дошла у Србију из Румуније. Нажалост, брод на којем је боравио и Тито изгорео је у новобеоградском бродоградилишту почетком јануара 2007, током снимања филма „На лепом плавом Дунаву”. Сада плива у жабокречини, опкољен пластичном амбалажом, неколико стотина метара од „Жупе”. У приватном је власништву.
– „Крајина” је требало да буде понос, а све што је било вредно, поскидано је. Остао је голи лим. На броду су биле парне машине које сте могли ставити у погон. То је извађено из брода и растурено у делове. Поскидане су интарзије по плафону, кад је прављена кафана. Исечени су прозори и оџак, точкови скинути... Мислим да више никада неће запловити – прича Латовљевић.
Последњи пароброд који је код нас пловио је парни тегљач „Србија” (некада „Истер”). Конструисан је у Регенсбургу 1917. године. У новембру 1918. преузела га је Краљевина СХС. Служио је као миноловац од 1944. И он је заштићен, 2005.
– Сада је на Ади Хуји код фабрике папира. Служи ЈРБ-у за прање пловила воденом паром – котлови су још у функцији. „Србија” је била најмоћнији парњак нашег бродарства, од 1.200 „коња”. Говорило се „што ’Србија’ не повуче, то неће повући нико”. Скинути су јој точкови, али добар део брода је сачуван – наводи наш саговорник.
Латовљевићеву листу закључује „Ковин”, један од првих путничких бродова. Некада парњак, данас функционише као ЈРБ-ов моторни туристички брод. Саграђен је у Будимпешти 1922. године, а културним добром је проглашен 2005. године.
Тереза Бојковић [објављено: 04/01/2010
Извор: Политика
http://www.politika.rs/rubrike/Drustvo/Brodovi-od-nacionalnog-znachaja-propadaju-na-rekama.sr.html 
