Split na starim fotografijama

[leut]

Ovako su nekad zamišljali Split u budućnosti. Perspektivni prikaz Schlaufove zamisli dogradnje katedrale s istoka.

[ Attachment: You are not allowed to view attachments ]

[ Attachment: You are not allowed to view attachments ]

Izvor: Split - the most beautiful city in the world

[leut]

Jedna stara razglednica iz "Izgubljene generacije 58000 Split"

[ Attachment: You are not allowed to view attachments ]

[dzumba]

Видим назив Сплита на италијанском - Spalato. Никада ми није било јасно зашто се у Аустро - Угарској форсирала или толерисала италијанизација хрватских  градова у Далмацији. Држава је била званично немачко-мађарска. Да су форсирали германизацији или унгаризацију (ште се и дешавало у копненом делу) то бих схватио, али подржавати италијанизацију, а при том стално бити у латентном сукобу са Италијом, то никада нисам разумео. Прочитао сам пар текстова о овом проблему (италијанизацији) из хрватских извора и колико сам уочио аутохтоних Италијана једва да је и било, барем у Далмацији.

[ORIĆAREB]

Видим назив Сплита на италијанском - Spalato. Никада ми није било јасно зашто се у Аустро - Угарској форсирала или толерисала италијанизација хрватских  градова у Далмацији. Држава је била званично немачко-мађарска. Да су форсирали германизацији или унгаризацију (ште се и дешавало у копненом делу) то бих схватио, али подржавати италијанизацију, а при том стално бити у латентном сукобу са Италијом, то никада нисам разумео. Прочитао сам пар текстова о овом проблему (италијанизацији) из хрватских извора и колико сам уочио аутохтоних Италијана једва да је и било, барем у Далмацији.

Ih pa to je dosta logično. Priobalni pojas, pogotovo srednji deo Jadrana, vijekovima je bio pod uticajem
rimskog carstva, Venecije, Italije Latina. Sam Split osnovali su Rimljani - Dioklecijan, već poznato.
To je Romanski narod. I ko zna, iako niko to neće priznati, koliko je iskonskih splićana ustvari poreklom
Romanski narod koji se kasnije pomješao sa Slavenima. Sam dalmatinski govor je procentualno preko
60 posti iskrivljena varijanta italijanštine, jezika sa pofručja Apeninskog poluostrva.
To je toliko dugo trajalo, da je kasnije prisustvo Austro-Ugarske prosto simbolično u odnosu na taj period pod
Venecijom i ostalim. Iz toga razloga, Austrija nije ostavila skoro nikakvog traga sem utvrda koje su neponovljive
u ljudskoj istoriji.
To je neka moja slobodna procjena, s kojom se neki i neće složiti....

[kumbor]

Autohtonih italiajna malo, romanizovanog stanovništva mnogo. U kom li je ono stoleću zatrpan kanal na Stradunu koji je razdvajao nas od njih, pa smo bili mi oko nas a i oni oko njih. Vera je u to vreme bila ista, pitanje narodnosne pripadnosti počelo se postavljati mnogo mnogo kasnije, a razlika je bila u jeziku i načinu svakodnevnog života. Samo?

[dzumba]

Ma jasan je meni romanski (rimski) uticaj, ali mi nije jasno zašto je Austro-Ugarska dozvoljavala italijanizaciju kada joj je Italija bila suparnik, pretendent na te hrvatske prostore. Zar nije logično da je forsirala germanizaciju ili možda ungarizaciju? Sećam se serije "Velo misto" gde je suština fudbalskog i suština političkog sukoba (bar to tako ja vidim) u borbi  "talijanaša" ("Spalato") protiv Hrvata ("Hajduk").

[ORIĆAREB]

Ma jasan je meni romanski (rimski) uticaj, ali mi nije jasno zašto je Austro-Ugarska dozvoljavala italijanizaciju kada joj je Italija bila suparnik, pretendent na te hrvatske prostore. Zar nije logično da je forsirala germanizaciju ili možda ungarizaciju? Sećam se serije "Velo misto" gde je suština fudbalskog i suština političkog sukoba (bar to tako ja vidim) u borbi  "talijanaša" ("Spalato") protiv Hrvata ("Hajduk").

Volio bi da ti na to pitanje prvenstveno odgovori neko ko je inače Hrvat. Bilo bi uvjerljivije. Ja mislim da je u to doba koje
pominješ Austriji najmanje odgovaralo da se u područjima koja su se smatrala tadašnjom Hrvatskom, govori upravo
što bi rekli čistim hrvatskim jezikom. To se smatralo u neku ruku, koliko mi se čini i nekim oblikom revolucionarnog
buđenja naroda. Zato joj je i odgovarala više italijanštine u južnim dijelovima, a germanluka u severnim dijelovima
Hrvatske. I toga se i danas osjeća koliko god se jezik promjenio i s vremenom isčistio.

[Jester]

Split je uvijek zbog svoje prošlosti bio navezan na Talijanski/Latinski utjecaj kako svjetovno tako i crkveno, posebno iza Turskih osvajanja kada su Mlečani zagospodarili Dalmacijom ,prema tome ti gradovi su imali i talijanska imena i u njima su živjeli Talijani ,jezik, pismo dosta toga je bilo na talijanskom skoro pa jedna kaotična situacija sudar raznih kultura, većina starih Splitskih familija pogotovo onih plemićkih su bili "Talijancini" ,koji nisu baš marili za ostale Dalmatince/Vlaje i Hrvatstvo općenito vjerujem da i pojam Hrvatstva im je bio nepoznat općenito pošto se prvotno javio Ilirski pa tek onda Hrvatski preporod,no upravo ti Talijani kasnije Francuzi pa Austrija su i zaslužni za razvoj Splita koliko god to nekima smetalo, najbolje stanje u Dalmaciji i ljudima koji su tada živjeli u njoj je opisao Fortis u svom znamenitom putopisu po Dalmaciji http://it.scribd.com/doc/14495059/AlbertoFortisPut-Po-Dalmaciji

[ViribusUnitis]

Dzumba, Austro-Ugarska jest bila dominantno germanska i mađarska, ali, za razliku od onoga kako smo u školi učili o "tuđinskoj vlasti", vodila je vrlo tolerantnu politiku prema nenjemačkim i nemađarskim nacijama. Češki, slovački, poljski (Krakov), ukrajinski (Galicija), srpski (Vojvodina), hrvatski i talijanski (obala) nacionalni pokreti dokaz su za to i imali su široko polje djelovanja ako nisu dovodili u pitanje ustavni poredak Monarhije. Sve nacionalne institucije, matice, kazališta, akademije, tih nacija nastale su u Austro-Ugarskoj, da ne spominjemo obilno političko djelovanje.
U Trstu, Istri, Rijeci i Dalmaciji većinski govorni jezik bio je talijanski i postao je službeni jezik, među mnogim lokalnim jezicima na periferiji Monarhije. Njemački i mađarski element nakon Ausgleicha 1867. nije imao ambiciju da germanizira i ungarizira čitavu Monarhiju nego je kupovao lojalnost lokalnih perifernih nacija takvim ustupcima. Jasno, Austrija i Mađarska vodile su glavnu riječ, ali je Pragu, Krakovu, Zagrebu, Novom Sadu, Lavovu itd, ostalo dovoljno komotne autonomije.
Teško je govoriti o etničkoj autohtonosti nekog stanovništva. Beč se držao kriterija jezika, a na obali je talijanski od davnine bio lingua franca u gradovima.
Koliko je A-U politika bila tolerantna kazuje da je talijanski u Trstu, Rijeci i Splitu bio službeni jezik iako je Italija pretendirala na ta područja.
Postoji i druga strana medalje. Bečkom dvoru bilo je draže da se podanici Monarhije iscrpljuju nacionalnim pitanjima nego da formiraju zajednički front za uspostavu građanske demokracije u čitavoj Monarhiji.

[duje]

.

[duje]

.

[duje]

.

[duje]

.

[duje]

.

[Gazda]

Mislim da su ovi planovi koje je Duje postavio u atriju Muzeja grada Splita.