Куда плови подморница 911Аутор: Милан Комар уторак, 02.07.2019.
Година је прошла од спектакуларног транспорта подморнице 911 из Боке Которске до Београда, па ме, као првоборца идеје да је добијемо и лоцирамо негде уз Дунав, бројне колеге и пријатељи, а нарочито подморничари из целог света, које смо крајем маја угостили на конгресу у Београду, салећу с идентичним питањем: Шта се дешава са тим спомеником технолошке моћи бивше велике државе?Одговор може бити такође спектакуларан у овом нашем приступу вредновању националне баштине, била она историјска, технолошка, војна или било каква друга. Али ништа од спектакла у овим редовима – подморница је на истом месту где је 12. јуна прошле године истоварисмо са шлепера и остависмо у врбаку државног комплекса на Ушћу, нетакнута и предата зубу (не)времена, с додатним слојем тешке рђе и безнадежности.
А све је тих медијски атрактивних дана изгледало брзо и решиво – ми подморничари даћемо списак радова (и дат је, у квадрат, килограм, микрон) и процену вредности истих, а титулар ће обезбедити новац, па да је заједничким снагама уредимо као врхунски музејски експонат, до октобра. Урадили смо све, чак и више, а онда је током лета било неких, ко бајаги озбиљних састанака инфраструктурног и пејзажног предзнака, да би у октобру било јасно да нема ништа од реализације пројекта „Подморница на Дунаву 2019”.
Као удружењу ветерана није нам у опису делатности било икакво
„сољење” памети икоме у великој кући надлежној да то заврши (финансије–тендер–радови), али смо проницљивошћу стеченој у борби за живот под водом брзо закључили да без наше помоћи нема помака напред. Организовали смо се, именовали најстручнија лица за тај посао, да бисмо у јануару сазнали да смо „џабе кречили” и да ће 2019. проћи без улагања у уређење подморнице. Морали смо зато, тешка срца, да из програма конгресних активности избацимо посету том објекту као врло референтној тачки нашег бившег подморничарства.
Загребали смо потом, подморнички темељито, по презентованим нам подацима и стрелицу протеста спремну за одапињање на адресу титулара вратили у тоболац због сазнања да је можда његова оператива једним својим писмом зауставила и планове уређења и обезбеђење новца. Наиме, кад је одоздо нагоре по вертикали хијерархије у преписку уведен појам могуће контаминације амбијента пескарењем трупа подморнице, све је стало.
Позвали смо
„на црту” дијалога актере те иницијације да им инжењерски објаснимо шта би се радило, којом технологијом и с којим мерама заштите – дакле, лица која су се читав радни век бавила ремонтом подморница насупрот лицима која нису ни видела подморницу уживо. Дијалог је изостао, а онда смо добили поруке да
„они” предлажу да се пескарење обави у Бубањ Потоку – тамо ваљда може да се контаминира. Знају ли та лица да би само транспорт подморнице до Бубањ Потока и назад до Ушћа коштао најмање 10.000 евра, а процена свих трошкова за уређење објекта на локацији где се налази је 15.000 евра? И ко сад и с каквом преамбулом у врху куће титулара да донесе решење о (не)потребној десетокилометарској тури подморнице, осамдесетотонских дизалица и пратеће логистике.
Пескарење тог типа подморнице рађено је под контролом наших експерата бар 40 пута на удаљености од десетак метара од радних и стамбених просторија посаде брода-дизалице и нико није правио еколошке проблеме. То је рутински посао од једног радног дана, а у овом случају би се радило под специјалним шатором за градске услове рада, из кога ни зрно песка ни комад рђе не могу да излете. А како се подморница налази на асфалтној подлози – какво се загађење земљишта помиње?
Исти такви објекти у Пивки и Тивту доносе матичним музејима велики профит, уз цену од пет евра за петнаестоминутно разгледање унутрашњости. Нека то на Ушћу буде мање него у тим богатим земљама, рецимо 100 динара, па би се на најпосећенијем градском шеталишту врло брзо вратио сваки уложени динар.
И сасвим на крају, не верујем у гласине које сам чуо на високом нивоу у кући титулара да ће подморница ускоро на неку другу локацију и под окриље неког новог газде и да је због тога све стало.¶
* Пуковник, подморничар
Izvor:
www.politika.rs
