Morske mine

[duje]

Rose su pune ovakvih kucista morskih mina koje mjestani koriste kao plutace ili pak, presjecene na pola, kao pitare za cvijece. Koja bi ovo mina mogla biti ?

Da nije možda SAG?! "Lovac" bi to mogao znati.

[lovac]

Minska posuda koja je prikazana na prethodnoj slici liči na minu SAG-1, mada i sidrene mine SAGA-M.74 i SAM-M.80 imaju skoro identičnu minsku posudu.
Moramo imati na umu, da je deo mina SAM-M.80 nastao modernizacijom mina SAG-1.

Plava boja minske posude (ako nije naknadno prefarmana u plavu boju - a izvorno je crna), mogla bi ukazivati na to, da se radi o nekoj eksperimentalnoj - školskoj mini. Bilo je takvih primeraka i u Opatovu i na Pristanu i u MTRZ, pa ko zna gde su završile.
Radilo se o tome, da se na već postojeću minsku posudu ugradi neki unapređeni - usavršeni tip paljbenog uređaja. Tako je - kao što sam malopre rekao - od kontaktne sidrene mine SAG-1, ugradnjom modernog akustičnog paljbenog uređaja nastala mina SAM-M.80, a minska posuda je ostala ista.
Bilo je dosta naprednih ideja u JRM - ko bi im sad ušao u trag?

Ja se samo nadam da te minske posude o kojima govori marinero, nisu nekadašnje bojeve mine, iz kojih eksploziv nije izvađen!

[veselisob]

Sledeća mina iz arsenala JRM je indukciona, na dnu ležeća mina GMI-100 ''Rockan''. Radi se veoma savremenoj mini, švedske proizvodnje. Mornarica bivše Yuge se opremila ovim minama tokom osamdesetih godina, i ova mina je najsavremenije podvodno oružje koje smo ikada imali u naoružanju.
Mina je prvenstveno namenjena za zaprečavanje obalnog ruba i luka protiv manjih brodova (desantnih), što znači da joj je osnovna namena zaprečavanja protiv desanata u očekujućem rejonu,  a može se upotrebiti i za zaprečavanje protiv podmornica (do 100 m dubine).

Mina se može polagati sa brodova opremljenih tračnicama za polaganje mina i sa neopremljenih brodova uz pomoć dizalice, a i sa obale, uz pomoć dizalice.

Mina GMI-100 je po svojoj konstrukciji dvokanalna mina – paljbeni uređaj je tako konstruisan da na njega mogu biti priključena dva različita senzorska uređaja. Kod nas je koršćena kao jednokanalna indukciona mina, za čije aktiviranje je potrebno promenljivo – dinamičko magnetsko polje određenih karakteristika. Paljbeni uređaj je tako konstruisan, da se na njega bez ikakve dorade može priključiti i drugi kanal (akustički). Prilikom upotrebe akustičkog kanala dodatni senzor se smešta u već unapred pripremljeno mesto, u telu mine, umesto balastnog utega, i na taj način paljbeni uređaj postaje dvokanalni: akustičko – indukcioni.

Mine koje smo posedovali u JRM nisu imale senzor za akustični kanal, već samo indukcioni, tako da se jedan kanal paljbenog uređaja nije korisito. Umesto akustičnog senzora u ležište je bio postavljen balastni uteg, radi stabilnosti mine prilikom polaganja u more.

Paljbeni uređaj se može porgramirati pre polaganja mine i mogu se postaviti sledeći taktički parametri:

-   vreme početne neaktivnosti;
-   period neprekidne aktivnosti u toku 24 sata;
-   periodična aktivnost u određenim vremenskim intervalima;
-   vreme sterilizacije ili likvidacije;
-   uključenje ili isključenje zaštite protiv dizanja mine;
-   uključen ili isključen brojač prelaza brodova.

Sve te različite mogućnosti programiranja i praktično amagnetično telo mine onemogućavaju bezbedno razminiranje.
Paljbeni uređaj mine se napaja električnom energijom iz baterijskog bloka sa 8 litijumskih baterija od po 3,7V.

Telo mine je specijalne konstrukcije i oblika, koja omogućava nekoliko načina polaganja (sa opremeljenog ili neopremljenog broda ili sa obale), a određuje joj i putanju kroz vodu, odnosno ''planiranje''. Putanja mine kroz vodu zavisi od ugla pod kojim se polaže. Da bi mina pravilno ''planirala'' i dostigla maksimalnu udaljenost od mesta polaganja (približno dve dužine od dubine mora na mestu polaganja) potrebno je da ugao polaganja bude u granicama od 300 do 600.

 Osnovni TT podaci:

- masa mine sa pakovanjem  ...............................................................   oko 250 kg;
- masa opremljene mine za polaganje  ................................................   192 kg;
- masa eksplozivnog punjenja (liveni heksotonal)  ............................   104 kg;
- masa prenosnog punjenja (heksogen)  ..............................................   1,2 kg;
- masa inicijalnog punjenja (heksogen)  .............................................   0,38g;
- dubina mora za polaganje   ...............................................................   5 – 100 m;
- granični minski interval ....................................................................   25 m;
- vreme rada početnog hidrostatskog – pirotehničkog osigurača  .......   25 – 60 min;
- vreme početne neaktivnosti  ..............................................................   32 ili 64 min;
- maksimalna dozvoljena visina za polaganje  ....................................   3 m
- brzina tonjenja  ..................................................................................   oko 2 m/s
- temperatura sredine za ispravan rad paljbenog uređaja .....................    +4 do +300C;
- trajnost položene mine u moru  ..........................................................   1 god;   



U skladištima RM CG još uvek ima 100 kom ovih mina, obzirom na sastav eksplozivnog punjenja, koji zahteva poseban tehnološki pristup da bi se delaborisalo. Najlakši i najjednostavniji metod delaboracije – uništavanja ove vrste eksploziva je detoniranje. Zbog poznatih problema u CG – ne postojanje adekvatnog poligona za uništavanje, za sada se ne zna kakva će biti sudbina ovih mina.
Odluka je doneta: moraju se uništiti, ali kako – ne zna se?
Činjenica je da su sve mine prevedene u ’’bezopasno stanje’’, tj. razoružane su – povađeni inicijalni elementi iz njih i čeka se odluka.

svaka cast na opisu hvala

[brodarski]

Šibenik 1918. godina. Točnije Kulina i brod Schwarzenberg. Na palubi složene sidrene mine C15. Snimio talijanski fotograf.  Vide se sidrena užad i utezi za podešavanje dubine sidrenja. Identične onima koje je Jadran postavio.

[kumbor]

Lepe slike naše "misteriozne" mine.

[ORIĆAREB]

Šibenik 1918. godina. Točnije Kulina i brod Schwarzenberg. Na palubi složene sidrene mine C15. Snimio talijanski fotograf.  Vide se sidrena užad i utezi za podešavanje dubine sidrenja. Identične onima koje je Jadran postavio.

U biografiji kbb Miroslava Štumbergera piše:

"Za vrijeme svoje aktivne službe je, među ostalim, napisao udžbenik ta torpedistiku i minerstvo, na osnovu kojeg se izvodila obuka mornara. U istom vremenu, konstruirao je i podvodnu minu C-15, koja je postala standardna mina Jugoslovenske kraljevske mornarice".

E sad, nešto neštima. 1918, po mome je prerano da bi je Štumberger konstruisao, ako je uopšte konstruisao, ili je
pogrešna godina.  Šta je tačno....

[jadran2]

Negdje sam postavio C-15 okacenu na brodskoj dizalici - fotografija iz tridesetih godina.

>> https://www.paluba.info/smf/index.php?topic=6310.0

[brodarski]

Šibenik 1918. godina. Točnije Kulina i brod Schwarzenberg. Na palubi složene sidrene mine C15. Snimio talijanski fotograf.  Vide se sidrena užad i utezi za podešavanje dubine sidrenja. Identične onima koje je Jadran postavio.

U biografiji kbb Miroslava Štumbergera piše:

"Za vrijeme svoje aktivne službe je, među ostalim, napisao udžbenik ta torpedistiku i minerstvo, na osnovu kojeg se izvodila obuka mornara. U istom vremenu, konstruirao je i podvodnu minu C-15, koja je postala standardna mina Jugoslovenske kraljevske mornarice".

E sad, nešto neštima. 1918, po mome je prerano da bi je Štumberger konstruisao, ako je uopšte konstruisao, ili je
pogrešna godina.  Šta je tačno....

Da je Štumberger živ on bi nam to lipo objasnio. Činjenica je da su Talijani zaplijenili mine u Šibeniku i Puli. Sve do jedne. U Boki su mine ostale. Neke su bile nekompletne i Štumberger je na neki način uspio osposobiti te mine. Dovođenje u ispravno stanje je trajalo godinama. Čovjek je imao dara za tehniku i poznavao je mine. Novinar je poznate priče uvio u svoj celofan. Nije ni čudo kad ih uče kako će od lokve napraviti ocean.

[leut]

U katalogu Hrvatske vojne industrije za predstojeću izložbu ASDA 2013, na stranicama posvećenim Brodarskom institutu u Zagrebu nalaze se i ove tri slike, uz prateći tekst: Testing of a sea mine and of marine structures resistance to underwater explosions.

Zna li tko kada su i gdje nastale ove slike, koji brod je u pitanju i koja je mina testirana?

[ Attachment: You are not allowed to view attachments ]
[ Attachment: You are not allowed to view attachments ]
[ Attachment: You are not allowed to view attachments ]

[brodarski]

Brod je opće poznat i lako ga je prepoznati. Stari jadranski veteran njemačkih korijena. O mini se sve zna samo se ne smi ništa kazati.

[ML]

Šibenik 1918. godina. Točnije Kulina i brod Schwarzenberg. Na palubi složene sidrene mine C15. Snimio talijanski fotograf.  Vide se sidrena užad i utezi za podešavanje dubine sidrenja. Identične onima koje je Jadran postavio.

Mine nisu imale  prethodni uteg za podešavanje dubine sidrenja već je položajna dubina regulisana preko plovka.

[brodarski]

Šibenik 1918. godina. Točnije Kulina i brod Schwarzenberg. Na palubi složene sidrene mine C15. Snimio talijanski fotograf.  Vide se sidrena užad i utezi za podešavanje dubine sidrenja. Identične onima koje je Jadran postavio.

Mine nisu imale  prethodni uteg za podešavanje dubine sidrenja već je položajna dubina regulisana preko plovka.

To je bilo kao u vodokotliću.

[jantar]

Skolske, iz Arsenala [ Attachment: You are not allowed to view attachments ] [ Attachment: You are not allowed to view attachments ] [ Attachment: You are not allowed to view attachments ] [ Attachment: You are not allowed to view attachments ] [ Attachment: You are not allowed to view attachments ]

[jantar]

Ispravka, poslednje dve su takodje SAG-2

[brodarski]

Mina i sidro k.u.k. Snimljeno 1916. godine,