PALUBA
February 01, 2023, 09:02:41 pm *
Welcome, Guest. Please login or register.

Login with username, password and session length
News: Donirajte Palubu
 
   Home   Help Login Register  
Del.icio.us Digg FURL FaceBook Stumble Upon Reddit SlashDot

Pages:  1 2 [3]   Go Down
  Print  
Author Topic: Погибија на Чеврнтији  (Read 1829 times)
 
0 Members and 1 Guest are viewing this topic.
JASON
Stručni saradnik - istorija
kapetan bojnog broda
*
Offline Offline

Gender: Male
Posts: 8 002



« Reply #30 on: January 15, 2023, 11:31:24 am »

Мостовни трен Тимочке дивизије на путу ка Чеврнтији.

[ Attachment: You are not allowed to view attachments ]


* мостовни трен.jpg (74.78 KB, 618x364 - viewed 0 times.)
Logged
JASON
Stručni saradnik - istorija
kapetan bojnog broda
*
Offline Offline

Gender: Male
Posts: 8 002



« Reply #31 on: January 15, 2023, 11:41:26 am »

Поново суђење генералу г. Владимиру Кондићу
Време, 8. септембар 1927.


Јуче (7. септембра 1927. године), нешто после 8 часова изјутра, отпочео је толико одлагани и толико очекивани поновни претрес генералу у пензији г. Владимиру Кондићу за погибију на Чеврнтији. Као што се зна, овај поновни претрес врши се на молбу самог г. Кондића. Претрес је одржан у малој соби сталног судије у згради Војног Суда за Официре, у Студеничкој улици. Председник суда је пуковник г. Војислав Поповић, а судије су пуковник г. Живојин Трифунац и пуковник г. Милан Антић. Државни тужилац је судски мајор г. др. Славко Милетић а бранилац генерала г. Кондића је судски поручник г. Милош Царевић.
У тренутку када се требало ући у судницу суд је прогласио претрес тајним. То није учињено по тражењу генерала г. Кондића. Наш уредник га је питао: - Кад вам је суђено 1914. је ли претрес био јаван? - Е онда јесте, одговорио је генерал г. Кондић чија је марцијална војничка фигура и у скромном оделу пензионера са предратном пензијом рељефно искакала у томе маломе скупу.
Праунук славнога бимбаше Конде, који је први продро 1806. године ноћу пред Светог Андреју у београдску тврђаву и задобио пет тешких рана освојивши лично Сава Капију, кроз коју су устаници продрли у варош, генерал г. Кондић, војник и ратник по крви и традицији, носи у својим дубоко урезаним цртама, у својој седој бради, која сећа на генерале Наполеона Трећег, сав понос једног ратника, ломљеног али несломљеног, који је и у свим несрећама и недаћама гвозденом енергијом истрајао, и који неустрашив у борби за своје право, за свој војнички глас и светло породично име иде до краја. Суђење генералу Кондићу - до краја тајно - трајало је јуче и пре и после подне, и наставља се данас. 

Како је дошло до обнове претреса генералу г. Кондићу
Још прексиноћ, у вече у очи самога претреса, уредник Времена обратио се браниоцу генерала г. Кондића, судскоме поручнику г. Милошу Царевићу, једном од најбољих наших младих војничких правника, човеку који ствари не узима површно и формално већ тражи у њима дубоке психолошке чињенице, да их снажном својом логиком повеже и изнесе као моћну одбрану или поразни ударац. На питања о историјату осуде генерала г. Кондића, као и о томе како је дошло до обнове процеса, г. Царевић је изложио сво своје гледиште:
- У месецу децембру 1914. године Војни Суд за официре судио је и осудио генерала г. Кондића за дело из параграфа 87. став 1. Војно Казненог Законика који гласи:
'Командант са чијег небрежења при осигурању на ратном походу или при становању произиђе знатна штета или зле последице за војску казниће се заточењем најмање 10 година, а према величини штете и опасности може се изрећи и смртна казна.' За ово дело осуђен је генерал г. Кондић са годину дана затвора и стављен у пензију. Казну за време рата није издржао, а после рата је амнестиран.

Logged
JASON
Stručni saradnik - istorija
kapetan bojnog broda
*
Offline Offline

Gender: Male
Posts: 8 002



« Reply #32 on: January 16, 2023, 10:26:36 am »

Један судбоносни документ
Сматрајући да до њега нема кривице генерал г. Кондић трудио се да процес обнови, јер је дошао до доказа који његову кривицу потпуно потиру. Тако је он сазнао да се у архиви инжењерског одељења Друге Армије налази реферат начелника инжењерије Друге Армије, који је он упутио команданту армије 25. јула (по ст.) 1914. године и у коме га извештава да се на армиjски мостови трен Друге Армије не може рачунати приликом евентуалног прелаза преко Саве, јер је материјал од кога се тај мостови трен састоји труо и скоро неупотребљив. Даље, да у томе реферату стоји, да нема потребних приручних делова, као весала, црпаца; да је људство необучено, а командно особље није на висини стручности на којој би требало да буде.
И поред овог реферата тај армиjски мостови трен стављен је на расположење генералу Кондићу приликом прелаза на Чеврнтији и догодило се, да се практична вредност мостовог трена поклапала са рефератом начелника инжењерије.
Тај реферат нађен је у архиви тек после рата и на основу њега и других докумената које је генерал г. Кондић прикупио, на његову молбу, одобрена му је још 1921. године обнова процеса.
У 1922. години одржан је претрес у Војном Суду за Официре. Претрес је био јаван и на њему је прочитан овај реферат начелника инжењерије. Том приликом пресудом Војног Суда за Официре генерал г. Кондић пуштен је испод суђења, али је ову пресуду Велики Војни Суд поништио из формалних разлога налазећи да истрага није у потпуности извршена.
Сада, пошто је по примедбама Великог Војног Суда поступљено, претрес је заказан за сутра, 7. септембар.

Са каквим се мостовим треном пошло на прелаз преко Саве
За одбрану генерала г. Кондића истичу се нарочито ова два момента:
1.) стање тог мостовог материјала као средства за извршење прелаза преко реке као што је Сава, и
2.) опште стање наше војске и њена снага за извршење такве операције.
Што се тиче мостовог материјала, - поред оног што је изнето у реферату начелника инжењерије - може се рећи да је био у сваком погледу испод критике.
Тако, док је Правилом понтонирске службе прописано да се под најтежим приликама сваки метар моста мора израдити за један минут, а да се, кад се ради са обе стране једновремено, ово време смањује за половину, дотле је овај мост на Чеврнтији и ако рађен под најповољнијим околностима – они који су га радили нису били узнемиравани од непријатеља, време је било лепо, радило се дању, материјал је довожен колима до саме реке - није могао бити ни за дупло времена готов, јер је ширина Саве код Чеврнтије била око 380 метара, што значи да је мост требао да буде готов најдаље за 4 часа; међутим он је после десет часова од почетка подизања дочекао катастрофу трупа, незавршен.
Logged
JASON
Stručni saradnik - istorija
kapetan bojnog broda
*
Offline Offline

Gender: Male
Posts: 8 002



« Reply #33 on: January 16, 2023, 10:30:55 am »

Офанзива на захтев савезника
Да се говори о катастрофи на Чеврнтији мора се говорити о свима приликама под којима смо ушли у рат са Аустро-Угарском. Зна се да смо у рат ушли приморани и после два рата, и што је врло важно за рат са Аустро-Угарском, ми смо у погледу мостовог материјала за прелазе преко река били неспремни: располагали смо са толико средстава да је на сваку армију долазио материјал од кога би се могао подићи по један мост. Уз то је тај материјал био као и онај код Чеврнтије покварен и расходован.
Када се овоме дода да смо ми ову операцију код Чеврнтије предузели не што је то захтевала ситуација српске војске, већ што смо је предузели на изрично и хитно захтевање савезника, да би се олакшало продирање руске војске у Галицији,и кад се зна у каквој смо ми и материјалној, моралној и политичкој зависности били од наших савезника, онда се већ самим тим фактом донекле може правдати тај наш неуспех.

Дело генерала Кондића
Па ипак, што се тиче саме ове операције и генерала г. Кондића, јасно је да је он у њој имао велики стратегијски успех, јер је постигао, како му је и задатком стављено у дужност, да противу себе привуче главну снагу аустро-угарску у Срему, две дивизије, и да Првој Армији која је вршила главни прелаз омогући несметано продирање преко Саве. Прва армија имала је против себе само слабија одељења ландштурма која су вршила службу осматрања на Сави.
Овај стратегијски успех генералу Кондићу признаје и генерал Алфред Краус, командант аустро-угарских трупа у Срему и на Чеврнтији, јер признаје у својој књизи 'Узроци наше пропасти', да га је генерал г. Кондић својим јаким пребаченим одредом, а нарочито великим бројем пребачених митраљеза преварио, тако да је упутио све снаге противу њега и да се он сутра дан по катастрофи наших трупа безобзирно повукао и упутио против Прве Армије која је већ дубоко ушла у Срем.
Па и у тактичком погледу мора се генeралу г. Кондићу признати успех кад се има на уму да је њему, од момента када је наређење за ову акцију примио до момента када је имао акцију да почне, стајало на расположењу свега око 13 сати, а он је за то време са својом дивизијом имао да превали марш од 45 км., да дивизију припреми за акцију на месту прелаза и да прелаз изврши.
Што је у чисто тактичком погледу било неких ситнијих грешака, које су у осталом неизбежне, код такве брзине рада - као укрштaње колона, извесно задоцњење - то за саму катастрофу на Чеврнтији није од пресудне важности.
А овај тактички успех потирати губитком одреда - вели бранилац г. Кондића - стара је школа у војничкој науци, која је данас оборена. Извршити постављени задатак по цену потребних жртава сматра се успехом. Губитак пребаченог одреда може се једино приписати техничкој неспремности за коју, разуме се, генерал г. Кондић не може бити крив.

Logged
JASON
Stručni saradnik - istorija
kapetan bojnog broda
*
Offline Offline

Gender: Male
Posts: 8 002



« Reply #34 on: January 16, 2023, 10:36:00 am »

Страх војника од воде
Лично сматрам - наставља бранилац г. Кондића - да је за катастрофу на Чеврнтији био је још један узрок:
За прелаз преко велике реке узете су трупе које нису вичне ни аматерском пливању, и код којих 90 од сто у опште није знало да плива. То су све били људи који се инстинктивно боје тако велике воде, а кад се зна да смо ми пре рата имали Саву, Дунав и Дрину као граничне реке, те је војничко образовање за прелазак преко њих било само теоричко, те је сасвим разумљиво што је морал код пребачених трупа одмах почео да пада, и што је свако мислио само на Саву и на мост кога нема.
Тај страх и створио је пред очима војника од једне наше топовске каре, која је ишла за попуну ка мосту, непријатељску коњицу као и ненадлежно давање трубног знака: коњица.
Из дела генерала Крауса види се да су Аустријанци имали при овим операцијама само један ескадрон, који је употребљен само за извиђачку службу и никакву другу улогу није имао. Шта паника у војсци значи разумљиво је свима. Од тога момента код те масе изгубила се свест о одговорности за непослушност, престала је моћ командовања старешина и једина мисао била је: дочепати се Саве и прећи на десну обалу.
Све оно што је после тога настало логична је последица овог случаја који је тако редак у историји ратова. И поред свега овога генерал г. Кондић уредио је остатке трупа на десној обали, предузео мере и осигурао да Аустријанци не пређу на десну обалу и не искористе успех.
Да није претреса генералу г. Кондићу данас, када се навршава пуних 13 година од битке на Чеврнтији, можда се не би нико ни сетио да упали воштанцу палим жртвама, те је и са те стране добит што се она покреће и оживљава сећање на ову тако драматичну и болну епизоду наше нове историје.

Једно кобно изненађење
Овом приликом треба констатовати и то да су Аустријанци били спремни и да су већ имали израђен план за офанзиву на нашу страну, па су јој чак фиксирали и датум: 25. август (по старом). Што је најинтересантније прелаз главном снагом имао је да буде код села Јарка, које је 2-3 км. удаљено од Чеврнтије, и у томе су циљу - према податцима из књиге генерала Крауса - на томе месту биле и трупе сконцентрисане и то 7. и 29. аустријска дивизија.
А ми у непосредној близини Јарка наређујемо генералу г.Кондићу да врши демонстрацију прелаза дан раније. Оно што је најважније у овој ствари је то да су Аустријанци за овај наш намеравани прелаз знали, а ми за њихов нисмо.
Ево доказа: Генерал Краус у својој књизи од речи до речи каже: '3. септембра (21. августа по ст.) добила је дизијска команда извештај да Срби имају намеру да код Београда изврше јаке демонстрације а испод Митровице да преко Саве пређу.     С. К.
Logged
JASON
Stručni saradnik - istorija
kapetan bojnog broda
*
Offline Offline

Gender: Male
Posts: 8 002



« Reply #35 on: January 17, 2023, 09:19:42 am »

Данас ће Војни Суд за Официре донети пресуду генералу г. Кондићу
Време, 9. септембар 1927.


Поновно суђење генералу г. Кондићу наставило се и јуче у току целог дана. Цео претрес је и даље остао тајан, што је веома чудно кад се зна да је први претрес у току самог рата 1914. године био јаван, да је јаван био и поновни претрес у 1922. години. Претрес ће се изгледа завршити данас када ће Суд свакако донети и одлуку по овој драматичној епопеји.

Шта је изазвало нашу офанзиву на Срем
Бранилац оптуженог генерала г. Кондића, судски поручник г. Милош Царевић, који је са једном дубоком документацијом опремно цео историјат погибије на Чеврнтији и проучио све узроке који су јој претходили, био је љубазан да у разговору са уредником Времена изнесе накнадно још неке моменте који овај трагични догађај у потпуности расветљавају и отклањају сваку кривицу генерала г. Кондића.
Г. Царевић тражи нарочито да покаже шта је све претходило офанзиви у Срем и да основе њених неуспеха покаже још у стању наше војске, пре него што је ова офанзива и отпочела.
- Још од почетка уласка у рат ми смо били ти, каже г. Царевић, на које се сјурио први налет Аустро-Угарске, и у Церску Битку, која је завршена око 14. августа по старом, ми смо увукли и своје последње резерве. Морали смо да узмемо учешћа са целом снагом, јер је аустро-угарска војска, ту ангажовна, износила 140.000 људи. Та наша победа, у којој су Аустријанци имали преко 16.000 мртвих и рањених, разнела је на далеко славу нашег оружја.
Нама је после Церске Битке био потребан дужи одмор, припрема и реорганизовање. Врховна Команда је то и учинила, зауставила је трупе после протеривања Аустријанаца са наше територије, позвала регруте, извршен је преглед неузетих обвезника и војска је преоружана руским пушкама. У то време ми нисмо били способни за нападне операције.

Logged
JASON
Stručni saradnik - istorija
kapetan bojnog broda
*
Offline Offline

Gender: Male
Posts: 8 002



« Reply #36 on: January 17, 2023, 09:22:46 am »

Захтев руског врховног команданта
Како је у то време тек почело падириње руске војске у Галицију, и како је тада ситуација на француском фронту била врло тешка, то су и Русија и Француска поновили свој захтев да предузмемо офанзиву у Срем и у Босну. У другој књизи 'Велики рат Србије за ослобођење и уједињење', коју је издала Врховна Команда, налазимо овај телеграм делегата Министарства Спољних Послова при Врховној Команди. Телеграм је од 19. августа по старом (1. септембра) 1914. године и гласи:
'Делегат Министарства Спољних Послова доставља телеграм Председнику Министарског Савета да му је руски отправник послова саопштио да Врховни Командант руске војске велики кнез Николајевић сматра, да је према данашњим приликама хитно да српска војска ступи у офанзиву, а то се може учинити, јер је велики део аустро-угарских трупа отпремљен против Руса у Галицију, према веродостојним податцима'.
Под истим датумом види се и одговор који је Врховна Команда на ову депешу дала и који гласи:
'Председнику Министарског Савета г. Пашићу, Ниш.
Примљен је вечерас телеграм о жељи Врховног Команданта руске војске за нашу офзизиву. Без обзира на број непријатељских трупа према нама ми бисмо предузели офанзиву кад бисмо имали довољно превозних средстава за прелаз преко Саве и Дрине, која се у овом времену журно припремају, и кад бисмо могли одједанпут извршити преоружање извесних наших трупа са руским пушкама које пристижу у партијама. Чим се све ово доврши, предузећемо офанзиву зашто се већ у велико чине припреме'.

У очекивању напада комита и качака
Баш у то време имали смо још и ту незгоду, да се према нашим обавештењима, припремао упад Арнаута из Албаније под вођством Исе Бољетинца, а Бугарска подбадана од Аустрије и Немачке на реванш у велико је спремала комитске чете за једновремени упад са Арнаутима.
Због овога обе границе - албанска и бугарска - морале су бити добро заштићене, а поред тога и у унутрашњости Јужне Србије морали смо држати извесне снаге, резерве, што је јако умањивало оперативну снагу српске војске према Аустријанцима.

Logged
victoria
mornar
*
Offline Offline

Posts: 42


« Reply #37 on: January 17, 2023, 02:33:29 pm »

Хвала Вам на овом прилогу. Надам се да имате још извора да допуните овај сјајан низ.
Ми смо у Срему јако мало, боље речено ни мало, учили о овоме. Све што сам лично сазнао било је из књиге Стевана Јаковљевића - Српска триологија.

Поред овога требало би писати о репресалијама над српским становништвом у Срему које је тада било оптуживано за сарадњу тј, јаташтво.
Ево мало литературе.Страдање Сремаца у Великом рату је заиста гурано под тепих деценијама,по свој прилици из политичких разлога.Требало је правити државу са онима који су проузроковали то страдање.https://www.prometej.rs/wp-content/uploads/2017/11/raspece-srpskog-naroda-u-sremu-1914.-godine-i-madzari.pdf
Logged
JASON
Stručni saradnik - istorija
kapetan bojnog broda
*
Offline Offline

Gender: Male
Posts: 8 002



« Reply #38 on: January 18, 2023, 11:48:30 am »

Колике су биле аустријске снаге према нама
И поред оних веродостојних података аустро-угарске трупе не само да нису биле слабе, већ врло јаке и по броју еквивалентне броју наших трупа. Из књиге генерала Крауса види се да је Аустро-Угарска баш у том тренутку имала поред Саве и Дрине ове трупе:
8. 13. 15. и 16. пешадијски корпус, 1. 7. и 29. самосталну пешадијску, дивизију,13. и 109. самосталну пешадијску бригаду, а сем тога тешку и лаку артиљерију, ландштурмске батаљоне, жандарме, граничаре, финансе, добровољце и целу дунавску флотилу.
Што се тиче самих снага, на које су наишли оних 6 пребачених батаљона из дивизије генерала г. Кондића, оне су по податцима које даје генерал Краус, који је тим трупама и командовао износиле:
29. дивизија генерала Крауса са 1 артилериским пуком, 1 хаубичком дивизијом, тешком артилеријом и 12. ландштурмским пуком, а 24. августа (по ст.), баш у тренутку прелаза наших трупа стигла је у Платичево и Руму и 7. пешадијска дивизија која је одмах била уведена у борбу.

'Старе дрвењаре' капетана Приљева
Што је врло важио за ову офанзиву преко Саве ми нисмо имали довољно мостових средстава. То је и сама Врховна Команда нагласила.
Са каквим смо мостовим материјалом ми тада располагали биће јаспо ако наведемо речи генерала г. Рад Станојловића из његовог чланка штампаног децембра 1921. у Ратнику:
'Кад су се ова њихове старо дрвењаре на јулском и августовском сунцу расушиле, кад се нису могле квасити да забрекну и кад је из маршеве колоне требало наилазити право на реку на подизање моста у маршу - онда су се дрвењаре при спуштању у воду давиле и тонуле. Непријатељ је ту, не дрема и не пита зашто смо ми тако неспремни пошли да вршимо прелаз на његове очи и пред његовим носом и отвара ватру!.. '
Ове 'старе дрвењаре' - дрвени понтони - прављене су 1873. године. Правио их је у оно доба чувени инжењерски капетан Приљева. За време балканских ратова вожени су они са краја на крај државе. Изложени свим атмосферским и ратним непогодама и далеко су били заостали од техинчких средстава модерних војсака тог доба, јер су чак и Турци 1912. године располагали понтонским чамцима од алуминијума. И наша војска била је добрим делом опремљена још и тим заплењеним турским чамцима, који су били много способнији, али су стварали једну незгоду, јер се добио мешовит материјал, кога је на разне начине требало употребљавати.
Logged
JASON
Stručni saradnik - istorija
kapetan bojnog broda
*
Offline Offline

Gender: Male
Posts: 8 002



« Reply #39 on: January 18, 2023, 11:53:14 am »

Веће команданата армија
Врховна Команда поред свег овог правилно схватајући да од овог савезничког тражења зависи и њихова помоћ, коју смо од њих очекивали у моралном и материјалном и политичком погледу, узела је ово савезничко захтевање на знање па је предузела и мере да га у дело приведе.
У томе циљу она је звала на састанак команданте армија и занимала се питањем, да ли наша војска с обзиром на њену техничку и материјалну спрему у то време, као и борбену вредност, може предузети неку нападну акцију преко границе наше земље. Правилно схватајући ситуацију наше војске команданти армија, заједно са начелником штаба сагласно су констатовали да наша војска у то време није била потпупо способна и спремна ни за какву нападну акцију, али како се то морало да учини, и како су савезници то од нас хитно тражили, јер би после могло бити доцкан, то смо били приморани да такву акцију предузмемо из савезничке солидарности.
Једно због тог хитног савезничког тражења, а друго и због опште неспремности наше војске, која се у кратком времену није могла да попуни и опреми, и сама ова операција није била онако припремљена како је њен значај захтевао.

Дан у очи преласка Саве војници су добили нове руске пушке
Што се тиче саме улоге тимочке дивизије првог позива, она је и још једним факом била спречена да у овој акцији учествује. На име од 20. августа по старом почело је преоружање тимочке дивизије првог позива новом руском пушком, која је и по својој конструкцији и функцији била различна од дотадање пушке српског система. И кад је 23. августа пала одлука о акцији и учествовању тимочке дивизије првог позива, њени пукови или су били избацили по 5 метака из те пушке ради обуке, или нису избацили ни један јер су је у очи поласка на прелазак преко Саве први пут примили. Поред свих узрока који су довели до катастрофе па Чеврнтији и ово је један од најважнијих. Кривица за ово разуме се не лежи на генералу г. Кондићу.   С. К.

Logged
JASON
Stručni saradnik - istorija
kapetan bojnog broda
*
Offline Offline

Gender: Male
Posts: 8 002



« Reply #40 on: January 19, 2023, 09:58:22 am »

Правда после 13 година
Генерал г. Кондић пуштен је испод суђења као невин
Време, 10. септембар 1927.


После три дана тајнога претреса у Војном Суду за Официре, и после 13 година мучног очекивања пала је најзад синоћ судска одлука о томе да ли је генерал у пензији г. Владимир Кондић крив за пораз на Чеврнтији.
Јуче пре подне и по подне до 5 часова трајао је тајни претрес у суду, на коме је генерал г. Кондић дао своју завршну реч. У 5 часова суд је дао одмор и заказао читање одлуке за 7 часова у вече. Читање судске одлуке имало је да буде јавно.

Већ пре 7 часова на малој тераси зграде суда, испред собе сталног судије у којој је судски колегијум заседавао окупило се око генерала г. Кондића неколико његових пријатеља и новинара, његов бранилац и државни тужилац. Нешто после 7 часова зазвонило је звоно из мале суднице и посилни из суда, који је на звоњење, ушао, позвао је генерала г. Кондића и остале да уђу. И поред свег интересовања за овај процес који треба да расветли једну болну епизоду наше историје није било ни десетак оних, који су читању пресуде присуствовали.
У собу у коју се судило ушао је генерал г. Кондић са четворицом својих пријатеља, новинари и четири пет нижих официра већином на раду у Војноме Суду. Испред слике Краљеве и слика Карађорђа и Краља Петра око стола застртог зеленом чојом и претрнаног актима стајао је судски колегијум: председник пуковник г. Војислав Поповић и судије пуковник г. Живојин Трифунац и судски пуковник г. Милош Антић као и деловођа судски поручник г. Р. Перуновић. Између два прозора преко којих су падале избледеле пиротске завесе, за малим столом стајао је државни тужилац судски мајор г. Милетић и бранилац судски поручник г. Милош Царевић са торбом препуном књига и докумената која су му помогла не само да одбрани свога клијента, већ и да расветли у многоме историју погибије на Чеврнтији.
У сред мале собе, крај беле пећи од каљева, пред столом за којим су судије стајале, био је усправљен одлучно генерал г. Владимир Конидић, у коме се и поред грађанског одела осећао војник, не само по цртама, већ и по војничком држању. Стајао је мирно, као када је некад био у строју. Са две мале сијалице које су висиле на средини собе падала је светлост право на његову главу и осветљавало поређане седе власи, које су биле још црне у дане Чеврнтије. Пошто је онај мали шум корака оних који су ушли престао, судија. пуковник г. Антић погледавши по присутнима саопштио је:
- Молим да се чује одлука суда.
Настала је потпуна тишина. Сви су се за тренутак осетили узбуђени, само је генерал г. Кондић стајао мирно и непомично. Пуковник г. Антић отпочео је тихим, али јасним гласом да чита судску одлуку:
'По свршеном претресу Војни Суд аа Официре нашао је да нема никаквих доказа оптужбе због којих је је осумњичени оптужени г. Владимир Кондић као командант Тимочке Дивизије првог позива, да је на дан 24. августа 1914. године по старом био небрижљив т. ј. да је задоцнио за провозом својих трупа преко реке Саве на Чеврнтији, да је подизање моста започео тек у 12 и по часова и мост није био потпуно довршен до 22 часа истог дана, што су му трупе пребачене на леву обалу реке Саве као заштитница биле недовољне; у међувремену између 22 и 23 часа да је оставио трупе саме на недовољно утврђеном терену и да су биле делом заробљене делом уништене, те су на тај начин те трупе претрпеле пораз, као што је утврђено. Суд налази, да докази овог дела по кривичној одговорности оптуженог и по тужби државног тужиоца не могу да постоје као правни докази, с тог разлога што се према тврђењу извештајне комисије генералштаба од 31. маја 1924. године, а у вези са означеним подацима, потпуно утврђује да генерал г. Кондић у овом случају није био небрижљив већ напротив, да је учинио све што је до њега стајало, те да је потпуно извршио заповест команданта Друге Армије, а што су ипак његове трупе претрпеле пораз није кривица његова, већ непредвиђена случајност.
С тога оптужени се за ова дела има пустити испод суђења.
Детаљи о разлозима даће се накнадно. Ово решење се саопштава с тим, да ко није с њим задовољан има да се жали Великом Војном Суду у року од 3 дана.'

Пуковни г. Антић је завршио читање судске одлуке за време које је једно нагло руменило запалило бледо лице генрала г. Кондића. Од једном га је обузело узбуђење:
- Хвала суду, узвикнуо је пригушено.
- Живео суд, узвикнуо је одушевљено један од његових пријатела. такође виши официр у пензији.
Сви су прилазили и честитали генералу г. Кондићу који је узбуђен стискао руке које су му се пружале. Очи су му сијале.
-Тринаест година ја чекам, говорио је тихим гласом.
У његовом погледу огледао се сав понос ратника, који је цео свој живот спојио са својом службом у војсци, и коме су баш ту каријеру сломили, и ставили га под тешку, неосновану и неправедну оптужбу.
После 13 пуних година, за које се време са пензијом генерала по старом закону, мањом него што је данас пензија поручника, мучно, али увек борио да докаже невиност генерал г. Кондић добио је јуче пуну сатисфакцију коју му је суд могао дати. Новинарима, који су му честитали изјавио је:
- Разуме се да сам задовољан. Овакво сам решење свакако очекивао. Морам да приметим да је суд све учинио да целу ову ствар свестрано, савесно и до најмање ситнице испита. Задовољан сам и на ово сам пуних 13 година чекао. Сада морам у постељу да се бар четири дана одморим од ових напора.
Генерал г. Кондић, који је у последље време доста деликатног здравља, учинио је јуче један огроман напор. Пуних 5 часова трајала је његова завршна реч, на којој је свестрано и непристрасно, често пак и против себе расветлио до последњег детаља битку на Чеврнтији, и тај га је говор страховито заморио.
И у овом дугом низу година које су га одвојиле од тог страшног догађаја, који је био слом његове каријере, скоро слом његовог живота, он се увек сећао својнх војника и јуче их је помњао са уздахом:
- Јадници, моји храбри Тимочани, били су јунаци...
Јучершња одлука Војног Суда за Официре показала је колико је неправилна била осуда из 1914. године и колика је љага неправедно бачена на једног ратника о чијој се енергији и савести дотле само са поштовањем говорило. И за овиих пуних 13 година неправедног страдања једина би сатисфакција невино осуђеном генералу била вратити га у редове војске из којих је неправично избачен, после битке, која је била пораз, али која је у исто време била и његов успех и у којој је учинио више но што би ико други учинио да је у његов положај био доведен.  С. К.
Logged
JASON
Stručni saradnik - istorija
kapetan bojnog broda
*
Offline Offline

Gender: Male
Posts: 8 002



« Reply #41 on: January 20, 2023, 10:31:30 am »

Jeдна пресуда
Радничке Новине
Орган Српске социјалне демократије
Ниш, уторак 6. јануара 1915. године.

Пре кратког времена, Велики Војни Суд изрекао је коначну пресуду над генералом Кондићем, који је окривљен за погибију и пропаст 6.000 наших војника приликом преласка у Срем. Господин генерал осуђен је на годину дана затвора: једна осуда преко које се не може ћутке прећи.
Нећемо тим да кажемо да би желели да генерал Кондић буде за то испечен на ражњу или жив одеран. А слаба би нам сатисфакцнја била и то ако би он, место на једну годину, био осуђен и на двадесет година затвора. Несрећа се тиме не може поправити; и шест хиљада несрећних породица остају за навек у црно завијене.
Место да жудимо за осветом над лицима, ми бисмо много радије тражили лека у стварима. Место да кажњавамо генерале, ми бисмо много пре мењали војни систем. Катастрофа на Чеврнтији требала би само да нам служи као поука да судбину толиких хиљада људи и њихових породица не треба поверавати памети једног јединог човека, и да место овог милитарног система под којим су стотине хиљада и милиони само слепа оруђа у рукама свега неколицине људи треба завести такву једну организацију у којој код маса има више иницијативе и самоопредељивања а код команданата више слободе дискусије. Замењивање милатаризма милицијом: то би била једина логична и корисна пресуда за злочин код Чеврнтије.
Но, има још један моменат на који би требало скренути пажњу. Изричући овако малу казну над гералом Кондићем, казну која стоји у тако дречећој несразмери са величном кривице, судије су по свој прилици резоновале да, и ако формално одговоран као командант, генерал Кондић не може бити фактички одговоран за пропаст толиких пошто су катастрофу изазвали други небројени фактори који не могу стајати у руци једног јединог човека па ма колику власт он имао. И само би тај разлог дао објаснити овако благу пресуду и овако хришћанско држање војсуда.
Може бити да је и то тачно; само су у том случају господа официри нелогични. Нама се ових дана пробијају уши и у српској и у страној буржоаској штампи како треба захвалити генијалности наших војсковођа за последњу неочекивану и велику победу над Аустријанцима, као и за све раније. Е па онда, ако господа команданти имају право да се славе за успехе наше војске, онда они морају имати и дужност да одговарају и за све њене поразе. Ако су они ти који фабрикују сјајне победе, онда они морају бити и ти који су кривци за страшне катастрофе. Нелогично је то да се победе објашњавају генијалношћу и херојством команданата а порази глупошћу и кукавичлуком војника. И према томе, ако је оправдана овако блага осуда генерала Кондића за пораз на Чеврнтији, онда је истинита и наша тврдња да се за победу на Руднику, то ће рећи за спас Србије, има захвалити само оном пролетеру и пауперу коме су натакли униформу.
Logged
JASON
Stručni saradnik - istorija
kapetan bojnog broda
*
Offline Offline

Gender: Male
Posts: 8 002



« Reply #42 on: January 20, 2023, 10:55:27 am »

Епилог процеса генерала г. Владимира Кондића
Правда
Београд, 19. октобра 1928. године.

Пре годину дана одржан је у Суду за официре, на захтев самог генерала г. Владимира Кондића, претрес, на коме је расправљано питање: да ли је г. генерал одговоран за пораз наших трупа на Чеврнтији. Онда је јавносг са великим задовољством примила одлуку Суда, којом је генерал г. Кондић оглашен за некрива. Војни државни тужилац жалио се Великом Војном Суду, али се овај суд сложио са решењем Суда за официре. Сада је овај процес изашао и пред Касациони Суд, пошто се државни војни тужилац жалио и њему као највишој судској инстанцији. Касациони Суд такође је стао на гледнште да је генерал г. Кондић некрив и на тај начин овај процес је прошао кроз своју завршну фазу.

Logged
Pages:  1 2 [3]   Go Up
  Print  
 
Jump to:  

Powered by MySQL Powered by PHP Powered by SMF 1.1.19 | SMF © 2013, Simple Machines
Simple Audio Video Embedder

SMFAds for Free Forums
Valid XHTML 1.0! Valid CSS!
Page created in 0.032 seconds with 23 queries.