Sećanje na agresiju NATO pakta 1999. godine

[lovac]

Odlazak naših graničara sa položaja.

[ Attachment: You are not allowed to view attachments ]

Pa ovi uopste nisu uvojniceni!

Pa šta si očekivao posle više od dva meseca svakodnevnih borbi? Da budu strogo po PS, obrijani, našminkani, ?

Vidi se na njima da su profesionalni i u borbi prekaljeni borci! 

[kumbor]

 I osakaćene duše za ceo život, Ali drugačije nije moglo biti. Rat je strašna stvar, zar treba to obrazlagati?

[tihi]

Bio sam namerno sarkastican. To su prakticno deca ispod 20 godina, koji su baceni lavovima i uspeli su da nadmase ocekivanja. Dve decenije iza toga mislim da drzava Srbija nije ukazala neophodno postovanje i pomoc za te ljude. Pretpostavljam da veci deo njih ima razlicite probleme (PTSS npr.), ali da su nakon rata prosto ostavljeni sami sebi. Iako je dosta pripadnika VJ ucestvovalo u u odbrani od NATO agresije, ipak islim da su vojnici na granici sa Albanijom najgore prosli (bez zelje da umanjim neciji doprinos). Sva ta prica oko "uvojnicenosti" zakopcanih dugmica i slicnih gluposti padaju u vodu u ratnim dejstvima. Tako je uvek bilo i uvek ce biti.

[Milan (longtrip)]

Bio sam namerno sarkastican. To su prakticno deca ispod 20 godina, koji su baceni lavovima i uspeli su da nadmase ocekivanja. Dve decenije iza toga mislim da drzava Srbija nije ukazala neophodno postovanje i pomoc za te ljude. Pretpostavljam da veci deo njih ima razlicite probleme (PTSS npr.), ali da su nakon rata prosto ostavljeni sami sebi. Iako je dosta pripadnika VJ ucestvovalo u u odbrani od NATO agresije, ipak islim da su vojnici na granici sa Albanijom najgore prosli (bez zelje da umanjim neciji doprinos). Sva ta prica oko "uvojnicenosti" zakopcanih dugmica i slicnih gluposti padaju u vodu u ratnim dejstvima. Tako je uvek bilo i uvek ce biti.

Koji porivi i razlozi su te naveli da sarkazmom komentarišeš onu fotografiju? Ne razumem poentu tvog sarkazma i naknadnog komentara 

[MOTORISTA]

Uvek su veterani posle ratova ostavljani da se snalaze kako su znali i umeli sa svojim demonima iz prošlosti. Ljude je bilo sramota da se priča o tome jer su oni smatrani za nesalomive heroje.

[lovac]

Pretpostavljam da veci deo njih ima razlicite probleme (PTSS npr.), ali da su nakon rata prosto ostavljeni sami sebi.

Ubeđen sam da bukvalno svi pripadnici vojski koje su se borile u ratovima tokom devedesetih imaju različite probleme psihičke prirode.
Neki manje - neki više, ali svi ti ljudi koji bili uključeni u taj pakao (nebitno da li u prvim borbenim redovima ili u dubokoj pozadini), nose nešto u svojoj psihi. Mogu komotno reći: delimično su psihički osakaćeni.

I ja uvek postavljam pitanje: ZAŠTO?
 
Države (i CG i BiH, i SR i HR), bez obzira na ciljeve, za koje su se borili  - jesu ih ostavile same sebi. Zapravo, još gore: bacile su svoje borce niz padinu. Nemilosrdno, bez izvinjenja, bez nadoknade - i što je najgore, bez ostvarenih ciljeva za koje su se borili.

[tihi]

Uvek su veterani posle ratova ostavljani da se snalaze kako su znali i umeli sa svojim demonima iz prošlosti. Ljude je bilo sramota da se priča o tome jer su oni smatrani za nesalomive heroje.

Tacno, a onda dobijemo ljude neprilagodjene za zivot, socijalizaciju, porodicu, nasilja, samoubistva, ili prosto povlacenje u sebe i otudjivanje... To je posao drzave da kroz planski program pokusa da pomogne, i naravno da nece uspeti kod svakoga, ali svaki uspeh je zapravo spasen zivot i dobar rezultat.  Nekada kao sto kazez nisu postojali mehanizmi (sem npr crkve, tj vere) koji bi pomogli coveku da se nosi sa takvim strahotama, ali danas postoje prilicno kvalitetni programi za pomoc.

@ Milan
 Njihov izgled je donekle i odraz unutrasnjeg stanja, osecanja, i svega sto prati celu tu pricu. Mislis da nisu mogli da odvoje 10 minuta pred povlacenje (prekid vatre je vec bio na snazi) da se malo srede, zakopcaju "uvojnice"? Moje misljenje je da im nije bilo bitno, niti stalo da tako nesto urade.

[relja]

Meni ta fotografija više govori o praktičnosti i kvalitetu dizajna, materijala i proizvodnje njihove opreme i uniforme - sredstva namenjenih za teren i za ratovanje... kao i o onome ko je opremao vojsku.

A kako su se oni osećali u tom trenutku to jedino oni znaju.

[Boris P]

U trenutku snimanja fotografije verovatno su se osećali umorno i tupo.

To traje dok umor ne iščili i stomak se napuni.

Onda te malkice časte, kenjaju, savetuju...

Onda počne povratak u stvarnost, e tad si hadžija.

[tihi]

Kada pogledam sliku, niko ne nosi oprtace, a opasac ima samo jedan vojnik. To me je podsetilo koliko smo mrzeli oprtace, koliko su bili teski i smetali u svakodnevnim duznostima, i koliko su nam pilili mozak zbog istih. Neke stvari su izgleda univerzalne.

[Milan (longtrip)]

@ Milan
 Njihov izgled je donekle i odraz unutrasnjeg stanja, osecanja, i svega sto prati celu tu pricu. Mislis da nisu mogli da odvoje 10 minuta pred povlacenje (prekid vatre je vec bio na snazi) da se malo srede, zakopcaju "uvojnice"? Moje misljenje je da im nije bilo bitno, niti stalo da tako nesto urade.

Nemoj mi zameriti , ali te liberalne teoretske fore možda mogu poslužiti za panel diskusiju neke nvo organizacije  
Da si ikada proveo vreme na prvoj borbenoj liniji....mrtvoj straži u ratnim uslovima.....da vidiš ljude kojima kosa od stresa osedi za noć...itd. Ne bi ti palo na pamet da ih pitaš kako im je upasana košulja kada idu s`položaja da odmore par sati pa opet nazad...

Ovi ljudi nisu manekeni i zamolio bih te da ubuduće ne budeš sarkastičan na ovu temu !

[tihi]

Ovako. Pokusavam da budem kulturan pre svega prema starijima od sebe, i svakako ne zelim da omalovazavam sta su ti ljudi preziveli. Sam sarkazam nije bio upucen njima nego onima koji insistiraju na "uvojnicenosti" zakopcanom dugmetu i svim ostalim glupostima koje sluze za ispiranje mozgova mladih ljudi, i prosto nisam mislio (ali eto moram) da je neophodno to nekome da crtam. A imam pravo da napisem svoje misljenje o svemu koliko god se to nekom ne svidelo ukoliko postujem pravila foruma a strogo vodim racuna o tome, ne zato sto se plasim da cu biti banovan vec iz razloga sto ne zelim nikoga da vredjam. A vojsku znam dobro, proveo sam 7 godina u istoj, i znam koliko sam vremena proveo radeci glupe i beznacajne stvari, a koliko zaista bitnih npr obuke. Prosto, bitnije je da meki pojas bude okopan, trava podsisana, pikavci pokupljeni (iako nisam pusac) , a od obuke samo bazicna pesadijska obuka, i 3 meseca obuke na MB prve godine kada sam poceo da radim i to je kraj. Tu i tamo se ponekad ponovi obuka koju smo vec prosli.Jedno gadjanje sa MB u 6 godina. Kretanje u patroli NE. Urbana borba NE. Probijanje obruca NE. I sve ostalo sto je potrebno vojniku da prezivi u ratnim dejstvima NE. Cak sam i pokusavao da organizujem zdruzenu vezbu bataljona sa crvenim krstom gde bi zjedno izveli neku vezbu (plan je bio spasavanje i evakuacija povredjenih u rusevinama) koju je komanda glatko odbila. Samoinicijativa NE. Ali sam postao velemajstor dzogera i peruske (posto imam skoro 2 metra bio sam zaduzen za paucinu), i niko ne moze da me ubedi da je za jednog vojnika to bitnije od dobre obuke. I da ne idem u offtopic, da ponovim nikad nisam niti cu sada poceti da vredjam i omalovazavam bilo kog casnog i postenog vojnika. Ti momci na slici su redovni vojnici koji nisu imali izbora, i siguran sam poneli su se najbolje sto su mogli. Zavrsio sam sa ovom temom, uzivajte.

[MOTORISTA]

Тужбе оболелих против НАТО чланица чекају став државе
Аутор: Александра Петровић уторак, 19.02.2019.

Међународни тим адвоката тражиће да земље које су нас бомбардовале обезбеде лечење болесних грађана Србије у најбољим болницама или да солидарно изграде посебну клинику

У име грађана Србије оболелих од рака и у име чланова породица грађана који су од те болести умрли, тужбе против држава чланица НАТО-а подносиће међународни тимови правника, у случајевима када наши адвокати могу да процене, на основу медицинске документације и стручних вештачења, да је болест настала услед дејства радиоактивних честица осиромашеног уранијума или других токсичних материја које су се због бомбардовања нашле у ваздуху, води или храни.

Државна комисија за истраживање последица НАТО бомбардовања имаће важну улогу на путу до правде, који неће бити лак, јер подразумева прикупљање чврстих доказа, утврђивање одговорности чланица НАТО-а и правично обештећење, које треба да се састоји у лечењу оболелих и исплати новчане надокнаде, како за живе тако и за умрле.

– Пут до правде отвориле су нам пресуде италијанских судова, које су потврдиле узрочно-последичну везу између осиромашеног уранијума и малигних обољења италијанских војника који су боравили на Косову. Наше је да у сваком конкретном случају докажемо да постоји та веза, јер нагли скок оболелих од рака у Србији у првој декади 21. века не може да буде случајност – каже адвокат Срђан Алексић из Ниша.

Подсећамо, онколози тврде да је НАТО одговоран за 10.000 до 18.000 умрлих од канцера у Србији и за 15.000 до 30.000 новорегистрованих онколошких болесника у првих 10 година после бомбардовања. Питали смо на који начин грађани могу да се обрате адвокатима и да ли ће их то нешто коштати.

– Не треба ништа да плате, јер је рад адвоката и сарадника на овим случајевима бесплатан и волонтерски. Могу да дођу за сада у две адвокатске канцеларије у Србији. Једна је моја у Нишу, на адреси Синђелићев трг 4/11, а друга у центру Београда, у Улици Деспота Стефана број 38, стан три, где могу да се обрате адвокату Милици Петковић. На улазу у зграду стоји натпис: Удружење „Осиромашени уранијум” – објашњава адвокат Срђан Алексић.

Адвокати ће најпре проверити медицинску документацију и питати грађане да ли су боравили на Косову или на југу Србије, будући да је на том подручју пало највише ракета са осиромашеним уранијумом.

– Ако нису били на Косову или на југу Србије, онда морамо да утврдимо зашто сматрају да је њихова болест повезана са штетним материјама. На пример, људи из Панчева и околине удисали су опасна испарења услед бомбардовања „Петрохемије”, „Рафинерије” и „Азотаре”. После бомбардовања „Заставе” у Крагујевцу, грађани су на овом подручју били изложени утицају врло канцерогених једињења – наводи Алексић.

Следећи корак је медицинско вештачење. Србија има одличне стручњаке али нема одговарајућу нано-технологију која би могла да пружи све одговоре на основу биопсије ткива и присуства токсичних и радиоактивних елемената који су последица бомбардовања.

Када адвокати у Србији, у поступку који је бесплатан, прикупе доказе и направе нацрте тужби, адвокати у земљама чланицама НАТО-а могу да подносе тужбе пред судовима својих земаља?

– Кључни моменат у сваком појединачном случају биће утврђивање узрочно-последичне везе између изложености токсичним материјама и болести. Будући да у Србији не постоји једна медицинска установа која може да обави комплетна вештачења, стручњаци из државне комисије одлучиће где ће бити вештачени људи који могу да туже НАТО. Једно такво вештачење на Одељењу за нано-технологију Универзитетске клинике „Ла Сапијенца” у Риму, кошта 1.500 евра. То наши оболели грађани не могу и не треба да плаћају из свог џепа – наглашава адвокат.

Управо због сложености и значаја вештачења, адвокати ће сачекати званичан став државне комисије о свим питањима у вези са конкретним доказима.

– Ако бисмо поднели тужбе, а да не сачекамо став државе, угрозили бисмо јавни интерес, који је овде велики. Можемо да дођемо у опасност да нам сутра одбијају тужбе. Задатак нас адвоката је да у међувремену сачинимо правни тим. Имамо велику подршку бранилаца из Рима и Венеције, који већ имају искуства, јер се више од десет година баве случајевима италијанских војника и упућени су у детаље. Имамо помоћ и Међународне асоцијације руских адвоката, који живе и раде свуда у свету, у САД и у земљама ЕУ, затим адвоката из Мађарске, Шведске, Немачке, Швајцарске, Енглеске... Направићемо стратегију и о томе ћемо обавестити јавност – каже Алексић.

Када адвокати у Србији прикупе доказе и направе нацрте тужби, адвокати у земљама чланицама НАТО-а могу да подносе тужбе пред судовима својих земаља. Међутим, има и другачијих идеја о надлежности судова у овим случајевима.

– Постоји и предлог да се формира нови „ад хок” суд, састављен од судија из трећих земаља, које нису чланице НАТО-а, као што су Индија, Кина, земље Латинске Америке, Русија и Белорусија. Има и трећа варијанта – да се тужбе подносе пред нашим домаћим судовима, али ту вреба опасност да нам оспоре легитимитет – објашњава Срђан Алексић.

У тужбама ће бити истакнута три захтева, а први и најважнији је – лечење оболелих, на шта би државе чланице НАТО-а биле обавезане пресудом.

– Тражићемо да тужене државе лече наше грађане од малигних болести у њиховим најбољим здравственим установама. Предложићемо чак да тужене државе солидарно изграде посебну клинику, са свом потребном опремом, наравно бесплатно. На другом месту биће захтев за новчано обештећење оболелих и чланова породица наших грађана који су умрли услед болести изазваних бомбардовањем – каже адвокат Алексић.

Трећи захтев је такође од изузетног значаја за Србију и њене грађане, а то је еколошки захтев – чишћење животне средине од токсичних материја које су и даље присутне, две деценије после бомбардовања, у земљи, води и ваздуху.

– Захтеваћемо да стручњаци НАТО-а спроведу чишћење југа Србије од заосталих граната са осиромашеним уранијумом, које су укопане неколико метара у земљу и загађују нам подземне воде. Они имају бољу технику да очисте тај терен, на коме и даље живе људи. Заштита животне средине је на првом месту у Европи и свету а нама је и даље угрожена, њиховом кривицом – закључује Алексић.

Izvor: www.politika.rs

[kumbor]

Ракете са осиромашеним уранијумом? Негде сам чуо да су Томахавци и поједине вођене бомбе имале плочице од ДУ на кормилима ради прецизног балансирања кормила. Осим овога - једина права муниција са ДУ била су пробојна зрна топа GAU-7 30mm са А-10. To je bilo opasno zbog raspršivanja DU jezgra pri udaru ogromnom brzinom. ДУ због огромне специфичне тежине продире у земљу, камен, воду, тоне загађујући на неки начин слично живи!

Најтеже је доказати узрочно-последичну везу између боравка у зони дејства 1999. и обољевања. НАТО изричито и упорно пориче такву могућност. Доказивање ће бити тешко, мучно, а често и немогуће. То се у праву зове "ђаволско доказивање" - probatio diabolica. Сем тога, адвокати ће имати огромне трошкове у току поступка, ко би то и како платио!? Да адвокати то раде бесплатно - волонтерски, то је смешно! НАТО ће предузети све што може да таква истраживања спречи! Ако се жели било какав успех, држава Србија мора направити план,издвојити средства за поступке. Чисто сумњам да ће то учинити.

[dark-bullet]

Kada pogledam sliku, niko ne nosi oprtace, a opasac ima samo jedan vojnik. To me je podsetilo koliko smo mrzeli oprtace, koliko su bili teski i smetali u svakodnevnim duznostima, i koliko su nam pilili mozak zbog istih. Neke stvari su izgleda univerzalne.

Razlika između vojnika i ratnika je da je prvi lep, a drugi je živ.