Sećanje na agresiju NATO pakta 1999. godine

[Brok]

Biće nešto nalik "Koraćevoj komisiji".

[dzumba]

Кораћева комисија је написала и објавила извештај. То што се баш није допао многима, посебно по медијима, је друго питање.

[MOTORISTA]

Britanski padobranci na KiM.

[ Attachment: You are not allowed to view attachments ]

[ Attachment: You are not allowed to view attachments ]

[ Attachment: You are not allowed to view attachments ]

Ruski padobranci na aerodromu Slatina.

[ Attachment: You are not allowed to view attachments ]

[ Attachment: You are not allowed to view attachments ]

[ Attachment: You are not allowed to view attachments ]

[ Attachment: You are not allowed to view attachments ]

[ Attachment: You are not allowed to view attachments ]

[ Attachment: You are not allowed to view attachments ]

[attachment=10]

[MOTORISTA]

Povlačenje naših snaga.

[ Attachment: You are not allowed to view attachments ]

Hvala još jednom Marti Misteriji sa Tvitera na ovim fotkama.

[Jester]

Selo Bukoš, Utorak 23.02.1999.
izvor : gettyimages

[MOTORISTA]

Italijanski advokat: Braniću pred sudom srpske žrtve NATO bombardovanja, dokazaćemo da žitelji Srbije umiru od raka zbog agresije iz 1999. godine
Milica OSTOJIĆ   17. novembar 2019.

Anđelo Fjore Tartalja najavljuje pravnu pomoć našim građanima. U pravosudnu bitku krećem zajedno sa kolegom Srđanom Aleksićem

NAŠLI smo savršen sporazum, profesionalni i prijateljski, i moj kolega iz Srbije i ja odlučili smo da se zajednički suočimo sa tragičnom realnošću da i posle 20 godina od agresije NATO na vašu zemlju, broj ljudi koji umire od posledica bombardovanja projektilima sa osiromašenim uranijumom, neprekidno raste. Zato ćemo advokat Srđan Aleksić i ja zajedno voditi bitke pred pravosudnim organima i dokazivati istinu o pogubnom uticaju NATO bombardovanja na građane Srbije.

Ovako, u ekskluzivnom razgovoru za "Novosti", italijanski advokat Anđelo Fjore Tartalja, prvi put obelodanjuje našoj javnosti odluku o početku saradnje sa kolegom advokatom iz Niša. Aleksić je svoju bitku započeo još 2008. godine kao zastupnik ratnih vojnih veterana, a potom i sakupljanjem dokaznog materijala i medicinske dokumentacije o žrtvama i obolelima iz bombardovanja 1999. godine. Potom, Aleksić je uputio predstavku kancelariji Visokog komesarijata za ljudska prava pri UN, za 211 osoba obolelih od raznih vrsta kancera, ili članova porodica preminulih žrtava od osiromašenog uranijuma, sa nadom da će nezavisni istražitelj UN u Ženevi koji ima ovlašćenje da ispita prijavljene slučajeve o tome obavestiti SB UN.

- Imamo istu sudbinu, ovde u Italiji su oboleli ili preminuli italijanski vojnici koji su bili u misiji na Kosovu ili u BiH, a građani Srbije su bombardovani i u mnogim područjima umiru od posledica tog čina - ističe Tartalja. - Učestvovao sam na međunarodnom simpozijumu u Nišu, kojeg je organizovao advokat Aleksić, gde se razgovaralo o tome, bili su prisutni eminentni pravni i drugi stručnjaci. Potom smo nas dvojica ostvarili susrete kao kolege i profesionalci i dogovorili smo se da krenemo zajedno u dokazivanje istine. Tartalja kaže kako je uveren da je ovaj sporazum zasnovan na istinskoj volji da izdrže u tom dugotrajnom i teškom procesu koji ih očekuje:

- Znam to iz iskustva, jer u Italiji vodim bitku za istinu o žrtvama osiromašenog uranijuma već 20 godina, imam 138 izvršnih presuda na raznim nivoima i u različitim pravosudnim organima. Nažalost, do sada je broj preminulih 370, a obolelih sa dokazanim uzročnicima oko 8.000. Na konstataciju da je to, izvesno, više nego dovoljno iskustvo za pravosudnu bitku radi obeštećenja obolelih i materijalnog obezbeđenja porodica preminulih, Tartalja kaže:

- Morao sam tokom ovih godina da detaljno i mnogo izučavam sveukupnu građu, da bih došao do svih pobeda na sudu. Jedini sam u Italiji napisao knjigu o uzrocima obolevanja kod vojnika u misijama ("Uzročna veza") i to je moje stečeno znanje. I veoma je bitno da smo advokat Aleksić i ja, a kojeg smatram izuzetnim profesionalcem, čovekom visokog kredibiliteta i sada već prijateljem, istomišljenici. Bićemo ujedinjeni u izradi strategije i sučeljavanju sa bitkom koju ćemo voditi radi istine i pravde za građane Srbije. Naš sagovornik ističe da će javnost u Srbiji biti obaveštena o vremenu i načinu o onome što su Aleksić i on započeli i što će preduzimati u tužbama i procesima koje će voditi zajedno. Zasada, kaže Tartalja, može da potvrdi da je strategija usaglašena. Mnoge Tartaljine kolege mišljenja su da se svetsko pravosuđe nije do sada susretalo sa ovakvom specifičnom borbom za žrtve osiromašenog uranijuma, a on sam na to kaže:

- I to je moja prednost koju hoću da iskoristim u pravosudnoj bici u kojoj sam odlučio da stanem u odbranu građana Srbije.

Izvor: www.novosti.rs

[MOTORISTA]

Нећемо одустати од истраживања последица НАТО агресије
Аутор: Јелена Попадић   понедељак, 10.02.2020.

Још није разрешена судбина стручњака из Међуресорног координационог тела, али да су сви мотивисани да раде, „можда чак више него пре”

Парафирањем споразума о формирању Заједничког тела за утврђивање последица НАТО бомбардовања, у јуну 2018. године, држава је послала поруку да јој је важно да истина о последицама НАТО агресије изађе на видело. И то је било све. Готово две године након што су четири министра (просвете, здравља, екологије и одбране) потписала документ о оснивању овог тела, формално-правно оно и даље не постоји. Планирано је да у његовом склопу заједнички делују стручно Међуресорно координационо тело, Савет, Национална мрежна лабораторија и Управни одбор. Споразум мора да одобри Влада Србије, али на досадашњим седницама ова тачка још није стигла на дневни ред.

На ову чињеницу упозорила је професор др Даница Грујичић, в. д. директора Института за онкологију, која уједно и један од иницијатора формирања Међуресорног координационог тела. Грујичићева је за „Политику” потврдила да статус ове групе стручњака још није решен, упркос њиховим многобројним апелима. „Споразум о конституисању потписала су четири министарства и група стручњака с друге стране. Министарство заштите животне средине је одређено као одговорно за цео пројекат. Међутим, након потписивања документа о оснивању, он није изнет пред Владу, иако је неопходно усвајање закључка о формирању координационог тела. Тако је нама из иницијативне групе објашњено”, каже др Грујичић, додајући да је превише времена прошло да би веровала да је реч о случајном пропусту и незнању.

Навела је да ће окупљени стручњаци наставити да врше притисак како би коначно ова одлука била и усвојена. Наша саговорница каже да су сви они и даље спремни да се прихвате овог посла, иако се, из бирократских разлога, нису померили с мртве тачке. „Ово није пројекат који ће се радити једно лето, ово је посао који ће се дуго и темељно радити. Сви смо спремни за њега, можда више него и пре. Најважније је што се овој иницијативи из године у годину придружује све већи број научника. Никада нећемо одустати од инсистирања на томе да се спроведе детаљно, научно испитивање последица НАТО агресије”, нагласила је наша саговорница и додала је да не зна ко кочи рад Међуресорног координационог тела.

„Да ли постоје притисци ван граница наше државе, на то питање немам одговор, јер једноставно не знам, могу само да нагађам”, прокоментарисала је. Иначе, др Грујичић је, заједно с професором др Слободаном Чикарићем, основала иницијативни одбор који је предложио формирање овог координационог тела. Председник иницијативног одбора је проф. др Александар Јововић с Машинског факултета, а чланови су, између осталих, др Зорка Вукмировић и генерал Слободан Петковић, некадашњи помоћник министра одбране. Значајну подршку им је пружио и Одбор за животну средину САНУ.

Међуресорно координационо тело замишљено је као стручно тело које би искључиво с научне стране требало да испита последице НАТО агресије и да те податке представи јавности, без утицаја политике. Међутим, јавно објављивање резултата истраживања овог тела било је још један камен спотицања. Прошлог лета, неколико чланова, укључујући и др Грујичић, одбили су да потпишу изјаву о строгој тајности података. Наша саговорница каже да апсолутно стоји иза те одлуке, али да не верује да је та изјава камен спотицања, тачније разлог због којег се одуговлачи с овим послом.

„Која је сврха да урадимо испитивања која ће можда неко под притиском НАТО-а да прогласи као тајну и да никад не можемо да их користимо. Циљ је да упознамо свет са свим последицама НАТО агресије, кроз научне конференције, анализе, докторате... Наравно да постоје подаци који представљају државну тајну и да би откривање таквих података представљало опасност по безбедност државе. Наравно да нико од нас није спреман да објављује ту врсту информација”, казала је Грујичићева. Ремедијација, односно еколошки опоравак делова земље, како је појаснила, најважнији је циљ иницијативе за формирање Међуресорног координационог тела.

Једини мотиви којим се руководе су брига о здрављу грађана и остављање здраве земље нашим потомцима. „Баш због тога сваки податак који се односи на здравље грађана мора бити јаван и објављен целом свету. Не можемо дозволити да се ово испитивање претвори у тајна испитивања без резултата. С друге стране, није нам јасно ко ће одлучивати о подацима који би морали остати тајни зарад безбедности земље”, наглашава она.

Наша саговорница каже да је разговорима с представницима сва четири ресорна министра добила уверавање да су спремни да се максимално посвете испитивању последица бомбардовања и да ће уступити све ресурсе и податке којима држава располаже. Али ништа од овога не може бити спроведено док Влада не усвоји закључак о њиховом оснивању.

„Изнели смо неколико предлога покушавајући да сведемо број људи који непосредно руководе целим пројектом на минимум, међутим, те предлоге подржало је само Министарство здравља, а остали се нису оглашавали”, казала је Грујичићева. Појаснила је да су чланови иницијативе за формирање Међуресорног координационог тела већ развили методологију и начин на који тело треба да ради. Наглашава и да ће бити неопходно ангажовати велики број стручњака из различитих области, а посебно младих људи, докторанада. Ипак, тренутно најважнији задатак чланова ове групе, како каже Грујичићева, јесте да се изборе с притисцима који спречавају њихов рад.

Ускоро извештај скупштинске комисије

Само неколико недеља пре него што су министри парафирали одлуку о формирању координационог тела за испитивање последица НАТО бомбардовања, у мају 2018. именована је скупштинска Комисија за испитивање последица НАТО бомбардовања чији је председник Дарко Лакетић. Комисија је направљена по узору на парламентарну комисију у Италији која је испитивала узроке појаве малигних болести код италијанских војника који су током бомбардовања боравили на КиМ. Лакетић је више пута јавно говорио о резултатима рада Комисије, а пре око годину дана упозорио је да постоји тенденција раста малигних болести код деце узраста од пет до девет година, а која су рођена после 1999. године.

Чланови комисије разменили су искуства с члановима поменуте италијанске комисије, прикупљали су податке о броју оболелих од рака, обишли су два села крај Врања која су гађана осиромашеним уранијумом... Утврђено је да је преминула половина од четрдесетак радника комуналног предузећа који су чистили бомбардовани терен на Пљачковици. Већина је умрла од малигних болести. Разговарано је и са становницима села Братоселце које има 300 становника, а у том тренутку је код троје регистрован тумор на мозгу. Др Дарко Лакетић најавио је за „Политику” да ће ова комисија ускоро да објави свој први извештај у којем ће посланике, али и јавност, детаљно известити о резултатима рада.

Даница Грујичић је прокоментарисала за наш лист да је добро да се у Народној скупштини говори о овој теми, али да сви посланици и политичари морају да говоре само и искључиво о подацима и информацијама које су изнели стручњаци на основу научних доказа. То је, како поручује, једини начин да се избегну политизација и манипулација.

Izvor: www.politika.rs

[lovac]

Даница Грујичић је прокоментарисала за наш лист да је добро да се у Народној скупштини говори о овој теми, али да сви посланици и политичари морају да говоре само и искључиво о подацима и информацијама које су изнели стручњаци на основу научних доказа. То је, како поручује, једини начин да се избегну политизација и манипулација.

Tako struka govori!
Na žalost, oni kojima je to upućeno ne mogu da shvate značenje tih reči, nemaju kapaciteta za to....  :'(

[treci puk]

U jeku borbe protiv virusa, ne treba zaboraviti i borbu koja se vodila pre 21 godinu...


И 1999. је непријатељ био невидљив

Хиљаде људи страдало је под бомбама и у сукобима на Космету. – Отпор у првим данима рата подигао морал

Аутор: Милан Галовић уторак, 24.03.2020. у 20:00


Прошла је 21 година откако су се 24. марта 1999. године, нешто пре 20 часова, у многим градовима Србије и Црне Горе огласиле сирене за ваздушну опасност. Био је то почетак агресије НАТО-а која ће трајати 78 дана, за многе је то био рат против невидљивог противника јер је авијација алијансе нападала се великих висина изводећи најснажније ударе ноћу.

Двадесет једну годину касније, годишњицу овог историјског догађаја обележавамо у рату против такође невидљивог непријатеља. Није проглашено ратно, али јесте ванредно стање, а агресор је вирус корона, чији би се званични назив ковид 19 лако могао уклопити у војну терминологију. Не гине се од бомби као у агресији НАТО-а, али су животи многих грађана угрожени. Није потребна војна, али јесте грађанска мобилизација да би се овај непријатељ поразио. Уз здравствене раднике, као и 1999. године, значајну улогу имају полиција и војска.

Агресија НАТО-а није имала последице само по грађане СР Југославије, био је то догађај који је променио свет. Многи се слажу да су Русија и Кина тада схватиле шта би их могло снаћи – случајно или не баш од тог периода ове две државе су почеле повратак на светску сцену као велике силе са снажним армијама.

У време агресије НАТО-а, у бомбардовању и жестоким сукобима на Косову, погинуле су хиљаде људи, страдало је много цивила. Пописани су погинули војници и полицајци, њих око хиљаду изгубило је живот у борбама против ОВК 1998. и 1999. године, као и током напада авијације НАТО-а. Недавно је још једном најављено и пописивање цивилних жртава.

А до тог рата дошло је због ескалације сукоба на Косову и Метохији. Албански сепаратизам постоји откако је тај простор враћен у окриље Србије, односно Југославије. Недуго по окончању рата у БиХ и Хрватској, у јужној покрајини појавила се ОВК, која је од почетка користила терористичке методе, бомбашке нападе. Затим се прешло на заседе за полицајце и и убиства државних чиновника.

Насиље је ескалирало почетком 1998. године, годину дана пре агресије НАТО-а, и од тада то практично постају ратни окршаји. У лето те године ОВК је разбијена, на Космет долазе међународни посматрачи, „верификатори”, међу којима је било много оних који су практично радили за ОВК и НАТО који је већ планирао интервенцију коју су још назвали „хуманитарном”. Они који целом свету држе лекције о демократији и правди извршили су тешко кршење међународног права подржавши и тиме распламсавши сепаратистичку побуну у једној земљи.

Окршај у селу Рачак био је, практично, окидач за покретање агресије НАТО-а коју је алијанса назвала операција „Савезничка снага”.

Уследили су преговори у Рамбујеу, постављени тако да СР Југославија не може да пристане на понуђене услове. Тада је рат био неизбежан.

Први удар алијансе био је усмерен на РВ и ПВО Војске Југославије. Тај вид војске требало је уништити за три дана, али то се није десило ни до краја рата. Одлучност, храброст и инвентивност пилота, ракеташа и других у првим сатима и данима рата подигла је морал војсци и народу. Штавише, већ четврте ратне ноћи оборен је „невидљиви” Ф-117А, понос САД, што је био и остао јединствен војни успех.

Истовремено, Трећа армија, а посебно Приштински корпус, разбили су снаге ОВК на Космету.

НАТО је бомбардовао инфраструктуру, уништени су многи мостови, а због наводних грешака страдали су становници многих градова. Из команде алијансе ови изгубљени животи хладнокрвно су названи „колатералном штетом”.

Средином априла почела је епска битка на Кошарама. Војска Југославије, на за одбрану неодговарајућем терену, у почетку и бројчано надјачана, успела је да одбрани границу на подручју поменуте карауле.

Док тамо трају огорчене борбе, настављају се ваздушни удари по целој Србији. Међу страдалим цивилима су и запослени РТС-а, што је био ратни злочин без преседана. Страдају Алексинац, Варварин, Ниш... Ракете погађају путничке возове и аутобусе. Напада се електронергетски систем, али је ипак оспособљен. Бомбардована је и амбасада Кине у Београду, што изазива бес у најмногољуднијој земљи света.

Док рат букти, покрећу се преговори, уз посредовање Мартија Ахтисарија из Финске и Виктора Черномирдина из Русије. Истовремено, НАТО у мају покреће покушај копненог продора, почиње битка за Паштрик. Захваљујући херојском отпору Војске Југославије, и ова офанзива пропада.

Првих дана јуна, паралелно са преговорима, ваздушни удари се интензивирају. На крају, усваја се мировни план чија је основа Резолуција СБ УН 1244. Претходно је потписан Војнотехнички споразум којим је регулисано повлачање ВЈ и МУП-а Србије из покрајине и улазак снага Кфора, предвођених НАТО-ом. Последња бомба пала је 10. јуна.

Одмах по окончању бомбардовања, руски војници, који су били део мировних снага у БиХ, изводе легендарни марш на аеродром у Приштини, заузевши га пре доласка јединица НАТО-а. Овај догађај најавио је успон једне нове Русије, а по њему је, у уметничкој верзији наравно, снимљен филм „Балканска међа”.

Крај рата није означио крај страдања Срба на Космету, њих око 200.000 је протерано, а многи су тог лета настрадали као жртве етнички мотивисаног насиља. Уследио је и погром 17. марта 2004. године.

Ипак, двадесет једну годину после НАТО агресије Резолуција 1244 и Војнотехнички споразум су, у сасвим другачијем свету него што је био 1999. године, и даље на снази. И најављеном дијалогу Београда и Приштине, само привремено потиснутог у други план због пандемије вируса корона, требало би и да буду основа за изградњу трајног мира на том подручју.

[Boro Prodanic]

Nikada se ne sme zaboraviti ništa što se dogodilo, ni mostovi, rafinerije, elektroenergetski sistem, fabrike, a posebno ljudske žrtve.

Mala Milica iz Batajnice je moja prva asocijacija kad god se pomene NATO. Danas bi imala 24 godine, studirala ili možda već bila udata, ali počinila je veliki zločin - sedela na svojoj noši u svom kupatilu. Jadnica mala, sa tri godine nije znala da je za Veslija Klarka i njegove hrabre pilote i to zločin.

Mostove i sve porušeno izgradili smo ili ćemo izgraditi, ali klupa u školi koja je čekala Milicu ostaće zauvek prazna.

[JASON]

Бројни светски државници, званичници НАТО алијансе и тадашње утицајне личности подржале су бомбардовање СРЈ. Ово су неке од најпозантијих изјава:

- Требало би да бомбардујете Србе - папа Јован Павле Други.
- Срби су народ без закона и без вере. То је народ разбојника и терориста - Жак Ширак.
- Молим се да се ватра небеска обруши на Србе - О. Пјер, познати француски свештеник – хуманитарац.
- Што се Срба тиче… То је данас један болестан народ - генерал Жак Кот.
- Срби нису нарочито паметни… Српска деца се више неће смејати - Лоренс Инглбергер, бивши државни секретар САД.
- Срби тргују људским органима својих жртава како би обезбедили новац за свој рат… Требало би да ђаволски бомбардујемо Београд - Пол Џексон, уредник листа 'Калгари сан'.
- Србе треба бацити на колена - Клаус Кинкел, немачки министар иностраних послова.
- Срби су злочиначки дупеглавци - Ричард Холбрук
- Срби су дводимензионалан народ са тежњом ка простаклуку… Животиње користе своје ресурсе знатно сређеније него ови наопаки створови, чија припадност људској раси је у великом закашњењу - Сер Питер Јустинов.
- Нека се Срби подаве у сопственом смраду - Хелмут Кол, немачки канцелар.
- Рат против Срба није више само војни сукоб. То је битка између добра и зла, између цивилизације и варварства -Тони Блер, британски премијер.
- НАТО - србоистребљивач (ДЕСЕРБИЗАТОР) - антисрпска реклама за спреј који уништава гамад. Канал + француске ТВ.
- Србе треба спокојно бомбардовати, јер ће све брзо заборавити - Џејмс Шеј, портпарол НАТО.
- Прошле недеље имали смо деветоро убијених Срба, ове недеље – осморо. То је јасан напредак - Бернар Кушнер, Шеф цивилне мисије УН на Косову и Метохији.

Извор: Еспресо.рс

[Boro Prodanic]

Ako imalo savesti imaju (što je veliko pitanje) siguran sam da se mnogi od njih danas stide svojih izjava. Ali, oni se toga više ne sećaju, oni se sećaju samo svog humanitarnog doprinosa svetskom miru.

[lovac]

Takve izjave normalni, zdravorazumni, inteligentni ljudi ne daju, pošto sav normalan ljudski svet stoji iza svojih izjava, koje su uvek negde utemeljene.

Ovo gore rečeno su neutemeljene budalaštine, koje rečito govore o tome kakve su ih ljudske kreature iskazale.

[Boris P]

Ovo je samo malecki deo izjava.

Neki gore pomenuti su već istrulili, neki još govore, bez stida.

[Boro Prodanic]

Ovo je samo malecki deo izjava.

Neki gore pomenuti su već istrulili, neki još govore, bez stida.

A i na javnoj sceni Srbije i Crne Gore još ima aktivnih ljudi koji se ne mogu baš ponositi onim što su tada govorili i radili.

Samo da podsetim da je Milo Đukanović od agresora nedavno dobio javnu pohvalu za svoj rad tokom agresije. Očekujem da mu daju i neko visoko NATO odlikovanje.