Sećanje na agresiju NATO pakta 1999. godine

[MOTORISTA]

Pre 22 godine NATO bombardovao most na Velikoj Moravi pri čemu je poginulo 10 meštana
S. B. 30. 05. 2021.

NAJTRAGIČNIJI dan u istoriji Varvarina dogodio se pre tačno 22 godine: avioni NATO bombardovali su most na Velikoj Moravi, poginulo je 10, a povređeno 30 civila.

Sveta liturgija služila se jutros, kao i pre 22 godine, u Crkvi Uspenja Presvete Bogorodice, a pomen žrtvama kod spomen-obeležja pored mosta-tačno u podne. Učenica  generacije Anđela Krkic spustila je venac sa mosta u reku.

Most je tog 30.maja, 1999. godine pogođen u dva navrata i to u danu kada je Varvarin proslavljao Svetu Trojicu i kada je u blizini mosta udaljenog samo 200 metara od pijace i oko 120 od crkve, bilo više od 1.000 ljudi. Na mostu su stradali talentovana učenica Matematičke gimnazije u Beogradu Sanja Milenković(15), sveštenik Milivoje Ćirić(66), Milan Savić (24), Vojkan Stanković (31), Zoran Marinković (33), Ratobor Simonović (38), Ružica Simonović (55), Stojan Ristić (56), Tola Apostolović (74), Dragoslav Terzić (68).

Izvor: www.novosti.rs

[MOTORISTA]

NATO 1999, osiromašeni uranijum i odšteta
IZVOR: TANJUG UTORAK, 8.06.2021.

Advokat Anđelo Fjore Tartalja smatra da će obolelima od raka u Srbiji, kao posledice NATO bombardovanja 1999. biti dosuđena odšteta ako se dokaže krivica NATO.

"Ako bismo dokazali krivicu NATO (pred sudom) za obolevanje ljudi, to bi omogućilo da se obolelima dosudi odšteta", rekao je italijanski pravnik. On je, zajedno sa advokatskom kancelarijom "Aleksić" iz Niša, pokrenuo pred Višim sudom u Beogradu spor po prvoj tužbi protiv NATO u ime obolelih od kancera, kao posledice bombardovanja naše zemlje osiromašenim uranijumom 1999. godine. Upitan da li će NATO biti spreman da odštetu isplati po presudi srpskog suda, Tartalja ističe da ga ne zanima da li će oni to prihvatiti ili neće.

"Ukoliko postoji obavezujuća presuda, svakako postoji način da oni to isplate i ispune svoju obavezu", decidirano tvrdi italijanski advokat za Tanjug, koji je u istim predmetima u Italiji uspeo da dobije 181 pravnosnažnu presudu u korist svojih klijenata - italijanskih vojnika koji oboleli od kancera, jer su bili raspoređeni u mirovnoj misiji na KIM. U Italiji on je u ime vojnika tužio Ministarstvo odbrane Italije, jer tužbe nisu mogle da budu usmerene protiv NATO, jer nije bombadovao teritoriju te zemlje, već tzv. Kosova, BiH i Srbije.

"Ova dva slučaja povezuje mogućnost da se uspostavi uzročno-posledični odnos usled upotrebe osiromašenog uranijuma i oboljevanja od malignih bolesti", istakao je Tartalja i napomenuo da je mnogo lakše dokazati uzročno-posledični odnos upotrebe osiromašenog uranijuma i oboljevanja ljudi na teritoriji Kosova i Srbije. U prvom slučaju bili su italijanski vojnici koji su proveli na Kosovu po četiri ili šest meseci u mirovnoj misiji, a u ovom slučaju je mnogo lakše dokazati uzročno-posledičnu vezu kada je reč o srpskom stanovništvu i stanovništvu koje je bilo prisutno tamo tokom samog bombardovanja, kaže Tartalja. On je prošle godine upisan u Advokatsku komoru Niš, kako bi mogao da zastupa tužbe naših građana pred srpskim sudovima i u sudnici. Advokat Srđan Aleksić navodi da je prva tužba protiv NATO, od preko 500 strana, podneta parničnom odeljenju Višeg sudu u Beogradu 20. januara, prevedena na srpski i u martu dostavljena sudu.

"Sud je tužbu dostavio NATO sa sedištem u Briselu i dao mu nalog da se u roku od 30 dana od prijema tužbe izjasni o njenim navodima, a ako to ne uradi, trpeće posledice našeg Zakona o parničnom postupku, prema kojem sud može da donese presudu zbog izostanka tužene strane (u korist tužioca)", rekao je Aleksić Tanjugu. On očekuje da odgovor od NATO stigne do septembra, jer slede letnje pauze u radu sudova. U tom odgovoru će se otkriti stav Alijanse - da li prihvata tužbu, da li će da izjavi odgovor ili ospori tužbeni zahtev ili će je ignorisati.

"Nadam se da će se uključiti u postupak, jer su dokazi jasni i nedvosmisleni da je moj klijent, kao vojni oficir bio i na Kosovu i Metohiji i u kopnenoj zoni bezbednosti - 210 dana, posle čega je nakon više godina dobio kancer mekih tkiva i u teškoj je situaciji", rekao je niški advokat.

Nedvosmisleno dokazano

Istakao je da je nedvosmisleno dokazano da taj kancer izaziva radijacija od osiromašenog uranijuma, a što je već pokazao i advokat Tartalja zastupajući tužbe italijanskih vojnika koji su oboleli iz istog razloga, jer su udisali teške metale osiromašenog uranijuma.

"Smatram da onaj ko je izazvao štetu mora da je nadoknadi, kao i da očisti teritoriju od osiromašenog uranijuma, ako još postoji", naglasio je Aleksić.

Iako je najavljeno podnošenje više takozvanih pilot-tužbi i pred sudovima u Vranju, Nišu, Kragujevcu i Novom Sadu, sa tim se zastalo, jer su sudske takse za tužbe previsoke i u prvom slučaju je taksa iznosila 75.000 dinara. Kancelarija Aleksić je ranije najavila da će tražiti da se njeni klijenti oslobode plaćanja sudskih taksa u tim postupcima, jer su oboleli od najteže bolesti. Italijanski sudovi upravo su tako postupali i oslobodili svoje vojnike sudskih taksa.

Tužbenim zahtevom u svim ovim tužbama tražiće se odšteta od oko 100.000 evra zbog oboljevanja od kancera usled trovanja osiromašenim uranijumom konkretnih klijenata, a to su mahom vojnici, policajci ili vojni rezervisti, koji su bili 1999. godine na Kosovu i Metohiji ili jugu Srbije. Pred sudovima u Srbiji, uz pomoć italijanske sudske prakse i veštačenjima u predmetima u kojima je postupao italijanski advokat, ali i drugim dokazima, Aleksić i Tartalja će pokušati da pokažu postojanje uzročno-posledične veze između trovanja osiromašenim uranijumom i oboljevanja od raka srpskih vojnika i policajaca. Aleksić smatra da su njegovi klijenti bili u identičnoj situaciji kao italijanski vojnici koji su dobili oštete pred sudovima svoje zemlje.

Kancelariji se, prema njegovim rečima, do sada obratilo oko 2.000 klijenata i svi su dostavili medicinsku dokumentaciju koju proverava tim veštaka. Tužbe će biti podnete u ime onih koji imaju adekvatnu medicinsku dokumentaciju, koja pokazuje da je njihovo maligno oboljenje posledica dejstva osiromašenog uranijuma. Sudu će uz tužbe biti priloženi i pisani dokazi, koje su domaći organi ranije prikupili u našoj državi za postupke vođene protiv čelnika NATO-a i čelnika država koje su učestvovale u bombardovanju. To su pre svega dokazi izvedeni u postupcima vođenim 2000. godine u Okružnom sudu u Beogradu i pred Međunarodnim sudom pravde u Hagu 2004. godine, zatim italijanske presude u slučaju obolevanja njihovih vojnika koji su bili raspoređeni u mirovnim misijama u bivšoj Jugosalviji, sudska praksa domaćih sudova, veštačenja i medicinska dokumentacija.

Za sada je planirano podnošenje takozvanih pilot-tužbi, što podrazumeva pokretanje ograničenog broja postupaka, radi ujednačavanja sudske prakse na teritoriji cele države. Italijanskim vojnicima odštete, između 700.000 do milion evra po osobi, isplatilo je Ministarstvo odbrane Italije, jer ih je ono poslalo na Kosovo i Metohiju i u Bosnu i Hercegovinu, gde su oboleli od kancera.

Izvor: www.b92.net

[MOTORISTA]

22 godine Kumanovskog sporazuma: "Slomili smo ih. I sada treba da se povučemo"
IZVOR: B92, PRVA SREDA, 9.06.2021.

Kumanovski sporazum 9. juna 1999. godine označio je kraj NATO bombardovanja SR Jugoslavije.

Dokument su potpisali general Vojske Jugoslavije Svetozar Marjanović, policijski general Obrad Stevanović i britanski general Majkl Džekson. General Božidar Delić govorio je Jutarnjem programu TV Prva povodom godišnjica potpisivanja sporazuma.

"Dok se govorilo tamo na miru, mi smo se suočavali sa najstrašnijim napadima. Bile su spekulacije da smo pretrpeli velike gubitke. Mi koji smo tada bili na planini Paštrik sa svim snagama do žrtovanjima (nastojali da) omogućimo političarima da budu ravnopravniji na sastanku. Sama činjenica da na pregovore nije hteo da ide moj komandant, govori kakav smo odnos imali prema tome. Na terenu smo slomili operaciju NATO 'Strela' ", kazao je Delič u razgovoru za TV Prva.

"Kada vas 24 sata bombarduje avijacija... Poslednje gubitke imali smo 8. na 9. jun. To je poslednji napad avijacije. Ona je i narednih dana bila (aktivna), ali kopneni napadi Šiptara da uđu na našu teritoriju trajali su do povlačenja, odnosno 14. juna", objasnio je on.

Na pitanje da li je moglo da se dobije sporazumom više, on je istakao da su "dobili informaciju da ostaje vojska, policija, da se vraćaju jedinice koje su dolazile sa šire teritorije Srbije" i da "dolazi KFOR".

“Onda smo dobili sporazum ‘uzmi ili ostavi’... Mi to kao vojnici nećemo prihvatiti. Gledali smo kako smo slomili operaciju koju je planirala Amerika. Pešadija su im bili Albanci. Mi smo taj deo posla odradili i sada treba da se povučemo. Mislio sam da će vojnici da se raduju, ali nisu. Teško im je bilo objasniti. Tu gde sam branio zemlju, bila je moja kuća. Bilo je teško ubediti vojnike, a onda razgovarati sa civilima. Tražili su odgovor. Oni su meni verovali kao komandantu, ali ne političarima”, kazao je on.

"Uvek se od nas tražilo da ispunimo tačke sporazuma. Nije obezbeđen povratak ljudi, kao ni vojske, imali smo već spremljenu jedinicu. Dobili smo odgovor: ‘Ali ja nemam mandate da razgovaram sa vama o tome’ ", dodao je general.

Izvor: www.b92.net

[MOTORISTA]

среда, 09.06.2021.

Алексић: Tужићемо НАТО и због бацања касетних бомби на Ниш

Србија је, осим осиромашеним уранијумом, 1999. године бомбардована и касетним бомбама, рекао је за Танјуг нишки адвокат Срђан Алексић и најавио да ће његова канцеларија тужити НАТО и због употребе касетних бомби јер је њихова употреба забрањена међунароним правом.

Канцеларија Алексић је већ, у сарадњи са италијанским адвокатом Ангелом Фиоре Тартаљом, у јануару поднела прву тужбу за одштету против НАТО-а у име оболелог од канцера, као последице бомбардовања Србије осиромашеним уранијумом 1999. године, а планира се подношење још низа тужби са истим основом. Када су у питању касетне бомбе, Алексић за Танјуг појашњава да су током бомбардовања у Нишу гађани цивилни објекти, пијаце, болнице и друго, када је 20-ак људи погинуло и исто толико рањено.

„Тужићемо и их и због тога јер је употреба касетних бомби међунароним правом забрањена. Тужићемо их и за материјалну штету нанету цивилним објектима, и за физичка и правна лица”, прецизирао је адвокат. Он сматра да постоји право на одштету за сву штету нанету 1999. године у бомбардовању.

„На то нам право даје закон, али и међуанародне конвенције, пре свега Конвенција о људским правима, јер је на овај начин повређено право на живот грађана Републике Србије. То право нико не може да опрости, ни у чије име, и свако ко се осећа да му је повређено право, има путем тужбе могућност да покрене пред судом парнични поступак за одштету”, указао је Алексић.

Његов колега Тартаља, који се за потребе спора поводом прве тужбе против НАТО-а поднете Вишем суду у Београду уписао у Адвокатску комору Ниш, борави ових дана у Београду, а јуче се у Руском дому састао са београдским адвокатом Гораном Петронијевићем, некадашњим судијом Окружног суда у Београду који је 2000. године донео осуђујућу пресуду против челника НАТО. Та пресуда је касније укинута, а потом је, одлуком државе, повучена и оптужница, па је поступак обустављен. Међутим, због обиља доказа и утврђених чињеница, биће коришћена као доказ у спору против НАТО. Тартаља је током састанка, поред осталог, навео да у цео процес против НАТО треба да се укључи и држава Србија и да увиди неке позитивне исходе из тога.

„Српска држава ће тиме показати свој став, интегритет и бригу о својим грађанима. Бранећи интересе својих грађана, улажући ове тужбе против НАТО-а, српска држава показује снагу и ставља се у исти ниво са НАТО-ом. Она не може да изгуби ништа ако стане иза свега овога”, сматра Тартаља.

Говорећи о тужбама против против НАТО, он каже да је ту реч о солидарној одговорности и да, уколико би се доказала кривица НАТО-а, то омогућило да се обештете људи који су претрпели штету у току НАТО бомбардовања. Подсећајући да НАТО не чини само Америка већ и земље Европе, он сматра да и Европа такође треба да сноси одговорност за оно што се десило на Косову и Метохији.

„Последице које су наслате су тако велике да на различите начине мора да се третира штета која је настала. То ће бити на неки начин, економска помоћ српском народу који је много изгубио у економском смислу због тог рата”, закључио је Тартаља.

Петронијевић је указао да је током процеса против НАТО, утврђено да само материјална штета нанета бомбардовањем износи 120 милијарди долара, односно без нематеријалне штете која се односи на патње људи, погибије, умирање од карцинома...

Он је на челу недавно формираног Центра за обнову међународног права, који ће пружити помоћ и подршку Алексићу и Тартаљи у вези са тужбама против НАТО. Центар за обнову међународног права основан је на иницијативу судија, адвоката, професора и друштвених делатника у области међународног права и интернационалног је каракрера.

Izvor: www.politika.rs

[Kubovac]

POVLAČENJE NEPORAŽENIH

Nakon 78 dana svakodnevne, sistematske potrage i bespoštednih napada na sisteme PVO Vojske Jugoslavije, slike i snimci povlačenja jedinica 311. Samohodnog raketnog puka (srp) i 60. srp PVO sistema "Kub-M" sa Kosova i Metohije, iznenadio je mnoge NATO planere.
Kao primarne mete napada SEAD grupa, aviona namenjenih za otkrivanje i neutralizaciju raketnih sistema PVO na prostoru Kosmeta i nakon ispaljenih 389 protivradarskih raketa (HARM i dr.) na dan povlačenja Vojska Jugoslavije je raspolagala sa 13 raketnih baterija KUB-M od 20 sa početka NATO agresije.
Brojke koje idu u prilog žilavosti ovog raketnog sistema i spremnosti posada da i dalje odolevaju u neravnopravnoj borbi protiv višestruko nadmoćnijeg i daleko savremenijeg neprijatelja.

Kako je teklo to povlačenje, najbolje da se pročita iz pera jednog mog nekadašnjeg kolege, učesnika rata i pripadnika 311. srp PVO Kub-M sa Kosova i Metohije:

Citat:
“Petak je bio 11. juna 1999. godine. 12,00 časova, selo Miloševo, kontrolna tačka na raskrsnici puta u selu. Čelo puka ju je prešlo tačno u 12,00 časova kako je i naređeno. Ostale jedinice su sve prošle preko te tačke u zadatim vremenima. To se razvuklo do 14,00 časova. Slična slika kao i onog utorka (kada se puk 1992. godine, premestio iz Skopja u Prištinu, prim. Kubovac). Oružje pored svakog pripadnika. Ovoga puta nije nedostajalo ni vozača ni vojnika. Lanseri puni sa po tri člana posade.
Samo nema onog naroda koji nas je dočekao, mahao i aplaudirao. Mogao si samo da vidiš smrknuta lica koja su se raznim vozilima gurala i pokušavala da uđu u tu našu kolonu. I njima je Miloševo bila kontrolna tačka jer je sigurnije bilo putovati sa svojom vojskom. Kolona mešovita, iza lansera se priključio traktor sa prikolicom, a iza njega 101-ica, pa opet lanser i tako u beskraj. Sve se to kretalo prema Srbiji. Tamo je bila sigurnost.
Sva moguća scenarija su mi prošla kroz glavu. U većini tih scenarija sam video sebe kako preko nišana puške gledam NATO vojnika koji je krenuo da me napadne. To sam priželjkivao i očekivao. Ova kolona u Miloševu mi nikad nije pala na pamet kao moguća opcija…..
Heroji puka, heroji tog vremena su šest pripadnika jedinice koji su dali svoje živote.
Heroji puka su jedanaest ranjenih pripadnika jedinice koji i dan danas žive kao invalidi.
A ostali ?
Ostali su samo radili svoj posao.” Kraj citata

[ Attachment: You are not allowed to view attachments ]

[ Attachment: You are not allowed to view attachments ]

[ Attachment: You are not allowed to view attachments ]

[ Attachment: You are not allowed to view attachments ]

[Brok]

Hvala za tekst a i fotke.

[Kubovac]

Poštovani članovi Palube,

U vazduhoplovnom portalu Tango Six, izašla je moja nova kolumna. Verujem da će vam biti zanimljiva!

Preporučujem!


Incident na granici Albanije i Srbije: Pad Herkulesa u predvečerje ulaska NATO-a na Kosovo i Metohiju

Malo poznata epizoda iz rata 1999. godine.
Vazduhoplovna žrtva trke za zauzimanje aerodroma Slatina.


Link: https://tangosix.rs/2021/15/06/incident-na-granici-albanije-i-srbije-pad-herkulesa-u-predvecerje-ulaska-nato-a-na-kosovo-i-metohiju/?fbclid=IwAR1GVTqrk0YitheEYfgrzYHmdp1X7NroCdFoA522DzbWjcFkzGgEblLROD4

[MOTORISTA]

среда, 16.06.2021.

Некажњени хемијски рат НАТО-а против Србије

БЕРЛИН - НАТО је 1999. године, без мандата УН, бомбардовао српске болнице, школе, електране, хемијска постројења, а та прва агресија уз немачко учешће од Другог светског рата изазвала је еколошку и људску катастрофу, пише немачки „Берлинер цајтунг” и указује да цркве, удружења за заштиту животне средине и Зелени о томе ћуте и дан данас.

У ауторском тексту Хартмут Сомершу, некадашњи уредник у јавном сервису Немачке, поставља питање да ли је коначном пресудом Ратку Младићу закључено савладавање ратних злочина на простору бивше Југославије и указује да је један злочин, а то је бомбардовање, остало некажњено. Сомершу подсећа да је тадашњи министар спољних послова из редова странке Зелених Јошка Фишер заједно са својим колегом у влади Рудолфом Шарпингом подстицао расположење за рат, са циљем да се спрече етничка чишћење, даља протеривања и хуманитарна катастрофа, све што се, како је данас доказано, није ни догодило, а на шта је указивао некадашњи пуковник и бивши референт код генералног инспектора Бундесвера Јохен Штолц.

У извештајима војне обавештајне службе Немачке намењене посланицима, до последњег дана пред напад, увек је било речи о крвавом грађанском рату између ОВК и српске војске. Сомершу подсећа да је НАТО бомбардовањем оштетио или разорио 60 мостова, 110 болница, 480 школа, 365 манастира, РТС, систем за снабдевање електричном енергијом, 121 фабрику, као и да је убијено 2.500 људи. Као цинични ратни злочин он је навео, поред употребе више од 30.000 граната са осиромашеним уранијуом, које су бачене на више од 80 места, и намерно бомбардовање великог хемијског комплекса у Панчеву, Новом Саду и Бору.

У Панчеву, прве ракете су пале 4. априла 1999., које су запалиле нафту која је горела две недеље, а два дана касније гађана је рафинерија у Новом Саду, где је исцурело 80.000 тона нафте, и 20.000 је изгорело. Отровни облаци су данима били изнад ових градова. За токсиколога Урсулу Штефан из Халеа, бомбардовање српских хемијских постројења предстваља некажњени намерно вођени хемијски рат, пошто су узете у обзир на хиљаде жртава због дугорочних последица. Сомершу подсећа да су експерти УНЕП-а, предвођени Клаусом Тепфером, направили извештај о штетама напада на хемијска постројења, који је био у корист НАТО, јер су оценили да су хемикалије које су исцуреле и изгореле еколошки терет пре рата. Међутим Штефан је оценила да би се у Немачкој последице које су настале након бомбардовања третирале као значајан акцидент, то јест неконтролисана катастрофа.

И за време ваздушних напада је професор берлинског универзитета за еколошко планирање Кнут Крусевиц оценио да су напади на хемијска постројења нова врста еколошког рата, којим НАТО свесно заобилази забрану коришћења хемијског наоружања, и крши Енмод Конвенцију УН из 1978. године, према којој су забрањене технике вођења рата које доводе до промена животне средине, преноси Танјуг.

Izvor: www.politika.rs

[Brok]

[Kubovac]

НОВОСТИ ОТКРИВАЈУ: Како су соларни панели 63. падобранске доводили НАТО до лудила

ПОКРЕТНЕ соларне електране, склопљење за само 15 дана, спасле су многе животе припадника 63. падобранске у време НАТО агресије јер су омогућиле да командни штаб, усред недођије, одржава везу, шаље поруке и успешно обавља задатке против непријатеља.

Прве две војне соларне електране настале су те 1999. године из чисте нужде, а радиле су све до потписивања Кумановског споразума. Лекција о покретним штабним соларним електранама предаје се сада питомцима наше Војне академије, али јавност мало тога зна о "патенту" насталом из невоље.

Како су направљене и колико су значиле 63. падобранској, први пут у јавности, за "Новости" говори пуковник Небојша Кузмановић, у чијој чети је све почело:

- Дан-два пре агресије на састанку везе бригаде процењивали смо да би непријатељ могао да користи тзв. тактичке нуклеарне ударе уколико се графитне бомбе покажу као недовољне. Доцент на Електротехничком факултету у Нишу Дејан Миленовић, тада редовни војник у мојој чети, поменуо је на састанку "да је управо у граду на Нишави чувени доктор са Принстона Ненад Павловић, који је због намере Американаца да нас бомбардују допутовао у Србију, да јој се нађе". То је било кључно.

Према причи пуковника, професора Павловића 25. марта затекао је у кабинету на потпуно празном факултету како, гледајући ТВ, "псује лажљивог портпарола НАТО Џејмија Шеја". Кузмановић каже да му је професор рекао како је из Америке донео 150 соларних плоча за будућу електрану манастира Хиландар и да су у хангару једне фирме у Нишу.

- Треба вам и шема мојих претварача соларне у електроенергију од 2,5 киловата. Дајем вам и два сина у чету, трећи још није за војску - преприча Кузмановић сусрет са проф. Павловићем.

Електроничар Миодраг Кастратовић, ратни резервиста нишке бригаде, човек који је касније састављао и опслуживао ове соларне електране, за "Новости" објашњава како је тада добио наређење да оде у Београд у свој Научно-опитни центар "Руди Чајавец".

- Са професорима Надом Гошовић, Павлом Зафиром и Владом Фидлером утаначили смо и шему опетовања система у ратним условима за случај да се "електране покажу", да би могли да их понудимо у серијску производњу. Од Гошовићеве сам добио контакт са др Владом Стојановићем из "Винче солар" који су тада први експериментисали са соларним панелима у нас. Он нам је дао додатне панеле, плус њихове шеме претварања енергије сунца у слектричну - појашњава Кастратовић.

За свега 15 дана, два камиона са системима везе 63.падобранске "наоружана соларним панелима" и главно стационарно командно место бригаде радили су на "сунце".

- Било је важно да чворишта везе не емитују термално зрачење јер су извиђачки авиони НАТО нон-стоп претраживали терен - препричава нам пуковник Кузмановић. - Када би забележили отисак топлоте од генератора на планини тукли би немилосрдно. Положаје нам никада нису нашли, мада смо им били испред носа, на Кошарама и Паштрику, а главни штаб бригаде мало иза прве линије.

Кастратовић додаје да прича има и духовиту ноту, јер су соларни панели у планини били "маскирани" козом која је била везана за конструкцију. Усред ратне конспирације, Штаб 63. падобранске одакле је командовао генерал Илија Тодоров називан је "Код козе".

- Коза беше јефтина, 10 марака, а нама се чинило да рат може да потраје и да ће нам добро доћи - открива Кастратовић зашто је набавио животињу. - Уз наш штаб било је и сиромашно српско планинско село, а један дечак и девојчица, ту су се свакодневно играли са козом, хранили је и музли. На крају нам је та коза спасавала здравље. Првих дана рата наш преводилац Милан Варадиновић (сада конзул у Чикагу), добио је тешко запаљење плућа, а излечили смо га козјим млеком.

Конзул Варадиновић је такође био део војничке "соларне приче" 63. бригаде. Пуковник Кузмановић се сећа како је Варадиновић дошао из дипломатске службе у Лондону да би служио у својој чети у планини, као преводилац, а да је по чудесном оздрављењу од козјег млека био главни чувар "браонкасте пријатељице" која је због његовог милосрђа преживела рат. Остављена је на крају деци, да их храни млеком.

КАМПАЊОЛА БЕЗ КОЧНИЦА

- ТОКОМ НАТО агресије бригадом је командовано са 150 пејџера и око 100 мобилних телефона - прича Кузмановић. - Имали смо соларну електрану и слушали смо комуникацију НАТО пилота са командним центрима у "аваксу". А за све то време чету везиста од 20 људи је опслуживала кампањола из 1955, без кочница... И прешла хиљаде километара.

ПРЕПРАВЉАЛИ И ОРУЖЈЕ

СЕЋА се пуковник Кузмановић читаве екипе војника који су се те 1999. бавили "научним радовима".

- Резервиста Миленовић, наш главни оружар, пријавио је да су у његовој фабричкој лабораторији у Крагујевцу остала три "Заставина" аутомата 9 мм, које су он и колеге преправили да буду ефикаснији од "хеклер коха", као и три лака постоља за тенковске митраљезе ископирани од Руса. За неколико дана пребачени су на Паштрик где су чуда учинили.

Izvor: https://www.novosti.rs/c/vesti/reportaze/1043470/novosti-otkrivaju-kako-solarni-paneli-63-padobranske-dovodili-nato-ludila

[ Attachment: You are not allowed to view attachments ]