Sećanje na agresiju NATO pakta 1999. godine

[Kubovac]

Vojska Srbije na Kosovo može da se vrati iz 4 razloga: To piše u Rezoluciji 1244, a evo šta kaže KFOR

U osvit septembarskih izbora 2000. godine, tadašnji predsednik SRJ Slobodan Milošević naredio je formiranje "Kosmetskog odreda mira", jedinice koja će se navodno prva vrati na Kosovo


Rezolucija 1244, doneta je na sastanku Saveta bezbednosti Ujedinjenih nacija 10.  juna 1999. godine, sa ciljem političkog rešenja krize na Kosovu posle bombardovanja, a zarad očuvanja međunarodnog mira, bezbednosti i osiguravanja slobodnog povratka izbeglica i raseljenih lica u svoj dom. Ovom rezolucijom odobreno je međunarodno, vojno i civilno prisustvo u SRJ i uspostavljanje Privremene administrativne misija OUN na Кosovu (UNMIК), a Kosovo i Metohija su stavljeni pod mandat UN. Ovaj dokument predviđa i povratak određenog broja pripadnika srpske vojske i policije.

U osvit septembarskih izbora 2000. godine, tadašnji predsednik SRJ Slobodan Milošević naredio je formiranje "Kosmetskog odreda mira", jedinice koja će se navodno prva vrati na Kosovo.

Za komandanta kosmetskog odreda imenovan je general-pukovnik Momir Vukadinović, kome je general-pukovnik Nebojša Pavković, tadašnji načelnik Generalštaba VJ, u ime predsednika SRJ Slobodana Miloševića predao zastavu odreda.

Bio je to vanformacijski i vanserijski sastav prepotčinjen 3. Armiji, brojao je 999 posebno odabranih profesionalnih pripadnika vojske i policije, sa pratećim osobljem, organizovan u četiri mehanizovane čete i ostale, manje mešovite jedinice. Vrhunski su, za tadašnje prilike, bili opremljeni, naoružani, obučeni i uvežbani.

3. Odred specijalne namene je raspolagao sledećom težom borbenom i ostalom tehnikom:

– 53 BVP-a (borbena vozila pešadije M-80 i 80/A, oklopni transporteri na gusenicama),

– 17 BVP-a (borbena vojno-policijska vozila, oklopni transporteri na točkovima),

- 4 BRDM-a (oklopna borbeno-izviđačka vozila na točkovima),

– 19 specijalnih vozila,

– 108 neborbenih vozila.

Završna smotra Kosmetskog odreda, kada je izvedena i taktička vežba sa bojevim gađanjem pod nazivom „Povratak 2000”, održana je 1. septembra 2000. godine na poligonu kod Pirota. Pokaznoj vežbi Trećeg odreda specijalne namene prisustvovali su i vojni predstavnici Austrije, Bugarske, Grčke, Iraka, Italije, Japana, Kine, Mađarske, Poljske, Rumunije, Rusije i Ukrajine.

Međutim, ova pokazna vežba je bio jedini pokret ove jedinice pred kamerama. Niti je više pominjana u javnost, niti se vratila na KiM. Možda je, još tada najtačniju formulaciju povratka Vojske na prostore Kosmeta dao jedan italijanski general, koji je rekao:

- Vojska Jugoslavije pripremila je ovaj odred kao nijedna vojska na svetu u ovakvoj situaciji. Ipak, da li će se ovaj odred vratiti na Kosovo, pre svega je političko pa tek onda vojno pitanje.

Tako, po svemu sudeći i danas, kada je na čelu KFOR-a njegov zemljak general Lorenco D''Adario.

On je komentarišući deo Rezolucije 1244 kojim se predviđa povratak na Kosovo do 1.000 srpskih vojnika i policajaca, rekao da se u pomenutom dokumentu, u dodatku 2, stav 6, navode 4 razloga zbog kojih bi danas pripadnici Vojske Srbije mogli put južne pokrajine:

- Nakon povlačenja, dogovorenom broju jugoslovenskog i srpskog osoblja biće dozvoljeno da se vrate da bi obavljali sledeće funkcije:

1. vezu sa međunarodnom civilnom misijom i međunarodnim snagama bezbednosti;

2. obeležavanje/čišćenje minskih polja;

3. održavanje prisustva na srpskim istorijskim lokalitetima;

4. održavanje prisustva na ključnim graničnim prelazima".

Zatim se u napomenama navodi da će "povratak osoblja biti pod nadzorom međunarodnih snaga bezbednosti (KFOR) i biće ograničeni na mali dogovoreni broj (stotine, ne hiljade)", što znači da u skladu sa Rezolucijom 1244 Saveta bezbednosti UN, ne postoji mogućnost slanja 1.000 vojnika iz bilo kojeg drugog razloga osim gore pomenuta četiri ili bez prethodnog dogovora.

- A sve četiri navedene funkcije bez problema garantuju ili KFOR ili kosovske bezbednosne organizacije, i takva odluka bi u ovom trenutku bila "anti-istorijska - naglasio je D''Adario za list "Jedinstvo" .

Ipak, čini se da je Srbima na KiM danas veća briga prisustvo jedinica sile iz Prištine na područjima gde je naš živalj većinski.....

Ceo tekst na:

Izvor

[Kubovac]

Зграда Генералштаба виђена очима студената Архитектонског факултета

У оквиру обележавања 125. годишњице рођења Николе Добровића, Архитектонски факултет, у сарадњи са Српском академијом наука и уметности, расписао је Студентски конкурс за идејно решење реконструкције зграде Генералштаба порушене у НАТО бомбардовању 1999. Младе архитекте понудиле су идејна решења како да се Добровићевом пројекту врати стари сјај, али и да се не заборави НАТО агресија.

"Ко сме тај може, ко не зна за страх, тај иде напред", речи су Живојина Мишића написане на паноу којим су сакривене рушевине које у центру Београда стоје већ 23 године. А да ли сме и може да се обнови најзначајније дело Николе Добровића и некадашњи симбол државне моћи, питање је покренуто конкурсом. Најбољи одговор дале су младе архитекте, рођене у години када је зграда бомбардована.

"Сматрали смо да је прави начин интервенисања претварање целог комплекса или зграде А, где је била тешка интервенција, у меморијални центар који ће задржати вечно сећање на НАТО агресију, али и на архитектонски језик Добровића", наводи Алекса Рашић, студент мастер студија Архитектонског факултета.

Алекса Богдановић, студент мастер студија Архитектонског факултета објашњава да би се пројекат састојао од тих хоризонталних плоча које би биле ошупљене на средини како би симболизовале тај неки продор ракета и бомби и та динамика у простору би се постизала ошупљавањем тих међуспратних таваница.

"Овај конкурс ми се чини да је некако платформа којом би се покренуо дијалог о општој теми реконструкције оваквих зграда, тј. зграда са оваквом судбином", каже Илија Срдановић, студент мастер студија Архитектонског факултета.

Према пројекту академика Николе Добровића, објекти су изграђени од 1956. до 1965. Зграде су оштећене у бомбардовању у априлу и мају 1999, а 2005. јединствен дводелни урбанистички комплекс са препознатљивом каскадном формом проглашен је за културно добро и заштићени споменик културе.

"Двадесет три године ми немамо решење за обнову или реконструкцију, пренамену ове зграде, тако да је идеја конкурсом била да са студентима који су најотворенији у својим размишљањима пројектантским, у ствари понуди овај задатак како бисмо и пажњу јавности скренули занимљивим атрактивним размишљањима студената", наводи доцент др Гордана Шишовић са Архитектонског факултета.

Иван Рашковић са Архитектонског факултета наводи да је став струке да тај објекат треба да се рестаурира у свом спољном изгледу, а да унутра може да прими неку намену која би свакако била неког државног карактера, јер преко пута имамо важне институције Владе и Министарства иностраних послова.

Брачки мермер и косјерићки камен сачувани су за реконструкцију.

"Генералштаб је у одређеном смислу наше огледало пред којим стојимо да видимо ко смо, шта смо, да ли смо неспособни нешто да урадимо, зидамо десетине хиљада квадрата, а оно што је озбиљна идентитетска ствар, бива на неком перманентном чекању", наводи Бојан Ковачевић, архитекта и један од аутора изложбе о Николи Добровићу у Галерији САНУ.

Студентски радови са урбанистичким решењима за реконструкцију зграда Генералштаба од синоћ су изложени испред галерије Српске академије наука и уметности у Кнез Михаиловој улици.

Извор - текст и видео

[dzumba]

Естетски, мени су се свидела решења. Такође, и мишљење једног од професора да би зграда требала да задржи "државну намену" ,а не да је претворе у хотел или нешто слично. Да је памете, требало би прихватити, или можда само мало побољшати ова решења студената и прећи на реализацију. Кад има за којекакве глупости могло би бити и за реконструкцију ових зграда.

[Kubovac]

У Лесковцу откривено спомен обележје погинулим припадницима Војске и Полиције 1998. и 1999. године

Спомен обележје припадницима Војске и Полиције који су 1998. и 1999. године погинули у борбама са албанским терористима и снагама НАТО у зони одговорности 549. моторизоване бригаде откривено је данас у лесковачкој касарни „Војвода Петар Бојовић“. Меморијал је изграђен на иницијативу удружења грађана Херојска 549. моторизована бригада „Цар Душан Силни“ и уз подршку Министарства одбране и Војске Србије.

Свечаности су присуствовали заменик команданта Копнене Војске генерал-мајор Слађан Стаменковић, градоначелник Лесковца Горан Цветановић, државни секретар у Министарству за рад, запошљавање, борачка и социјална питања Миодраг Капор, епископ нишки господин Арсеније, ветерани 549. моторизоване бригаде и Полиције, чланови породица погинулих, представници Министарства одбране и Војске Србије, МУП-а и бројни грађани који су тим поводом желели да одају пошту браниоцима Отаџбине.

Спомен обележје су открили ратни командант 549. моторизоване бригаде генерал-мајор у пензији Божидар Делић и власник компаније „Крупник“ Милан Симовић који је финансирао пројектовање и изградњу.

Епископ нишки Арсеније, затим је, уз саслужење војног и локалног свештенства освештао спомен обележје херојима одбране. У свом обраћању епископ Арсеније рекао је да су погинули припадници Војске и Полиције, православне, римокатоличке и исламске вероисповести заједно отишли у смрт бранећи слободу Отаџбине, своје породице и своје пријатеље. Он је цитирао речи апостола Јована Богослова да “нема веће љубави од оне када положимо живот за пријатеље своје”.

Обраћајући се породицама погинулих хероја генерал у пензији Божидар Делић рекао је да је данашње окупљање организовано пре свега да би се указала част породицама палих сабораца.

- Поштоване породице наших погинулих сабораца, сви смо ми данас овде због вас. Да вам покажемо да, иако је прошло 23 године, ми ниједног дана нисмо заборавили своје саборце. Истина, дуго смо чекали. Постојале су чак и сумње да ли ћемо ми успети да отргнемо од заборава људе са којима смо заједно бранили нашу државу – рекао је Делић и још једном захвалио Милану Симовићу који је финансирао изградњу спомен обележја.

Делић је захвалио Министарству одбране и Војсци Србије, Министарству за рад, запошљавање, борачка и социјална питања, градоначелнику Лесковца и свима коју су данас својим доласком указали поштовање погинулим борцима.

- Ми нисмо желели само да направимо споменик за своју бригаду, нисмо се само ми борили на Косову и Метохији. Са нама су били припадници посебних јединица полиције, припадници специјалних јединица, припадници војних одсека, округа и њихови одреди, али ми нисмо ипак могли да направимо споменик за све који су погинули у нашој држави. Зато смо одлучили да  сви они који су погинули у зони наше бригаде буду на нашем споменику. Тиме дајемо пример како заједништво мора да се оствари у нашој Србији да би она напредовала даље – истакао је ратни командант 549. моторизоване бригаде.

Ратни командант 122. интервентне бригаде Посебних јединица полиције Драган Живаљевић у свом обраћању је истакао да је 549. бригада одувек представљала пример као што и сада представља пример управо због неговања традиција, пажње и бриге према ветеранима и породицама погинулих.

Ратни командант 549. моторизоване бригаде генерал-мајор у пензији Божидар Делић доделио је, на крају свечаности, плакете Удружења заменику команданта Копнене војске генерал-мајору Слађану Стаменковићу и власнику компаније „Крупник“ Милану Симовићу.

На крају свечаности, венце и цвеће крај спомен обележја положили су – ратни командант 549. моторизоване бригаде, делегација Министарства одбране и Војску Србије коју је предводио начелник Управе за традицију, стандард и ветеран пуковник Драган Милковић, делегација Команде за обуку коју је предводио командант 3. Центра за обуку пуковник Зоран Цветковић, делагија Војне академије, градоначелник Лесковца Горан Цветановић, делегација привредног друштва “Крупник”, делегација Министарства за рад, запошљавање, борачка и социјална питања, Удружење ветерана Посебних јединица полиције, Коло српских сестра, Друштво српских домаћина, Удружење “Спасимо српску децу”, делегација ветерана 63. падобранске бригаде, делегација Војног синдиката Србије, делегација удружења „Вукови са Дрине“ и бројни грађани.

Спомен обележје састоји се од монументалног постамента на коме су исписана имена припадника свих јединица Војске и Полиције који су погинули током борбених дејстава 1998. и 1999. године у зони одговорности 549. механизоване бригаде, а која је обухватала територије општина Призрен, Ораховац, Сува Река, Ђаковица и Гора. На врху постамента је постављен тенк Т-55 у коме је 11. августа 1998. године у борби са албанским терористима погинуо командир 3. чете оклопног батаљона 549. моторизоване бригаде капетан Жељко Мартиновић.

Извор

[ Attachment: You are not allowed to view attachments ]

[Kubovac]

На Маљену је oдржана прва меморијална трка „Хероји 126. бригаде ВОЈИН“, посвећена поручницима Жељку Савичићу и Синиши Радићу, који су као припадници ове херојске бригаде страдали у ваздушним ударима НАТО авијације 1999. године.

Учесници меморијалне трке надметали су се на деоницама дужине 5 и 10 километара.
Победници на 10 километара су заставник Снежана Дробњак из 204. ваздухопловне бригаде, у категорији жена, и војни службеник Миливоје Јововић из Управе за планирање и развој (Ј-5) Генералштаба Војске Србије, у мушкој конкуренцији.

У трци на 5 километара прва је била разводник Марија Футић из 126. бригаде ВОЈИН, док је међу мушкарцима најбољи био кадет Војне академије Никола Ћитић.

Izvor

[ Attachment: You are not allowed to view attachments ]

[Kubovac]

Одржана 23. Меморијална једриличарска регата „Зоран Радосављевић“

Министарство одбране и Војска Србије и ове године традиционално су пружили подршку организацији 23. Меморијалне једриличарске регате „Зоран Радосављевић“, која је одржана на регатиним пољима на Савском језеру и реци Сави у Београду. „Зокијева регата“ одржава се у част пасионираног једриличара, мајора пилота Зорана Радосављевића припадника елитне 127. ловачке авијацијске ескадриле РВ и ПВО Војске Југославије који је херојски погинуо бранећи отаџбину током НАТО агресије 26. марта 1999. године.

Смотра једриличара окупила је велики број такмичара, чланова Једриличарског савеза Србије, и бројне пријатеље који чувају успомене на хероја одбране наше земље.

На Савском језеру такмичили су се најмлађи једриличари до 14 година у класи ОПТИМИСТ, док су се на реци Сави, на потезу од аде Међица до новог железничког моста такмичили искуснији једриличари у класама ILCA4, ILCA6, микро и крсташ.

Победник овогодишње „Зокијеве регате“ у класи „оптимист“ је Вељко Симоновић из Наутичког клуба Палилула. У класи „крсташ“ победио је Марко Беркеш из Једриличарског клуба Владар, док у класи „микротонер“ прво место припало је Милану Ђорђевићу и Ненаду Сићевићу из Једриличарског клуба Сава. У класи ILCA4 победу је однела Александра Вујошевић из Академско једриличарског клуба Београд, а у класи ILCA6 прво место припало је Душану Трбојевићу из Једриличарског клуба Земун.

Прва „Зокијева регата“ одржана је на црногорском приморју у Херцег Новом 1999. године, на иницијативу пријатеља мајора Зорана Радосављевића, који су са њим делили страст према једрењу. Од 2007. године регата се одржава у Београду.

Извор

[ Attachment: You are not allowed to view attachments ]

[BSD]

[Kubovac]

POVLAČENJE NEPORAŽENIH

Nakon 78 dana svakodnevne, sistematske potrage i bespoštednih napada na sisteme PVO Vojske Jugoslavije, slike i snimci povlačenja jedinica 311. Samohodnog raketnog puka (srp) i 60. srp PVO sistema "Kub-M" sa Kosova i Metohije, iznenadio je mnoge NATO planere.
Kao primarne mete napada SEAD grupa, aviona namenjenih za otkrivanje i neutralizaciju raketnih sistema PVO na prostoru Kosmeta i nakon ispaljenih 389 protivradarskih raketa (HARM i dr.) na dan povlačenja Vojska Jugoslavije je raspolagala sa 13 raketnih baterija KUB-M od 20 sa početka NATO agresije.
Brojke koje idu u prilog žilavosti ovog raketnog sistema i spremnosti posada da i dalje odolevaju u neravnopravnoj borbi protiv višestruko nadmoćnijeg i daleko savremenijeg neprijatelja.

Kako je teklo to povlačenje, najbolje da se pročita iz pera jednog mog nekadašnjeg kolege, učesnika rata i pripadnika 311. srp PVO Kub-M sa Kosova i Metohije:

Citat:
“Petak je bio 11. juna 1999. godine. 12,00 časova, selo Miloševo, kontrolna tačka na raskrsnici puta u selu. Čelo puka ju je prešlo tačno u 12,00 časova kako je i naređeno. Ostale jedinice su sve prošle preko te tačke u zadatim vremenima. To se razvuklo do 14,00 časova. Slična slika kao i onog utorka (kada se puk 1992. godine, premestio iz Skopja u Prištinu, prim. Kubovac). Oružje pored svakog pripadnika. Ovoga puta nije nedostajalo ni vozača ni vojnika. Lanseri puni sa po tri člana posade.
Samo nema onog naroda koji nas je dočekao, mahao i aplaudirao. Mogao si samo da vidiš smrknuta lica koja su se raznim vozilima gurala i pokušavala da uđu u tu našu kolonu. I njima je Miloševo bila kontrolna tačka jer je sigurnije bilo putovati sa svojom vojskom. Kolona mešovita, iza lansera se priključio traktor sa prikolicom, a iza njega 101-ica, pa opet lanser i tako u beskraj. Sve se to kretalo prema Srbiji. Tamo je bila sigurnost.

Sva moguća scenarija su mi prošla kroz glavu. U većini tih scenarija sam video sebe kako preko nišana puške gledam NATO vojnika koji je krenuo da me napadne. To sam priželjkivao i očekivao. Ova kolona u Miloševu mi nikad nije pala na pamet kao moguća opcija…..
Heroji puka, heroji tog vremena su šest pripadnika jedinice koji su dali svoje živote.
Heroji puka su jedanaest ranjenih pripadnika jedinice koji i dan danas žive kao invalidi.
A ostali ?
Ostali su samo radili svoj posao.” Kraj citata

[ Attachment: You are not allowed to view attachments ]

[ Attachment: You are not allowed to view attachments ]

[ Attachment: You are not allowed to view attachments ]

[ Attachment: You are not allowed to view attachments ]

[Kubovac]

Пријем у Министарству одбране поводом обележавања годишњице Битке на Кошарама

Уочи обележавања 23. годишњице Битке на Кошарама државни секретар у Министарству одбране Александар Живковић примио је представнике удружења која баштине традиције јединица које су учествовале у овој бици 1999. године бранећи границе наше земље, а која представља симбол супротстављања агресији и оружаној побуни.

Удружења окупљају ветеране и породице погинулих бораца и негују традиције херојских јединица, чувају сећање на учеснике Битке на Кошарама, а посебно на погинуле припаднике јединица који су бранили границе наше земље на легендарној караули и активно делују у области остваривања права бораца, инвалида и породица палих хероја.

Пријему су присуствовали представници Удружења ветерана херојске 125. моторизоване бригаде, Удружења херојске 549. моторизоване бригаде „Цар Душан Силни“, Удружења ветерана 63. падобранске бригаде, Удружења „Пријатељи 72. специјалне бригаде“ и Удружења ветерана 53. граничног батаљона. Државни секретар Живковић је представницима удружења пренео изразе подршке министра одбране др Небојше Стефановића, одао признање поводом обележавања годишњице и захвалио се на доприносу удружења, али и појединцима који учествују у чувању и развијању тековина овог историјског догађаја од важности за народ и војску.

На пријему су евоциране успомене на ову, али и све друге битке и пострадале припаднике Војске Југославије током агресије на нашу земљу. Током пријема се разговарало и о проблемима бораца и борачких односно ветеранских удружења и подршци Министарства одбране у превазилажењу истих.

[ Attachment: You are not allowed to view attachments ]

Извор

[Kubovac]

U Leskovcu je otkriven spomenik stradalim pripadnicima vojske i policije koji su poginuli 1998. i 1999. godine u zoni odgovornosti 549. motorizovane brigade.