Sećanje na agresiju NATO pakta 1999. godine

[Boro Prodanic]

Večna im slava i hvala! Neka počivaju u miru, neka njihova žrtva ne bude uzaludna!

[Kuzma®]

Мој мали допринос очувању сећања

[Boro Prodanic]

U ovom prilogu jedini se poimence pominje pokojni Cerna Tibor, vojnik VJ koji je poginuo na Košarama. Sa albanske strane snajper nije dao mira našima dva dana, naši snajperisti ga tražili ali bezuspešno. Onda je Tibor rekao "Za ovu zemlju vredi umreti", ustao u rovu i čekao... snajperista ga je pogodio u vrat ali Tibor nije pao, stajao je i čekao drugi metak, koji ga je pogodio u grudi ali je tada i snajperista dobio metak u glavu sa naše strane (bio je profesionalac sa Zapda).

Nekoliko puta sam radio sa Tiborovim rođenim bratom. Pokazao mi je u telefonu slike njegove sobe u kući, odlikovanja koja je dobio od SRJ i Srpske pravoslavne Crkve, sliku spomenika bratu... Teško mi je da opišem sa koliko ponosa je govorio o bratu (ima i na koga da bude ponosan). Meni bi se u svakom razgovoru sa njim steglo grlo i jedva bih mogao da govorim... Pitao me jednom šta mi je, odgovorio sam mu parafrazom replike iz nekog filma, "Od ovog može da se rikne"!

[Kuzma®]

Није Боро једини, помињу се и Милица Ракић као и Љиљана Жикић Карађорђевић која је погинула као добровољац 125. бригаде.
П:С
хтео сам да за свако слово азбуке пронађем по нешто и тако се наместило да је Тибору припало слово Ц, Љиљани слово Љ а Милица је под Б од Батајница.

[Boro Prodanic]

Није Боро једини, помињу се и Милица Ракић као и Љиљана Жикић Карађорђевић која је погинула као добровољац 125. бригаде.
П:С
хтео сам да за свако слово азбуке пронађем по нешто и тако се наместило да је Тибору припало слово Ц, Љиљани слово Љ а Милица је под Б од Батајница.

Da, u pravu si @Kuzma. Meni je odmah "zapalo za oko" da se pominje Tibor jer poznajem njegovog rođenog brata i detaljno znam uslove u kojima je poginuo.

Malu Milicu Rakić sam često pominjao, kako na ovom forumu tako ponekad i u razgovoru sa Englezima koji su pokušavali da me ubede da je agresija na SRJ bila vrlo korisna za našu državu i narod. Zaćutali bi i zaboravili sve svoje "argumente".

Jednom sam vozio sa aerodroma Nemca i Francuza koji su došli službeno u moju firmu (bili su članovi upravnog odbora). Namerno sam ih vozio ulicom Kneza Miloša iako sam trebao da ih odvezem do hotela Moskva, što mi nije usput. Kod zgrada Generalštaba, kao poručeno, zaustavi me semafor, oni gledaju i pitaju šta je ovo. "Demokratski poklon Vaših država našem narodu gospodo", odgovorio sam. Nisu više reč izustili...

[kumbor]

Neka je večna slava i hvala našim pokojnicima tokom NATO agresije na SRJ.
Nemamo pravo da ih zaboravimo, i živeće sve žrtve NATO agresora dok ih se budemo sećali, a to je najmanje što moramo uraditi za njih i njihove porodice, bilo da je reč o vojniku ili civilu.

I dalje me jede to što nemamo konačan spisak žrtava. Za Kraljevo postoji, ali ne i za celokupnu SRJ ili bar Srbiju.

Ми немамо тачне податке ни за Први светски рат, ни за Други (било да је то грађански или НОБ или како год), па немамо ни за 1991-95. ни за 1999. То много говори о нама самима.

[Kubovac]

USPEŠNA ZASEDA NAŠE VOJSKE: Kako su zarobljeni NATO vojnici?

POSLEDNJI dani marta meseca 1999. godine bili su posebno teški i tragični za tadašnju SRJ i njene stanovnike. Vojska Jugoslavije i pored tehničke i brojčane inferiornosti u odnosu na NATO agresora, zahvaljujući hrabrosti, odvažnosti i dovitljivosti njenih pripadnika uspevala je često da iznenadi protivnika i nanese mu štetu i gubitke.

Na današnji dan 1999. godine, za vreme NATO agresije na SRJ, pripadnici Vojske Jugoslavije zarobili su trojicu neprijateljskih vojnika.

Endru Ramirez (24) iz Los Anđelesa, Kristofer Stoun (25) iz Smit Krika i Stiven Gonzalez iz Hantsvila zarobljeni su kada su pokušali da uđu na teritoriju tadašnje SRJ iz pravca Makedonije.

Sva trojica su pripadala izviđačkoj četi američke divizije čija je baza u Nemačkoj.

Svoja zapažanja o hvatanju trojice NATO okupatora zabeležio je i general-pukovnik Nebojša Pavković, kome je general Negoslav Nikolić rekao da su trojica vojnika zarobljena u zasedi u rejonu sela Slavujevac, u blizini Preševa.

Prema Pavkovićevim rečima, negde pre ponoći usledio je poziv predsednika Slobodana Miloševića, koji je čestitao na tom uspehu i zahtevao da se prema zarobljenim vojnicima postupa korektno.

Nekadašnji generalni sekretar NATO Havijer Solana tada je novinarima rekao da im se ne sviđa ponašanje jugoslovenskih vlasti prema zarobljenim vojnicima, koji se „očito koriste u propagandne svrhe“. On je naglasio da će, ako im se bilo šta dogodi, Miloševića smatrati odgovornim.

Prema izveštajima BBC, vojnici su navodno ušli na teritoriju Srbije greškom, jer granice nisu bile precizno obeležene. Građani SAD su preneraženo primili vest da su trojicu njihovih vojnika zarobili pripadnici Vojske Jugoslavije. Sve velike televizijske stanice su počinjale jutarnje dnevnike snimcima trojice zarobljenih vojnika, koje je u svet poslao RTS.

Predsednik SRJ Slobodan Milošević je u intervjuu jednom američkom novinaru rekao da se zarobljenim vojnicima ništa neće desiti:

- Dobro se staramo o njima, zdravi su... Mi poštujemo Ženevsku konvenciju. Nećemo povrediti vaše vojnike - rekao je Milošević.

Milošević je odlučio 1. maja da oslobodi trojicu američkih vojnika.

Pavković u dnevniku opisuje da mu je Nikolić rekao da su njih trojica zarobljeni u zasedi u rejonu sela Slavujevac, u blizini Preševa.

Kada je završio razgovor, Pavković je svima koji su bili u njegovoj blizini saopštio radosne vesti, a onda je čuo aplauz.

[ Attachment: You are not allowed to view attachments ]


Izvor

[dzumba]

То сам већ писао. Они су готово сигурно грешком залутали на нашу територију. Били су у патроли дуж македонско-српске границе са још пар других америчких возила. Заостали су и на једној раскрсници скренули су погрешно. Налетели су (дакле, не ради се о заседи) право на нашу јединицу која је управо постављала минско поље и контролисала тај потез границе. Наравно, уз оне који су постављали мине било је и  обезбеђење које је и отворило ватру на американце. Они су што из страха, што из погрешне процене, уместо да се врате на македонску страну додали гас и јурнули возилом дубље у нашу територију што је изазвало још жешћу паљби наших. Возило је од ватре било онеспособљено (стало је). Мало је фалили да наши испале "зољу" на њих. После су спроведени до команде те наше јединице (заборави сам која је то била), потом у Ниш, а онда (после пар дана) у Београд где су били до размене. Нисмо их мучили ни малтретирали, а и они су се понашали коректно. Њихова опрема и наоружање, као и возило су предати Војном музеју где је део изложен.

[Kubovac]

Нисмо их мучили ни малтретирали, а и они су се понашали коректно. Њихова опрема и наоружање, као и возило су предати Војном музеју где је део изложен.

Postoje i fotografije gde deluju da su stali "na koru od banane" i to više puta?  
Verovatno prilikom zarobljavanja....

[ Attachment: You are not allowed to view attachments ]

[fazan]

Postoje i fotografije gde deluju da su stali "na koru od banane" i to više puta?  
Verovatno prilikom zarobljavanja....

Такве повреде су могли да задобију ако су изгубили контролу над возилом које је онеспособљено пуцњавом.

Након што су се, након оне представе за протестантским пастором, вратили у Америку - ни један од њих ни у једном тренутку није поменуо да су их након заробљавања физички малтретирали. А могли су да добију пензије или направе политичку каријету, да су се жалили на малтретирање.