Sećanje na agresiju NATO pakta 1999. godine

[Boro Prodanic]

Помен радницима РТС-а страдалим пре 24 године у НАТО бомбардовању

Код споменика „Зашто” у Ташмајданском парку у 02.06 сати одржан је помен радницима РТС-а који су пре 24 године страдали у НАТО бомбардовању зграде те медијске куће.

Погинулим радницима РТС-а пошту су одали чланови породица, руководство и колеге из РТС-а и представници новинарских удружења.

Минутом ћутања одата је пошта убијенима и положени су венци на споменик „Зашто”, преноси РТС.

У име породица страдалих обратио се Мирослав Медић, брат страдалог Синише Медића.

„Пре 24 године у ово исто време, у 2 сата и 6 минута, 23. априла 1999. године, бомбардована је зграда РТС-а. Поново смо се окупили овде испред споменика 'Зашто' да поставимо исто питање на које већ 24 године нисмо добили одговор - питање зашто”, рекао је Медић.

Додао је да су НАТО авиони „без икаквог јасног упозорења, без гриже савести, са безбедне удаљености испалили ракете на зграду РТС-а иако су добро знали да је у њој сваке ноћи било између 150 и 160 људи”.

Нагласио је да је у историји ратовања први пут бомбардована једна медијска кућа и том приликом на свом радном месту убијено 16 радника.

Медић је указао да су међународне новинарске организације и агенције одмах после бомбардовања изјавиле да РТС никако није могао бити легитиман војни циљ и да је у питању класичан ратни злочин, преноси Танјуг.

„И поред свега тога Суд за људска права у Стразбуру се огласио ненадлежним у овом случају. Ово је остао злочин без казне”, истакао је Медић.

Додао је да је породице убијених посебно увредио текст који се појавио ових дана у једном листу у којем се по први пут оправдава бомбардовање зграде РТС-а.

Зграда РТС-а бомбадована је током емитовања вести у 2 сата и 6 минута после поноћи 23. априла 1999. године.

Тада је на својим радним местима погинуло 16 радника РТС-а.

Izvor

[Boro Prodanic]

Почаст хероју са Кошара

Војник Тибор Церна као командир стрељачког одељења 125. моторизоване бригаде учествовао је у одбрани СР Југославије за време НАТО агресије

[ Attachment: You are not allowed to view attachments ]
Дебељача – На споменик палом борцу Тибору Церни, који је погинуо у бици на Кошарама, венце је данас, на дан његове погибије 1999. године, положио Милош Вучевић, потпредседник Владе и министар одбране, у Дебељачи код Ковачице.

Венце и цвеће на споменик палом борцу положили су и породица Тибора Церне, председник општине Ковачица Јарослав Хрубик, председник Скупштине општине Ковачица Милан Гарашевић, одборници, представници полиције и удружења бораца. Министар Вучевић том приликом рекао је да постоје две смрти, једна је физичка, а друга, болнија, она када вас људи забораве.

„Данас смо сведоци да Тибор Церна није доживео ту трајну смрт, а то је смрт заборава и да постоје његови саборци, његова породица која је највише пропатила због херојског страдања Тибора, али и његови мештани, његове комшије из Дебељаче из општине Ковачица, али и многи из целе Србије који су свесни шта је значила та жртва и да је Тибор Церна један од јунака са Кошара, један од 108 који су остали на Кошарама на вечној стражи, припадник херојске 125. моторизоване бригаде”, рекао је министар Вучевић.

Министар Вучевић је истакао да никада не смемо да заборавимо оне који су бранили нашу земљу када је то било потребно.

„Нешто што не смемо да заборавимо, не зато што желимо да призивамо неке нове сукобе, него просто не смемо да заборавимо оне који су били најхрабрији међу нама, највернији и најоданији нашој држави. За мене који долазим са севера наше државе част је да будем овде. Један човек из Баната, припадник мађарске заједнице је бранио Србију као своју вољену отаџбину, јер су га тако родитељи васпитали, јер је био такав човек. Био је велики човек и због тога нека му је вечна слава и вечан помен”, рекао је министар Вучевић, полажући венац у пратњи бригадног генерала Горана Момчиловића и бригадног генерала Мирослава Талијана.

Након полагања венаца, министар одбране Милош Вучевић обишао је и разговарао са члановима породице хероја са Кошара.

Војник Тибор Церна је као командир стрељачког одељења 125. моторизоване бригаде учествовао у одбрани СР Југославије за време НАТО агресије. Погинуо је у одбрани карауле Кошаре код Ђаковице 1999. године, а постхумно је одликован Орденом за заслуге у областима одбране и безбедности првог степена.

Председник Србије Александар Вучић је 2017. године у Дебељачи открио споменик Тибору Церни.

Izvor

[Boro Prodanic]

Обележена 24. годишњица страдања 50 путника у аутобусу „Ниш експреса” код Подујева

[ Attachment: You are not allowed to view attachments ]
НИШ– И данас су, као и свих претходних година родбина, пријатељи и школски другови погинулих одали почаст и пoклонили се сенима страдалих 1. маја 1999. године у гранатирању аутобуса „Ниш експреса” код Подујева. У незапамћеној трагедији коју су изазвали авиони НАТО-а који су разорном ракетом погодили аутобус на мосту код Подујева погинуло је свих 50 путника, Албанаца и Срба, који су из Ниша преко Прокупља, Куршумлије, Подујева и Приштине тог ратног пролећа кренули за Грачаницу. Међу погинулима било је петнаесторо деце, а животе су изгубили и брат и сестра Марија (15) и Никола (17), који су са баком Смиљаном из Куршумлије кренули до својих родитеља у Грачаници.

Тачан број погинулих тог 39. дана НАТО агресије никада није утврђен, а страдало је како се претпоставља 50 људи.

На месту трагедије и злочина у Лужану, 2019. године председник општине Подујево открио је спомен плочу у знак сећања на страдале из аутобуса Ниш експреса. У мермеру су исписана имена и презимена 31 особе, само албанске националности, а имена Марије, Николе, њихове баке и осталих страдалих Срба, нису наведена.

Иза редног броја 32 стављене су три тачке.

У Грачаници су у почаст убијених Марије и Николе две улице, једне поред друге. добиле назив по њиховим именима. Сваке, тако и ове године 1. маја служи се парастос Марији и Николи у Грачаници, а школске другарице и другови, испред основне школе „Краљ Милутин” сами су поставили у знак сећања на њих спомен плочу...

Izvor

[Boro Prodanic]

Џејмс Рубин: Поносан сам на НАТО акцију 1999.

ОВК је била партнер САД, заједно смо зауставили геноцид и донели мир – ова историја се не може преписати, изјавио је овај амерички дипломатски чиновник „без да поцрвени”

Шеф Центра за глобални ангажман америчког Стејт департмента Џејмс Рубин у оквиру посете земљама западног Балкана Рубин није посетио Србију, што је образложио, како је рекао, да ово није добра прилика за посету Србији и сусрет с представницима српске владе, с обзиром на његову прошлост.

Крајем деведесетих, уочи и у време НАТО агресије на СР Југославију, Рубин је био портпарол у Стејт департменту и блиски сарадник „омиљене нам”Мадлен Олбрајт.

И обилазећи Балкан, у Тирани је за „Албанијан пост”изјавио је да је поносан због онога што се догодило 1999. године - НАТО бомбардовање Југославије.

Без „извини”у речнику

Подсетимо, на годишњицу почетка бомбардовања 24. марта, амбасадор Сједињених Америчких Држава у Србији Кристофер Хил упутио је саучешће породицама погинулих у ратовима деведесетих, укључујући и страдале у НАТО агресији. Рубин, међутим, није сагласан.

Рубин, познат као „десна рука" некадашње америчке државне секретарке Медлин Олбрајт, са поносом се сећа времена немилосрдних убистава нашег народа, дана пакла који никада неће бити заборављени.

Рубин је за "Албанијан пост" рекао да је "свестан да је Хил изразио таква осећања, али да је контекст важан".

Он је, говорећи о потезима Америке у то време, казао да су "веровали да су акције НАТО-а на крају спасиле безброј живота и спречиле потенцијални геноцид".

„Слободан Милошевић и његови потчињени користили су своју власт над српским војним снагама да масакрирају Косоваре и претили су масакрирањем још десетина хиљада људи.

Инсистирао је да ће „историја забележити да су ОВК и Сједињене Државе били партнери у спречавању геноцида“ у периоду.

„То су чињенице“, рекао је Рубин. Читалац с имало знања просто да се расплаче од количине неистина које пласира.

А шта су чињенице које господин Рубин свесно заобилази, И не спомиње. А сигурно их врло добро зна.

Зашто Рубин “прескаче теме”

У периоду у ком је „Србија спасавана" и на који је Рубин толико поносан настрадало је, процењује се, 4.000 цивила, а рањено је више од 12.000 људи. Са Космета је у централну Србију избегло више од 200.000 Срба, а материјална штета процењена је на 30 до 100 милијарди америчких долара. Процењује се да су НАТО снаге, током 78 дана бомбардовања Савезне Републике Југославије 1999. године бациле око десет тона осиромашеног уранијума, од чијих последица су бројни преминули, а многи оболели од канцерогених болести.

"Био сам поносан што сам радио за секретарку Олбрајт током овог критичног времена. Њено вођство било је важно у заустављању прогона Косовара и поразу српске агресије. Наша политика према Србији и Косову била је нешто што је, знам, снажно подржавао чак и тадашњи сенатор, а садашњи председник САД, Џозеф Бајден", казао је Рубин.

Други загађују, не они

А шта каже за данашњу ситуацију?

„Као што сам више пута чуо током овог путовања које сам имао, Србија је центар за дезинформације и манипулацију информацијама које се шире по целом Балкану. Отров који излази из Србије има учешће Русије и Кине и важно је да се то разоткрије. На пример, док РТ и Спутњик више не емитују програм у ЕУ и САД, они настављају да шире лажи у Србији, а тиме и у региону.

Истина је да је сада инвазија Русије на Украјину приоритет за САД. Злоћудни утицај Кине на глобалном нивоу, укључујући и Балкан, такође је приоритет. Нажалост, у свету постоје и други ауторитарни актери и на њих треба обратити пажњу, укључујући Иран. Не постоји алтернатива него да се према свим злонамерним акцијама, укључујући и сајбер нападе, третирају са озбиљношћу коју заслужују, јер било да долази из Русије, Кине, Ирана или неког другог ауторитарног режима, њихов жељени циљ је подривање нашег међународног поретка заснованог на правилима.

Најважнија ствар коју можемо да урадимо са наше стране, рекао је Рубин  – као Американци и као Албанци – јесте да радимо заједно као партнери у настојању да заштитимо наше институције.

Рубин рече и да жели да ради са владама које желе да буду део европског система и да буду свет права и правила где се поштују европски принципи.

„Хоћемо да покушамо да све урадимо да елиминишемо то загађење медијског окружења“, рекао је.

Са господином Рубином не вреди много полемисати, јер он добро зна чији је изум “загађење медијског простора”. Он као службеник једне глобалне силе само ради и извршава задатке. И ништа више.

Izvor

[Boro Prodanic]

Како је „нева” у двобоју победила Ф-16

Авијација НАТО-а је 2. маја 1999. године пошла у уништење Трећег дивизиона, али је током окршаја остала без летелице. – Породица Маснец дала је све у одбрани земље

[ Attachment: You are not allowed to view attachments ]
Током свих 78 дана агресије НАТО-а, непрекидно, на целој територији СР Југославије, трајала је борба јединица противваздушне одбране (ПВО) са авијацијом непријатеља. Оно што је алијанса зацртaла као циљ који је требало постићи већ у првим данима сукоба, уништење ПВО Војске Југославије, није се остварило до краја рата. Вешто, храбро и одлучно, ракеташи и други успешно су одолевали налетима авијације НАТО-а.

Њихов највећи и најпознатији успех свакако је обарање америчког „невидљивог” авиона Ф-117А, а ових дана навршавају се 24 године од обарања другог авиона, америчког Ф-16ЦГ, о коме се не говори тако често, иако и овај догађај заслужује адекватну пажњу. Оба авиона је ракетним системом „нева” оборио легендарни Трећи дивизион 250. ракетне бригаде ПВО.

Десило се то 2. маја 1999. године, нешто после два сата ујутру, изнад Срема, који је био поприште жестоких борби наших ракеташа против непријатељске авијације и обратно. Да – обратно, јер су SEAD и DEAD групе НАТО авијације, специјализоване за борбу против ПВО, непрекидно настојале да неутралишу и униште наше ракетне јединице. Два узастопна гађања Трећег дивизиона крајем априла, као и чињеница да је дивизион нанео озбиљан губитак непријатељу, одредили су га као примарни циљ за НАТО авијацију и у првим сатима поменутог дана.

Тада су у ваздушни простор СРЈ ушле две борбене групе авиона Ф-16, једна је долетала из Италије, а друга из Немачке. Њихов задатак те ноћи био је уништење Трећег дивизиона, који се у тим тренуцима налазио на ватреном положају у рејону села Карловчић.

Око два часа, руковалац гађања мајор Бошко Дотлић на екрану осматрачког радара П-18 уочио је да из три правца прилазе групе непријатељских авиона. Након уобичајеног провоцирања прераног укључења предајника, из средње групе издвојио се један авион и кренуо у пробој зоне уништења Трећег дивизиона. Руковалац гађања наредио је откривање и праћење циља, а борбена послуга је складно и уиграно одрадила свој задатак. У 2.08 часова лансиране су две ракете, од којих се прва великом брзином приближавала циљу, a код друге је изостао захват и вођење на циљ.

[ Attachment: You are not allowed to view attachments ]
Пилот је покушао да маневром избегне погодак, очекујући да остали авиони из групе изврше дејство по дивизиону противрадарским ракетама, али безуспешно. Парчад 72 килограма тешке бојеве главе оштећује мотор авиона, пилот врши заокрет и заузима курс према Аеродрому „Тузла”, губећи висину и тражећи помоћ. Који секунд касније у близини ватреног положаја пале су и две противрадарске ракете, које су срећом по ракеташе и овај пут закасниле. Упркос грчевитом настојању да прелети у ваздушни простор Босне и Херцеговине, авион је пао код села Накучани на обронцима Цера.

Пилот потпуковник Дејвид Голдфејн се катапултирао, нешто касније су га евакуисали амерички специјалци обучени за те задатке, при чему је дошло и до размене паљбе са патролом МУП-а Србије. Голдфејн ће касније постати командант америчког ратног ваздухопловства.

У саставу послуге у кабини УНК-М били су мајор Бошко Дотлић, потпоручник Миодраг Стојановић, мајор Милорад Роксандић, потпоручник Тиосав Јанковић (данас бригадни генерал, командант 250. ракетне бригаде за противваздухопловна дејства), водник Игор Радивојевић, старији водник прве класе Драган Матић и војник Дејан Ђорђевић. На радару П-18 били су водник прве класе Владимир Љубенковић и војник Александар Радовановић, а у послузи одељења извора за напајање војници Сеад Љајић и Слободан Павићевић.

Обарање Ф-16ЦГ, које неки ветерани сликовито описују као двобој, остао је чист војнички успех свих ових година, без икаквих стручних и медијских недоумица и контроверзи, један од подвига који су златним словима записани у историји јединице.

Припадници 250. ракетне бригаде за ПВД са посебним пијететом односе се према традицији бригаде, чувајући сећање и на страдале припаднике јединице. У команди бригаде налази се спомен-соба у којој се (као и у Музеју ваздухопловства) налазе делови оборених Ф-16ЦГ и Ф-117А, бројне фотографије и документа, као и барорељефи 28 припадника ракетних јединица ПВО страдалих у НАТО агресији.

Судбина сваког од њих је трагична, али је и прича о храбрости и пожртвовању у одбрани отаџбине. Године пролазе, о рату се говори отворено, али неке од прича нису познате широј јавности, посебно о жртви које су поднеле поједине породице. Једна од њих је, сазнајемо у спомен-соби, и породица Маснец из Београда. Разводник Петар Маснец био је професионални припадник јединице у којој је радио и његов отац заставник Јосип Маснец. Петар је био оператор праћења у Четвртом дивизиону, а Јосип је рат провео као командир Одељења осматрачког радара П-18 у Првом дивизиону.

Петар је погинуо 11. маја 1999. године када је положај његовог дивизиона у рејону села Арнајево, код Барајева, погодила противрадарска ракета. Имао је 26 година и био је јединац. Јосип је наставио да се бори. Споменица која је додељивана поводом 20. годишњице одбране земље од агресије НАТО-а припадала је учесницима борбених дејстава и породицама погинулих хероја. Нажалост, споменице за породицу Маснец није имао ко да прими. Јосип је преминуо 2016, а његова супруга и Петрова мајка Смиља 2017. године. Споменице чувају колеге из јединице, а Петрова је изложена у спомен-соби бригаде.

Izvor

[Boro Prodanic]

Zločin koji Peking i Beograd nikada neće zaboraviti: Odata pošta žrtvama NATO bombardovanja kineske ambasade

Polaganjem venaca i minutom ćutanja, na mestu ispred nekadašnje kineske ambasade u Beogradu, obeležene su 24 godine od bombardovanja te zgrade u kojoj su poginula tri novinara, a 20 osoba povređeno.

[ Attachment: You are not allowed to view attachments ]
Na mestu srušene zgrade ambasade na Novom Beogradu i na dan kineskih zadušnica vence su položili i odali poštu poginulima predstavnici Ambasade Kine, Vlade Srbije, Grada Beograda i Udruženja novinara Srbije.

Naglasili su da Srbija nikada neće zaboraviti taj strašni događaj u kome su živote izgubili civili koji su radili svoj posao.

- Svi treba da izvuku pouke iz svega ovoga kako ovi zločinci koji su kukavički ubijali žene, decu, novinare – a ovo nije bila linija fronta, nisu imali hrabrosti da siđu na Paštrik i Košare da se bore sa našim borcima, nego su iza leđa ubijali njihovu decu, žene i naše kineske prijatelje. U nedostatku te hrabrosti, služeći se podlostima i koristeći kriminalce od kojih su kasnije napravili kriminalnu državu, naše je da se sećamo, pamtimo i da se molimo bogu za sve koji su izgubili živote - rekao je Zoran Gajić, ministar sporta.

Kineski narod nikada neće zaboraviti bombardovanje kineske ambasade u Jugoslaviji. Ambasadorka Kine Čen Bo izrazila je zahvalnost prisutnima što se svake godine okupljaju na prostoru nekadašnje ambasade Kine i sećaju tri nastradala kineska novinara.

- Naše zajedničko sećanje na njih odražava ne samo to koliko mi negujemo naše tradicionalno čelično prijateljstvo, već i naše zajedničke težnje za mirom, za nezavisnom politikom, za međunarodnom pravdom. U današnjoj međunarodnoj situaciji sve više je potrebno da se pridržavamo principa povelje UN i međunarodnog prava - kaže ambasadorka Čen Bo.

Da podsetimo, 7. maja 1999. tokom NATO agresije na SRJ, među mnogim objektima širom naše zemlje, meta je bila i kineska ambasada, na koju je američki bombarder izbacio tri projektila. Nastradalo je troje kineskih novinara, a ranjeno dvadesetoro ljudi.

Na mestu bombardovanja postavljena je spomen-ploča simbol prijateljstva dva naroda, a u obnovljenoj zgradi otvoren je Kulturni centar Kine.

Izvor

[Boro Prodanic]

24 ГОДИНЕ ОД ПОТПИСИВАЊА КУМАНОВСКОГ СПОРАЗУМА

Како је операција „Стрела” претворена у кашу

Акција планирана у Пентагону доживела је крах, јер нико није очекивао снажан отпор припадника ВЈ, каже генерал Владимир Лазаревић

[ Attachment: You are not allowed to view attachments ]
Ниш– Последњих дана мајa и првог дана јуна 1999. године водиле су се најтеже и најжешће борбе у одбрани СР Југославије, због упорних покушаја копненог продора агресорских НАТО снага на територију наше земље и пробоја југословенско-албанске границе, коју су браниле наша војска и полиција. Намера снага НАТО-а, потпомогнутих терористима такозване ОВК, била је да се реализује брза операција планирана у америчком Пентагону под називом „Стрела”, каже за „Политику” прослављени командант Приштинског корпуса током бомбардовања СРЈ, генерал Владимир Лазаревић.

– После краха велике акције у којој је покушан копнени продор НАТО-а на територију Југославије преко Јуничких планина и Кошара, пошто су наше херојске одбрамбене снаге у потпуности разбиле војску агресора, у Пентагону је осмишљена нова операција под називом „Стрела”. Планиран је брз и муњевит упад у нашу земљу на другој локацији, преко Паштрика ка Призрену, са намером да се изврши расецање одбране јединица Приштинског корпуса и упад на југословенску територију како би наша земља била окупирана и приморана на капитулацију – прича Лазаревић. Снага одбране легендарног Приштинског корпуса, међутим, била је величанствена, као и његов отпор, додаје генерал.

– Тако је два дана узастопце, 1. јуна увече и сутрадан 2. јуна у дневном издању, на насловним странама „Вашингтон поста” објављена најсензационалнија вест о збивањима током првог оружаног напада на једну суверену земљу после Другог светског рата на тлу Европе, у којем је 19 војно најјачих и најопремљенијих земаља света извршило агресију на СР Југославију: „Немоћ – Операција НАТО-а под именом ’Стрела’, планирана у Пентагону, претворена је у кашу” – каже некадашњи командант одбране наше земље.

Информација да УН и НАТО инсистирају на примирју стигла је 3. јуна.

– Због наше успешне одбране и признате немоћи агресора, НАТО и УН покренули су иницијативу да се хитно одржи састанак њихове и државне делегације СРЈ. Већ за 5. јун договорен је сусрет на неутралном терену, на крајњем северу Македоније и недалеко од наше Карауле „Ђенерал Јанковић”. На део наше делегације која је кренула из Приштине, у којој сам био и ја, кроз Катаничку клисуру, у зору тог 5. јуна, међутим, терористи ОВК су извршили напад и покушали да нам онемогуће пролаз. Успели смо да разбијемо терористе, а у борби је погинуо један наш официр и двојица су рањена. Ни данас се не зна како су и од кога терористи сазнали да смо кренули на преговоре – прича Лазаревић.

Он је одмах државном руководству Србије упутио захтев да због угрожене безбедности напусте зону КиМ, а дипломата Небојша Вујовић из МИП-а обавестио је лично тадашњег председника Слободана Милошевића о његовом захтеву, објашњава генерал. – Одобрено је да одемо. На Караули „Ђенерал Јанковић” прихватио сам генерале Ковачевића, Кргу и друге и пребацили смо се на потез између Прешева и Куманова, где је директно из Београда стигао остатак наше државне делегације. Уз констатацију „да је ситуација врло тешка”, ту ми је показан документ на енглеском језику у којем се наводи закључак да је неопходно да се одмах наша војска и полиција изместе са територије КиМ. За мене је то било неприхватљиво и добио сам дозволу да се вратим на командно место у Приштинском корпусу и да руководим даљом одбраном земље – наводи Владимир Лазаревић.

Шестог јуна у француској војној бази на Аеродрому „Аџи Тепе”, поред села Блаце на неколико километара од Куманова, почели су преговори државне делегације СРЈ и представника УН и НАТО-а. Одржани су у војном шатору ограђеном бодљикавом жицом, и завршени увече на данашњи дан пре 24 године – 9. јуна 1999. године. Потписан је Кумановски споразум – документ о војнотехничкој сарадњи међународних снага НАТО-а и УН, односно Кфора и органа СР Југославије. Споразум су у име наше земље потписали полицијски генерал Обрад Стевановић и генерал-пуковник Војске Југославије Светозар Марјановић, а испред УН (Кфора) и НАТО-а британски генерал Мајкл Џексон. Потписници споразума су неколико минута после чина потписивања на конференцији за медије обавестили на стотине новинара из целог света о завршеним четвородневним преговорима.

– У саопштењу које смо добили те ноћи наведено је да су најзначајније одлуке Кумановског споразума биле прекид свих непријатељстава између НАТО снага и јединица Војске Југославије и српске полиције, измештање ВЈ и припадника МУП-а Србије са простора Косова и Метохије у периоду од наредних 11 дана – најкасније до 20. јуна у поноћ, успостављање зона безбедности између Косова и Метохије и централне Србије и, посебно, неодложна обавеза, коју преузимају УН, односно Кфор, за хитно разоружавање припадника, и расформирања илегалних јединица и формација такозване ослободилачке војске Косова. Посебно је наглашено да ће Копнена зона безбедности (КЗБ) бити од пет и Ваздушна зона безбедности (ВЗБ) од 25 километара – истиче генерал Лазаревић.

Дан касније, 10. јуна 1999. године, Савет безбедности Уједињених нација усвојио је Резолуцију 1244. У њој је, поред свега осталог децидирано наведено „да су Косово и Метохија саставни део Србије, да СР Југославија и Србија имају пун суверенитет над КиМ, да је обавезно потпуно разоружавање такозване ОВК, да се мора пронаћи искључиво мирно решење за Косово и Метохију и да се гарантује мир на територији целе СРЈ”.

Генерал Владимир Лазаревић каже да су након 9. и 10. јуна уследили веома тешки дани. Најтежи за старешине и припаднике војске и полиције, који нису били за измештање и одлазак са КиМ, односно за напуштање матичне зоне, а још више за становништво које је морало да бежи пред терором ОВК.

– Одлазак војних и полицијских снага СРЈ и Србије реализован је за девет дана и то уз потпуно сачуване борбене способности, а припадници Кфора и НАТО-а нису могли да верују каква је била беспрекорна дисциплина, како су биле уредне колоне и састав наших снага. Јер, све време током 78 дана агресије НАТО је обмањивао светску јавност, али и себе, да је српска војска уништена. Тек 2018. године америчка администрација (Доналда Трампа) обелоданила је извештај „да од 24. марта, када је почело бомбардовање, до 9. јуна 1999. године и Кумановског споразума, српска војска није претрпела штете ни пет одсто своје укупне ратне технике – рекао је легендарни командант одбране наше земље 1999. године на Косову и Метохији.

До данашњег дана, како каже Владимир Лазаревић, пуне 24 године, наша земља испуњава све своје преузете обавезе из Кумановског споразума, као и све оне из каснијег периода... Али, „друга страна” као да се ни на шта није обавезала.

Izvor

[Boro Prodanic]

Milan Tepić i Tibor Cerna dobijaju ulice u Vranju: obeležja u čast herojima

Narodni heroji Milan Tepić, major JNA i Tibor Cerna, vojnik sa Košara, dobiće svoje ulice u Vranju, kao i spomen ploče u njima, saopštilo je Udruženja “Srpski ratni veterani” iz ovog mesta, koje je iniciralo ovu odluku.

[ Attachment: You are not allowed to view attachments ]
U ulicama koje nose nose njihova imena biće postavljene i spomen ploče. U jesen 1991. godine, major JNA Milan Tepić, je žrtvujući svoj život, u mestu Bedenik kod Bjelovara, digao u vazduh skladište “Barutana”, sprečavajući da da padne u ruke neprijatelju.

Budući da nije želeo da im ga preda, odlučuje da raspusti vojsku i ostane sam, kako bi ranije minirano skladište odbranio. Jedini koji se o to naređenje oglušio i ostao do poslednjeg trenutka sa njim bio je vojnik Stojadin Mirković iz Valjeva, koji je takođe stradao.

Tibor Cerna, momak od 20 godina, poginuo je na Košarama na Kosovu i Metohiji 27. aprila 1999. godine. Odlikovan je Ordenom za zasluge u oblastima odbrane i bezbednosti prvog stepena.

Pre šest godina, u Debeljači kod Kovačice, gde živi porodica Cerna, uz prisustvo najvišeg državnog vrha, heroj sa Košara dobio je svoj spomenik.

Izvor

[Brok]

Potpukovnik Goran Ostojić "Ostoja" pao je kao vitez na braniku Otadžbine.

28.07.2023.

Njega su ubili teroristi na karauli Košare 28. jula 1998. godine, na današnji dan pre 25 godina.

Komandant, načelnik Štaba 63. Padobranske Brigade Potpukovnik Goran Ostojić poginuo je pre 22 godine sa svojim vitezovima na borbenom zadatku u rejonu karaule Košare, pisale su o njemu ranije левацкеновине.цом.

[ Attachment: You are not allowed to view attachments ]

Goran Ostojić, načelnik štaba slavne 63. padobranske brigade iz Niša, poginuo je na granici s Albanijom 28. jula 1998. godine pokušavajući da spase drugove specijalce koji su upali u zasedu NATO vojnika. Pogodio ga je rafal, ali je samo jedan metak našao put do njegovog srca.

– Imao je pancir. Metak je našao jedno jedino mesto: kroz ruku i grudni koš. Presekao aortu kao nož. Njegov najbolji drug Gile radio je obdukciju. Rekao mi je: „Majko, ako vam je lakše da znate, nije se ni trenutak mučio, odmah je umro – seća se majka Jovanka, koja je uvek strepela da „Gogija ne uhvate živog i muče“.

Goran Ostojić posmrtno je unapređen u potpukovnika i odlikovan ordenom za hrabrost. Iza Gorana su ostali supruga Marina i sin Bogdan, koji žive u Nišu. U Jagodini i Rekovcu mnoge asocijacije i takmičenja nose ime Gorana Ostojića: osnovna škola, izviđački klub, ulica… Sestra od tetke Ljilja obožavala je svog najboljeg prijatelja – brata Gorana.

,,I bog se sagne da ubere cvet“, naslov je najnovije knjige levačke pesnikinje i učiteljice Jovanke Ostojić. Naslov romana, kako reče autorka, je metafora koju nije potrebno objašnjavati.

- Njegove reči pamtim i danas…“Izvini, majko, ali domovina zove! Onda revoltiran kaže:,,Koliko si petica dala generacijama na rodoljublje… moraš da prihvatiš ovo… jesi li svesna toga?

I kada bi ga sad, ponovo, pitali da pođe da brani otadžbinu, on bi to učinio. On bi, opet bi pošao u zov domovine i pod stegnje, rekla je pre nekoliko godina na godišnjicu pogibije sina njegova majka.

Izvor

[Boro Prodanic]

Nikakav komentar nije potreban, samo manje od devet minuta pažnje, ovaj heroj je to zaslužio:

[Boro Prodanic]

Gde su bili principi kada ste gađali i cepali Srbiju? Bajdenovo licemerje u UN

Principi međunarodnog prava, očuvanja teritorijalnog integriteta i suvereniteta država, kao temelji na kojima treba da počiva svetski poredak, počeli su da "važe" kada je buknuo rat u Ukrajini. U slučaju Srbije i nelegalnog otcepljenja Kosova i Metohije, za, pre svega, zapadne sile ovih postulata nije bilo.

Upravo ta tema nametnula se tokom zasedanja Generalne skupštine Ujedinjenih nacija tokom koje je predsednik SAD Džozef Bajden kao glavne vrednosti spomenuo teritorijalni integritet i suverenitet i dodao:

- Ako dozvolimo da se Ukrajina rascepi da bismo umirili agresiju, može li se bilo koja država članica UN osećati zaštićenom i da li će nezavisnost bilo koje nacije biti sigurna.

U slučaju Srbije tumačenje nije bilo ovakvo - avioni NATO poleteli su 1999. ka našoj zemlji bez odobrenja Saveta bezbednosti UN što je mimo međunarodnog prava, kada je lažna država proglasila nezavisnost rekli su da je u pitanju presedan, a Rezoluciju SB UN 1244 doneti u Njujorku Zapad svakodnevno gazi. Agresija na našu zemlju "umirena" je upravo njenim rasparčavanjem, kojeg se stanovnik Bele kuću grozi kada je u pitanju domovina njegovog partnera Vladimira Zelenskog.

Predsednik Aleksandar Vučić još jednom je ukazao na licemerje i dvostruke aršine:

- To su zamene teza i dvoličnost. Navikli smo. I dalje ne priznaju Rezoluciju SB UN 1244. Velikima je sve dozvoljeno, a mi koji smo mali bolje na vreme da shvatimo koliko smo mali. Nisam još shvatio, možda me pridikama ubede.

On će ove stavove ponoviti i danas kada će se obratiti Generalnoj skupštini UN u Njujorku.

Direktor Centra za proučavanje globalizacije Dejan Miletić rekao je da Srbija, u podelama između ekonomskih i vojnih sila, između Severa i Juga, Istoka i Zapada, zauzima nezavisnu i neutralnu poziciju koja je orijentisana najviše ka Evropskoj uniji, ali ništa manje ni ka drugim horizontima i partnerima.

- Vučić će nastupiti principijelno, argumentovano i odlučno u odbrani međunarodnog javnog prava, suvereniteta i teritorijalnog integriteta Srbije, kao članice UN. Argumente koje je američki predsednik Bajden koristio, može da koristi i predsednik Vučić u odbrani globalnog poretka, odnosno svega onoga što u slučaju Srbije nije poštovano, a tiče se situacije na KiM i neuspeha u dijalogu Beograda i Prištine. To je onaj problem jer međunarodna zajednica, na čelu sa SAD, teško mogu da se pozivaju na sve ono što sad pričaju, kada postoji slučaj Srbije. Zbog toga ovoliki pritisci unazad godinu dana, zbog toga dvostruki standardi, ali to mora jednom da stane, i u tom kontekstu očekujem jedan važan nastup predsednika Srbije - rekao je Miletić i dodao da iz godine u godinu potencijali i kapaciteti Srbije na diplomatskom planu rastu i njen značaj postaje sve veći.

Diplomata u penziji Zoran Milivojević kaže da su "svi argumenti koje Srbija ističe u skladu sa svojim državnim i nacionalnim interesima i insistiranju na međunarodnom pravu kada je reč o KiM sada došli do izražaja na globalnoj sceni":

- Srbija će prvi put biti u poziciji da njeni argumenti budu vladajući na globalnoj sceni. Ona nije više ista država i sa svojim principima i argumentima postojano stoji, mirne glave i savesti. Svet danas nije u stanju da, kako je rekao generalni sekretar UN Antonio Guteres, odgovori na sve veće globalne izazove, zato što je globalni sukob došao do punog izražaja posle rata u Ukrajini. Pokazalo se da je svet podeljen, ali se probudio globalni Jug, što znači da Zapad nije više dominantan. Po pravilu istorije veliki nikada ne prihvataju da više nisu dominantni i pokušavaju da tu poziciju zadrže, što je proizvelo globalni sukob.

Izvor

[Kubovac]

Pomen stradalima na Kosovu i Metohiji

Delegacija Vojske Srbije koju je predvodio načelnik Generalštaba general Milan Mojsilović prisustvovala je danas, u zemunskom naselju Plavi horizonti, pomenu Pećancima stradalim na Kosovu i Metohiji u periodu od 1998. do 2003. godine.

U ime pripadnika Vojske Srbije, general Mojsilović je položio venac kraj spomenika u porti Hrama Svetog Atanasija Velikog posvećenog poginulim vojnicima iz garnizona Peć i građanima svih vera i nacija koji su stradali na području ove opštine.

Pomen je služio i znamenje blagosiljao arhijerejski namesnik zemunsko-novobeogradski protoprezviter-stavrofor otac Božo Bakajlić, a skupu su osim pripadnika Vojske Srbije prisustvovali i predstavnici veteranskih udruženja i brojni građani.

Akciju za podizanje spomen-obeležja pokrenulo je Udruženje „Pećanci za večnost“, po blagoslovu Njegove svetosti patrijarha srpskog Porfirija, a autor idejnog rešenja i projekta je arhitekta prof. dr Gorica Bojović Ljubenov.

[ Attachment: You are not allowed to view attachments ]

[ Attachment: You are not allowed to view attachments ]

[ Attachment: You are not allowed to view attachments ]


Izvor

[Kubovac]

[ANALIZA] Stavljamo pod lupu svedočenje kanadskog pilota o mogućem drugom gađanju jugoslovenske PVO na američki nadzvučni bombarder B-1B

Još jedna "crtica" iz odbrane naše zemlje od NATO agresije 1999-te godine

Već sam ranije pisao o dejstvima raketama sistema Kub jugoslovenske PVO na par američkih strateških bombardera B-1B.
Jedan od dva aviona je tada izbegao salvu raketa srpskog Kuba, ali je doživeo određena oštećenja na horizontalnom stabilizatoru, koje je posada pripisala „udaru groma“.

Sada je u javnost izašlo i svedočanstvo pilota kanadskog CF-18, koji je svedočio, kako kaže, "dramatičnoj" borbi posade još jednog američkog bombardera B-1B za preživljavanje nakon što je na njega lansirana raketa sistema PVO Kub, nad prostorom Kosova i Metohije.

Moja nova kolumna na vazduhoplovnom portalu Tango Six!

Preporučujem! 


Pripadnici 311. srp PVO Kub-M na Kosovu i Metohiji tokom 1999-te godine:

[ Attachment: You are not allowed to view attachments ]

Svedočanstvo pilota CF-18, deo vezan za kolumnu počinje na 42:00 i traje do 46:00:

[Boro Prodanic]

Осудити операцију НАТО-а против Југославије, Државној думи поднет нацрт жалбе Уједињеним нацијама

Нацрт апела Уједињеним нацијама (УН) у вези са 25. годишњицом почетка НАТО бомбардовања Југославије достављен је Државној думи, изјавио је шеф комитета Думе за међународне послове, лидер Либерално-демократске партије Русије (ЛДПС) Леонид Слуцки.

„Одбор за међународне послове поднео је нацрт жалбе Већа Савезне скупштине у вези са 25. годишњицом почетка бомбардовања територије суверене Југославије НАТО коалиције. Предлажемо да га поднесемо на разматрање Државној думи 20. марта”, рекао је Слуцки.

Он је истакао да се у апелу позивају парламентарци да осуде војну операцију и предузму мере за позивање држава НАТО чланица на међународну одговорност.

„У тексту нацрта апела, руски парламент позива УН и скупштине свих земаља да коначно осуде војну операцију Северноатлантске алијансе против Југославије и предузму мере за привођење држава чланица НАТО међународној одговорности за директну агресију на СРЈ”, прецизирао је.

Како се наводи у документу, парламентарци сматрају да је неопходно, уочи годишњице агресије НАТО-а на Југославију, дати праведну оцену „тог грубог кршења међународног права, које је довело до дестабилизације рада Организације за европску безбедност и сарадњу”.

Осим тога, парламентарци „изражавају дубоку забринутост због текућих покушаја Колективног запада да чин агресије на Савезну Републику Југославију представи међународној заједници као мировну операцију, да жртве НАТО бомбардовања преда забораву и окриви Србе за избијање ратова на Балкану”.

Тако је, подсећају парламентарци, од марта до јуна 1999. године „на малу суверену државу у центру Европе бачено 2.300 крстарећих пројектила и 14.000 бомби”, што је резултирало смрћу више од 2.000 цивила у Југославији, укључујући и децу.

Како истичу, некажњивост НАТО удара на Југославију „створила је основу за нове војне акције широм света под маском изјава о борби „за вредности слободе и демократије””.

„Уверење Колективног запада у сопствену непогрешивост и право да одлучује о судбини других народа и држава довело је до узлета неонацистичког режима у Украјини, који је после државног удара 2014. спроводио политику геноцида над руским становништвом што је довело до оружаног сукоба на територији те земље”, закључује се у документу, преноси РТ Балкан.

Izvor

[Boro Prodanic]

Udarno: Rusi traže od Zapada da položi račune za agresiju na SRJ!

Zapadnim državama koje su izvršile i podržale bombardovanje SRJ 1999. godine neće biti lako da iznesu argumente zašto su to uradile mimo UN i međunarodnog prava na sednici Saveta bezbednosti 25. marta koju je zatražila Rusija, smatra diplomata Zoran Milivojević.

Prvi put u Savetu bezbednosti će se na sednici raspravljati o agresiji NATO pakta na SRJ 1999. i to na zahtev Rusije. Ova vest je, prema rečima diplomate i bivšeg ambasador dr Zorana Milivojevića, više nego važna, jer će se zapadne države koje su učestvovale u tome javno suočiti sa svim činjenicama i posledicama tog akta.

Sednica od ogromnog značaja

„Jako je važno da taj čin ne ostane zaboravljen i da ostane zabeleženo kako je do došlo do napada na jednu suverenu državu, bez saglasnosti UN, uz povredu međunarodnog prava. Takođe je važno da se o tome razgovara i to baš sada kada međunarodno pravo ponovo dobija na značaju,“ kaže Milivojević.

On ističe da je za Srbiju ova sednica posvećena NATO agresiji od krucijalnog političkog značaja i da će se tek u budućnosti pokazati u kojoj meri je tako.

„Svako podsećanje na NATO agresiju i u kojoj meri je to tada učinjeno mimo međunarodnog okvira, nasilno, sa željom i namerom da se jedan deo naše teritorije silom oduzme za nas je politički važno“, napominje diplomata.

Međunarodno pravo se vraća

Ništa manje nije bitno, dodaje naš sagovornik, ni da ostane zabeleženo i javno izrečeno u Ujedinjenim nacijama i Savetu bezbednosti šta je taj čin dalje prouzrokovao i do čega je sve doveo.
„Takođe je bitno i na globalnom planu da se ne zaboravi šta je bilo i o čemu se radilo i kakve je to posledice proizvelo i kakve posledice može i dalje da proizvede.

Dakle, ne samo za Srbiju nego i za ceo svet ova tema je važna, pogotovu što su praktično od tog trenutka globalni odnosi dobili potpuno drugi oblik i kretanje, gde su manje države bile svaki put ugrožene na način kao je to učinjeno i u slučaju SRJ,“ ističe Milivojević.

On podseća na sve ono što se posle toga desilo Libiji, Iraku i drugim državama a sve mimo međunarodnog prava.

Milivojević, međutim, ne očekuje usvajanje nikakvog pisanog zaključka o ovoj temi, jer, kako kaže, to neće dozvoliti zapadne sile.

Zapadu neće biti milo

„Tu nema šta da se usvoji .. Jednostavno sama po sebi rasprava o ovome je izuzetno značajna. Lično mislim da će Zapad terati neku svoju priču koja ne stoji i koja ne može da predstavlja nikakve argumente odbrane zašto su to učinili, kako i u kom kontekstu,“ zaključuje Milivojević.

Ovo je prvi put da se posle 25 godina od tog agresivnog čina na jednu suverenu državu raspravlja o tom pitanju u UN, a sednica SB će biti održana 25. marta, saopštio je zamenik stalnog predstavnika Rusije pri UN Dmitrij Poljanski.

Prema njegovim rečima, zahtev Rusije je, kako se i očekivalo, izazvao bes predstavnika zapadnih zemalja, za koje je ta tema „krajnje neugodna“.

Izvor