Sećanje na agresiju NATO pakta 1999. godine

[Kubovac]

Ako mi dozvolite ,uz duzno postovanje prema zrtvama agresije na Srbiju i SFRJ 1999 godine i cestitke na uspjehu obaranja NATO zrakoplova ,ali mi nije jasno sto je Zoltan htio postici sa naknadnim susretima i publicitetom sa americkim pilotom Zeljkom? Da li da to vidim kao neki cin vitestva izmedju pilota u WWI ili zelja za publicitetom. Da li je Zeljku to bio prvi let? Da li je vec istresao svoj smrtonosni tovar na neduzne gradjane SFRJ ?. Taj poznati fenomen jos iz vjetnamskih ratova a i prije, tzv. "Hrabrost visina", gdje pilot/piloti bombardera ne vide stradanja onih na koje su bacili smrtonosni tovar. Ipak je on bio neprijateljski vojnik. Bez zamjerke ali malo imam osobni problem da shvatim taj cin/gestu!

Od mene lično, kao čoveka, bivšeg vojnika i učesnika rata iz 1999. godine, nikada nećeš čuti niti jednu afirmativnu ili pozitivnu reč oko tog čina. Razlog što o tome, sa druge strane, ne pišem u kritičkom tonu je poštovanje prema delima Zoltana Danija i ratnog sastava 3. rd PVO na čijem je bio čelu 1999. godine.

[Boro Prodanic]

Slažem se u potpunosti sa kolegom Kubovcem.

[Kubovac]

Emisija Dozvolite: Proslava 25 godina od obaranja F-117A

Ratni sastav 3. raketnog diviziona 250. raketne brigade PVO Vojske Jugoslavije, okupljen u udruženje "Slobodno nebo Srbije", proslavio je 25 godina od obaranja F-117A.

[Boro Prodanic]

...

Na današnji dan pre 25 godina, počela je bitka na Košarama. Borba na jugoslovensko-albanskoj granici trajala je 67 dana i odnela je 108 života. Zahvaljujući herojstvu boraca, granica je odbranjena. Jedna od najtežih borbi u novijoj istoriji srpske vojske postala je simbol odbrane otadžbine.

...

Ostatk teksta

[Boro Prodanic]

B.P: na današnji dan pre 25 godina:

Број жртава у возу 393 никад није утврђен

Под гранатама НАТО-а погинуло је најмање 15 путника, међу њима и шестогодишњи дечак, а два вагона композиције су спржена

[ Attachment: You are not allowed to view attachments ]

Ниш – на данашњи дан пре 25 година, у 11.55 часова, у Грделичкој клисури, догодио се један од најтежих злочина у агресији северноатлантске алијансе на нашу земљу. У истом тренутку и размаку од само неколико секунди, четири разорна пројектила погодила су железнички мост преко реке и на самом мосту путнички воз број 393, који је саобраћао на релацији Ниш–Табановце–Скопље–Солун. Два пута у непосредној близини, у размаку од само педесетак метара, погођен је вијадукт на друмској магистрали од Ниша према државној граници између Србије и Македоније.

На мермерној плочи поред моста изнад реке Јужне Мораве у Грделичкој клисури, откривеној у знак сећања на страдање цивила 1999, уклесано је: „Не треба се бојати људи, него нељудског у њима.”

Био је понедељак. Други дан Ускрса. Неколико минута пре поднева у злочиначком ракетирању НАТО-а погинуло је најмање 15 путника у возу, међу њима и шестогодишњи дечак. Повређено је више од 40 путника, док су железничка пруга и друмска магистрала онеспособљени за саобраћај. Тачан број жртава није никада утврђен, јер разорним гранатама на мосту су погођени други и трећи вагон железничке композиције, а први вагон са локомотивом се откинуо од композиције и наставио даље стотинак метара јужно од моста.

Воз са путницима кренуо је око девет часова тог преподнева са железничке станице „Црвени крст” у Нишу. У клисури су други и трећи вагон композиције спржени – од њих су остали само пепео и прах.

На дотадашњем друмском надвожњаку испод којег протиче Јужна Морава и деценијама пролази међународна пруга Београд–Ниш–Скопље–Солун–Атина, „ни камен на камену”, само бетонски обриси и провалија... Од силине напада и јаких детонација у кругу од око 300 метара од ракетираног моста скоро све породичне куће биле су тешко оштећене, страдали су кровови, попуцали прозори и врата, а дворишта остала пуна бетона и камена...

Горан Микић и Бобан Костић управљали су тога дана локомотивом воза. Било је ратно стање и нико није стизао да води рачуна о броју путника, најважније је било да сви стигну безбедно до одредишта. Зато се ни данас не зна колико је људи било у возу када је погођен.

Нису више Бобан и Горан за управљачем локомотива. Радили су као надзорници до пре неколико година на железничкој станици „Црвени крст” у Нишу. Бобан је био у „Србија карго”, а Горан у „Србија возу”. Бобан је 2020. отишао у Немачку, тамо данас живи и ради...

– Било је то страшно, трагично пролеће. Не поновило се. Пакао је тог 12. априла на мостове у нашој земљи слетео с неба. Страдали заслужују да их не заборавимо – рекао нам је јуче Горан Микић, помоћник-машиновођа међународног путничког воза 393.

Становници Грделице и оближње Ораовице у долини Јужне Мораве, где се злочин догодио, тих априлских дана испричали су да су данима пре Ускрса 1999, авиони надлетали Грделичку клисуру. Онда су 12. априла ракетирали мост. Истога дана у седишту НАТО-а негиран је напад на воз у Грделичкој клисури, али је већ сутрадан под притиском светске јавности акција авиона северне алијансе потврђена уз констатацију да је реч „о колатералној штети”.

У уторак, 13. априла 1999. године, огласио се и портпарол НАТО-а Џејми Шеј, који је признао да је у нападу на железнички мост преко Јужне Мораве са два пројектила погођен и воз на мосту, али изјавио је „да није било никакве намере да се погоди железничка композиција”. Због бројних осуда у свету, истога дана врховни командант НАТО-а генерал Весли Кларк рекао је „да је пилот имао задатак да сруши мост и да је два пута гађао мету, али да је у последњем тренутку, у делићу секунде схватио да је воз на њему и да више није могао да заустави већ испаљене ракете”.

У Грделичкој клисури, на месту трагедије, данас у 11.55 сати, биће организован комеморативни скуп на којем ће бити одата почаст страдалима.

Izvor

[Kubovac]

ДОК ЈЕ СУНЦА – потпуковник Ђорђе Аничић „Наше ратно искуство мора да живи, то је богатство и треба да буде записано, да не би неке следеће генерације, ако се укаже потреба, училе оно кроз шта смо ми прошли“

У данашњој емисији „Док је Сунца“ говоримо о херојима, о онима о којима приче воле да слушају сви – и деца и ми, нешто старији. Данас вам представљамо хероја који је током нато бомбардовања наше земље био члан борбене послуге која је 27. марта 1999.године, оборила тзв.невидљиви авион Ф117А, понос америчке војске. Наш саговорник тиме се уписао у листу српских јунака, што му је трасирало пут да уђе и у дечију књигу „Срби против Нато од 1991. до 1999. године“, коју је објавила Издавачка кућа „Добро дете“.

Представљамо вам потпуковника Ђорђа Аничића:

https://radiozlatousti.rs/?p=35450

[Boro Prodanic]

Danas bi Milica Rakić slavila 28-i rođendan, da je nije našao geler dok je bila u svom kupatilu. Bila je trogodišnje dete, krivo što su joj roditelji Srbi i što živi u Batajnici.

Ako ikada zaboravimo Milicu i druge nevine žrtve, dogodiće nam se ponovo!

Počivaj mirno Milice, onaj ko te je ubio već će doći na svoj sud...

[Brok]

Bog da joj dušu prosti.

[Zaslon]

Kada je Kubovac postovao gore radio-gostovanje ppuk Đorđa Aničića i to još na crkvenom radiju ja se setih da sam slušao unazad sedmicama gostovanja, opet na crkvenom radiju ali drugom (kojeg inače na poslu uvek slušam) naime radi se o beogradskom Radio Slovo ljubve Arhiepiskopije beogradsko-karlovačke. Taj radiju ima jednu emisiju "Gospod nad vojskama" koju vodi penzionisani puk Stevica Karapandžin i nedeljama unazad ima emisije iz jednog ili dva dela posvećene sećanju na NATO agresiju. Gostovali su mu (na tu temu):

- sin pokojnog pilota junaka puk Milenka Pavlovića - Nemanja Pavlović - link za emisiju: https://www.slovoljubve.com/cir/Newsview.asp?ID=43271

- penzinisani puk Slaviša Golubović, pripadnik 3.raketnog diviziona 250. raketne brigade PVO - prvi deo gostovanja https://www.slovoljubve.com/cir/Newsview.asp?ID=43336
                                                                                                                           - drugi deo gostovanja https://www.slovoljubve.com/cir/Newsview.asp?ID=43348
 
- penzionisani pilot puk Dragan Milenković koji je leteo MiG-29 za vreme agresije - prvi deo https://www.slovoljubve.com/cir/Newsview.asp?ID=43457
                                                                                                           - drugi deo https://www.slovoljubve.com/cir/Newsview.asp?ID=43458

- penzionisani puk Duško Šljivančanin, ratni komandant 53.graničnog bataljona (pod kojim se nalazila i karaula Košare) - prvi deo https://www.slovoljubve.com/cir/Newsview.asp?ID=43608 a drugi deo se emituje tek sutra

[Kubovac]

Lekcija: "Izvinite, nismo znali da je nevidljiv"
25 godina agresije NATO protiv Jugoslavije

On line predavanje potp. Đorđa Aničića, zamenika komandanta 3. rd PVO 250. raketne brigade PVO Vojske Jugoslavije, za vreme agresije NATO pakta na SRJ, studentima državnog fakulteta istorije u Krasnodaru, Ruska Federacija.

Predavanje se održava 25. aprila u 15:30 časova.

[ Attachment: You are not allowed to view attachments ]

Dopuna: Link za praćenje predavanja: https://my.mts-link.ru/j/FGBOUVOKubanskiy/535230860

[Boro Prodanic]

B.P: na današnji dan pre 25 godina

U trenu ubili 20 civila: u Surdulici, pre ravno 25 godina, NATO počinio jedan od najvećih zločina u agresiji na SRJ

Pre ravno 25 godina, 27. aprila 1999, NATO je u Surdulici počinio jedan od najvećih zločina tokom agresije na našu zemlju.

[ Attachment: You are not allowed to view attachments ]

Gađajući ovu varošicu ubili su 20 civila, među njima 12 dece. Samo u kući Milića ugasili su celu porodicu ubivši Aleksandra (37) sa suprugom Vesnom (37) i njihovu decu Miljanu (15) i Vladicu (12). Sa njima su stradali i baka Stamenka (65), rođak Miomir Milovanović (17), jedna komšinica i dvojica ljudi koji su postavljali antenu na krov.

[ Attachment: You are not allowed to view attachments ]
Žrtve: Vladica i Miljana Milić i Miomir Milovanović

Mediji su tog dana izveštavali o Surdulici kao o srpskoj Hirošimi. Na meti čak 10 NATO projektila bili su isključivo civilni ciljevi, gusto naseljen deo zvani Čubrine livade kao i naselje Piskavica. Kuća domaćina Vojislava Milića koji je radio u inostranstvu pretvorila se u stratište. U stambenom trospratnom objektu porodice Milić velika avio-bomba probila je krov i ploče tri sprata... Deda Vojislav nije bio u kući.

- Stradali su moji bliski rođaci... Tada sam imao 14 godina, ali sećanja ne blede. Naprotiv, svesniji sam koliko je to stradanje bilo veliko. Retko kad su svi bili u kući, osim tog užasnog dana, samo je deda Vojislav otišao da bere koprive i tako je jedini ostao od cele porodice. Samo on zna kako mu je bilo posle smrti najmilijih... I on je u međuvremenu preminuo - priča za "Novosti" David Milić (39) i dodaje da je komšija Stojanča Pavlović bio u susednoj prostoriji i da je ostao živ, a njegovo svedočenje o stradanju u kući Milića zapisano je u Beloj knjizi o NATO zločinima.

Tog strašnog dana ugasila se i porodica Malobabić, komšije Milića, izbeglice iz Krajine: sedamnaestogodišnji Milenko i njegov brat Rade, kao i njihovi roditelji.

- Bila sam mlada doktorka, sa nepunih 30 godina. Sećam se da nismo znali kad radimo. Postojalo je dežurstvo, ali po nepisanom pravilu kad bi se čule sirene svi smo dolazili na posao. Moj otac je bio lekar zamenik direktora Bolnice. Nemo, u tišini svakog jutra smo odlazili na posao u želji da pomognemo, našim komšijama prijateljima i rođacima - drhtavim glasom govori dr Aleksandra Popović.

Crne dane bombardovanja Surdulice od 21. aprila do 31. maja kada je, poginulo ukupno 50 civila, kako kaže, ne može da zaboravi. Naročito 27. april:

Meta im bio i sanatorijum: u NATO agresiji na našu zemlju, sama Surdulica je bombardovana tri puta (21. i 27. aprila i 31. maja), a okolina više od 10 puta. Poginulo je 50 civila, a 204 je povređeno. Uništena je i oštećena čak četvrtina stambenih objekata u gradu. Podaci ukazuju da je Surdulica imala najviše civilnih žrtava tokom agresije u odnosu na ukupan broj stanovnika. U trećem napadu, 31. maja, pogođeni su Sanatorijum za plućne bolesti, Gerontološki centar i paviljon sa izbeglicama. U trenu te noći ubijeno je 20 ljudi, a 95 je ranjeno.

- Tog dana hodali smo kroz grad koji nije bio naš, sve je bilo porušeno. Strah u očima preživelih i jauk onih kojima su stradali najbliži uvek ćemo pamtiti.

Izvor

[Duki]

Danas sam prolazio pored jednog ''spomenika'' NATO agresije. TV toranj na Fruškoj Gori.
[ Attachment: You are not allowed to view attachments ]

[Kubovac]

DOBIO I DEO "NEVIDLJIVOG": Četvrt veka od NATO agresije i obaranja čuvenog F-117A obeleženo i u opštini Zvezdara

POVODOM 25 godina od NATO bombardovanja i obaranja američkog "nevidljivog" aviona F-117A tokom bombardovanja 1999, potpukovnik Đorđe Aničić, ratni zamenik komandanta 3. raketnog diviziona PVO i predsednik Udruženja "Slobodno nebo Srbije" uručio je predsedniku opštine Zvezdara Vladanu Jeremiću Povelju i Sertifikat uz autentičan deo aviona.

Predsednik Jeremić se zahvalio i istakao da mu je izuzetna čast što je dobio Povelju kao i deo aviona koji je dokaz hrabrosti i umeća pripadnika vojske, koji su učinili nemoguće tokom bombardovanja SR Jugoslavije i pokazali izuzetnu predanost u borbi protiv tehnički i ljudstvom nadmoćnijeg neprijatelja.

Potpukovnik Aničić je rekao da je obaranje aviona F-117 "noćni soko" povratilo veru u narodu i vojsci dalo elan za dalje borbe za slobodno nebo Srbije. On se ovom prilikom zahvalio predsedniku Jeremiću na podršci koju pruža radu Udruženja.

Avion F-117A "noćni soko" oboren je 27. marta 1999. u 20.42, u blizini sela Buđanovci dejstvom 3. ratnog diviziona, 250. rbr. PVO. Tokom bombardovanja oborena su još dva NATO aviona, 47 bespilotnih letelica, 45 krstarećih raketa i četiri velika projektila dok je veliki broj letelica oštećen ili se nakon dejstava srušio.


Izvor

[Boro Prodanic]

Siguran sam da je broj oborenih krstarećih raketa mnogo veći, čak nekoliko puta. Samo jedne noći u maju 1999. moja bivša jedinica, 110. oabr (obalska artiljerijska brigada) oborila je topovima 20/III M55 tri - sve pale u Tivatsko polje.

[Kubovac]

Siguran sam da je broj oborenih krstarećih raketa mnogo veći, čak nekoliko puta. Samo jedne noći u maju 1999. moja bivša jedinica, 11. oabr (obalska artiljerijska brigada) oborila je topovima 20/III M55 tri - sve pale u Tivatsko polje.

Jedno moje istraživanje o oborenim BPL, krstarećim i avionskim projektilima NATO pakta.

Ono što sam ja mogao skupiti iz domaćih izvora sa materijalnim dokazima vezanim za obaranje BPL:

Efekti dejstva ARJ PVO iz sastava RV i PVO:

Laki raketni sistem PVO „Strela -2M“ – oboreno sa materijalnim dokazima – 3 bespilotne letelice
Laki artiljerijski sistem PVO „PAT 30/2 mm“ – oboreno sa materijalnim dokazima – 2 bespilotne letelice
Laki artiljerijski sistem PVO „PAT 40 mm“ – oboreno sa materijalnim dokazima – 2 bespilotne letelice
Raketni sistem PVO „2K12 Kub-M“ – oboreno sa materijalnim dokazima – 2 bespilotne letelice

Ukupno oboreno sa materijalnim dokazima za RV i PVO: 9 bespilotnih letelica

Efekti dejstva ARJ PVO iz sastava Ratne Mornarice:

Laki artiljerijski sistem PVO „PAT 40 mm“ – oboreno sa materijalnim dokazima – 3 bespilotne letelice (2 Pionir i 1 Hanter)

Ukupno oboreno sa materijalnim dokazima za Ratnu Mornaricu: 3 bespilotne letelice

Efekti dejstva ARJ PVO iz sastava Kopnene Vojske:

Laki raketni sistem PVO „Strela 1M“ – oboreno sa materijalnim dokazima – 2 bespilotne letelice (Predator i Hanter)
Laki raketni sistem PVO “Strela 2M” – oboreno sa materijalnim dokazima – 1 bespilotna letelica
Laki artiljerijski sistem PVO “20/3 mm” – oboreno sa materijalnim dokazom  – 1 bespilotna letelica

Napomena: podaci za jedinice ARJ PVO Kopnene Vojske su nepotpuni.

Dakle, podaci za ARJ PVO Kopnene vojske su nepotpuni i sigurno ima još oborenih BPL i krstarećih raketa od strane tih jedinica.

Po zvaničnim podacima objavljenim od strane komande RV i PVO nakon završetka rata i izvršenih procena i analiza izvršenih dejstava, ARJ PVO iz sastava RV i PVO oborile su, sa materijalnim dokazima, 45 krstarećih raketa i 4 velika avionska projektila.

Od toga po sistemima PVO:

Laki prenosni raketni sistem „Šilo“ (Igla) – 4 krstareće rakete
Laki prenosni raketni sistem „Strela-2M“ – 14 krstarećih raketa i 2 velika avionska projektila
Laki artiljerijski sistem „PAT 20/3 mm“ – 8 krstarećih raketa
Laki artiljerijski sistem „PAT 30/2 mm“ – 12 krstarećih raketa
Laki artiljerijski sistem „PAT 40 mm“ – 7 krstarećih raketa i 2 velika avionska projektila

Što se tiče ostalih vidova i rodova Vojske, analizirao sam (zvanične) podatke za Prištinski korpus i po tim podacima, jedinice ARJ PVO Prištinskog korpusa, oborile su, sa materijalnim dokazima, 7 krstarećih projektila.

Od toga po sistemima PVO:

Laki prenosni raketni sistem „Strela-2M“ – 1 krstareća raketa
Laki raketni sistem „Strela-1M“ – 1 krstareća raketa
Laki artiljerijski sistem „PAT 20/3 mm“ – 1 krstareća raketa
Laki artiljerijski sistem „PAT 30/2 mm“ – 4 krstareće rakete

Dakle na osnovu podataka za ARJ PVO iz sastava RV i PVO i iz sastava Prištinskog Korpusa, oborene su, sa materijalnim dokazima 52 krstareće rakete i 4 velika projektila.
Ovde bi dakle trebalo dopuniti podacima iz ostalih ARJ PVO Kopnene vojske i podacima dejstva jedinica PVO Ratne mornarice. Za jedinice PVO Ratne mornarice imam podatak da su sigurno oborile, sa materijalnim dokazima, jedan broj krstarećih raketa i čak projektila AGM-130, ali nigde nije naveden zbirni broj (ili ja nisam uspeo da pronađem). Dakle, broj oborenih krstarećih raketa i drugih avionskih projektila sigurno prelazi navedeni broj.

Evo i jedna kolumna koju sam tim povodom objavio, na godišnjicu početka NATO agresije 2021. godine na portalu Tango Six:

https://tangosix.rs/2021/18/01/borba-protiv-bespilotnih-letelica-i-krstarecih-raketa-u-ratu-1999-godine-ucinak-artiljerisjko-raketnih-jedinica/