Dan kada je prestala agresija NATO-a na našu zemljuU Kumanovu je na današnji dan pre 26 godina potpisan jedan od najznačajnijih međunarodnih sporazuma u burnoj istoriji naše zemlje.Niš – Pre tačno 26 godina, na današnji dan, posle punih 78 dana bombardovanja završena je agresija NATO-a na našu zemlju. Tog 9. juna popodne, tokom naredne noći, pa sve do zore 10. juna 1999. godine na Aerodromu „Adži Tepe” kod Kumanova, trajali su razgovori i pregovori o završetku agresije na SR Jugoslaviju i o prekidu svih ratnih dejstava na Kosovu i Metohiji. Pred samu zoru potpisan je Kumanovski vojnotehnički sporazum. Istoga dana u kasnim popodnevim satima Ujedinjene nacije su u Njujorku usvojile Rezoluciju 1244.
Šta se događalo uoči potpisivanja sporazuma i narednih dana, za „Politiku” je govorio general-pukovnik u penziji Vladimir Lazarević, legendarni komandant Štaba i Prištinskog korpusa Treće armije Vojske Jugoslavije u najtežem periodu na Kosmetu, 1998. i 1999. godine.
„Moram odmah da skrenem pažnju da posle 9. i 10. juna nije bilo nikakvog povlačenja srpskih vojnih i policijskih snaga sa teritorija južne pokrajine. To je netačno, jer se nismo povlačili, već smo, po dogovoru sa državnim vrhom SRJ i Srbije, i na osnovu sporazuma u Kumanovu, realizovali operaciju izmeštanja naših vojnih jedinica, policijskog sastava, tehnike i naoružanja, što je bilo vrlo teško. A ono što je bilo najtužnije za sve nas bila je akcija pomoći u evakuaciji civila koji su želeli da napuste Kosovi i Metohiju”, objasnio je general Lazarević i istakao da svet mora da zna da je do pregovora došlo na zahtev NATO-a, jer je komanda Severnoatlantske alijanse shvatila da nikako ne može da nas porazi.
„Nakon bitaka na Paštriku i Košarama, posebno nakon 26. maja, kada su naše jedinice i njihovi hrabri pripadnici herojskim podvigom zaustavili pokušaj desetostruko brojnijih terorista OVK i njihove pomagače iz NATO-a da izvrše kopnenu invaziju na našu zemlju preko granice sa Albanijom, zatraženo je sklapanje primirja. Taj isti NATO koji je agresiju započeo bez odobrenja Ujedinjenih nacija, i krvnički i zločinački napao i bombardovao Jugoslaviju i Srbiju, priznao je svoju nemoć protiv junačke i antologijske odbrane naših odbrambenih snaga. I, što je posebno indikativno, NATO nas je napao 24. marta 1999. godine bez ičijeg odobrenja i odluke Saveta bezbednosti UN, a kada su agresori shvatili da nam ne mogu ništa, onda su zatražili pomoć od UN za postizanje sporazuma o prestanku ratnih dejstava”, navodi Lazarević.
On je objasnio da je u Kumanovu dogovoren apsolutni prekid svih neprijateljstava na KiM, izmeštanje snaga Vojske Jugoslavije i MUP-a van pokrajine, uvođenje vazdušne zone bezbednosti i kopnene zone bezbednosti... Usvojena je i odluka da se formira takozvani Treći odred za specijalne namene, takozvani Kosmetski odred od 999 naših pripadnika – od 879 pripadnika VJ i 120 pripadnika policije, te da je bilo predviđeno da se taj odred vrati na Kosmet.
„Ono što je najvažnije i osnovno, nismo kapitulirali. A u tom trenutku, u tih nekoliko dana izmeštanja sa nama je krenulo na hiljade civila, i Srba i pripadnika drugih nacionalnosti koji su bežali pred terorom, jer su znali šta ih čeka posle svega. Mi smo i o našem narodu brinuli danonoćno. Te naše marševske kolone bile su duge stotinama kilometara, procenjujem između 600 i 800 kilometara. Moram da istaknem da smo sa tugom i knedlom u grlu krenuli, ali ipak dobro organizovali zadivili smo svet”, priseća se general.
Prema njegovim rečima, Rezolucija 1244 SB UN, koja je proistekla iz Kumanovskog sporazuma, jedan je od najvažnijih dokumenata u srpskoj istoriji, jer smo rešavali svoju sudbinu kada su planovi neprijatelja bili da nas potpuno unište.
„Moram da dodam još nešto što je nepobitno: u prvoj rečenici rezolucije stoji zapisano da SRJ i Srbija imaju pun suverenitet nad Kosovom i Metohijom. Mi smo se izmestili sa teritorije pokrajine, ali smo neprestano sanjali o trenutku povratka. Taj san je do danas nedosanjan za sve nas iz Prištinskog korpusa”, zaključio je general Vladimir Lazarević.
Mir je nadvladao nasiljeU francuskoj vojnoj bazi, na Aerodromu „Adži Tepe”, pored sela Blace na nekoliko kilometara od Kumanova, u vojnom šatoru ograđenom bodljikavom žicom, na današnji dan 9. juna 1999. godine, potpisan je Kumanovski sporazum o vojnotehničkoj saradnji NATO-a i KFOR-a sa organima SR Jugoslavije. Sporazum su u ime naše zemlje potpisali policijski general Obrad Stevanović i general-pukovnik Vojske Jugoslavije Svetozar Marjanović, a ispred KFOR-a britanski general Majkl Džekson. Na konferenciji za medije obavestili su preko stotinu novinara iz cele Evrope i SAD o završenim pregovorima.
„Razgovori su bili teški, ali smo konačno uspeli da se dogovorimo i da potpišemo sporazum o miru. Međunarodne bezbednosne snage će biti pod pokroviteljstvom UN i preuzeće obavezu da obezbede i održavaju potpuni mir na prostoru KiM”, rečeno je tada u Kumanovu.
U isto vreme predsednik SRJ Slobodan Milošević se na televiziji obratio jugoslovenskoj javnosti rekavši: „Poštovani građani, agresija je završena. Mir je nadvladao nasilje.”
A istoga dana i pre sednice Saveta bezbednosti UN, najtiražniji američki pisani mediji, i najgledaniji TV kanali objavili su vest „da je akcija Pentagona i NATO-a protiv Srbije i Jugoslavije totalni promašaj i neuspeh, i da se raspršila kao mehur od sapunice”...
Izvor
