Sećanje na agresiju NATO pakta 1999. godine

[JASON]

[ Attachment: You are not allowed to view attachments ]

[kumbor]

Хвала на исправци wermez.
Данашњи дан је сигурно ушао у историју ваздухопловства НАТО-САД алијансе.

Stvarno je značajno doprineo donošenju odluke o povlačenju ovih aviona iz službe.

[Рашо]

Pismo francuskog majora Pjera Binela uz četrnaestu godišnjicu agresije:

Pre četrnaest godina, počela je NATO agresija protiv ponosnog i slobodnog srpskog naroda, drama koja se dogodila uz saučešće jednog, od strane NATO -a i njegovih satelita zloupotrebljenog dela javnog mnjenja!
Upravo zato što sam se odlučio da osujetim takvu nesreću, dalji tok događaja bio sam primoran da pratim iza rešetaka francuskog zatvora, tok događaja koji će njegove učesnike i krivce zadugo istorijski obeležiti.
Pred najavljenim zločinom bombardovanja vaše zemlje, osetio sam istovremeno i stid i ponos.
Stid jer sam video svoju zemlju kako se dobrovoljno upušta u veliko izdajstvo, izdajstvo, pre svega, same sebe. Učestvovanje u takvom zlodelu nije moglo da služi francuskom narodu, ali ono najgore u svemu, bilo je to što su naše vlasti izdale tradicionalno prijateljstvo dva naroda izgrađeno na nasleđu istorije.
Bombardujući Beograd kao što su to činili nacisti za vreme Drugog svetskog rata, saveznici su sebe ocrnili za večnost.
Ali, osetio sam tada i ponos. U toku mog boravka u Bosni i Hercegovini, počeo sam da upoznajem srpski narod. Iako je situacija tamošnjih Srba bila teška, oni su u odnosu na zahteve okupatorskih snaga, jedini uvek hrabro držali svoju reč, svetu, datu reč, uništenu kasnijim Dejtonskim diktatom.
Iz mog pariskog zatvora, osetio sam jako prijateljstvo prema Srbima koje su tukli zato jer su branili život, kulturu i slobodu, svoja najosnovnija prava. Osetio sam ponos gledajući srpske rodoljube na mostovima, kao hrabre žive mete otadžbine koju vole. U toku mog tamnovanja, dobio sam mnogo pisama podrški od Srba kako iz Francuske, tako i iz Srbije. Na jednoj razglednici, broja 188, frankofilske edicije, koju držim u svojoj radnoj sobi i koja me prati u svim mojim prebivalištima, pisalo je: Srpski i francuski oficiri u Prvom svetskom ratu, a ispod toga: Hvala komandante Pjer Anri Binel! Srbija se moli za tebe ovog marta 1999. Potpis :prof. Branko Vasiljević.
Kada su me 2003. godine u Beograd pozvali moji prijatelji Iv Bataj i Mila Alečković, a zatim kada je direktor edicije Gutembergova Galaksija, Bavrlić, štampao moju knjigu „Zločini NATO“, najzad sam mogao da upoznam zemlju heroja pod bombama ubica. Prešao sam Ibar ka Kosovskoj Mitrovici, pod neprijateljskim pogledima Albanaca i pod zaštitom Srba sa severa. Shvatio sam tada koliko je moj kraj Ariež, na jugu Francuske, blizak ovom južnom parčetu vaše srpske kosovske zemlje. Blizak po planinama, po gorštačkom životu, po surovim zimama. I mi smo u prošlosti morali da se borimo protiv osvajača sa severa, naš visoki Montsegur za nas Francuze sa Pirineja, isto je što i Kosovo polje za vas Srbe .
Drama se danas nastavlja priznanjem nezavisnog Kosova i Metohije od strane vašingtonskih satelita. Ali, i Francuskoj je od 1940. do 1945 bio oduzet Alzas, pa smo se iz te okupacije izvukli.
Danas je Francuska opet, na opasnoj krivini. Kao i Srbima, ostala nam je nada. Sile koje su obogaljile Srbiju i Francusku, izazvaće uskoro pobunu i dizanje naša dva naroda. Zbog toga naša i vaša mladost mora da se odupre lažima potrošačkog društva.
Narodi koji nemaju prošlost nemaju budućnost. A oni koji sačuvaju svest o tome ko su i šta su, svest o onima koji su ih stvorili, ako od modernizma uzmu ono što je dobro, mogu da nastave put dalje. Svetsko kretanje pokazuje da naši neprijatelji podstiču samo slabost i lenjost. Ali, budućnost sveta koji nas čeka pripada onima koji su jaki, skromni i jednostavni. Mi odrasli moramo svojoj deci da pokažemo taj put. Vođeni našim duhovnicima, ali uz svu našu ljudsku snagu, mi ćemo uzeti sudbinu u svoje ruke.
Vi Srbi kroz čitavu istoriju pokazali ste hrabrost, barem od vremena bitke na Kosovu polju. Vi danas niste sami, čak i ako su trenutno vaša braća buduće zajedničke borbe još prigušena u tišini. Vera u Boga, u otadžbinu, u koren i tradiciju, izvori su naše slave u budućnosti.
Danas, na desetogodišnjicu užasa koji vam se dogodio, a kome će jednom doći kraj, želim da vam kažem koliko sam vam prijatelj i koliko vas volim.
Neka je slava i dugovečnost srpskom narodu!
Vaš prijatelj i vaš brat, Pjer Anri Binel

[barbakan]

ODRŽAN KOMEMORATIVNI SKUP - "DA SE NIKAD NE ZABORAVI"

by Opština Aleksinac
    Danas je ispred spomenika nevinim žrtvama NATO bombardovanja, u ulici Dušana Trivunca, održan komemorativni skup, kome je prisustvovao veliki broj građana.
    Skup je počeo odavanjem pošte stradalima minutom ćutanja, nakon čega je usledio pomen koji je služilo sveštenstvo Hrama Svetog Nikolaja. U znak sećanja na nevine žrtve pripremljen je i poetsko-scenski prikaz "Da se nikad ne zaboravi", u organizaciji Aleksinačke gimnazije i Književnog kluba "Velimir Rajić".

   Vence na spomen obeležje položile su najpre porodice stradalih, delegacija Opštine Aleksinac na čelu sa predsednikom opštine Nenadom Stankovićem, delegacija Vojske Srbije na čelu sa pukovnikom Zvonkom Stojkovićem, Unija boraca, i ostala udruženja građana, kao i opštinski odbori političkih stranaka.

   Podsetimo još jednom, pre 14 godina, u 21.35 časova, avijacija NATO gađala je Aleksinac sa šest projektila velike razorne moći, koji su pogodili sam centar. U tom napadu poginulo je 11, a ranjeno 50 građana. Deo centra grada je te večeri pretvoren u ruševine, teško je oštećeno 35 porodičnih kuća, 125 stanova, više privrednih objekata, među kojima i konfekcija "Morava" i "Betonjerka", Dom zdravlja, autobuska stanica, niz privrednih i poslovnih objekata.
   Jedna bomba je sa lica zemlje zbrisala ulicu Dušana Trivunca sa šest porodičnih kuća, a deset je uništeno u Ulici Vuka Karadžića. Bio je to trinaesti dan od početka vojne intervencije protiv tadašnje SR Jugoslavije.
   Aleksinac je u proleće 1999. godine bombardovan u više navrata.
[ Attachment: You are not allowed to view attachments ] [ Attachment: You are not allowed to view attachments ] [ Attachment: You are not allowed to view attachments ] [ Attachment: You are not allowed to view attachments ]

[Boris P]

Šta dodati ?

Nikako da se zaboravi.

Ostaje nada da ćemo naplatiti.

[kumbor]

 E to ne dolazi u obzir, Ne da ćemo naplatiti, već ćemo platiti ... tek ćemo platiti.

[JASON]

6. април 1999. Звуци сирене су још синоћ око 20 часова означили ваздушну опасност. Читаве ноћи и данас пројектили разорне снаге најмоћније
силе данашње цивилизације нападају Србију од севера до југа и од истока до запада. Смрт и разарање на све стране: Сомбор, Нови Сад, Рума, Сремска
Митровица, Београд, Крагујевац, Ћуприја, Ниш, Прокупље, Куршумлија, Лесковац, Врање, Приштина, имена су градова из којих су на данашњи дан јављали
да су бомбе или ракете погађале, углавном, цивилне циљеве. Алексинац је највише настрадао. Стиче се утисак да НАТО пилоти насумице бацају пројектиле
да би што пре изашли из зоне напада, односно одбране. Пентагон је признао да су њихове снаге направиле грешке због дејства ПВО. Испада да је наша одбрана
крива што НАТО бомбардује цивилне објекте.

[ssekir75]

ako cemo posteno, u to vreme vrsen je jak napad na nis i pvo jeste tukla ko blesava (a sta su ocekivali, slatko i vodu? )

E to ne dolazi u obzir, Ne da ćemo naplatiti, već ćemo platiti ... tek ćemo platiti.

polako... nikom nije do zore gorela, a ko se maca lati od maca i strada.

pokoj dusi poginulima

[JASON]

13.4.1999.
Treći dan Uskrsa.
Bombardovani strateški važni ciljevi u Prokuplju.
Razoren centar Leskovca.
Srušena satelitska stanica u Prilikama kod Ivanjice.
Granatirana sela podno Kopaonika.
Srušena dva mosta na Toplici i jedan na Kosaonici.
Bombardovana Pančevačka rafinerija nafte.
Raketiran Most slobode u Novom Sadu.
Uništena Industrija građevinskih mašina 14. oktobar u Kruševcu.
Povodom raketiranja međunarodnog voza u Grdeličkoj klisuri, Vesli Klark, komandant NATO, u Briselu, na koferenciji za štampu izjavio:
-Ipak je kriv mašinovođa koji nije stao već je uleteo u drugi i treći pucanj. Zapravo, voz je od prve bombe kliznuo šinama i naleteo na drugi projektil.

[kumbor]

Majstore, pazi bomba... hvala Žiko, spas`o si mi život... ... pazi opet, ... bum. I mi treba posle svega da poverujemo u to da je "mašinovođa naleteo na bombu" jer nije stao na vreme. Eee, Wesley, eee Jamey, pa nismo mi pametni baš k`o veverice, odlikujemo se umom i domišljatošću, a toliko fizike čak i ja razumem.

[ssekir75]

чак и да је видо експлозију и покушао да кочи, не би успео да заустави воз. треба му километар за то. то зна и веверица.  само америкењски телетабис може да прогута ову будалаштину. ако може и он...

успут, топлица и косаница су шире од амазона и никако се не могу прегазити...

[dzumba]

Možda je slika ovog spomenika poginulim pripadnicima RV i PVO  već bila, ali neće škoditi da se postavi ponovo:

[ Attachment: You are not allowed to view attachments ]

[ Attachment: You are not allowed to view attachments ]

[JASON]

17. april 1999.
Na današnji dan pre četrnest godina, tokom NATO bombardovanja, život je izgubila trogodišnja Milica Rakić.
Devojčica je poginula u svojoj kući u Batajnici, dok je u kupatilu sedela na noši.
Neka živi sećanje na malu Milicu.

[Boro Prodanic]

Milica je jedna od najvećih i najnevinijih žrtava besmislenog divljanja svetskih moćnika. Neka joj je večna slava i spokoj njenoj maloj duši!

[Рашо]

Ako se ne varam, prizor iz jula 1999. godine...

[ Attachment: You are not allowed to view attachments ]
[ Attachment: You are not allowed to view attachments ]
[ Attachment: You are not allowed to view attachments ]

Inače bezazlen incident Amerikanci su iskoristili da naprave predstavu sa sve "savladavanjem" i "zarobljavanjem", povezi, trake za vezivanje... Pretpostavljam da se čitav bataljon slikao sa "zarobljenicima" da bi se kasnije hvalisali po, štatijaznam, Speniš Harlemu ili po Srednjem Zapadu...