Sećanje na agresiju NATO pakta 1999. godine

[Kubovac]

Izdvojiću još jedan zanimljiv događaj iz vremena vazdušnog rata 1999-te godine nad tadašnjom Saveznom Republikom Jugoslavijom.

U knjizi “A-10s over Kosovo” (A-10-te iznad Kosova) dvojice autora, nekadašnjih američkih pilota, pukovnika Kristofera Have-a i potpukovnika Fila Hauna, pominje se aktivnost para jurišnih bombardera A-10A američke avijacije u misiji nad Kosovom. Autor pominje da se aktivnost odigrala “poslednjeg” dana rata, 09.06.1999, s obzirom da se, već “znalo” da će sporazum NATO-SRJ biti postignut i da će ovo biti poslednja borbena misija.
U tom smislu je i nazvano poglavlje u toj knjizi: “Poslednji dan za letenje – poslednja šansa za pogibiju”.

S obzirom na obaveštajne podatke koje su dobili od kolega iz AFAC misije, poleteli su u zonu oko 18 jugozapadno od Prizrena, gde se navodno nalazila srpska artiljerija, oklopna vozila i tenkovi.
Nakon što su primetili “formaciju u obliku konjske potkovice”, drugi pilot u formaciji je dejstvovao po “formaciji” projektilima Mk-82.

Kako nije bilo nikakvog pokreta na zemlji, prvi pilot, vođa grupe iz formacije je odlučio da i on dejstvuje po “formaciji” i to na istočnoj strani, projektilima Mk-82. Prilikom manevra izlaska iz napada i penjanja po visini, vođa para je naredio drugom pilotu da ponovo dejstvuje projektilima Mk-82, po zapadnoj strani “formacije”.
Baš kada se spremao da izvrši udar, drugi pilot je primetio lansiranje rakete zemlja-vazduh prema njima. Prekinuo je napad na ciljeve na zemlji i počeo protivraketne manevre sa izbacivanjem IC mamaca, a to je činio vođa para.

Nekoliko trenutaka kasnije, primetio je raketu zemlja-vazduh kako proleće pored aviona vođe grupe i promašuje ga.
Uspeo je da primeti približnu poziciju “mobilnog lansera”, a karakteristično je bilo to da se dim još uvek nije potpuno razišao sa mesta lansiranja, a beli gusti trag rakete se video većim delom putanje kojom je raketa prošla. Odmah im je bilo jasno da se ne radi o lakom prenosnom raketnom sistemu, nego nečemu sa većim dometom.

Doneli su odluku da izvrše protivudar po mestu odakle se video dim od lansiranja rakete. Vođa para je po položaju dejstvovao topovima, a drugi pilot je zatim dejstvovao projektilima Mk-82 po drvoredu do saobraćajnice u blizini reona odakle je dejstvovano na avione, a gde bi se “mogla nalaziti” srpska vojna vozila.
Nakon izvršenih dejstava, vođa para je primetio eksploziju na zemlji, što je trebalo da bude potvrda da su “nešto” pogodili na zemlji.
Po povratku u bazu, prilikom analize misije, došlo se do zaključka da su “verovatno” pogodili srpski mobilni raketni sistem PVO, ali da će to teško moći da se potvrdi, jer Srbi “imaju običaj” da sklanjaju pogođene i oštećene ostatke vojne tehnike, te je potvrda na terenu teži posao.

S obzirom da ne znamo parametre leta aviona A-10, poput visine, kada je na njih otvorena vatra sa zemlje, teško je utvrditi o kom se sistemu PVO radi. Ipak, znamo da se ne radi o dejstvu raketnih sistema PVO “Kub”, jer nije bilo dejstava tog dana (ni prethodnog).

Takođe, s obzirom da su IC mamci očigledno dali rezultata, očigledno se radi o IC samonavođenoj raketi pa bi odgovornog za gađanje ovde trebalo tražiti kod raketnih sistema PVO tipa “Strela-1M”, “Strela-10M” ili “RL-4M”.

Ono što ću ja ovde izneti su podaci o dejstvima sistema PVO “RL-4M” koji su malo poznati našoj javnosti, a verujem da će biti zanimljivi i zbog lokacije baziranja ovog sistema na Kosovu i Metohiji, zbog ciljeva na koje su dejstvovali i datuma dejstava.

Naime, jedan samohodni raketni sistem PVO “RL-4M” bio je raspoređen na teritoriji Kosova i Metohije. Položaji su bili u reonu Prizrena, što odgovora opisu iz knjige američkih pilota.

Prvo gađanje, jedinica je imala 01/06/1999. godine na avion A-10A sa položaja nedaleko Prizrena.

Drugo gađanje je izvršeno 05/06/1999. godine na avion Sea Harrier sa položaja južno od Prizrena, pored puta Prizren-Dragaš.

I treće gađanje je izvršeno dana 08/06/1999. godine, takođe iz reona južno od Prizrena, ali se u izvorima ne navodi na koji cilj je dejstvovano, već se ovde konstatuje promašaj, dok se kod prethodna dva dejstva ostavlja mogućnost da je došlo do pogađanja i barem oštećenja aviona. Za ove tvrdnje, za sada, nemamo materijalnih ili drugih dokaza.

Dakle, moguće ja da se ovaj opis iz američke knjige, upravo odnosi na ovo gađanje koje je bilo 08/06/1999. godine, bez obzira što oni navode datum 09/06/1999.

Ne bi bio prvi put da, usled razlike u vremenskim zonama, dođe do razlike u “jednom danu”. Takođe, prema našim izvorima (gen. Spasoje Smiljanić, tadašnji komandant RV i PVO), dana 09/06/1999. i 10/06/1999. godine, avioni NATO pakta, nisu više vršili borbene misije nad SRJ, samo letove u cilju nastavka pritiska na VJ i radi kontrole situacije na terenu u trenucima kada je bilo izvesno da će pregovori završiti sporazumom.

[ Attachment: You are not allowed to view attachments ]

[dzumba]

И сами американци у опису остављају сумњу да су погодили нешто. Да су погодили лансер било би и губитака. Да ли је тог дана било губитака у јединицама ПВО, пре свега људских, релативно се лако може утврдити прегледом списка погинулих припадника ВЈ (јер су сви јавно објављени).

[MOTORISTA]

Preminuo čuveni ruski dobrovoljac: Albert se u prvim redovima borio u ratu na Kosmetu, izgubio bitku u bolnici u Batajnici
Novosti online 14. 03. 2021.

RUS Albert Ahsarbekovič Andijev, poreklom iz Južne Osetije, koji je 1999. prešao hiljade kilometara da bi pomogao Srbima u borbama na Kosmetu, preminuo je u bolnici u Batajnici. On je bio zaražen virusom korona.

https://twitter.com/__dekic__/status/1371038905445801987

On, koji je u bitkama izgubio jedno oko, bio ranjen u ruku, a na ratištu stekao slavu, nije uspeo da se izbori sa virusom. Posle sedam dana provedenih u bolnici preminuo je. U borbama na Kosovu, ruski dobrovoljac je izgubio desno oko i odlučio je da posle svega ostane u Srbiji, oženio se i dobio sina Lazara.

- Rekao sam svom sinu: sine moj, tvoja sudbina će biti teška, nikada nećeš smeti da voliš Rusiju više od Srbije i nećeš smeti da voliš Srbiju više nego Rusiju, moraćeš ih voleti podjednako - rekao je na 20. godišnjicu bombardovanja Andijev u Kragujevcu.

Po dolasku na Kosovo Albert Ahsarbekovič Andijev raspoređen je kao snajperista u 549. motorizovanu brigadu koja je branila samu državnu granicu prema Albaniji i Makedoniji u dužini od 150 kilometara. U ratu je izgubio oko, ranjen je u ruku i ratni je vojni invalid 100 odsto. NJegovi prijatelji i poštovaoci opraštaju se od čoveka u kom su videli samo čistu dušu i herojsku snagu.

- Hvala ti za sve što si uradio za srpski narod, hvala ti što si branio našu zemlju, hvala ti sto si bio deo naseg naroda - napisao je jedan od prijatelja.

- Ne mogu da verujem, neka ti je laka zemlja, junače, vratio si se na Kosmet i ušao u legendu - jedan je od komentara.

Emotivni komentari, tuga i neverica, samo se nižu u porukama...

- Slava ti, junače! Slava ti i hvala! Zadužio si našu otadžbinu! Zahvalna ti je naša rodna gruda krvlju natopljena kam i potomci naši! Vječnaja pamjat!

Izvor: www.novosti.rs

[Kubovac]

Постављање у екстеријер Војног музеја лансирне рампе, ракетног система С-125М "НЕВА", са које је лансирана ракета којом је оборен авион „F-117“ у току НАТО агресије 1999. године, 21.03.2017. godine:

https://www.facebook.com/permalink.php?story_fbid=243552386108315&id=100013606659726

[Dreadnought]

Da se ne zaboravi, 22 godine od NATO agresije na Srbiju


Danas su 22 godine od NATO agresije na tadašnju SR Jugoslaviju, u kojoj je tokom neprekidnih 78 dana vazdušnih napada, prema podacima koji zvanično nisu usaglašeni, poginulo između 1.500 i 3.500 ljudi, a povređeno više od 12.000 ljudi.

Prema podacima Ministarstva odbrane Srbije, tokom vazdušne agresije Alijanse ubijeno je 2.500 civila, među njima 89 dece i 1.031 pripadnik Vojske i policije.

Prema istom izvoru teže i lakše je ranjeno oko 6.000 civila, od kojih 2.700 dece, kao i 5.173 vojnika i policajaca, a 25 osoba se i danas vodi kao nestalo.

Za 11 nedelja svakodnevnih vazdušnih napada NATO je izvršio 2.300 udara na tadašnju SR Jugoslaviju i bacio 22.000 tona projektila, među njima i 37.000 zabranjenih kasetnih bombi i bombi punjenih obogaćenim uranijumom.

Tokom intervencije teško su oštećeni infrastruktura, privredni objekti, škole, zdravstvene ustanove, medijske kuće, spomenici kulture, crkve i manastiri. Procene štete kreću se od 30 do 100 milijardi američkih dolara.

Povodom godišnjice NATO agresije predsednik Aleksandar Vučić poručio je juče u Lajkovcu da je obaveza Srbije da oprosti, ali i da nikada ne zaboravi.

Zato ćemo, kazao je, gajiti kulturu sećanja, nećemo se stideti žrtava, već ponositi onim što je Srbija činila da sačuva svoju slobodu, svoja ognjišta i zemlju.

Zbog pandemije korona virusa prošle godine nije bilo centralnog obeležavanja početka NATO agresije, a danas će u Kombak dvorani biti održan prigodni program.

„Sećaćemo se naše poginule dece, civila, vojnika, ali i policajaca koji su bili krivi samo zato što su čuvali zemlju i branili njene granice”, poručio je predsednik prensoi Tanjug.

U Srbiji je centralno obeležavanje ovog datuma počelo 2015. godine, a početak NATO agresije do tada je nazivan „bombardovanjem”, dok su se cveće i venci polagali u organizaciji lokalnih vlasti na spomen obeležjima poginulih širom zemlje.

Srbiju je tog 24. marta napala koalicija 19 najmoćnijih zemalja sveta u nameri da joj otme Kosovo i Metohija, ali taj cilj do danas nije ostvaren.

Agresija NATO na Srbiju je izvedena pod nazivom „milosrdni anđeo”, a neposredna povod za to je bio navodni masakr civila u Račku i odbijanje jugoslovenske delegacije da potpiše Sporazum iz Rambujea.

NATO agresija je okončana 9. juna 1999. potpisivanjem Kumanovskog sporazuma, koji je predviđao da će se jugoslovenske snage bezbednosti povući sa Kosova, a da će biti uspostavljen UNMIK, civilna misija Ujedinjenih nacija.

NATO je Srbiju napao bez odobrenja SB UN.

izvor

[MOTORISTA]

среда, 24.03.2021.

Жртве НАТО бомбардовања, оболеле од канцера, траже одштету

Многобројне жртве ваздушних напада НАТО-а на Савезну републике Југославију (СРЈ) успеле су да скупе доказе и затраже од суда одштету због обољевања од канцера, као последице бомбардовања наше земље осиромашеним уранијумом 1999. године.

Број оболелих од канцера повећавао се из године у годину, а према подацима адвокатске канцеларије „Алексић” из Ниша, која их заступа пред судом, сада износи више хиљада. Прву тужбу за одштету у име оболелих од канцера поднела је канцеларија „Алексић” парничном одељењу Вишег суду у Београду 19. јануара, по узору на тужбе које су подносили италијански војници који су били ангажовани у мировној мисији на Косову и Метохији, који су највише бомбардовани.

Италијански адвокат Анђело Фиоре Тартаља је заступајући италијанске војнике у Италији успео да добије 181 правноснажну пресуду у корист својих клијената и одштете од 700.000 до милион евра. Након тужбе у Београду, уследиле су тужбе и судовима у Врању, Нишу, Крагујевцу и Новом Саду. У складу са процедуом тужба се упућује туженом на одговор, након чега би суд требало да закаже прво рочиште за расправу у том спору, а српски судови још увек чекају одговор од НАТО.

Како је Танјугу објашњено раније у адвокатској канцеларији „Алексић”, тужбеним захтевима у овим споровима тражи се одштета због обољевања од канцера услед тровања осиромашеним уранијумом конкретних клијената, а то су махом војници, полицајци или војни резервисти, који су били 1999. године на Косову и Метохији или Југу Србије. Иначе 2000. године водио се и кривични поступак против челника НАТО пакта у тадашњем Окружном суду у Београду, који је 21. септембра 2000. године 14 тадашњих челника западних земаља у одсуству је осудио на по 20 година затвора због бомбардовања Србије.

Међутим та пресуда је укинута одлуком Врховног суда и предмет је био враћен на поновљено суђење, након чега је поступак убрзо обустављен. Међу осуђенима су били тадашњи амерички председник Вилијем Клинтон, Медлин Олбрајт, Хавијер Солана, Тони Блер, Вилијем Коен, Робин Кук, Џорџ Робертсон, Жак Ширак, Ибер Ведрин, Ален Ришар, Герхард Шредер, Јосеф Фишер, Рудолф Шарпинг и Весли Кларк. Ова првостепена, осуђујућа пресуда биће један од многих доказа у споровима за одштету због обољевања од канцера.

Иначе, напад на Србију, односно СРЈ, извршен је без одобрења Савета безбедности УН, што је био преседан. Наредбу је тадашњем команданту савезничких снага, америчком генералу Веслију Кларку, издао генерални секретар НАТО-а Хавијер Солана. Кларк је касније, у књизи „Модерно ратовање”, написао да је планирање ваздушне операције НАТО-а против СРЈ „средином јуна 1998. већ увелико било у току” и да је завршено крајем августа те године.

Готово да нема града у Србији који се током 11 недеља напада није нашао на мети. У бомбардовању је уништено и оштећено 25.000 стамбених објеката, онеспособљено 470 километара путева и 595 километара пруга. Оштећено је и 14 аеродрома, 19 болница, 20 домова здравља, 18 дечјих вртића, 69 школа, 176 споменика културе и 44 моста, док је 38 мостова разорено. Током агресије извршено је 2.300 ваздушних удара на 995 објеката широм земље, а 1.150 борбених авиона лансирало је близу 420.000 пројектила укупне масе 22.000 тона. НАТО је лансирао 1.300 крстарећих ракета, изручио 37.000 „касетних бомби”, од којих је погинуло око 200 особа, а рањено је више стотина, и употребио забрањену муницију са осиромашеним уранијумом. Уништена је трећина електроенергетског капацитета земље, бомбардоване су две рафинерије у Панчеву и Новом Саду, а снаге НАТО-а су први пут употребиле и такозване графитне бомбе за онеспособљавање електроенергетског система.

После више дипломатских притисака, бомбардовање је окончано потписивањем Војно-техничког споразума у Куманову 9. јуна 1999, да би три дана потом почело повлачење снага СРЈ са Косова и Метохије. Пошто је генерални секретар НАТО-а 10. јуна 1999. издао наредбу о прекиду бомбардовања, последњи пројектили пали су на подручју села Кололец (недалеко од Косовске Каменице), у 13.30 сати. Тог дана Савет безбедности УН усвојио је Резолуцију 1244, а у покрајину је упућено 37.200 војника Кфора из 36 земаља, са задатком да чувају мир, безбедност и обезбеде повратак избеглих док се не дефинише широк аутономни статус.

Izvor: www.politika.rs

[Kubovac]

Poštovani članovi Palube,

Povodom 22-godišnjice od početka NATO agresije na našu zemlju, na vazduhoplovnom portalu Tango Six, možete pronaći moj novi tekst, koji je svojevrsna analiza načina i taktike upotrebe naših jedinica RV i PVO i ostalih jedinica PVO iz sastava KoV i RM u odbrani vazdušnog prostora naše zemlje, civilne i vojne infrastrukture i jedinica Kopnene vojske na terenu.

Pored toga, u tekstu možete pronaći i svojevrsnu sublimaciju svih obaranja, oštećenja ili bilo kakvih drugih vanrednih događaja koji su se dogodili NATO avijaciji, a za koje postoje relevantni domaći i strani izvori koji se mogu smatrati pouzdanim.

Nadam se da će vam se tekst dopasti i preporučujem ga vašoj pažnji!  

https://tangosix.rs/2021/24/03/sveobuhvatna-lista-nato-gubitaka-iznad-sr-jugoslavije-i-regiona-tokom-rata-1999-godine/

[Milan (longtrip)]

Autor Živojin Žika Petrović


Pažnja, pažnja...

Pre tačno 22 godine, širom naše zemlje, oglasile su se sirene za uzbunu od ratne vazdušne opasnosti. Raspoređeni uzduž i popreko tadašnjom Jugoslavijom, a dobro organizovani i okupljeni u desetak lokalnih i regionalnih “Radio-mreža za opasnost” (RMZO), radio-amateri su počeli svoju aktivnost prenoseći jedan drugom informacije sa terena, posebno osmatrajući vazdušni prostor i o svim važnim dešavanjima su informisali upravnu radio-stanicu našeg Saveza - YU0SRJ.

Upravna stanica YU0SRJ je tih dana primila na stotine hiljada informacija sa terena, a najviše o naletima i udarima NATO avijacije i krstarećih raketa, o bespilotnim letelicama, helikopterima, o tzv. lokatorima i drugim podacima.

Preko 1000 radio-amatera je svih 79 dana bombardovanja, 24 sata dnevno, u jedinstvenom stroju i u najtežim uslovima, često rizikujući sopstvene živote, izvršavalo svoju građansku dužnost, uz potpuno poštovanje svetskog radio-amaterskog kodeksa i svih važećih pravila i propisa radio-amaterskog saobraćaja, stavili su svoje znanje, iskustvo, veštinu i resurse u službu svoga društva i svoje zemlje.

Mnogo materijalih i tehničkih dobara, ali, što je još važnije, ljudskih života je spašeno pravovremenom informacijom koju su radio-amateri prenosili i tako izveštavali građane, službe spašavanja, civilnu zaštitu i sve one koji su nas tada slušali, ali i one koji su prisluškivali,  o nastupajućim opasnostima i dešavanjima na terenu.Veliki broj radio-amatera, kako iz susednih zemalja, tako i iz nekih daljih, se uključivao u našu tadašnju akciju i svojim pravovremenim porukama su doprineli da upravna stanica YU0SRJ bude još bolje informisana.

Tokom NATO bombardovanja smo poslali više od trideset hiljada poruka humanitarnog karaktera uspostavljajući veze među rastavljenim članovima mnogih porodica, posebno sa područja Kosova i Metohije. Mnogi mediji i sredstva javnog informisanja su tada svoje informacije i izveštaje bazirale na podacima i porukama koje su radio-amateri slali sa terena i nebrojeno puta su tada TV i radio vesti započinjale rečenicom „KAKO JAVLJAJU RADIO-AMATERI ...“

Veliki značaj “Radio-mreže za opasnost”, koju su tada radio-amateri uspostavili, najčešće nije dovoljno poznat široj javnosti, pa čak ni organima i organizacijama koje su za te radio-mreže neposredno nadležni - sve dok ne nastupe razlozi za njihovo ponovno aktiviranje.

Mi, radio-amateri, smo vrsni poznavaoci elektronike i radio-tehnike, entuzijasti i praktičari, nenadmašni improvizatori, obučeni i osposobljeni da svojim veštinama, znanjem i opremom uspostavimo radio-vezu u najtežim mogućim uslovima, da širimo prijateljstvo, pomažemo drugima i budemo pažljivi i humani. Kao takvi, želja nam je, i nadamo se, da razloga za buduće aktiviranje naših ”Radio-mreža za opasnost” više ne bude ali takođe, želimo da se naše aktivnosti i dela, posebno tokom tih dana bombardovanja, nikada ne zaborave!

Pogledajte film koji smo povodom 15 godina od bombardovanja snimili i koji sadrži autentične snimke radio-amatera kao i zvuke bombardovanja:

[MOTORISTA]

среда, 24.03.2021.
Тома Тодоровић

Херојска одбрана од НАТО агресије

Војни старешински кадар био је унапред добро припремљен, каже за „Политику” генерал Владимир Лазаревић

Ниш – Сећајући се свих догађаја с краја 20. века и збивања у ратно пролеће 1999, генерал пуковник у пензији Владимир Лазаревић за „Политику” каже да је и сада многим високим војним старешинама у развијеним земљама Европе и света нејасно како су се југословенске снаге безбедности, војска и полиција, али и народ Србије и Савезне Републике Југославије (СРЈ) пре 22 године одбранили од најjаче војне силе, од НАТО-а.

У време агресије на Југославију и Србију најпре начелник штаба Приштинског корпуса, а потом и командант корпуса, после постављења генерал-пуковника Небојше Павковића на чело Треће армије, Владимир Лазаревић истиче да амерички и генерали европских земаља чланица НАТО-а, који су били на челу својих војних јединица, али и они који су седели у командним центрима, вероватно никада неће схватити шта то српски војник има у срцу и грудима.

​Врхунски оспособљени, обучени у врхунској тактици за коју наши непријатељи немају одговор, ми смо сви стали у одбрану наше земље и нашег народа, због неправде за коју смо знали да нам се спрема, због патриотизма који носимо у себи, због љубави према овој држави и српском народу, каже генерал Лазаревић.

– И успели смо да одбранимо Косово од НАТО агресије. А то како смо у томе успели увек ћемо за оне који су више од две деценије још у дилеми, а који су насрнули на нас, који су нас напали и извршили несхватљив злочин, имати само један одговор који и не кријемо – невиђен хероизам свих припадника Приштинског корпуса јер је сваки припадник наших снага безбедности у пролеће последње године прошлог века одбранио је Косово. То јунаштво памтиће се, иако године неминовно пролазе, вечно – рекао нам је Владимир Лазаревић.

Легендарни генерал, али и сви остали из војног и полицијског старешинског кадра, који је био на челу наших снага безбедности на Косову и Метохији у периоду пре агресије, али и на почетку бомбардовања 24. марта, па све до 10. јуна 1999. године и потписивања Кумановског споразума, били су унапред добро припремљени за одбрану земље.

– Косово је у правом смислу речи било поприште главних ратних догађања током 78 дана агресије НАТО-а на нашу земљу, али и неколико година пре тога. И због циља алијансе, који је, а то се знало, био освајање и одвајање Космета од Србије, али и због непрестаних покушаја припадника такозване ОВК, односно шиптарских терористичких паравојних формација да на просторе наше покрајине из Албаније убаце што већу количину оружја, муниције, експлозивних средстава и, свакако војне опреме, ми смо у некој врсти ратног стања били много пре агресије. Терористи су војна средства и опрему за своје мрачне циљеве и наоружавање поменутих паравојних формација пребацивали на територију Косова и Метохије на сваки могући начин и у скоро немогућим условима, користећи планинске стазе кроз праву дивљину, или на неком од граничних одсека. Јасно је због свега тога да је Приштински корпус безмало две године пре почетка агресије био у рату.

Ја лично уопште немам дилему да је цео сценарио цепања Србије и отимачине Косова и Метохије припреман годинама пре агресије, која је по мом мишљењу била само једна завршница реализације мрачног плана светских центара моћи. Иако се стално говорило да је напад на нашу земљу био само због обезбеђења мирног живота становника на Космету, као дан је било јасно и тада, а и сада је, да је простор наше покрајине тим центрима моћи био потребан за нешто друго. Као што се знало, а наговештаји су били више него познати, да је 1998. година била одређена као последњи рок у којем ће се одлучити о нашој судбини. Те године, још крајем лета и почетком јесени, издата је наредба за напад на Југославију, али је уследио кратак застој у реализацији плана, јер је дошло до споразума Милошевић–Холбрук. Ипак, после само неколико месеци остварена је паклена замисао непријатеља наше земље – објашњава генерал Лазаревић. 

Зашто је Косово толико било значајно Америци и савезницима?

– Средином последње деценије прошлог века, мислим да је то било 1994. године, прочитао сам одређена предвиђања америчких војних стратега и експерата који су наговештавали ратни сукоб на тлу Европе. Још тада је, значи годинама пре агресије, било предвиђања могућег ратног сукоба. А када је у појединим америчким стручним анализама нешто прецизније било речи о локацији могућег сукоба на европском тлу и када је поменут „Српски Кувајт” није било дилеме да се мисли на Косово и Метохију, као непресушни извор природних богатстава – истиче генерал Лазаревић.

На 22. годишњицу агресије НАТО-а на нашу земљу генерал пуковник Владимир Лазаревић говорио је и о томе да су за 78 дана дивовске борбе да се одбрани територија Косова и Метохије сачувани борбени потенцијал и морал припадника Треће армије и Приштинског корпуса, што је и допринело успешној одбрани и очувању безбедности за становништво.

– Увек смо имали на уму да се морају сачувати припадници наше војске и полиције, као и техничка средства од масовног уништења, да се по сваку цену морају одбранити границе и обезбедити државни интегритет наше земље, али и да се сачувају људски животи и спречи прогон српског становништва и неалбанског живља, а да се истовремено обезбеде и услови да државни органи Југославије и Србије функционишу и на Косову и Метохији, као саставном делу своје територије. Од тих принципа, од тих задатака није се одустало ниједног тренутка све до Кумановског споразума 10. јуна 1999. године – рекао је за „Политику” генерал-пуковник Владимир Лазаревић, који је провео више од десет година у затвору Међународног суда у Схевенингену, пошто је био осуђен у Хашком трибуналу за командну одговорност током одбране Косова и Метохије.

Izvor: www.politika.rs

[MOTORISTA]

Bombe sa osiromašenim uranijumom i danas se nalaze na teritoriji grada Čačka
IZVOR: RINA ČETVRTAK, 25.03.2021.

Tokom bombardovanja te 1999. godine, ciljevi NATO agresora bili su vojni, infrastrukturni i privredni objekti koji su od vitalnog značaja za Moravički okrug.

Ti ciljevi gađani su raketama koje sadrže osiromašeni uranijum, te je samo na teritoriji Moravičkog okruga bačeno 273 bombe. Mnoge od njih još nisu izvađene, a sećanja mnogih učesnika u tom ratu i dalje ne blede.

„Na fabriku Sloboda palo je 54 bombe, četiri do dana današnjeg još nisu izvađene, a cilj je bio da se razruše bitni objekti u državi, jer su tzv. krmače sa glavama osirumašenog uranijuma koje deluje posle izvesnog vremena, kasetne bombe bačene su u Bresnici, Tavniku i delu Кnića gde je izručen kontejner bombi. Sećam se situacije kada smo sedeli u Štabu i čovek iz Bresnice donosi u rukama kasetnu bombu", rekao je Brane Drobnjak, komandant tadašnjeg okružnog Štaba civilne zaštite gostujući u Dnevniku zapadne Srbije. Drobnjak se osvrnuo na trenutke kada su iz fabrike Milan Blagojević i PКS Lateks izvlačene opasne materije kako bi se zaštitili ljudski životi.

„Opasne materije koje su se izlivale su izvučene na vreme, a najteži deo posla bilo je bombardovanje Slobode i žrtve. Medicinski radnici su tada kao i sada, u vreme pandemije, bili na visini zadatka. Imali smo informacije šta će biti bombardovano, odnosno ko je poleteo, znali smo da će biti bombardovan repetitor na Ovčaru, trebala je pored pošte u Užicu biti gađana i pošta u Čačku. Naknadno smo dobili informaciju da je francuski pilot kada je video masu naroda ispred pošte, bombe izručio u Jadransko more", kazao je Drobnjak. Najteža sećanja iz vremena bombardovanja vezana su za izgubljene živote mladih ljudi, jer je 18 lica iz Čačka izgubilo život na Кosovu.

„I danas me sećanja drže kao da se juče desilo, pamtim svako uplašeno lice roditelja, koji su strahovali da će svaki čas neko doći u njihovo dvorište i doneti crne vesti. Mi smo išli kroz jedno selo kako bi javili porodici da mu je sin od 19 godina poginuo. Otac poginulog vojnika išao je iz bašte kukajući i tražeći šibicu da sve zapali", istakao je Drobnjak. On je dodao da je opština Gornji Milanovac svim vojnicima palim za slobodu podigla biste i da bi te primere trebalo svaka opština da primeni jer to heroji zaslužuju.

Izvor: www.b92.net

[Kubovac]

Svakako jedna zanimljiva epizoda iz vazdušnog rata 1999-te godine, odnosi se na "specijalne elektronske i psihološke operacije" (EW, ECM, SEAD, OCI and PSYOPS) koje su NATO avioni vršili iz vazdušnog prostora susednih zemalja.

Elektronsko ometanje je vršeno gotovo svakodnevno na celoj teritoriji tadašnje SRJ. U toku operativnog rada 280. cEIO (centar elektronskog izviđanja i osmatranja), registrovana je pojava elektronskih smetnji na VVF-UVF opsegu najčešće od 118-150 Mhz.

Pored toga, registrovane su emisije TV signala u boji na frekvenciji 21. televizijskog kanala i radio-emisije, frekvencijske modulacije na više frekvencija.
Emitovanje TV signala vršeno je sa američkog aviona tipa EC-130E Commando Solo koji je poletao iz Ramštajna (Nemačka) i leteo u vazdušnom prostoru Mađarske. Ovaj program nazvan "Allied Voice Radio and Television" mogao je da se vidi u trenucima kada je avion bio u vazduhu, 2 do 4 puta dnevno.
Emitovanje TV i radio programa u intervalima, nastavljeno je i posle primirja i poslednji let je izvršen 27.06.1999. godine.

Elektronsko ometanje opsega VVF-UVF vršeno je sa aviona EC-130H Compass Call koji je najčešće leteo u vazdušnom prostoru BiH.
Ukupno je registrovano 143 a/p, od kojih Commando Solo 75 i na Compas Call 68 a/p. Avion Commando Solo, koji je emitovao TV i radio program, ispoljavao je aktivnosti od 03.04.1999. skoro svakodnevno od 11-17 časova.

Avion Compass Call je najčešće leteo u VaP BiH i let mu je trajao oko 6 sati. Prilikom ometanja repetitora, ustanovljeno je da se ometaju izlazne frekvencije repetitorskih kanala.



Lokid EC-130H Compas Call je avion za "elektronsko ratovanje, suzbijanje i ometanje protivničke protivvazdušne odbrane i izvođenje ofanzivnih kontra-obaveštajnih aktivnosti":

[ Attachment: You are not allowed to view attachments ]

EC-130E Commando Solo je avion za "ometanje komunikacija i sredstava veze i psihološko-informativne operacije":

[ Attachment: You are not allowed to view attachments ]

[Milan (longtrip)]

Hungary backs broadcasts to Serbia


Hungarian officials have confirmed reports that the country's airspace is being used by Nato military aircraft to relay radio programmes to Yugoslavia.
The Hungarian daily newspaper Nepszava reported that for the past few days, an airborne radio station on board a Nato aircraft in Hungary's airspace has been transmitting Voice of America and Radio Free Europe programmes to Yugoslavia.

The special plane was said to be flying at high altitude broadcasting around the clock on FM 100.5 and 106.5 in Serbo-Croat and English to Serb relay stations.

Although officials in Budapest have generally declined to comment on the issue, the Hungarian Foreign Ministry said any such transmissions aimed to give the population in Serbia more objective reporting than was allowed under what it called President Slobodan Milosevic's "restrictive" administration.

If there were radio transmissions from Hungary's airspace to Yugoslavia, they could only have been temporary, Foreign Ministry spokesman Gabor Horvath said, according to Hungarian media reports.

"If there was such an activity, its purpose was clearly to provide the Yugoslav public with objective and authentic information," he said.


Sensitive issue

The official Website of the US Department of Defence has reported that Nato started beaming TV broadcasts to Yugoslav viewers via a US Air Force Commando Solo psychological operations aircraft - a converted Hercules military transport plane.According to VOA, the aircraft is "in the air and on the air again, this time somewhere near Serbia".

The airborne station calls itself the Allied Voice Radio and Television, and it is said to broadcast on 1003 kHz mediumwave and 87.9 and 106 .5 MHz FM.

Hungarian support for Nato action is potentially sensitive for the government, with Yugoslavia home to a sizeable minority of some 300,000 ethnic Hungarians.

A new poll of 500 telephone respondents published in one of Budapest's mainstream dailies showed a wafer-thin majority backing Nato air strikes in Yugoslavia, but more than two-thirds saying Budapest should not allow Nato forces on its soil for any campaign involving ground troops over the Kosovo crisis.

Hungarian airspace and airport facilities are already used extensively for Nato planes overflying the country on their way to missions in Yugoslavia.Hungary, which joined the alliance along with Poland and the Czech Republic only 12 days before the bombing began, is the only Nato member bordering Yugoslavia.

Saturday, April 24, 1999.

news.bbc.co.uk

[MOTORISTA]

петак, 26.03.2021.

Кина о бомбардовању Југославије: НАТО још има дуг у крви према кинеском народу

ПЕКИНГ – Северноатлантска алијанса предвођена САД, која је бомбардовала тадашњу Југославију и убила много недужних цивила, међу којима и троје кинеских новинара, и даље има „дуг у крви” према кинеском народу, поручило је данас кинеско Министарство спољних послова.

Портпаролка кинеског Министарства спољних послова Хуа Чуњинг је поводом обележавања годишњице НАТО агресије 1999. године рекла да НАТО не треба да заборави 1999. годину, када је, уз озбиљно кршење међународних закона и основних норми међународних односа, бомбардовао тадашњу Југославију, пише кинески „Глобал тајмс”. Говорећи на сусрету НАТО министара спољних послова у Бриселу ове недеље, амерички државни секретар Ентони Блинкен позвао је НАТО чланице да се супротставе „претњи агресивне Кине”, док је генерални секретар НАТО Јенс Столтенберг назвао Кину „изазовом”.

„Кина жели да подсети НАТО да и даље има дуг у крви према кинеском народу. Преминули су отишли, али живима је потребна већа будност и размишљање”, поручила је портпаролка, преноси Танјуг. Нагласила је да је данашњи тренд у светском развоју мир и напредак и додала да је такав историјски тренд незаустављив. Међутим, додала је, „такође смо видели да се политика моћи и хегемонизма повремено појави, озбиљно угрожавајући и претећи светској безбедности, стабилности и међународном праву”.

„Било да је у питању Југославија, Ирак, Либија или Сирија, никада не треба да опростимо губитак живота обичних људи, који су настрадали у поновљеним бомбардовањима, под зидовима обрушеним гранатама, на славним историјским местима које је однео пламен”, навела је портпаролка. Додала је да САД и неке западне земље имају пуна уста људских права, али су им уста затворена кад је реч о њиховим одговорностима.

„Када су бесрамно почели рат против једне суверене земље, без одобрења Савета безбедности, узрокујући на стотине и хиљаде смрти и избеглиштво милиона, да ли су икада бринули о људским правима у тим земљама. Да ли под тим подразумевају међународна правила? Зар не би требало да буду одговорни за своје ратне акције”, запитала се Хуа. Кина и Србија су, како каже, две земље које се не плаше моћи и које славе мир.

„Кина је спремна да ради са Србијом и свим мирољубивим земљама на очувању међународне праведности и на промоцији мира, стабилности и развоја”, рекла је Хуа додајући да су „давно прошла времена када су велики малтретирали мале, а јаки слабе”.

Izvor: www.politika.rs

[MOTORISTA]

петак, 26.03.2021.
Александра Куртеш

Пад ноћног сокола

Пре двадесет две године, 27. марта у 20.40 часова, у НАТО агресији на бившу СРЈ припадници југословенских ракетних јединица успели су да уз помоћ совјетског ракетног система ПВО С-125 „нева”, оборе фамозног „невидљивог монструма” Америчког ратног ваздухопловства, чудо војне технологије, бомбардер Ф-117.

Бивши пуковник Војске Југославије и командант 250. бригаде Противваздушне одбране која је срушила „најтхок”, Золтан Дани, уступио је фрагмент обореног авиона Руском дому – уз ово подсећање у Великој сали овог здања почела је промоција књиге „Пад ноћног сокола” која је преведена на руски језик. Аутор књиге о херојској одбрани и успесима српског ПВО-а у тренуцима супротстављања авијацији Северноатлантске алијансе је пуковник у пензији, некадашњи припадник Треће ракетне дивизије ПВО-а Славиша Голубовић. Он је међу корице, на 404 стране, сместио 46 ауторских текстова непосредних учесника ратних догађаја трагичне 1999. године и поткрепио их са више од 200 фотографија. У књизи је дат и интервју пилота обореног Ф-117.

Славиша Голубовић је у оквиру Међународног словенског књижевног форума „Златни витез” добио међународну награду „Златни витез 2020 – Златна диплома” у категорији „Историја словенских народа”, у октобру прошле године у Москви, док је у новембру добио признање „Београдски победник 2020”. Представљању књиге присуствовао је амбасадор Русије у Србији Александар Боцан-Харченко који је нагласио да је агресија на Југославију била злочиначки чин у сваком смислу те речи – законодавном, политичком, моралном и људском.

Izvor: www.politika.rs

[MOTORISTA]

Manifesto: NATO na optuženičkoj klupi u Srbiji
IZVOR: TANJUG SUBOTA, 27.03.2021.

List “Il Manifesto” piše danas o slučaju nekadašnjeg vojnika vojske Jugoslavije koji je podneo tužbu u beogradskom sudu protiv NATO.

I to zbog korištenja osiromašeng uranija za vreme bombardovanja Srbije 1999 godine. Kako piše lišt bivši vojnik je oboleo od malignog obolenja koje je, veoma slično bolestima italijanskih vojnka koji su bili u misijama na Kosovu u Bosni i Hercegovini i u Iraku, mestima gde su koirištene bombe sa osiromašenim uranijumom.

List podseća da su napadi NATO na Srbiju “bili agresija koja je oznacena kao humanitarna akcija, a bila je odobrena od tadašnjih svetskih lidera Klintona, Šrodera, Blera i D''Aleme”.

“NATO je u toku 78 dana bombardovanja, a bez rezolucije Ujedninjenijh Nacija, odvažno menjao svoj statut, da bi ga adaptirao tadasnjim svojim potrebama, gazecći međunarodno pravo i tretirajući ga kao našu stvar" tvrdi lst. “Il Manifesto” podseća da je prema tvrdnjama humantarnih organizacija u bombardovanju ubijeno 500 civila da su porušeni mostovi, fabrike, infrastrkturni objekti, sediste televizije, ambasada a da je napad na fabriku u Pančevu bio jednak napadu hemijskim oružjem.

Prema pisanju lista šteta nanesena Srbiji nije zaustavljena prekidom bombardovanja “jer ono što je sledilo bilo još gore od bombi”. Srbija je nakon bombardovanja izbila na prvo mesto u Evropi po broju osoba obolelih od kancerogenih obolenja, a 10 godina nakon NATO agresije oko 30 hiljada se razbolelo, a 10 hiljada je preminulo od raka, tvrdi list. Tužba koju je podeno bivši vojnik Jugoslavija, preko advokata Srđana Aleksića, 22 godine nakon bombardovanja, je prvi proces u kojemu je NATO optužen za posledice agresije i biće početak serije sličnih procesa za odštetu, makar jednog dela osoba koje su žrtve upotrebe osiromašenog uranijuma, ali i onih koji su zbog bombardovanja pretrpeli drugi vid štete, zaključuje list.

Beogradski advokat Srđan Aleksić, kao i sve naredne tužbe protiv NATO biće potpomognute bogatim iskustvom italijanskog advokata Andzela Fjore Tartalja koji je u više od 200 tužbi italijanskih vojnika protiv Ministarstva odbrane, izdejstvovao odštetu za one koji su oboleli od kancerogenih obolenja, nakon što su bili u misijama gde je koristen osiromašeni uranijum Prema pisanju “Il Manifesta” nakon procesa pred domaćim sudovima, u Srbiji i Italiji, dva advokata Aleksić i Tartalja, nameravaju slučaj pokrenuti i pred Međunarodnim Sudom Pravde u Hagu.

Izvor: www.b92.net