Sećanje na agresiju NATO pakta 1999. godine

[MOTORISTA]

среда, 09.06.2021.

Алексић: Tужићемо НАТО и због бацања касетних бомби на Ниш

Србија је, осим осиромашеним уранијумом, 1999. године бомбардована и касетним бомбама, рекао је за Танјуг нишки адвокат Срђан Алексић и најавио да ће његова канцеларија тужити НАТО и због употребе касетних бомби јер је њихова употреба забрањена међунароним правом.

Канцеларија Алексић је већ, у сарадњи са италијанским адвокатом Ангелом Фиоре Тартаљом, у јануару поднела прву тужбу за одштету против НАТО-а у име оболелог од канцера, као последице бомбардовања Србије осиромашеним уранијумом 1999. године, а планира се подношење још низа тужби са истим основом. Када су у питању касетне бомбе, Алексић за Танјуг појашњава да су током бомбардовања у Нишу гађани цивилни објекти, пијаце, болнице и друго, када је 20-ак људи погинуло и исто толико рањено.

„Тужићемо и их и због тога јер је употреба касетних бомби међунароним правом забрањена. Тужићемо их и за материјалну штету нанету цивилним објектима, и за физичка и правна лица”, прецизирао је адвокат. Он сматра да постоји право на одштету за сву штету нанету 1999. године у бомбардовању.

„На то нам право даје закон, али и међуанародне конвенције, пре свега Конвенција о људским правима, јер је на овај начин повређено право на живот грађана Републике Србије. То право нико не може да опрости, ни у чије име, и свако ко се осећа да му је повређено право, има путем тужбе могућност да покрене пред судом парнични поступак за одштету”, указао је Алексић.

Његов колега Тартаља, који се за потребе спора поводом прве тужбе против НАТО-а поднете Вишем суду у Београду уписао у Адвокатску комору Ниш, борави ових дана у Београду, а јуче се у Руском дому састао са београдским адвокатом Гораном Петронијевићем, некадашњим судијом Окружног суда у Београду који је 2000. године донео осуђујућу пресуду против челника НАТО. Та пресуда је касније укинута, а потом је, одлуком државе, повучена и оптужница, па је поступак обустављен. Међутим, због обиља доказа и утврђених чињеница, биће коришћена као доказ у спору против НАТО. Тартаља је током састанка, поред осталог, навео да у цео процес против НАТО треба да се укључи и држава Србија и да увиди неке позитивне исходе из тога.

„Српска држава ће тиме показати свој став, интегритет и бригу о својим грађанима. Бранећи интересе својих грађана, улажући ове тужбе против НАТО-а, српска држава показује снагу и ставља се у исти ниво са НАТО-ом. Она не може да изгуби ништа ако стане иза свега овога”, сматра Тартаља.

Говорећи о тужбама против против НАТО, он каже да је ту реч о солидарној одговорности и да, уколико би се доказала кривица НАТО-а, то омогућило да се обештете људи који су претрпели штету у току НАТО бомбардовања. Подсећајући да НАТО не чини само Америка већ и земље Европе, он сматра да и Европа такође треба да сноси одговорност за оно што се десило на Косову и Метохији.

„Последице које су наслате су тако велике да на различите начине мора да се третира штета која је настала. То ће бити на неки начин, економска помоћ српском народу који је много изгубио у економском смислу због тог рата”, закључио је Тартаља.

Петронијевић је указао да је током процеса против НАТО, утврђено да само материјална штета нанета бомбардовањем износи 120 милијарди долара, односно без нематеријалне штете која се односи на патње људи, погибије, умирање од карцинома...

Он је на челу недавно формираног Центра за обнову међународног права, који ће пружити помоћ и подршку Алексићу и Тартаљи у вези са тужбама против НАТО. Центар за обнову међународног права основан је на иницијативу судија, адвоката, професора и друштвених делатника у области међународног права и интернационалног је каракрера.

Izvor: www.politika.rs

[Kubovac]

POVLAČENJE NEPORAŽENIH

Nakon 78 dana svakodnevne, sistematske potrage i bespoštednih napada na sisteme PVO Vojske Jugoslavije, slike i snimci povlačenja jedinica 311. Samohodnog raketnog puka (srp) i 60. srp PVO sistema "Kub-M" sa Kosova i Metohije, iznenadio je mnoge NATO planere.
Kao primarne mete napada SEAD grupa, aviona namenjenih za otkrivanje i neutralizaciju raketnih sistema PVO na prostoru Kosmeta i nakon ispaljenih 389 protivradarskih raketa (HARM i dr.) na dan povlačenja Vojska Jugoslavije je raspolagala sa 13 raketnih baterija KUB-M od 20 sa početka NATO agresije.
Brojke koje idu u prilog žilavosti ovog raketnog sistema i spremnosti posada da i dalje odolevaju u neravnopravnoj borbi protiv višestruko nadmoćnijeg i daleko savremenijeg neprijatelja.

Kako je teklo to povlačenje, najbolje da se pročita iz pera jednog mog nekadašnjeg kolege, učesnika rata i pripadnika 311. srp PVO Kub-M sa Kosova i Metohije:

Citat:
“Petak je bio 11. juna 1999. godine. 12,00 časova, selo Miloševo, kontrolna tačka na raskrsnici puta u selu. Čelo puka ju je prešlo tačno u 12,00 časova kako je i naređeno. Ostale jedinice su sve prošle preko te tačke u zadatim vremenima. To se razvuklo do 14,00 časova. Slična slika kao i onog utorka (kada se puk 1992. godine, premestio iz Skopja u Prištinu, prim. Kubovac). Oružje pored svakog pripadnika. Ovoga puta nije nedostajalo ni vozača ni vojnika. Lanseri puni sa po tri člana posade.
Samo nema onog naroda koji nas je dočekao, mahao i aplaudirao. Mogao si samo da vidiš smrknuta lica koja su se raznim vozilima gurala i pokušavala da uđu u tu našu kolonu. I njima je Miloševo bila kontrolna tačka jer je sigurnije bilo putovati sa svojom vojskom. Kolona mešovita, iza lansera se priključio traktor sa prikolicom, a iza njega 101-ica, pa opet lanser i tako u beskraj. Sve se to kretalo prema Srbiji. Tamo je bila sigurnost.
Sva moguća scenarija su mi prošla kroz glavu. U većini tih scenarija sam video sebe kako preko nišana puške gledam NATO vojnika koji je krenuo da me napadne. To sam priželjkivao i očekivao. Ova kolona u Miloševu mi nikad nije pala na pamet kao moguća opcija…..
Heroji puka, heroji tog vremena su šest pripadnika jedinice koji su dali svoje živote.
Heroji puka su jedanaest ranjenih pripadnika jedinice koji i dan danas žive kao invalidi.
A ostali ?
Ostali su samo radili svoj posao.” Kraj citata

[ Attachment: You are not allowed to view attachments ]

[ Attachment: You are not allowed to view attachments ]

[ Attachment: You are not allowed to view attachments ]

[ Attachment: You are not allowed to view attachments ]

[Brok]

Hvala za tekst a i fotke.

[Kubovac]

Poštovani članovi Palube,

U vazduhoplovnom portalu Tango Six, izašla je moja nova kolumna. Verujem da će vam biti zanimljiva!

Preporučujem!


Incident na granici Albanije i Srbije: Pad Herkulesa u predvečerje ulaska NATO-a na Kosovo i Metohiju

Malo poznata epizoda iz rata 1999. godine.
Vazduhoplovna žrtva trke za zauzimanje aerodroma Slatina.


Link: https://tangosix.rs/2021/15/06/incident-na-granici-albanije-i-srbije-pad-herkulesa-u-predvecerje-ulaska-nato-a-na-kosovo-i-metohiju/?fbclid=IwAR1GVTqrk0YitheEYfgrzYHmdp1X7NroCdFoA522DzbWjcFkzGgEblLROD4

[MOTORISTA]

среда, 16.06.2021.

Некажњени хемијски рат НАТО-а против Србије

БЕРЛИН - НАТО је 1999. године, без мандата УН, бомбардовао српске болнице, школе, електране, хемијска постројења, а та прва агресија уз немачко учешће од Другог светског рата изазвала је еколошку и људску катастрофу, пише немачки „Берлинер цајтунг” и указује да цркве, удружења за заштиту животне средине и Зелени о томе ћуте и дан данас.

У ауторском тексту Хартмут Сомершу, некадашњи уредник у јавном сервису Немачке, поставља питање да ли је коначном пресудом Ратку Младићу закључено савладавање ратних злочина на простору бивше Југославије и указује да је један злочин, а то је бомбардовање, остало некажњено. Сомершу подсећа да је тадашњи министар спољних послова из редова странке Зелених Јошка Фишер заједно са својим колегом у влади Рудолфом Шарпингом подстицао расположење за рат, са циљем да се спрече етничка чишћење, даља протеривања и хуманитарна катастрофа, све што се, како је данас доказано, није ни догодило, а на шта је указивао некадашњи пуковник и бивши референт код генералног инспектора Бундесвера Јохен Штолц.

У извештајима војне обавештајне службе Немачке намењене посланицима, до последњег дана пред напад, увек је било речи о крвавом грађанском рату између ОВК и српске војске. Сомершу подсећа да је НАТО бомбардовањем оштетио или разорио 60 мостова, 110 болница, 480 школа, 365 манастира, РТС, систем за снабдевање електричном енергијом, 121 фабрику, као и да је убијено 2.500 људи. Као цинични ратни злочин он је навео, поред употребе више од 30.000 граната са осиромашеним уранијуом, које су бачене на више од 80 места, и намерно бомбардовање великог хемијског комплекса у Панчеву, Новом Саду и Бору.

У Панчеву, прве ракете су пале 4. априла 1999., које су запалиле нафту која је горела две недеље, а два дана касније гађана је рафинерија у Новом Саду, где је исцурело 80.000 тона нафте, и 20.000 је изгорело. Отровни облаци су данима били изнад ових градова. За токсиколога Урсулу Штефан из Халеа, бомбардовање српских хемијских постројења предстваља некажњени намерно вођени хемијски рат, пошто су узете у обзир на хиљаде жртава због дугорочних последица. Сомершу подсећа да су експерти УНЕП-а, предвођени Клаусом Тепфером, направили извештај о штетама напада на хемијска постројења, који је био у корист НАТО, јер су оценили да су хемикалије које су исцуреле и изгореле еколошки терет пре рата. Међутим Штефан је оценила да би се у Немачкој последице које су настале након бомбардовања третирале као значајан акцидент, то јест неконтролисана катастрофа.

И за време ваздушних напада је професор берлинског универзитета за еколошко планирање Кнут Крусевиц оценио да су напади на хемијска постројења нова врста еколошког рата, којим НАТО свесно заобилази забрану коришћења хемијског наоружања, и крши Енмод Конвенцију УН из 1978. године, према којој су забрањене технике вођења рата које доводе до промена животне средине, преноси Танјуг.

Izvor: www.politika.rs

[Brok]

[Kubovac]

НОВОСТИ ОТКРИВАЈУ: Како су соларни панели 63. падобранске доводили НАТО до лудила

ПОКРЕТНЕ соларне електране, склопљење за само 15 дана, спасле су многе животе припадника 63. падобранске у време НАТО агресије јер су омогућиле да командни штаб, усред недођије, одржава везу, шаље поруке и успешно обавља задатке против непријатеља.

Прве две војне соларне електране настале су те 1999. године из чисте нужде, а радиле су све до потписивања Кумановског споразума. Лекција о покретним штабним соларним електранама предаје се сада питомцима наше Војне академије, али јавност мало тога зна о "патенту" насталом из невоље.

Како су направљене и колико су значиле 63. падобранској, први пут у јавности, за "Новости" говори пуковник Небојша Кузмановић, у чијој чети је све почело:

- Дан-два пре агресије на састанку везе бригаде процењивали смо да би непријатељ могао да користи тзв. тактичке нуклеарне ударе уколико се графитне бомбе покажу као недовољне. Доцент на Електротехничком факултету у Нишу Дејан Миленовић, тада редовни војник у мојој чети, поменуо је на састанку "да је управо у граду на Нишави чувени доктор са Принстона Ненад Павловић, који је због намере Американаца да нас бомбардују допутовао у Србију, да јој се нађе". То је било кључно.

Према причи пуковника, професора Павловића 25. марта затекао је у кабинету на потпуно празном факултету како, гледајући ТВ, "псује лажљивог портпарола НАТО Џејмија Шеја". Кузмановић каже да му је професор рекао како је из Америке донео 150 соларних плоча за будућу електрану манастира Хиландар и да су у хангару једне фирме у Нишу.

- Треба вам и шема мојих претварача соларне у електроенергију од 2,5 киловата. Дајем вам и два сина у чету, трећи још није за војску - преприча Кузмановић сусрет са проф. Павловићем.

Електроничар Миодраг Кастратовић, ратни резервиста нишке бригаде, човек који је касније састављао и опслуживао ове соларне електране, за "Новости" објашњава како је тада добио наређење да оде у Београд у свој Научно-опитни центар "Руди Чајавец".

- Са професорима Надом Гошовић, Павлом Зафиром и Владом Фидлером утаначили смо и шему опетовања система у ратним условима за случај да се "електране покажу", да би могли да их понудимо у серијску производњу. Од Гошовићеве сам добио контакт са др Владом Стојановићем из "Винче солар" који су тада први експериментисали са соларним панелима у нас. Он нам је дао додатне панеле, плус њихове шеме претварања енергије сунца у слектричну - појашњава Кастратовић.

За свега 15 дана, два камиона са системима везе 63.падобранске "наоружана соларним панелима" и главно стационарно командно место бригаде радили су на "сунце".

- Било је важно да чворишта везе не емитују термално зрачење јер су извиђачки авиони НАТО нон-стоп претраживали терен - препричава нам пуковник Кузмановић. - Када би забележили отисак топлоте од генератора на планини тукли би немилосрдно. Положаје нам никада нису нашли, мада смо им били испред носа, на Кошарама и Паштрику, а главни штаб бригаде мало иза прве линије.

Кастратовић додаје да прича има и духовиту ноту, јер су соларни панели у планини били "маскирани" козом која је била везана за конструкцију. Усред ратне конспирације, Штаб 63. падобранске одакле је командовао генерал Илија Тодоров називан је "Код козе".

- Коза беше јефтина, 10 марака, а нама се чинило да рат може да потраје и да ће нам добро доћи - открива Кастратовић зашто је набавио животињу. - Уз наш штаб било је и сиромашно српско планинско село, а један дечак и девојчица, ту су се свакодневно играли са козом, хранили је и музли. На крају нам је та коза спасавала здравље. Првих дана рата наш преводилац Милан Варадиновић (сада конзул у Чикагу), добио је тешко запаљење плућа, а излечили смо га козјим млеком.

Конзул Варадиновић је такође био део војничке "соларне приче" 63. бригаде. Пуковник Кузмановић се сећа како је Варадиновић дошао из дипломатске службе у Лондону да би служио у својој чети у планини, као преводилац, а да је по чудесном оздрављењу од козјег млека био главни чувар "браонкасте пријатељице" која је због његовог милосрђа преживела рат. Остављена је на крају деци, да их храни млеком.

КАМПАЊОЛА БЕЗ КОЧНИЦА

- ТОКОМ НАТО агресије бригадом је командовано са 150 пејџера и око 100 мобилних телефона - прича Кузмановић. - Имали смо соларну електрану и слушали смо комуникацију НАТО пилота са командним центрима у "аваксу". А за све то време чету везиста од 20 људи је опслуживала кампањола из 1955, без кочница... И прешла хиљаде километара.

ПРЕПРАВЉАЛИ И ОРУЖЈЕ

СЕЋА се пуковник Кузмановић читаве екипе војника који су се те 1999. бавили "научним радовима".

- Резервиста Миленовић, наш главни оружар, пријавио је да су у његовој фабричкој лабораторији у Крагујевцу остала три "Заставина" аутомата 9 мм, које су он и колеге преправили да буду ефикаснији од "хеклер коха", као и три лака постоља за тенковске митраљезе ископирани од Руса. За неколико дана пребачени су на Паштрик где су чуда учинили.

Izvor: https://www.novosti.rs/c/vesti/reportaze/1043470/novosti-otkrivaju-kako-solarni-paneli-63-padobranske-dovodili-nato-ludila

[ Attachment: You are not allowed to view attachments ]

[Kubovac]

Poštovani članovi Palube,

Znate da s vremena na vreme, kako se pojave nove informacija, objavim tekst-kolumnu o dešavanjima tokom NATO agresije na SRJ 1999-te godine.
U tom smislu, pred vama je, na našem vazduhoplovnom portalu Tango Six, moj novi tekst o sukobu baterije PVO "Kub-M" sa udarnom grupom NATO aviona sastavljenom od F-15E "Strike Eagle" i EA-6B "Prowler"!

Preporučujem!!

https://tangosix.rs/2021/15/11/jos-jedna-rekonstrukcija-epizode-iz-1999-godine-pvo-jedinice-vojske-jugoslavije-protiv-americkog-aviona-ea-6b-prowler/comment-page-1/?unapproved=328141&moderation-hash=d1aac207558819c8d8edc97e7ddd3cd8#comment-328141

Izvod iz snimka zapadnih izvora:



Izvod iz domaćeg Dnevnika RTS:

[dzumba]

Стицајем околности дан након тог гађање НАТО авиона био сам у Подгорици и сећам се да су биле активиране неке јединице у наводној потрази за обореним авионом. Команда армије је била увбеђена да су противавионци нешто оборили. Наравно, ништа нису нашли. Да ли је авион био погођен (а ако јесте какав је била штата) или није тешко је сада поуздано утврдити.

[Kubovac]

Стицајем околности дан након тог гађање НАТО авиона био сам у Подгорици и сећам се да су биле активиране неке јединице у наводној потрази за обореним авионом. Команда армије је била увбеђена да су противавионци нешто оборили. Наравно, ништа нису нашли. Да ли је авион био погођен (а ако јесте какав је била штата) или није тешко је сада поуздано утврдити.

Inače...iako se u američkom videu to ne pominje, a ni ja nisam hteo da navodim jer nemam 100% potvrdu o tome...
Ali to veče se u vreme kada se NATO avijacija pojavila nad nebom iznad Podgorice, naša 2. srb PVO Kub-M upravo tovarila na voz koji je kretao ka okolini Beograda u ispomoć 250. rbr PVO.
Dok su tovarili poslednja sredstva na voz, gledali su dejstvo kolega iz 4. srb PVO na NATO avione.
Možemo slobodno reći da je ta akcija i dejstvo svakako omogućilo bezbedan transport naše 2. srb PVO u reon okoline Beograda.
Postavlja se pitanje da li su NATO-vci znali nešto o tome ili je sve bila puka slučajnost?

Ono što verujem je da se nisu nadali da bi eventualan transport jedinica prema Srbiji išao prugom. Ali samo 3 dana nakon transporta naše 2. raketne baterije u reon okoline Beograda, minirana je, od strane SFOR-a, pruga prema Beogradu u reonu mesta Štrpci u Bosni i Hercegovini. Tom prilikom je stradao železničar Vidoje Tomić....izrešetan.
Bilo je to 03/04/1999.

Kada je pruga popravljena 2000.te godine potpisano je da se ne sme koristiti za transport vojske.

[MOTORISTA]

Уторак, 04.01.2022.
Вишња Аранђеловић

Тужба против НАТО-a још није ни уручена

Иако Министарство правде још не уручује тужбу коју је пре годину дана против алијансе поднео нишки адвокат Срђан Алексић, он не одустаје – у јануару стижу две нове

Ни 22 године после НАТО агресије није познато колико је тона осиромашеног уранијума бачено на Србију, а још увек се нагађа и о последицама које је бомбардовање оставило на здравље нашег становништва. Иако је пре годину дана нишки адвокат Срђан Алексић пред Вишим судом у Београду поднео прву појединачну тужбу против НАТО-а због угрожавања здравља и живота, до данас није заказано рочише јер тужба још увек није ни стигла на адресу алијансе.

– Поднели смо тужбу 20. јануара 2021, у мају је преведена на енглески и од тада чекамо да је Министарство правде уручи НАТО-у. Према Закону о парничном поступку, када је у питању страно правно лице, могуће је предати је на инострану адресу или у представништву. А НАТО има представништво у Београду. Ту су и друге могућности – од тога да се тужба пошаље електронски, објави на огласној табли, ангажује страна агенције која би је уручила... Будући да се уручује дипломатским путем, рок је шест месеци, што је у овом случају истекло. Али како је реч о шкакљивој теми, имамо разумевања и сачекаћемо још неко време – објашњава Алексић за „Политику”.

Шта се дешава с тужбом и на коју ће адресу она бити прослеђена, питања су на која Министарство правде није одговорило нашем листу.

Алексић је тужбу поднео у име пензионисаног пуковника Војске Србије који је у Копненој зони безбедности сектор Б био од децембра 2000. до јула 2001. године, прецизније 201 дан. Изводио је вежбе у веома озраченом подручју, на брду Пљачковица крај Врања, које је гађано муницијом с осиромашеним уранијумом, што је потврђено и званичним подацима Војске Југославије. Карцином меких ткива му је дијагностикован пре неколико година. Име свог клијента адвокат Алексић чува у тајности како би избегао сензационализам, али и интересовање јавности с обзиром на то да је пуковник у тешком здравственом стању.

Помоћ стиже и од чувеног адвоката Анђела Фјоре Тартаље, који је пред тамошњим судовима добио 253 случаја штитећи италијанске војнике

– То што Министарство правде не прослеђује ову тужбу не значи да ћемо да се повучемо. Колико већ у јануару поднећемо две нове тужбе. Реч је такође о припадницима Војске Југославије који су боравили на Косову и који су оболели од карцинома, попут италијанских војника који су тамо учествовали у мировним мисијама. У тим случајевима ће нам помоћи и адвокат Анђело Фјоре Тартаља, који је пред тамошњим судовима добио 253 случаја штитећи италијанске војнике – открива Алексић.

Како је раније објаснио Тартаља, у овим случајевима најважније је доказати узрочно-последичну везу између болести и боравка на простору који је контаминиран осиромашеним уранијумом. Према његовом мишљењу, у Србији би то било и лакше јер су италијански војници на Косову боравили након бомбардовања, док су у Србији и војници и цивили на тим подручјима и живели и служили у време агресије.

Izvor: www.politika.rs

[MOTORISTA]

Srbi tuže NATO; "Zračenje će 40-45 milijardi godina uticati na naše zdravlje"
IZVOR: TANJUG ČETVRTAK, 20.01.2022.

Advokat Srđan Aleksić podneo tri tužbe Višem sudu u Beogradu u ime trojice policijaca i rezervista koji su 1999. bili na KiM, nakon čega su oboleli od kancera.

Oni su se razbileli, kako se navodi u tužbi, od posledica bombardovanja naše zemlje osiromašenim uranijumom. U izjavi za Tanjug Aleksić najavljuje da će od sledećeg meseca početi da podnosi i tužbe u ime civila sa KIM i juga Srbije, koji su takođe oboleli od ove opake bolesti.

Prva tužba podneta je 19. januara prošle godine, a u sredu su podnete još dve nove istom sudu po istom osnovu. Postupak protiv NATO međutim još nije krenuo, jer NATO još nije primio tužbu i nije dostavio odgovor na tužbu, koju mu je sud posle prevoda na engleski prosledio 25. maja 2021. Aleksić se nada da će Viši sud u Beogradu tim povodom preduzeti mere prema Zakoniku o parničnom postupku i pokušati da tužbe NATO-u dostavi bilo elektronskim putem, ili preko ovlašćene agencije koja vrši dostavu, poziva preko oglasne table, bilo da mu da postavi ovlašćenog zastupnika.

"Sud to treba u najskorije vreme da uradi i da krene proces. Imamo sve dokaze na našoj strani i nadam se da ćemo uspeti u ovom sporu i obavezati NATO pakt i da plati naknadu štete našim vojnicima koji su oboleli od kancera usled bombardovanja osiromašenim uranijumom", naglasio je advokat.

Podsetio je da je sa njim u advokatskom timu po ovim tužbama italijanski advokat Anđelo Tartalaja koji je dobio 253 pravosnažne presude protiv Ministarstva odbrane Italije, po tužbama koje je zastupao u ime italijnaskih vonika koji su oboleli od kancera jer su bili u mirovnoj misiji na KIM u vreme NATO bombardivanja. Po uzoru na Italiju, ovim tužbama traži se odšteta od oko 100.000 evra zbog oboljevanja od kancera usled trovanja osiromašenim uranijumom. Uz tužbe podnet je i predlog za medijaciju, odnosno mirno rešenje sudskog spora. Tužbama se, pored materijalne odštete traži i da NATO očisti koju je zagadio osiromašenim uranijimom, rekao je Aleksić podsećajuć ida su "Evropi puna usta zaštite životne sredine".

"Osiromašeni uranijum ima takvo zračenje da će narednih 40-45 milijardi godina uticati na zdravlje našeg stanovništva. NATO je dužan da isplati odštetu, da očisti teritoriju od municije koja je zaostala na našoj teritoriji i da leči naše građane onako kako to radi Italija sa svojim vojnicima", smatra niški advokat.

On je pojasnio da se njegovoj kancelariji do sada obratilo oko 3.000 ljudi potencijalnih klijenata, koji žele da traže odštetu od NATO po ovom osnovu, a među njima ima Albanaca sa KIM i juga Srbije. Pored ljudi koji su lično bili na teritoriji otrovanoj osiromašenim uranijum, pravo na oštetu imaju i njihovi naslednici, jer su mnogi već preminuli od kancera, naglasio je Aleksić. Istakao je da je osiromašeni uranijum veliki problem ne samo Srbije već i regiona i da je o toj temi nedavno govorio na simpozijumu u Barselon, gde je saznao da mnoge svetske organizacije za zaštitu životne sredine uopšte ne znaju da je osiromašeni uranijum upotrebljen na KIM prilikom bombardovanja 1999. godine. Inače, pred sudovima u Srbiji, uz pomoć italijanske sudske prakse i veštačenjima u predmetima u kojima je postupao italijanski advokat, ali i drugim dokazima, Aleksić i njegov italijanski kolega pokušaće da dokažu postojanje uzročno posledične veze između trovanja osiromašenim uranijumom i oboljenjavanja od raka srpskih vojnika i policajaca.

Aleksić smatra da su njegovi klijenti bili u identičnoj situaciji kao italijanski vojnici koji su dobili oštete pred sudovima svoje zemlje.. U sredu su podnete tužbe u ime vojnika T.D iz Titela, koji je za vreme NATO agresije imao 21 godinu, i bio na aerodromu Slatina u Prištini, a koji je oboleo od raka testisa. Drugi vojnik J.Z. iz Beograda koji je u vreme NATO agresije imao 40 godina, bio je stacioniran u Prizrenu i oboleo od leukemije, precizirao je Aleksić i dodao da je sudu priložio i neophodna veštačenja. Sudu uz tužbe priloženi i pisani dokazi koje su domaći organi ranije prikupili u našoj državi za postupke vodjene protiv čelnika NATO-a i čelnika država koje su učestvovale u bombardovanju. To su pre svega dokazi izvedeni u postupcima vođenim 2000. godine u Okružnom sudu u Beogradu i pred Međunarodnim sudom pravde u Hagu 2004. godine, zatim italijanske presude u slučaju obolevanja njihovih vojnika koji su bili raspoređeni u mirovnim misijama u bivšoj Jugosalviji, sudska praksa domaćih sudova, veštačenja i medicinska dokumentacija.

Za sada je planirano podnošenje takozvanih "pilot" tužbi, što podrazumeva pokretanje ograničenog broja postupaka, radi ujednačavanja sudske prakse na teritoriji cele države. Italijanskim vojnicima odštete, izmedju 700.000 do milion evra po osobi, isplatilo je Ministarstvo odbrane Italije, jer ih je ono poslalo poslalo na Kosovo i Metohiju i u Bosnu i Hercegovinu gde su oboleli od kancera.

Izvor: www.b92.net

[MOTORISTA]

Среда, 23.03.2022.

Вучић: Нема оправдања за НАТО агресију

НОВИ САД - Председник Србије Александар Вучић рекао је вечерас да нема оправдања за НАТО агресију и да су они кривци за напад 1999. године, али да би да је он био на месту Слободана Милошевића другачије поступио.

„После неколико дана бих то прекинуо, макар својом оставком или било чиме. Предуго је 78 дана мрцварења земље која није имала шансу да се одбрани и чекања да нам неко други помогне, а знали смо да нам нико други неце помоћи”, истакао је Вуцић у интервјуу за РТВ.

Он је подсетио да су Руси гласали и за санкције против Србије, требало је да знамо и да ће се повуци са КиМ и да је Русија тада са Јељцином била слаба. Вучић је указао да онај ко води земљу мора да брине како да сачува народ. Наводи и да се не би сагласио да је Милошевић крив, јер је крив онај ко је земљу напао, крив је НАТО, али сматра да је Милошевић морао другачије да процени ствари и да одлуке донесе брже и да смањи штету да би спасао део економске и путне инфраструктуре и да би спасао зивоте.

„Али лако је бити генерал после битке”, приметио је Вуцић и додао да свакога дана размишља о најтезим сценаријима.

„Зато када гледам сукоб на истоку Европе питам се засто неки људи не размисле добро о последицама”, додао је. Вучић је рекао и да су отклоњене неке последице НАТО бомбардовања, али да се не могу вратити Бојана Тошовић, Милица Ракић, Сања Миленковић и још 79 деце.

„Треба увек опростити и бити за сарадњу, НАТО је важан због КиМ, али мора да постоји сећање и постовање према зртвама”, истакао је Вучић и додао да је задовољан што већ седам, осам година са Републиком Српском обележавамо страдање нашег народа.

Izvor. www.politika.rs

[Dreadnought]

Navršavaju se 23 godine od početka NATO agresije na SR Jugoslaviju



24. 03. 2022. u 07:13
 
Godina 1999, predvečerje 24. marta. Zlokobno zavijanje sirena najavilo je nalet "Milosrdnog anđela", kako je Alijansa nazvala svoju zločinačku agresiju na Saveznu Republiku Jugoslaviju.

Napad je, bez odobrenja Saveta bezbednosti UN, uz teško gaženje povelje UN, završnog dokumenta OEBS iz Helsinkija i Pariske povelje, usledio na osnovu naredbe Havijera Solane, tadašnjeg generalnog sekretara Alijanse.

Devetnaest zemalja sveta, vojnim potencijalom 600 puta većim od jugoslovenskog, obrušilo se, da spreči navodnu humanitarnu katastrofu na Kosovu, iako je stvarni cilj bio potpuno drugačiji - Kosovo i Metohiju trebalo je po svaku cenu vojno zauzeti, otrgnuti od prirodnog stožera i predati Albancima za namirenje njihovih nacionalnih interesa. U bombardovanju koje je bilo težak i neopravdan zločin, civilizovani Zapad pogazio je gotovo sve ljudske, ali i sopstvene norme i principe, i u ispunjavanju svojih ciljeva, bestijalnom silom se obrušio na ceo jedan narod.

Prve bombe pale su između 19.30 i 20 časova na kasarne, aerodrome, vojne fabrike, radare, institute... Gotovo istovremeno razorni projektili pali su u okolini Beograda, Kraljeva, Niša, Novog Sada, Kragujevca, Užica. Pogodile su Prištinu, Kuršumliju, Prokuplje, Golubovce kod Podgorice, poluostrvo Lušticu... Sa bezbedne daljine, NATO je napade na SRJ izvodio sa brodova u Jadranu, iz četiri vazduhoplovne baze u Italiji, u nekim operacijama učestvovali su i strateški operateri koji su poletali iz baza u zapadnoj Evropi, pa i SAD.

Već prve noći stizale su vesti o žrtvama. Od NATO bombi u Kuršumliji, u trenu, stradalo je 11 oficira Vojske Jugoslavije, nevini civili izgubili su živote u Beogradu, Danilovgradu, Prištini... Tokom 78 dana, u bestijalnim napadima, poginulo je oko 2.500 ljudi, među njima i 79 dece. Ranjenih je bilo 12.500. Ginuli su vojnici i civili u bolnicama, domovima, autobusima i vozovima, i često bezobzirno nazivani kolateralnom štetom.

Bombe koje su na današnji dan pre 23 godine pale na SRJ nisu označile samo početak vojne agresije NATO na suverenu evropsku državu, već su objavile dolazak novog svetskog poretka u najbrutalnijem vidu - agresivnom, bahatom i rušilačkom.

Agresija je završena 10. juna, usvajanjem Rezolucije 1244 Saveta bezbednosti UN, koja je i danas, uprkos pritiscima Zapada, i dalje najjači adut Srbije u novom činu vekovne kosovske drame.

Brojke:

Uništeno 25.000 objekata, 1.065 km puteva i pruga, 14 aerodroma, 39 bolnica i domova zdravlja;

Poginulo 2.500 ljudi (79 dece), 12.500 ranjenih


Hrabri i prkosni

Građani Srbije i Crne Gore tokom mučkih napada i mučnih prolećnih dana 1999, pokazali su svoje najbolje osobine. Ujedinjeni, hrabri i prkosni, nisu se uplašili zločinačke združene sile 19 zemalja NATO. Odupirali su se koliko je bilo moguće. Neki u uniformi na bojištu, drugi na svojim radnim mestima, ostali golom željom za životom - branili su sebe i svoje.


izvor

[Dreadnought]

Vučić o bombardovanju: Ne mrzimo dželate ali ne dozvoljavamo da se zločin nad nama zaboravi


Predsednik države Aleksandar Vučić izjavio je da je osnovna poruka na godišnjicu NATO intervencije da „dželete na mrzimo ali ne dozvoljavamo da se naše žrtve zaborave, kao ni taj zločin”.

„Bolje je da ćute oni iz inostranstva, koji su u tome učestvovali, a danas slavodobitno govore o svojim uspesima iz 1999. Da se postide i nađu neko mesto da se pomole za one divne ljude i decu koju su pobili”, rekao je Vučić za TV Pink, potvrdivši da misli na bivšeg komandanta NATO Veslija Klarka.

Vučić je naglasio da nema ozbiljnog čoveka u svetu koji poštuje međunarodno pravo da se ne stidi bahate agresije 19 zemalja na Srbiju.

„Mnogo su lagali, gde je taj 'Aušvic' o kojem je nemački ministar tada govorio”, naveo je Vučić, prenosi Beta.

On je rekao da „postoji jedna zemlja u Evropi nepokorenog srca koja će uvek da baštini slobodu i da je ljubi više od svega – a to je naša Srbija”.


izvor