PALUBA
June 21, 2024, 12:46:19 pm *
Welcome, Guest. Please login or register.

Login with username, password and session length
News: Važno - Prilikom registracije unesite tačno Vašu e-mail adresu i obavezno proverite neželjenu (junk/spam) e-poštu da bi aktivirali svoj nalog
 
   Home   Help Login Register  
Del.icio.us Digg FURL FaceBook Stumble Upon Reddit SlashDot

Pages:  1 ... 102 103 104 105 106 107 108 109 110 111 112 113 [114] 115   Go Down
  Print  
Author Topic: Sećanje na agresiju NATO pakta 1999. godine  (Read 543046 times)
 
0 Members and 1 Guest are viewing this topic.
Kubovac
Global Moderator
kapetan bojnog broda
*
Offline Offline

Posts: 10 091



« Reply #1695 on: June 06, 2024, 07:53:36 pm »

Sveobuhvatna lista NATO gubitaka iznad SR Jugoslavije i regiona tokom rata 1999. godine
Logged
Kuzma®
Počasni administrator
kapetan bojnog broda
*
Offline Offline

Gender: Male
Posts: 10 555



« Reply #1696 on: June 09, 2024, 07:02:21 am »

Enigma B-2

Иначе, што се тиче тих листа оборених авиона које се врте по интернету (било руске, српске или неке треће) ни једној баш ништа не верујем. Има тако на пример једна у којој је набројано преко 200 наводно оборених авиона. Овај пао у Раковицу, онај са Стрелом оборио два комада за два минута, тамо неки пао код Београда па дошли спасилачки тимови хеликоптерима па и њих оборили и сви изгинули...... Када је толико оборено и  пало на нашу територију, где су? Осим тога за неке се зна да су оборени али се не зна датум и место, само пише нпр. немачки Торнадо (или неки други тип, мање битно)
Logged
Brok
Administrator
kapetan bojnog broda
*
Offline Offline

Gender: Male
Posts: 19 368


Jednakost, Bratstvo, Sloboda


WWW
« Reply #1697 on: June 09, 2024, 01:33:04 pm »


Više nego odlična tema.
Logged
Boro Prodanic
Počasni global moderator
kapetan bojnog broda
*
Offline Offline

Gender: Male
Posts: 15 282


« Reply #1698 on: June 10, 2024, 04:55:17 pm »

Na današnji dan pre 25 godina završio je oružani deo agresije NATO pakta na SR Jugoslaviju.

Onaj drugi deo, prikriveni, na žalost još nije završio i intenzivira se.
Logged
Boro Prodanic
Počasni global moderator
kapetan bojnog broda
*
Offline Offline

Gender: Male
Posts: 15 282


« Reply #1699 on: June 10, 2024, 05:00:58 pm »

25 ГОДИНА ОД ПОТПИСИВАЊА КУМАНОВСКОГ СПОРАЗУМА И РЕЗОЛУЦИЈЕ УН 1244

Генерал Лазаревић: Ми нисмо капитулирали

Бранили смо домовину, борили се против терориста и њихових помагача, чували државне границе и све смо издржали стоички и херојски. Једино нам је свима веома тешко пало измештање јединица, технике и опреме и евакуација цивила.

Ниш – Пре тачно 25 година 9. јуна по подне, током ноћи и све до зоре 10. јуна 1999. године трајали су на аеродрому код Куманова разговори о завршетку агресије на СР Југославију и Србију и о прекиду непријатељстава на КиМ. О ономе шта се догађало уочи и након потписивања Кумановског Војнотехничког споразума и усвајања Резолуције 1244 у УН, разговарали смо са генерал пуковником у пензији Владимиром Лазаревићем, легендарним командантом одбране СРЈ и Србије на Косову и Метохији 1998. и 1999, касније и командантом Треће армије, па замеником начелника Генералштаба Војске СРЈ.

Највише нас је интересовало како је организовано и текло повлачење са КиМ после потписивања Кумановског споразума:

– Морам одмах да скренем пажњу да после 9. и 10. јуна није било никаквог повлачења српских војних и полицијских снага са територија јужне покрајине. То је нетачно, јер нисмо се повлачили, већ смо по договору са државним врхом СРЈ и Србије и на основу споразума у Куманову реализовали операцију измештања наших војних јединица, полицијског састава, технике и наоружања, али и помогли евакуацију цивила, који су желели да напусте Косово и Метохију. И одмах треба рећи, то свет мора да зна, да је до преговора и дошло на захтев НАТО-а првих дана јуна, јер команда Северноатлантске алијансе никако није успевала да нас порази током агресије која је трајала 78 дана. Након битака на Паштрику и Кошарама, посебно након 26. маја када су наше јединице и њихови храбри припадници херојским подвигом зауставили покушај десетоструко бројнијих терориста ОВК и њихових помагача из НАТО-а да изврше копнену инвазију на нашу земљу преко границе са Албанијом, тај исти НАТО који је је 24. марта 1999. започео агресију без одобрења УН признао је да нам ништа не може и затражио је примирје.

Шта је договорено у Куманову?

Основни циљ, што је на првом месту инсистирао у свом захтеву НАТО, био је апсолутни прекид свих непријатељстава на Косову и Метохији, а уз то договорено је и неодложно, како су истицали у НАТО, измештање снага Војске Југославије и МУП-а ван покрајине. Договорено је увођење ваздушне зоне безбедности у ширини од 25 километара изнад административне линије раздвајања, као и копнене зоне безбедности у дубини Србије од пет километара према Прешеву, Врању, Медвеђи и Копаонику. Одмах иза тога усвојена је одлука да се одмах по измештању војних и полицијских снага наше земље ван покрајине формира такозвани Трећи одред за специјалне намене, такозвани Косметски одред од 999 наших припадника (879 припадника Војске Југославије и 120 припадника полиције). Било је предвиђено да се тај одред врати на Космет. Исто тако, договором од тога дана одређене су локације за смештај и лоцирање међународних мировних снага у оквиру Кфора које би биле задужене за функционисање система на КиМ. Што је од посебног значаја, прецизно су одређени термини када ће почети, али и када ће се завршити измештање. Операција измештања требало је да почне шестог дана од потписивања споразума, а да се заврши 13. дана. Одмах да истакнем да смо измештање завршили 18. јуна, односно пет дана раније него што је био последњи рок...

– Морам одмах да скренем пажњу да после 9. и 10. јуна није било никаквог повлачења српских војних и полицијских снага са територија јужне покрајине. То је нетачно, јер нисмо се повлачили, већ смо по договору са државним врхом СРЈ и Србије и на основу споразума у Куманову реализовали операцију измештања наших војних јединица, полицијског састава, технике и наоружања, али и помогли евакуацију цивила, који су желели да напусте Косово и Метохију. И одмах треба рећи, то свет мора да зна, да је до преговора и дошло на захтев НАТО-а првих дана јуна, јер команда Северноатлантске алијансе никако није успевала да нас порази током агресије која је трајала 78 дана. Након битака на Паштрику и Кошарама, посебно након 26. маја када су наше јединице и њихови храбри припадници херојским подвигом зауставили покушај десетоструко бројнијих терориста ОВК и њихових помагача из НАТО-а да изврше копнену инвазију на нашу земљу преко границе са Албанијом, тај исти НАТО који је је 24. марта 1999. започео агресију без одобрења УН признао је да нам ништа не може и затражио је примирје.

Шта је договорено у Куманову?

Основни циљ, што је на првом месту инсистирао у свом захтеву НАТО, био је апсолутни прекид свих непријатељстава на Косову и Метохији, а уз то договорено је и неодложно, како су истицали у НАТО, измештање снага Војске Југославије и МУП-а ван покрајине. Договорено је увођење ваздушне зоне безбедности у ширини од 25 километара изнад административне линије раздвајања, као и копнене зоне безбедности у дубини Србије од пет километара према Прешеву, Врању, Медвеђи и Копаонику. Одмах иза тога усвојена је одлука да се одмах по измештању војних и полицијских снага наше земље ван покрајине формира такозвани Трећи одред за специјалне намене, такозвани Косметски одред од 999 наших припадника (879 припадника Војске Југославије и 120 припадника полиције). Било је предвиђено да се тај одред врати на Космет. Исто тако, договором од тога дана одређене су локације за смештај и лоцирање међународних мировних снага у оквиру Кфора које би биле задужене за функционисање система на КиМ. Што је од посебног значаја, прецизно су одређени термини када ће почети, али и када ће се завршити измештање. Операција измештања требало је да почне шестог дана од потписивања споразума, а да се заврши 13. дана. Одмах да истакнем да смо измештање завршили 18. јуна, односно пет дана раније него што је био последњи рок...

– Морам одмах да скренем пажњу да после 9. и 10. јуна није било никаквог повлачења српских војних и полицијских снага са територија јужне покрајине. То је нетачно, јер нисмо се повлачили, већ смо по договору са државним врхом СРЈ и Србије и на основу споразума у Куманову реализовали операцију измештања наших војних јединица, полицијског састава, технике и наоружања, али и помогли евакуацију цивила, који су желели да напусте Косово и Метохију. И одмах треба рећи, то свет мора да зна, да је до преговора и дошло на захтев НАТО-а првих дана јуна, јер команда Северноатлантске алијансе никако није успевала да нас порази током агресије која је трајала 78 дана. Након битака на Паштрику и Кошарама, посебно након 26. маја када су наше јединице и њихови храбри припадници херојским подвигом зауставили покушај десетоструко бројнијих терориста ОВК и њихових помагача из НАТО-а да изврше копнену инвазију на нашу земљу преко границе са Албанијом, тај исти НАТО који је је 24. марта 1999. започео агресију без одобрења УН признао је да нам ништа не може и затражио је примирје.

Како је текао и какав је био тај подухват?

Без икаквих дилема то је била најтежа, али и најтужнија операција у историји и постојању Приштинског корпуса, јединствен подухват, веома атипична и специфична операција изузетно важна за СРЈ и Југославију у том тренутку, али и касније. Требало је напустити матичне касарне, локације на којим се боравило деценијама, изместити војне и друге јединице на нови простор, што је доносило тешко оптерећење код свих припадника, од командног кадра до сваког војника. Једноставно, најтеже је било одвојити се од своје касарне, од свог павиљона, свог полигона за вежбање и са морално-психолошког аспекта то није било нимало лако.

Да ли је и колико било проблема?

У Приштинском корпусу имали смо неколико година пре тога дугу операцију од стратешког значаја на одбрани СР Југославије и Србије и њених државних граница на фронту од 250 километара. Истовремено смо, поред одбране граница, настојали без прекида да у потпуности угушимо оружану терористичку побуну на територији покрајине и, свакако, на очувању безбедности људства, технике и грађана. После свега уследила је та најтежа операција измештања коју су пратиле непрестане провокације, напади и покушаји да се изазову оружани сукоби. Тако се догодило да је већ другог дана операције на измештању војске и технике НАТО отворено организовао повратак терориста из Албаније и Македоније, који су вршили невиђен терор и злочине над цивилним становништвом. Нападане су наше колоне и два дана трајало је блокирање извлачења наших јединица из Метохије, преко Суве Реке према Приштини. Извршили смо за њих неочекиван маневар и потпуно другим правцем, преко Брезовице и Урошевца, стигли смо у Приштину. Много се ћутало о тим данима, а то су аутентични и поуздани подаци, када је, док је Кфор мирно и не реагујући као да га се то уопште не тиче, немо посматрао шта се догађа, убијено и киднаповано 36 припадника наше војске. Њих 16 које су терористи киднаповали никада нису пронађени. А у том тренутку, у тих неколико дана измештања, са нама је кренуло на хиљаде цивила, и Срба и припадника других националности који су бежали пред терором, јер су знали шта их чека после свега. Ми смо и о нашем народу бринули даноноћно. Изместили смо у четири правца према Копненој зони безбедности неколико десетина хиљада припадника војске и МУП-а, више хиљада борбених средстава и технике, помогли евакуацију на хиљаде грађана. Те наше маршевске колоне биле су дуге стотинама километара, процењујем између 600 и 800 километара.

Шта је било после 18. јуна и завршетка измештања?

Најважније и основно – ми нисмо капитулирали и наставили смо са својим редовним активностима у касарнама у градовима и местима поред и близу Копнене зоне безбедности. Пред нама су били још озбиљнији задаци и обавезе – да очувамо постигнуто примирје и у пракси будемо ангажовани на реализацији одредби из резолуције у Њујорку после потписивања Косовског војнотехничког споразума. Када смо већ код тога, морам да кажем нешто што је непобитно: у првој реченици Резолуције 1244 Уједињених нација стоји записано да СРЈ и Србија имају пун суверенитет над Косовом и Метохијом. Ми се јесмо изместили са територије покрајине, али смо непрестано сањали о тренутку повратка. Тај сан је недосањан за све нас из Приштинског корпуса.

Као Спартанци у Термопилима

– За мене лично Паштрик и Кошаре су највеће битке током агресије НАТО-а, и не смеју се никада заборавити. Посебно и из великог разлога јер је познати француски писац Патрик Бесон одбрану Србије, која је бранила себе и своју слободу, али и слободну Европу, недвосмислено упоредио са историјским и легендарним подвигом краља Леониде, команданта целе грчке војске, који је са својих само 300 Спартанаца и добровољаца у Термопилима одбранио Грчку од неколико десетина хиљада Персијанаца... У најкраћем, одбрана Космета по Бесону је била подвиг колико и Спартанаца у Термопилима – рекао је генерал Лазаревић.

Задивили смо свет

– Са тугом и кнедлом у грлу смо кренули 12. јуна, али ипак добро организовани. Извукли смо све наше борбене ефективе, сву нашу нетакнуту и неоштећену технику. И задивили смо свет. У НАТО-у, према чијим лажним информацијама пласираним у свету смо били уништени, нису могли да верују колико је то дисциплинован маршевски поредак био. Скоро 20 година касније саветник председника САД Доналда Трампа, генерал Мекмастер рекао је 2018. године да је то наше измештање у јуну и по завршетку агресије био највећи неуспех НАТО-а и јер су тек тада, пошто су се уверили како смо добро организовани и да измештамо нашу неоштећену опрему, били свесни свог тоталног краха. А руски министар одбране маршал Сергејев је још 2000. године рекао „да су НАТО планери, када су видели приликом измештања Приштинског корпуса нашу технику, опрему и дисциплиновано људство, падали у несвест” – истакао је генерал Лазаревић.

Izvor
Logged
dzumba
Stručni saradnik - specijalne jedinice
kapetan bojnog broda
*
Offline Offline

Posts: 22 510


« Reply #1700 on: June 10, 2024, 06:13:13 pm »

Enigma B-2

Иначе, што се тиче тих листа оборених авиона које се врте по интернету (било руске, српске или неке треће) ни једној баш ништа не верујем. Има тако на пример једна у којој је набројано преко 200 наводно оборених авиона. Овај пао у Раковицу, онај са Стрелом оборио два комада за два минута, тамо неки пао код Београда па дошли спасилачки тимови хеликоптерима па и њих оборили и сви изгинули...... Када је толико оборено и  пало на нашу територију, где су? Осим тога за неке се зна да су оборени али се не зна датум и место, само пише нпр. немачки Торнадо (или неки други тип, мање битно)

То су неки гледали "Мој рођак са села", а писали као да се заиста десило...Верују људи телевизији...
Logged
treci puk
mladji vodnik
*
Offline Offline

Posts: 256


« Reply #1701 on: June 10, 2024, 09:55:13 pm »

Verovatno se sećate da je na radiju nakon izveštavanja o dejstvu NATO pakta, na kraju uvek išla informacija o broju oborenih aviona. Broj je išao od 1-3. To sam zapamtio za prvu nedelju bombardovanja, za kasnije se ne sećam tih radio izveštaja.

Verovatno je namerno tako izveštavano da se podigne moral vojsci i narodu.
Logged
Kubovac
Global Moderator
kapetan bojnog broda
*
Offline Offline

Posts: 10 091



« Reply #1702 on: June 11, 2024, 07:55:32 pm »

Godišnjica ruske operacije "Skok na Kosovo"

Rusi držali „Slatinu” pod kontrolom i pre dolaska padobranaca

Kako su ruski generali, oficiri i vojnici doživeli zauzimanje aerodroma u Prištini u junu 1999. godine, tik pre snaga NATO-a

Sada već istorijska scena odigrala se pre tačno 25 godina, 12. juna 1999, na prilazu aerodromu „Slatina” kod Prištine. Avijacija NATO-a obustavila je vazdušne napade dva dana ranije, snage Kfora predvođene trupama vodećih zemalja alijanse, u skladu s Kumanovskim sporazumom i Rezolucijom 1244 SB UN, ulaze na prostor Kosova i Metohije, dok se Vojska Jugoslavije i MUP Srbije povlače iz južne pokrajine.

Ali, planove Zapada pomrsila je Rusija, čiju je vojnu ulogu u održavanju mira na Kosmetu NATO hteo da izbegne ili da je, u najboljem slučaju, marginalizuje. Dok su snage iz pravca Makedonije napredovale prema severu pokrajine, ruska vojska je stigla na prištinski aerodrom, i to iz BiH, gde je bila u sastavu mirovnih snaga Sfor. Za ovu priliku na vozilima su na brzinu izmenili prvo slovo natpisa Sfor, pa je na njima već stajao natpis Kfor.

Ovako je tadašnju scenu pred aerodromom „Slatina” opisao general-pukovnik Georgij Špak, u to vreme komandant Vazdušnodesantne vojske (VDV) Rusije:

– Britanski tenk „čiften” došao je tik do našeg mlađeg vodnika. On nije mrdnuo. Izašao je je engleski oficir: „Gospodine vodniče, to je naša zona odgovornosti, sklanjajte se!” Naš vodnik mu je odgovorio da ništa ne zna o tome, da čuva stražu i ima naredbu da nikoga ne pušta. Britanski tenkista zahtevao je da se pozove ruski komandant. Dolazi natporučnik Nikolaj Jacikov. On takođe saopštava da ne zna ništa ni o kakvim međunarodnim sporazumima i da izvršava naređenje svoje komande. Englez odgovara da će tenkovima pregaziti kontrolni punkt. Ruski oficir izdaje komandu: „Nišan 7. Puni!” Britanski oficir nastavlja da preti, a mehaničar-vozač tenka već ubacuje u rikverc...

Britanski general Majkl Džekson, komandant Kfora, tada od američkog generala Veslija Klarka, komandanta snaga NATO-a u Evropi, dobija naređenje da na silu savlada Ruse. Džekson na to izgovara istorijsku rečenicu: „Neću da budem krivac za početak trećeg svetskog rata.”

Na globalnom nivou, baš taj trenutak mogao bi da označi prekretnicu posle koje NATO i Rusija više nisu partneri, nego, prvi put po okončanju hladnog rata – rivali. Na lokalnom nivou, Srbima je dolazak Rusa ulio nadu da je konačno stigla bratska pomoć, očekivana tokom celog rata.

O maršu ruskih padobranaca iz BiH u Prištinu pisalo se i do sada, ali uopšteno. Tek dve decenije kasnije javnosti su na raspolaganju autentična svedočenja. Medija centar „Odbrana” objavio je knjigu „Skok na Slatinu – ruski bataljon na Kosovu i Metohiji”, koju je priredio Miroslav Toholj, načelnik Odeljenja za izdavačku delatnost „Vojna knjiga” u MC „Odbrana”.

– Razgovarao sam sa Rusima, akterima tog događaja, i u Srbiji i u Rusiji, a s nekima sam komunicirao mejlom – kaže Toholj.

Knjiga obiluje mnogim detaljima, a prvi put se objavljuje činjenica da su ruske snage aerodrom „Slatina” stavile „pod kontrolu” i pre dolaska padobranaca iz BiH. Taj poduhvat je u tajnosti izveo Junus-bek Jevkurov (na slici), tada major specijalnih jedinica ruske vojne tajne službe GRU, a danas general-potpukovnik, prvi zamenik Sergeja Šojgua, ruskog ministra odbrane. Naređenje da izvrši ovaj zadatak dobio je krajem maja 1999. godine.

– Bilo nas je osamnaestorica. I to je bilo sasvim dovoljno. Zauzeli smo pozicije, sve zaposeli, ali tako da to niko nije primetio. U tome i jeste stvar. Znači, sve je stavljeno pod kontrolu. Da je bilo neophodno, mogli bismo da prihvatimo borbu i u njoj bismo sigurno pobedili. Bili smo gospodari situacije i potpuno smo je kontrolisali – sve je što je Jevkurov rekao o toj akciji sprovedenoj dok je agresija NATO-a bila u punom jeku.

O njegovom učešću u vojnim operacijama malo se zna, jer podaci o tome još nose oznaku vojne tajne, naveo je u knjizi Toholj, koji se sretao s Jevkurovom. Sadašnji visoki funkcioner ruskog sistema odbrane još 2000. godine je odlikovan Ordenom Zlatna zvezda i zvanjem heroja Ruske Federacije „za hrabrost i heroizam pri ispunjavanju specijalnih zadataka u vojnim operacijama na Kosovu i Metohiji”.

Dok je Jevkurov sa svojim ljudima izvršavao naređenja vrha GRU, ruski vojnici u sastavu mirovnih snaga u BiH, po instrukcijama iz Moskve, u tajnosti su se spremali za „skok” na Slatinu, koji je trebalo da izvedu drumskim putem. Oni su se nalazili u bazi Sfora u Ugljeviku, a tik uz njih bili su američki vojnici angažovani u istoj misiji. Dogovoreno je da se pokret ruskih padobranaca najavi kao „vežba”. Ovim vojnicima uzbuna je data 10. juna 1999. godine, poslednjeg dana agresije NATO-a.

– Koristeći tu masku, naši oklopni transporteri BTR-80 tiho su izvezeni na mesto dislokacije, na napušteni aerodrom izvan grada. U njih su utovareni kompleti municije, po dva za svakog vojnika, i sledovanje za deset dana. Kolona se pokrenula u pravcu jugoslovenske granice 11. juna u četiri časa – seća se general Špak.

Ušli su na teritoriju SRJ, odnosno Srbije. Još od polaska, zbog tajnosti, sprovodila se mera radio-ćutanja, ali je postojala zaštićena satelitska komunikacija.

– Prva je išla preko moćne stanice kosmičke veze, koja se nalazila na raspolaganju u brigadi u BiH, tokom svih devetnaest časova kretanja kolone „desantnika” teritorijom SRJ na vezi je stalno bio komandant brigade pukovnik Nikolaj Ivanovič Ignatov. Druga linija veze s vođom operacije, zapovednikom Operativne grupe VDV generalom Ribikinom, obezbeđena je preko radio-veze s rezidentom GRU na Balkanu, ruskog vojnog atašea u Srbiji – naveo je general-pukovnik Nikolaj Staskov, u to vreme načelnik štaba VDV.

Vojnik Aleksandar Lobancev, koji je kasnije poginuo u Donbasu, zapisao je i objavio svoja sećanja o ovoj akciji.

– Razaranje izazvano natovskim bombardovanjem počelo je da nam pada u oči odmah po prelasku granice... Ispred kolone je išao automobil srpske policije, a iza običan civilni automobil u kojem su se, mislim, nalazili predstavnici naših obaveštajnih službi koji su obezbeđivali vezu s ruskom stranom – naveo je Lobancev.

Nekoliko puta su se zaustavljali da bi sipali gorivo, proverili vozila i jeli.

– Bez obzira na kasne noćne sate, more ljudi dočekalo nas je na ulicama Prištine. Bacali su nam cveće, rukovali se s nama, bratimili se, zahvaljivali. Ljudi su sa svih strana opkoljavali naše BTR-ove koji su se sporo kretali i uzbuđeno nešto vičući bacali na oklop cveće, doturali flaše s kiselom vodom, pivom, votkom. More ljudi se uzbuđeno i radosno talasalo, neki policajci su pucali u vazduh... Srbi su likovali, najzad je stigla pomoć bratske Rusije – zapisao je Lobancev.

Prethodnica ruskog odreda stigla je na aerodrom „Slatina” u rano jutro 12. juna 1999. godine. Rusi nisu dobili zonu odgovornosti, ali su zato odvažnim potezom uspostavili kontrolu nad najvažnijim objektom u pokrajini.

Bili su u sastavu Kfora sve do proleća 2003. godine, kad je u Moskvi doneta odluka o povlačenju vojnika iz misija na prostorima bivše Jugoslavije.

Medalje, film i Putinova uloga

Vladimir Putin je u vreme NATO agresije bio šef Federalne službe bezbednosti (FSB). Kao što je „Politika” već pisala, akcijom na Kosmetu upravljano je iz kabineta Borisa Jeljcina i Putina pa su tadašnji predsednik Rusije i njegov naslednik u znak sećanja na tu akciju dobili dve specijalne medalje od srebra.

Treća se čuva u Muzeju oružanih snaga Rusije. Posebno izrađene medalje „Učesnik marša 12. juna 1999. Bosna–Kosovo” dobilo je 250 neposrednih učesnika, kao i 93 planera i logističara ove operacije.

O toj akciji je snimljen i film „Balkanska međa”, koji je umetničko viđenje tog događaja, a u njemu je jednu od glavnih uloga igrao Miloš Biković. On je imao priliku da razgovara s predsednikom Putinom, koji mu je nagovestio svoje učešće u događajima na „Slatini” u junu 1999. godine.

„Rekao sam Putinu da nas u toku 2019. čeka veliki film u srpsko-ruskoj koprodukciji, na šta mi je odgovorio da je on, takođe, u tome učestvovao. ’Znam’, odgovorio sam. Čudno me je pogledao. Posle sam tek shvatio da je imao na umu samu akciju na aerodromu ’Slatina’, a ja sam mislio da se njegove reči odnose na to da je podržao film”, ispričao je Biković za „Nedeljnik”.

[ Attachment: You are not allowed to view attachments ]

[ Attachment: You are not allowed to view attachments ]


Izvor


* Rusi 1.png (385.47 KB, 570x397 - viewed 53 times.)

* Rusi 2.png (448.9 KB, 569x404 - viewed 53 times.)
Logged
Kubovac
Global Moderator
kapetan bojnog broda
*
Offline Offline

Posts: 10 091



« Reply #1703 on: June 14, 2024, 01:01:13 pm »

Veteran 72. specijalne brigade: Naše akcije na Kosovu su bile drske, ali ne suprotne ratnom pravu

Saša Šajkić, veteran 72. specijalne brigade, napisao je knjigu "Da se ne pozdravljamo", postavši prvi pripadnik te jedinice koji je svoja sećanja stavio na papir. U delu opisuje rat na Kosovu i Metohiji 1998. i 1999. godine i ratni put Šajkićeve jedinice.

Zastavnik u penziji Saša Šajkić navodi da pripadnici 72. specijalne brigade nikada u akcije nisu išli bez pozdrava, već su imali običaj zbog teških i opasnih akcija da se pozdrave zbog mogućnosti da neko možda padne u borbi.

Zastavnik u penziji Saša Šajkić navodi da pripadnici 72. specijalne brigade nikada u akcije nisu išli bez pozdrava, već su imali običaj zbog teških i opasnih akcija da se pozdrave zbog mogućnosti da neko možda padne u borbi.

Razgovor Igora Topalovića sa Sašom Šajkićem

"I onda da bismo rasterali maler, osmislili smo tu rečenicu 'da se ne pozdravljamo'. Znači, neće se ništa loše desiti. Tako da je među nama iz te ekipe koje je tada bili u jedinici, ostao je taj pozdrav dan danas", kaže za RTS veteran 72. specijalne brigade Saša Šajkić.

O svojoj ekipi i govori knjiga "Da se ne pozdravljamo". Šajkić u njoj opisuje svoje saborce i kroz kakav pakao rata su prolazili.

"Mi nismo nikakve mašine za ubijanje ili surovi ljudi. Obični smo ljudi koje možete videti svaki dan na pijaci, tezgi, u prodavnici, na sedištu, u gradskom prevozu... Ali, to što smo radili, radili smo na najbolji mogući način na svetu", objašnjava Šajkić, zastavnik u penziji.

"Istinite priče, autentične"

U knjizi čak 95 odsto opisa akcija je autentično, ostalo je prilagođeno stilu pisanja.

"Bilo je toliko akcije i zadataka koje smo obavili, da je to preobimno za jednu knjigu. Priče koje se pojavljuju, gde glavni junak priča o iskonskom strahu koji je doživeo, gde priča o paklu, rata, svemu tome što je preživeo, to su istinite priče, 95 odsto autentične", navodi autor.

Specijalci retko progovore o svojim akcija. Šajkić je progovorio jer, kako kaže, ne želi da mu pali drugovi odu u zaborav i jer njihove akcije nisu bile suprotne ratnom pravu.

"Dali su živote za otadžbinu, slobodu i znak na rukavu"

Autor knjige ističe da akcije vojske nisu bile suprotne ratnom pravu, iako su ponekad bile izuzetno, kako kaže, drske.

"Nismo imali problema oko toga da bilo šta pričamo kasnije. Danas, kada pomislim na taj period,  prvo se setim poginulih drugovia. Za 24 godine, koliko je prošlo od rata, nije se desio jedan dan da ih nisam spomenuo", podvlači Šajkić.

Navodi da je reč o ljudima koji su dali najvrednije što su imali za otadžbinu i slobodu i, pre svega, znak na rukavu.

"Ovaj znak koji mi nosimo, ovo je stari znak i to je znak našeg udruženja veterana protivterorističke jedinice 'Sokolovi'. Za taj znak se sve dalo, život, telo, bilo šta", kaže autor knjige.

"Ljudi misle da su borbe najteže, ali nisu. Najteže je kad sretnete udovicu najboljeg druga"

Šajkić primećuje da posvećenost poslu vojnog specijalca iziskuje od ljudi veliko odricanje.

"Ljudi se odriču mnogih stvari, ispaštaju im porodice, jer nema izgovora kad jedinica kreće na zadatak", kaže sagovornik RTS-a.

Ukazuje da u borbi nisu imali vremena za žaljenje palih saboraca.

"Ljudi misle da su borbe najteže, ali nisu. Najteže je kada sretnete udovicu svog najboljeg druga. To je težak deo rata. Sve ovo ostalo, mi smo bili spremni za to, obučeni, dobro motivisani, dobro plaćeni i radili smo to što smo radili, ali za sve ostalo, mi jednostavno nismo bili spremni", objašnjava.

Nova knjiga o psihičkom stanju veterana

Šajkić sada piše novu knjigu kojom želi da skrene pažnju na psihičko stanje ratnih veterana.

"Mnogo redovnih vojnika i dečaka koji su ratovali, a nisu bili profesionalci, već su sticajem okolnosti bili tu, sada boluje od posttraumatskog stresnog poremećaja. I vrlo malo se obraća pažnja na njih. Ja želim da jednom čudnom pričom skrenem pažnju javnosti na te ljude", kaže Šajkić

Uputio je i poruku svima koji žele da se prijave za konkurs za specijalne jedinice Vojske Srbije.

Poručio bih mladim ljudima koji će da se prijave za aktuelni konkrus za specijalne jedinice Vojske Srbije da bi trebalo da budu, pre svega, spremni na žrtve koje će podneti.

"Desio se rat ili ne, desio se zadatak ili ne. Mi smo imali običaj da kažemo: Možda nešto ne mogu, ali smem sve", zaključuje Saša Šajkić u razgovoru za RTS.

[ Attachment: You are not allowed to view attachments ]

[ Attachment: You are not allowed to view attachments ]




Izvor


* Šajka 1.png (626.55 KB, 596x463 - viewed 3 times.)

* Šajka 2.png (568.41 KB, 601x479 - viewed 2 times.)
Logged
Brok
Administrator
kapetan bojnog broda
*
Offline Offline

Gender: Male
Posts: 19 368


Jednakost, Bratstvo, Sloboda


WWW
« Reply #1704 on: June 14, 2024, 01:25:58 pm »

Pojeo bi ga Sale za marendu u to vreme, mislim na ovog britanskog žutokljunca sa fotografije. Smiley

Dobar deo jedinica VJ prilikom povlačenja sa KosMeta je bio razoružan, odnosno municija ličnog oružja je bila oduzeta.
Kažu mi kolege iz 252. oklopne brigade, Italijani u sastavu KFRO-a su to znali, i pored veoma toplih dana nisu skidali pancire i tek po neki je plašljivo izvirivao iz svojih oklopnih vozila.
Pripadnici VJ su otišli i korak dalje, skinuli se i kupali se u reci, dok je "pobedničkoj" vojsci trebalo više toalet papira nego obično.
Logged
Boro Prodanic
Počasni global moderator
kapetan bojnog broda
*
Offline Offline

Gender: Male
Posts: 15 282


« Reply #1705 on: June 14, 2024, 03:37:15 pm »


Dobar deo jedinica VJ prilikom povlačenja sa KosMeta je bio razoružan, odnosno municija ličnog oružja je bila oduzeta.
 

Do danas nisam čuo za ovo. Ko je razoružao vojnike VJ? Komanda je naredila da vrate municiju ili nešto drugo?

Kako god bilo mislim da to nije bio mudar potez jer su lako mogli da budu napadnuti od šiptarskih bandi.
Logged
Brok
Administrator
kapetan bojnog broda
*
Offline Offline

Gender: Male
Posts: 19 368


Jednakost, Bratstvo, Sloboda


WWW
« Reply #1706 on: June 14, 2024, 03:41:46 pm »

Ne znam, nisam bio na KosMetu, tako sam čuo iz priča.
Pa nisu smeli šiptarski teroristi na napadaju trupe VJ, još sve pred očima Nat-ovaca.
Logged
Boro Prodanic
Počasni global moderator
kapetan bojnog broda
*
Offline Offline

Gender: Male
Posts: 15 282


« Reply #1707 on: June 14, 2024, 03:43:54 pm »

Ne znam, nisam bio na KosMetu, tako sam čuo iz priča.
Pa nisu smeli šiptarski teroristi na napadaju trupe VJ, još sve pred očima Nat-ovaca.

Kao da su se oni obazirali na to ko ih gleda... Znam da su neke jedinice bile napadnute iz zasede ali su napadači bežali odmah po uzvraćanju vatre. E. sad, ako nemaš municiju, čime ćeš uzvratiti?

Logged
Brok
Administrator
kapetan bojnog broda
*
Offline Offline

Gender: Male
Posts: 19 368


Jednakost, Bratstvo, Sloboda


WWW
« Reply #1708 on: June 14, 2024, 03:49:34 pm »

Boro, bile su neke priče (dakle nemoj me držati za reč jer je iz druge ruke) da su pojedine jedinice htele da produže za Beograd zbog izdaje i potpisanog Vojno tehničkog sporazuma u Kumanovu. Možda je to razlog oduzimanja municije ličnog oružja.

A verovatno bi bilo i "šenlučenja" zbog završetka agresije i kraja rata, što bi dodatno uplašilo već preplašene trupe Nato-vaca.

Naćiće se neko ko je bio na KosMetu.
Logged
Boro Prodanic
Počasni global moderator
kapetan bojnog broda
*
Offline Offline

Gender: Male
Posts: 15 282


« Reply #1709 on: June 14, 2024, 04:02:49 pm »


Naćiće se neko ko je bio na KosMetu.

Da, sačekajmo.
Logged
Pages:  1 ... 102 103 104 105 106 107 108 109 110 111 112 113 [114] 115   Go Up
  Print  
 
Jump to:  

Powered by MySQL Powered by PHP Powered by SMF 1.1.19 | SMF © 2013, Simple Machines
Simple Audio Video Embedder

SMFAds for Free Forums
Valid XHTML 1.0! Valid CSS!
Page created in 0.037 seconds with 24 queries.