Šlem

[wermez]

Možda Kaciga? Ta reč se sigurno koristila, ali ne znam čijeg je porekla. Siguran si da je francusko?

[trpe grozni]

Ako se ne varam, kaciga je rec preuzeta iz francuskog govornog podrucja od reci casque.

[wermez]

Slovenci imaju reč čelada. Sloveni i nisu baš bili poznati kao oklopljeni ratnici. Uglavnom su ratovali kao bande, sa malim štitovima, kopljima za bacanje. Verujem da prvi put došli u dodir sa šlemovima u ono vreme kad su Skiti tumarali tamo' amo. Zapadni Sloveni i tzv Severni Sloveni (Morski Sloveni) su trgovali i ratovali sa Germanima, koji su u to vreme imali šlemove.
Na grbovima srednjovekovnih feudalaca se na vrhu obično nalazio šlem, ali je narod to zvao čelenka.
Moje mišljenje je da je koren staroslovenske reči za šlem čelo 

[trpe grozni]

Moguce da je iz osnove reci "Celenka" izasla i slovenacka rec "Celada", sa druge strane "celo" (koje oznacava gornji deo lica) moze da se tumaci i kao prednji (gornji) deo opsto, kao na primer "celo kolone" ili slicno.
Bas cu ovih dana pitati jednog prijatelja koji je studirao teologiju, a stim i staroslovenski jel postoji staroslovenska rec za sljem/kacigu.

[jadran2]

Ako se ne varam, kaciga je rec preuzeta iz francuskog govornog podrucja od reci casque.

Ustvari iz latinskog: cassis i isto tako cassida.

[jadran2]

Spanjolci pisu bas ovako : celada (bez kvacice)

[ML]

http://hr.scribd.com/doc/44490426/Poredbeno-Povijesna-Gramatika-Hrvatskoga-Jezika-Ranko-Matasovic

na 50 strani, praslavenski šelmu-kaciga ima i staroslavenski..

[wermez]

Mnoge germanske i slovenske reči imaju su slične upravo zbog toga što pripadaju indo evropskim jezicima. A i kod drugih je slično. Španci kažu noće, mi noć. Moguće je da helm ili šlem reč iranskog porekla.

[vitez koja]

US ARMY:

Kako se I sv.rat u Evropi pojacao, time se I broj zrtava uvecao. Mnogo vojnika je imalo rane na glavi od srapnela. Bilo je jasno da je zastita glave preko potrebna. Kada su SAD usle u I sv.rat njena vojska je bila slabo opremljena. Nedostatak osposobljenosti i odgovrajuce opreme bio je veliki problem. U toj situaciji Velika Britanija je pomogla SAD isporukom velikog broja slemova 1916.g.

Vec 1917.godine SAD pokrecu sopstvenu proizvodnju slemova po ugledu na Mk 1, ali ga oznacavaju kao model M1917 (prasinar kaciga). U period izmedju 1917-1936.g. americke kompanije su eksperimentisale sa nizom slemova. Neki od modela su: Liberty Bell, 1917Model 2, Experimental Helmet Model 5A, Model 8A Experimental.

[vitez koja]

M-1

M-1 je borbeni slem koriscen od strane SAD vojske tokom II sv.rata pa sve do 1985.godine. Koriscenjem preko 50 godina postao je ikona americke vojske, a bio je inspiracija i drugim vojskama sirom sveta.

M-1 slem je usvojen 1941.g. da zameni zastareli M1917. Proizvedeno ih je preko 22 miliona.

Slem M-1 napravljen je iz dva dela: celicne kalote i unutrasnjeg uloska. Radjen je po sistemu “jedna velicina-odgovara svima”. Unutrasnji ulozak je tako napravljen da se prilagodjavao glavi nosioca, bez obzira na velicinu. Spoljasnje celicno kuciste nije moglo da se nosi bez uloska. Tezina je oko 2,85 funti. Najveci deo slema je napravljen od jednog komada presovanog nemagnetnog celika. Obod slema ima sav sto mu daje cvrstocu. Na svakoj strani slema nalaze se petlje za koznu podbradnu traku, u pocetku fiksne a krajem II sv.rata pokretne pravougaone. Boja je maslinasta.
Mnogi vojnici nisu nosili zakopcanu podbradnu traku, ova praksa je nastala iz dva pogresna razloga: u slucaju napada neprijatelja sa ledja, naglim potezanjem za slem izazvao bi gusenje i prelom vrata a time i sigurnu smrt. Drugi razlog je sto se verovalo da kod eksplozije bombe ili art.granate, udarni talas koji bi zahvati slem bi izazvao prelom vrata, iako je kopca T-1 bila konstruisana da se na malo jace zatezanje automatski otkopca.Nosenjem na navedeni nacin vojnik je bio u situaciji da mu slem u datoj situaciji odmah sopadne sa    glave.
U toku 1960.godine, celicna kalota je redizajnirana, eliminisuci koznu podbradnu traku, a i unutrasnji ulozak je radjen od raznih materijala: pamuka, kepera, najlona i sl.
 Radi maskiranja i smanjenja odraza koriscena je maskirna platnena navlaka, tek od 1944.godine uvode se maskirne mreze. Neke armije koje su koristile maskirne mreze za ovaj tip slema sui male “gole” mreze preko kalote, dok je  vojska SAD u vjetnamu koristila mrezu koja je na sebi imala “lisce” shodno sumskom zemljistu.