Šlem

[vitez koja]

I ako je o slemovi vec bio reci u ovoj temi, odlucio sam da dam svoj doprinos vec recenom ali malo iz drugog ugla.
Tema vojnicki slemovi me je zainteresovala pa sam se bacio na detaljmije prucavanje svim dostupnih materijala i dokumentacije vezane za nastanak i koriscenje slemova. Proucio sam dosta toga i ustanovio da ima mnogo materijala pa sam odlucio da se skoncentrisem na period od zadnih stotinka godina, konkretnije na period pre pocetka Prvog svetskog rata, pa do 2000-godine.

Pokusao sam da u ovom svom izlaganju prikazem situaciju samo u vojskama evropskih zemalja. Pri tome se nisam upustao u detalje, tehnicke karateristike i slicno vec sam samo hronoloski navodio nastanak, koriscenje i interesantne detalje.

Ostavljam clanovima foruma, da se sami informisu o konkretnim modelima  zemljama koje su slemove  koristili/ili ih koriste. 

Naravno, ne kazem da su moji podaci apsolutno tacni i precizni, jer su plod moje interpetacije i razumevanja prevoda strane literature. Svaka ispravka i dopuna je dobro dosla.

Prvo cu nesto reci uopste o nastanku slema, pa cu ici redom.

[vitez koja]

SLEMOVI

Slem je vrsta oklopa koji sluzi za zastitu glave borca. Glavni delovi slema su kalota, nosnik vratnik, mada je kalota osnovni deo samog slema. Rec slem je gotskog porekla. U period od 6. Do 10. Veka slem je bio jedan od najzastupljeniih delova oklopa, ali nije mogao svako da ga priusti. U prilog ovog govori i da je kod Nordijaca rec „styraesman“, koja u prevodu znaci “onaj koji nosi slem” ocnacavala kapetana broad ili kasnije oficira, sto je svakoko visi i bogatiji stalez. Ipak svako ko se bavio vojnickim “zanatom” mogao je (ili morao) da priusti slem ponajvise zbog toga sto je, cak i pored upotrebe stita, glava prilicno nezasticen deo tela.

I pisani i arheoloski izvori potvrdjuju upotrebu slema od strane starih slovena. U “Cudima sv.Dimitrija” stoji das u slovenski vojnici optremljeni oklopom i slemovima. Veliki broj slemova koji se pripisuje Slovenima pronadjen je u Rusiji.

Slemovi koji su koristili stari sloveni bili su napravljeni od nekoliko metalnih (gvozdenih delova) koji su bili zanitovani jedan za drugi, ovakvi slemovi najcesce se u strucnoj literature nazivaju “spangenhelm”, sto bi u doslovnom prevodu znacilo “zanitovani (zakovani) slem”. Ovaj tip slema bio je lak i brz za proizvodnju, bio je dominantan slem u celoj Evropi, a moze se naci i sire.

Ovakvi slemovi bili su izradjivani tako sto bi se za metalnu osnovu, koja se sastojala od metalnih traka, zakivala veca ploca koja bi popunila proctor medju njima. Bili su konicnog oblika i cesto imali nosnike razlicitih oblika i dimenzija.


  

Nosnik, tj. Deo slema koji je sluzio da zastiti nos aili I lice, najcesce je bio produzetak metalne trake koja se pruzala popreko u pracu nosa I potiljka, ali su neretko posebno oblikovani nosnici bili zakovani za slem. Pod nordijskim uticajem medju istocnim slovenima bio je veoma popularan tip nosnika u obliku naocara, koji je pruzao veoma dobru zastitu nosa i ociju, a sastojao se iz posebnog metalnog dela koji je bio zakovan za prednji deo slema. Na slem se cesto dodavao i vratnik, tj. Deo koji je sluzio za zastitu vrata, a mogao je biti izradjen od brnje (karika pletenih od zice) ili od koznih i metalnih plocica, a mogao je pokrivati samo zadnji deo vrata ili celo lice i vrat skoro do polovine grudi. Naravno, ovde su varijacije ceste, pogotovu ako je ovaj deo bio pravljen od brnje, jer su javljaju razni vidovi pokrivanja lica i vrata sa slemom. Unutrasnjost slema bila je najcesce oblozena tkaninom, a za nju je cesto bila zakovana podkapa, koja je bila nacinjena od tkanine punjne vunom ili nekim drugim materijalom. Ovo je omogucavalo kako udobnije nosenje, tako I odredjenu amortizaciju samog slema prilikom udara oruzja o njega.

Pod istocnjackim uticajem, pogotovo istocnih Slovena (iako se ovaj stil preko Vizantije rasirio po Bakanu) javlja se nesto siljastiji, tj. kupastiji oblik slema za izvucenim siljastim vrhom koj se zvao sisak. Metalne ploce ovih slemova cesto su bile zakovane jedna za drugu bez metalnih traka, a sisak se mogao zakivati naknadno. Takodje i kod konacnih slemova kasnije se pocinju napustati metalne trake i povrsine se zakivaju jedna za drugu. Pred sam kraj perioda o kome govorimo postaju popularni slemovi koj su bili izradjivani iz jednog komada metala, ali u period o kom govorimo nisu bili istisli “zakivane slemove”.

  

Prosecna debljina merala od kog su slemovi izradjivani kretala se od 1,5-2 mm, a najcesce se njihova tezina kretala oko 2 kg, mada su veci slemovi sa delovima (nosnik I vratnik) koji su osiguravali dodatnu zastitu mogli imati i preko 4 kg.
Slemovi su pruzali odlicnu zastitu tako da ni jedno rucno oruzje tog doba nije moglo da ih probije, mada ostaje diskutabilno, da li bi se udar oruzja kao sto su duge sekire moga izdrzati, a da se ne dozivi ozbiljna trauma glave ili vrata.
Slemovi su zbog svoje cene predstavljali vredan deo opreme koji se brizljivo cuvao, popravljao I prenosio sa kolena na koleno, i moglo je proci i do stotinu godina pre nego sto bi se odredjeni komadi izbacili iz upotrebe. Takodje vredniji komadi cesto su bili bogato ukraseni.


 

[vitez koja]

S obzirom da su se prvi savremeni slemovi pojavili u Francuskoj, pocecu predstavljanje od nje.

FRANCUSKA:

Na pocetku Prvog svetskog rata vojnici u francuskoj vojsci nosili su standardnu francusku vojnicku kapu, koja nije pruzala nikakvu posebnu zastitu od povreda. U ranim fazama rovovske borbe ni osnovna zastita glave, nije rezultirala smanjenjem smrtnih slucajevima medju vojnicima na prvoj liniji fronta. Shodno tome, francuski vojni vrh naredio je razvoj metalne kacige za zastitu vojnika od gelera artiljerijskih granata. Vojnici u rovovima su bili jako osetljivi na gelere koji su eksplodirali iznad njihovih glava. Tako je nastao slem        M-1915, za ciji nastanak je zasluzan intendanski general Avgust-Luj Adrian. Medjutim, treba naglasiti da slem M-1915 nije bio dizajniran da zastiti nosioca od direktnog uticaja puscanog ili mitraljeskog metka.

M-1915 Adrijan slem bio je prvi standardni borbeni slem u francuskoj vojsci pokom I sv.rata. Uveden je u upotrebu 1915. godine, to je bio prvi moderan celicni slem I sluzio je kao osnovni model slema mnogih vojski do 1930.godine. Prvobitno je bio namenjen vojnicima pesadije, a u izmenjenom obliku I konjici. Kasnija verzija M-1926, koriscena je i tokom II svetskog rata.

Slem je napravljen od mekog celika,tezine samo 0,765 kg. Do kraja I sv.rata, on je isporucen svim pesadijskim jedinicama i drugih vojski koje su se kao saveznici borile sa Francuskom.

Slem se pokazao prilicno efikasan protiv gelera, a uz to je bio jeftin i lak za proizvodnju. Kao posledioca toga, vise od tri miliona Adrian slemova su proizvedeni I siroko prihvaceni od strane drugih zemalja, ukljucujuci Belgiju, Brazil, kinu, Grcku, Italiju, Japan,Luksemburg, Monako, Meksiko, Peruu, Poljsku, Rumuniju, Rusiju, SAD, Srbiju, SSSR i kasnije Jugoslaviju. Svaka vojska ovih drzava je dodala svoju oznaku na prednjoj strani slema.
Posto su novi celicni slemovi ponudili malo stvarne zastite od metaka, bili su medju prvim delovima opreme koja je napustana od strane vojnika na boljnoj polju. Takodje je otkriveno da znacka postavljena na prednjoj strani slema ostecuje trajnost, pa je nekoliko vojski skinulo znacke svoje nacionalne pripadnosti. Prvi slemovi su bili plave boje za Francuze, a kaki za kolonjalne sile.

Tokom 1926.godine Adrihan slem je modifikovan ugradnjom jaceg celika i pojednostavljenjem tako sto je glavni deo slema izradjivan iz jednog komada metala, I bez oboda oko slema koji karakterise M1915. Veliki ventilacioni otvor ispod temena, koji je bio slaba tacka starog dizajna, takodje je zamenjena sa nizom malih rupa. Tako je nastala varijanta M1926 koja je upotrebljavana u francuskoj vojsci do posle II svetskog rata, a koristio se i od strane francuske policije sve do 1970.godine. Tokom medjunarodnih godina, izmedju dva rata, Belgija je pocela sopstvenu proizvodnju slemova po ugledu na M1926 I izvozila ga sirom sveta. Ovi slemovi se razliku od francuskih jer imaju malo drugaciju kalotu i sire obode. U drugim zemljama Adrian slemovi su upotrebljavani kod vatrogasnih jedinica, zeleznickih strazara ili mornaricke pesadije.

U period izmedju I i II sv.rata francuska vojska je koristila razne modele slemova.

[vitez koja]

Model M1936

Ovaj model su koristili pripadnici protiavionskih baterija francuske vojske. Na prednjem delu-braniku je kozni deo braon boje. Telo slema je jabuka zelene boje. Zadnji deo slema oblikovan je da zastiti vrat. Strane slema su dizajnirane da na usi mogu da se stave slusalice.

[vitez koja]

FRENCH M-51

U upotrebu je uveden u ranim 50-tim godinama kao zamena za M26. Po svom obliku, materijalu i dizajnu slican tipicnom americkom slemu M1, sa manjim izmenama-strane su vertikalnije i manje je zaobljen,
1956.godine pretrpeo je jos neke male modifikacije. Modeli imaju velike kruzne ventilacione otvore u kruni slema, a 1962.g. uradjeni su isecci sa bocnih stana za slusalice nesto slicno kao M36.

[vitez koja]

FRENCH M78
 
Poslednji uradjen francuski celicni slem, pre prelaska na kevler. Zamena za model M51. Zelene boje. Pomalo podseca na padobranski slem.

[vitez koja]

SPECTRA slem
 
SPECTRA slem je borbeni slem trenutno u upotrebi u francuskoj vojsci, kao i u armijama nekoliko drugih zemalja. Proizvod je CGF Galleta, tezine 1,4 kg i dostupan je u dve velicine. Napravljen je od Spectra vlakana, proizvedenih po licenci iz Honeywella. Spectra slem je u stanju da zaustavi zrno 1,1 g brzine 680 m/s, sto je poboljsanje od oko 80 % u odnosu na model slema M1978 kog je zamenio.

SPECTRA slem rezultat je studije 1990.godine, za izradu slema francuske vojske 2000-tih godina. Godine 1992.g. tokom sukoba u bivsoj Jugoslaviji stavio je veliki broj francuskih plavih slemova u kontakt sa dobro obucenim I dobro opremljenim protivnikom, pogotovu snajperistima tokom opsade sarajeva, gde se zastita od strane modela M1978 pokazala nezadovoljavajucom. Vojska je trazila hitno novi slem, a testovi su radjeni sa slemom od Dyneema vlakana. Napravljen je model zasnovan na PASGT ("Fritz") slemu koji koristi americka vojska. Proizvedena serija od 5000 koamada I odmah dostavljena francuskim Plavim slemovima u bivsoj Jugoslaviji. Ovi slemovi su bili plave boje.
 
Kasniji modeli su bili u NATO zelenoj boji. Postepeno su opremljeni svi delovi francuske vojske, sa prioritetom na jedinicima koje se nalaze u misijama van francuske teritorije.

[vitez koja]

U Danskoj je Spectra slem oznacen kao slem M/96 u zelenoj boji.

U ranim 1990.godinama Danska vojska krenula u potragu za zamenom do tada koriscenog americkog slema M1, (oznaka M/46) koji je standardno bio slem u Danskoj od posle II sv.rata. Moze se ocekivati da ce uskoro i ovaj slem zameniti model Gentex ACH.

[vitez koja]

Kanadske oruzane snage su takodje usvojile u svojoj upotrebi Spectra slem sa nekoliko modifikacija (oznaka CG 634). Slem je uveden u naoruzanje 1997.godine, kao zamena za stari americki slem M1.

[dzumba]

У некој од тема, мислим "опрема пешадинца" смо писали и о шлему, посебно онима које је користила ЈНА. Можда то треба пребацити у ову тему?