Vesti iz SAD

[Brok]

Cena američkih ratova


13. novembar 2007.  ::  BBC  ::  Vesti


Istraživanje koje su sprovele demokrate u Kongresu Sjedinjenih Država ustanovilo je da su ratovi u Iraku i Avganistanu koštali dvostruko više nego što se prvobitno mislilo.

U izveštaju do kojeg je došao list Vašington post, demokrate navode da su ova dva ratna sukoba svaku četvoročlanu američku porodicu koštala oko dvadeset hiljada dolara ili skoro četrnaest hiljada evra.

Do kraja decenije, ta cifra bi mogla da dostigne preko 46 hiljada dolara.

U procenu sadržanu u izveštaju uneti su i prikriveni troškovi ratova, uključujući skuplju naftu i zbrinjavanje ranjenih vojnika.

Demokrate tvrde da su, u celini, ratovi u Iraku i Avganistanu američke poreske obveznike do sada koštali skoro hiljadu i petsto milijardi dolara.

Republikanci za sada nisu odgovorili na nalaze ovog izveštaja, koji bi danas trebalo da bude predstavljen Kongresu.


Bolje je zapitati se koliko bi ta cifra bila u proseku na svaku porodicu kada bi se uračunao profit koje su SAD ostvarile. Svi jako dobro znamo da OS SAD nisu okupirale Avganistan i  Irak zbog terorista AL Qaide ili talibanskog odnosno Sadamovog totalitarnog režima, povodi su čisto ekonomske prirode. Znači kada bi uračunali „ratni plen“ ovi proračuni bi sigurno išli u korist a ne u minus kako je to sada prikazano. Samo pogledajmo jednu očiglednu činjenicu, koliko je barel nafte na svetskoj berzi bio pre početka vojne intervencije na Irak, a koliko je sada, misim da ćemo doći do tri puta veće cifre ako ne i veće od toga sa tendencijom stalnog porasta cene. Pominje se u ovom izveštaju skupa nafta, da skupa je za nas ali ne i za one koji imaju monopol nad njom (SAD) tako da su SAD dobro naplatile i ko zna koliko će još naplaćivati njihov „lov“ na „opasnog“ teroristu Bin Ladena koji je samo bio dobar izgovor pred kako domaćim tako stranim javnim mnjenjem za početak vojne intervencije na ove dve suverene države. Moje mišljenje je čak da su amerikanci dozvolili da se desi 11. septembar, da bi imali jako opravdanje za ono što će uraditi kasnije. Nemojmo da zaboravimo da je Osama Bin Laden đak američke obeveštaje službe CIA, ni u jednoj službi ovog tipa se nedešava da neko obučava svog neprijatelja ili potencijalnog neprijatelja. I dalje trvdim da su i dan danas CIA i Bin Laden u velikoj ljubavi. Nemogu da ga uhvate, smešno. Skoro smo bili svedoci (i to je isplivalo na površinu) dogovora između nekih najtraženijih haških optuženika i američkog izaslanika za Balkan Ričrda Holbruka (čitaj izaslanik CIA), nemoj da se pojavljuješ u javnosti i biće sve uredu, mi ćemo te stalno „locirati i hapsiti“, a ti ćeš stalno biti na slobodi, za uzvrat sa Srbijom se danas na kontu toga mnogi igraju igre magarca štapa i šargarepe, kao i obično ispaštaju obični smrtnici tj. narod.

Brok

[Preki]

Можеш ли да напишеш нешто о бомбардовању са ове тачке гледишта?

[Brok]

Neznam @wasp na koje bombardovanje tačno misliš, dal`bombardovanje tj. agresija na SRJ 1999.g, ili bombardovanje na R.Srpsku ili sveukupno vzdušni udari na Irak koji su trajali jako dugo dok na Irak nije izvršena kopnena agresija.

Pa mogu ti reći da je bilo šta od toga, nemam neke podatke koji bi doneli nešto novo, ali videću možda nešto i iskopam, samo preciziraj.

[Brok]

U Senatu SAD odbijeni predlozi za finansiranje ratova


16.11.2007.  ::  Beta  ::  Vesti



U Senatu SAD odbijen je danas predlog demokrata da se sredstva za finansiranje ratnih operacija u Iraku i Avganistanu odobre uz uslov da se počne s povlačenjem trupa, kao i predlog republikanca da se sredstva odobre bez uslovljavanja.

Demokratama je falilo sedam glasova za izglasavanje predloga, dok je nešto ranije danas predlogu republikanca falilo 15 glasova.
Lider senatske većine, demokrata Hari Rid, rekao je da je jedini način da trupe dobiju novac da se u Kongresu usvoje ograničenja koja su predložile demokrate.
Republikaci su odgovorili da su demokrate neodgovorne.
"Potrebno je da dobijemo sredstva za trupe i potrebo je da to uradimo odmah", poručio je vođa republikanaca u Senatu Mič Mekonel.
Rid i predsedavajuća Predstavničkog doma Nensi Pelozi, takođe iz redova demokrata, rekli su ove nedelje da ako Kongres ne može da usvoji predlog o finansiranju ratnih operacija koji bi bio povezan s uslovom o povlačenju, onda uopšte neće ove godine uputiti zakonski predlog predsedniku Džordžu Bušu.
Oni su najavili da će se ponovo o predlogu zakona za finansiranje ratnih operacija raspravljati u januaru čime bi se zaoštrio sukob Bušove adminstracije i Kongresa, gde u oba doma većinu imaju demokrate.
Ministar odbrane Robert Gejts juče je, međutim, kazao da ako Kongres u narednih nekoliko dana ne usvoji predlog finansiranja trupa, da će doneti uredbu o smanjenju broja zaposlenih u ministarstvu odbrane početkom sledeće godine. On je u obraćanju članovima Kongresa u sredu rekao da nema dovoljno novca i prostora da se preusmere sredstva kako bi se na odgovarajći način pokrili troškovi operacija u Iraku i Avganistanu.


Ovo prepucavanje u Senatu SAD-a nije ništa drugo nego rana faza kampanja predstojećih predsedničkih izbora 2008. godine. Iz dela sledećih vesti koje su malo bajate se možemo uveriti da su samo predstojeći predsednički izbori posredi, spoljna politika će ostati jako slična (ako ne i potpuno ista) ma ko da postane predsednik SAD-a.

Brok

[Brok]

Irak dominira ranom fazom kampanje pred predsedničke izbore u Americi


09.02.2007.  ::  VOA  ::  Vesti


Rat u Iraku je vodeće pitanje rane faze kampanje pred predsedničke izbore 2008. godine. Taj rat je već uzrokovao podele medju kandidatima iz obe vodeće političke stranke. Favorit  demokratske stranke pred predsedničke izbore senatorka iz Njujorka Hilari Klinton kaže:

”Obećavam da ću tokom naredne dve godine saradjivati sa kolegama u Senatu kako bi učinila sve što mogu da bi izmenila pravac u kojem se zemlja kreće. Kada budem predsednik saradjivaću sa Kongresom u kojem većinu imaju demokrate i skupa ćemo ponovo vratiti zemlju na pravi put.“

Politički analitičari veruju da će Irak dominirati predsedničkom kampanjom. koja počinje januara sledeće godine, stranačkim skupovima  na primarnim izborima u Ajovi i Nju Hempširu. Irak će verovatno uticati na ishod izbora 2008. godine kao što je to bio slučaj na kongresnim izborima u novembru kada su demokrate preuzele kontrolu nad oba doma Kongresa. Ispitivanja javnog mnjenja u Ajovi i Nju Hempširu ukazuju da se demokratski birači snažno protive ratu u Iraku. Medjutim, iste ankete ukazuju da većina republikanskih birača u obe države još uvek veruje da je u ovaj rat vredelo ući.

[Preki]

Мислим на агресију на СРЈ

[Sukhoi]

Pa za nas nemam pojma, gledao sam na TV-u o Iraku. Prvo pitaju ljude na ulicama šta misle, koliko ih košta sveukupan rat u Iraku (Amerikance). I sad ljudi govore nešto 500 miliona, milijardu, do par milijardi dolara (USD). Onda u emisiji kažu kako je pre početka rata predviđen budžet bio nekih 36 milijardi dolara. Kažu u emisiji da je do sada je taj budžet prevaziđen oko 10 puta i da ih je , do sada, rat u Iraku koštao, slagaću vas, ali, nekih 360 i kusur milijardi USD! Što će reći da oni svakog dana ostavljaju 200 000 dolara svakog dana u onom s**nju.

[Rade]

Su-30 na američkom nebu


19. novembar 2007. g

Indijska vlda je odobrila učešće indijskog RV u treningu-vežbi "Crvena zastava" sa američkim vazduhoplovstvom, u SAD. Ova aktivnost će koštati Indiju oko 25 miliona dolara (gorivo i ostali troškovi za 30 aviona Su-30 i jedan Il-76 za dopunjavanjem gorivom i opremom za održavanje)

Operacija američkog vazduhoplovstva "Crvena zastava" je započeta u vreme rata u Vijetnamu, kako bi se vežbalo u što realnijim uslovima. Ovaj način uvežbavanja se pokazao kao uspešan. U početku je ova vežba održavana u jednoj bazi, dok sada postoje dve takve baze, opremljene računarima za prikupljanje i obradu podataka o "pogotcima" i za kasniju analizu.

Očekuje se da će se indijskim Suhojima suprotstaviti F-22, kao i šesnaestice i petnaestice.

[dejina81]

moje misljenje o tome je da amerika mora da ratuje jer ogromna ratna masinerija mora da radi... tako da se dosta tog novca vraca kroz placanje poreza drzavi, a i lobiji veliko proizvodjaca oruzja u senatu i kongresu su verovatno najjaci!

[Brok]

Upravo tako 70% američke proizvodnje se zasniva na proizvodnju naoružanja, borbenih sistema, municije i slično. Njima je u interesu da se vode ratovi, drugačije oni bi bili velika nula od države. Pa čak idu toliko daleko da jako često prodaju naoružanje i svojim neprijateljima ili potencijalnim neprijateljima. Naravno nikada to neradi vlada ujka Sema javno, već to ide preko nekih malo poznatih firmi za uvoz-izvoz.
Nisam tek onako napisao da je 11. septembar u SAD-u mogao da se spreči, nemačka tajna policija (BND) je nekoliko sedmica pre 11. septembra dojavila svojim američkim kolegama o namerama Al Qaide. Ustvari vlada SAD-a jeste samo do nekle sprečila teroristički akt AL Qaide jer je planirano mnogo više ciljeva od kula bliznakinja u Njujorku i Pentagona u Vašingtonu, trebao je da se sruši i kip Slobode i još nekoliko ciljeva na tlu SAD-a. "Dozvolili" su Al Qaidi da ostvare samo dva cilja u Njujorku i Vašingtonu da bi mogli da započnu ono što se danas dešava. 

[Brok]

Direktor CIA na saslušanju


Kongres će saslušati direktora CIA Majkla Hajdena
koji je optužen da je uništio trake na kojima se vidi
mučenje iračkih zarobljenika.


Generalni direktor američke obaveštajne agencije nalazi se pod udarom nakon što su ovi diskriminišući snimci uzdrmali svetsku javnost. Američki sudovi su osudili nekoliko čuvara, ali ključna je bila istraga o naredbodavcima mučenja. Direktor CIA Majkl Hajden je istakao da je agencija radila u interesu SAD i uveren je da se neće ulaziti u pozadinu uništenja traka.

"Stav agencije je da hoćemo da govorimo pred Komitetom. Mislim da je senator Rokfeler rekao to jasno", kaže Hajden. On dodaje da Komitet treba da gleda činjenice i da mu je drago što će pokazati te činjenice.

Otežavajuća okolnost za CIA bi moglo da bude to što je bivši agent Džon Kirakou javno govorio o mučenju u zatvoru Abu Zubajd u Iraku, gde su neki metodi saslušavanja zatvorenika okarakterisani kao mučenje.

"U to vreme sam bio toliko besan da sam želeo po svaku cenu da zaustavim dalje napade na Sjedinjene Države, pa mi se čini da je to bio jedini način da to uradimo", rekao je Kirakou

Vladajući republikanci su ipak saopštili da su svi postupci protiv zatvorenika bili zakoniti.

"Sva ispitivanja su se odvijala po zakonskom okviru koji je postavljen posle 11. septembra", rekla je Dana Perino, portparol Bele kuće.

Prema njenim rečima te mere su bile vrlo efikasne i uticale su na to da se spreče dalji napadi.

Saslušanje je nastavak borbe u kongresu između demokrata i republikanaca. Demokrate smatraju da je kontrola nad obaveštajnom agencijom jedini način da se zaustavi ratna politika.

Izvor: Beta

[Brok]

SAD protiv zabrane kasetnih bombi

Ženeva - Kasetne bombe ne bi
trebalo smatrati lošim oružjem
sve dok se odgovorno koriste,
rekao je danas visoki zvaničnik
SAD.

Zvaničnik, koji nije hteo da se predstavi, rekao je da Vašington planira da organizuje "snage za brzo reagovanje" koje bi otklanjale pretnje po civile što postavlja neekslodirana municija, poput kasetnih bombi. Stavovi tog zvaničnika, kako se ocenjuje, jasno potvrđuju da se Vašington, kao i Rusija, Kina i još neke sile, i dalje protive zabrani kasetnih bombi.

U Ženevi se održava sastanak o promeni međunarodnog sporazuma iz 1981. godine o posebno opasnom konvencionalnom oružju, kako bi se pripremila "ekspertska rasprava" o kasetnom oružju zakazana za sledeću godinu pod pokroviteljstvom UN.

Kasetne bombe su sastavljenje od stotina manjih bombi koje se nakon inicijalne eksplozije raspršuju. Čak do 30 odsto tih manjih bombi ne eksplodira i time predstavlja pretnju po civile godinama nakon okončanja sukoba.

Međunarodni komitet Crvenog krsta navodi da do 400 miliona ljudi živi u Iraku, Avganistanu, Libanu, Čečeniji i drugim oblastima gde ima neeskplodiranih kasetnih bombi.


Ima zemalja koje će da poveruju u ovu američku "nevinost i naivnost". Još dosta ima do 1. aprila, poranili su, tek je polovina jaunuara.

[Brok]

Američki admiral podneo ostavku

12. mart 2008.

Američki admiral Vilijem Felon,
šef komande SAD zadužene
za Irak i Avganistan, podneo
je ostavku.

Felon je ostavku podneo nakon novinskog članka u kojem se tvrdi da on dovodi u pitanje politiku američkog predsednika Džordža Buša prema Iranu, saopštio je ministar odbrane SAD Robert Gejts. Ostavka je usledila posle članka u časopisu "Eskvajer" pod naslovom "Čovek između rata i mira", u kojem se tvrdi da je Falon protivnik kampanje Bušove administracije protiv Irana.

[Brok]

SAD: Peticija protiv torture

26. jun 2008.

Vašington - Više od 300 bivših zvaničnika, generala i
admirala SAD traži da se u američku kaznenu politiku
uvrste odredbe Ženevske konvencije o ratnim
zarobljenicima i protiv mučenja.

Mnogi američki političari kritikovali su dozvoljavanje zlostavljanja u Avganistanu, Iraku, zalivu Gvantanamo, kao i na drugim mestima gde SAD drže zarobljenike ratnih operacija nakon terorističkog napada na SAD 11. septembra 2001.

[ Attachment: You are not allowed to view attachments ]
"Ispitivanje" u Gvantanamu (slika iz arhive)

Ako bi peticija bila prihvaćena, ukazom predsednika SAD bi američkim istražiocima eksplicitno bilo zabranjeno koriščenje mučenja.

Peticiju su organizovali Nacionalna religijska kampanja protiv torture, Evangelisti za ljudska prava i Centar za žrtve torture.

Među potpisnicima su troje bivših državnih sekretara – Medlin Olbrajt (, ah da izbori) i Voren Kristofer (), koji su to bili za mandata predsednika Bila Klintona, i Džordž Šulc, državni sekretar pod predsednikom Ronaldom Reganom.

AI: Rasvetliti vanredne deportacije

Vlade evropskih zemalja ne čine ništa da sprovedu istragu o višegodišnjim optužbama da pomažu vladi SAD u ilegalnom transportu i pritvaranju osumnjičenih terorista, stoji u najnovijem izveštaju organizacije za ljudska prava Amnesti internešenel.

U izveštaju se navodi da evropske vlade poriču svoju navodnu umešanost u vanredne deportacije - slanje osumnjičenih terorista na ispitivanja, bez odgovarajućeg sudskog procesa, javio je Glas Amerike.

Izveštaj govori o šest konkretnih slučajeva navodno tajnih hapšenja osumnjičenih terorista i njihovoj deportaciji.

Jedan od njih je nemački državljanin Kaled el-Masri, koji je ranije ovog meseca pred sudom zatražio ekstradiciju 13 agenata američke Centralne obaveštajne agencije (CIA), koji su ga, kako tvrdi, 2003. godine oteli u Makedoniji.

Masri tvrdi da je avionom prebačen u američki zatvor u Avganistanu, gde je mučen, da bi bio pušten na slobodu godinu dana kasnije.

"Jasno je da su evropske vlade bile umešane na različite načine, od najozbiljnijeg - kada su dozvolile da se takvi zatvori nalaze u njihovim zemljama, za šta su optužene Poljska i Rumunija, do toga da su dozvoljavale avionima koji ilegalno prevoze osumnjičene da koriste njihove aerodrome", izjavio je koordinator programa za borbu protiv terorizma u Amnesti internešenelu Danijel Gorvan.

U izveštaju se nudi niz predloga evropskim vladama, među kojima su pokretanje nezavisnih istraga o optužbama, veća kontrola nad obaveštajnim agencijama, odbijanje pružanja pomoći prilikom budućih prebacivanja osumnjičenih terorista, kao i davanje odštete žrtvama ilegalnih ispitivanja.


Izvor: Beta, Tanjug

[Brok]

Buš odobrio pogubljenje vojnika

29. jul 2008.

Vašington - Američki predsednik Džordž Buš
odobrio je izvršenje smrtne presude koju je
vojni sud izrekao jednom vojniku.

"Predsednik Buš je jutros prihvatio preporuku ministarstva (odbrane) da odobri smrtnu presudu nad Ronaldom Grejom čime je potvrdio presudu prekog suda za više ubistava i silovanja koje je počinio dok je bio pripadnik vojske", izjavila je sinoć portparolka Bele kuće Dejna Perino.

Vojni sud je utvrdio da je vojnik Ronald Grej kriv za četiri ubistva i osam silovanja tokom 1988. i osudio ga na smrtnu kaznu.

Za razliku od osoba kojima se sudi pred civilnim sudovima, američki vojnici ne mogu da budu pogubljeni bez odobrenja predsednika SAD.

"Iako je odobrio smrtnu presudu pripadnika vojske što je ozbiljna i teška odluka za komandujućeg, predsednik smatra da priroda tog slučaja ne ostavlja nikakvu sumnju u činjenicu da je presuda opravdana i zaslužena", rekla je portparolka.

Poslednji američki predsednik koji je odobrio pogubljenje nekog vojnika bio je Dvajt Ajzenhauer i to 1957. godine. Džon F. Kenedi, poslednji predsednik koji je 1962. godine morao da odlučuje o smrtnoj kazni odlučio se da je preinači u doživotnu robiju bez prava na pomilovanje.


Izvor: Beta