Antikineski vojni savez

[Dreadnought]

Lavrov: Zapad sklon da uvede sankcije zemlji koja je iritantna, Kina moguća meta


Ministar spoljnih poslova Rusije Sergej Lavrov izjavio je da je Zapad sklon da uvede sankcije bilo kojoj zemlji koja je na neki način iritantna, te da bi Kina mogla da bude sledeća na listi.

„Uopšte ne sumnjam da će, ako bude potrebno, učiniti isto bilo kojoj drugoj zemlji, koja ih na neki način iritira. Već sam spomenuo Kinu kao njihovu moguću sledeću metu“, rekao je Lavrov, obraćajući se pripadnicima diplomatskog kora akreditovanog u etiopskoj prestonici Adis Abebi.

Istakavši da je Kina svetska ekonomija broj jedan i da to svi priznaju, Lavrov je naveo da je Kina primer kako Amerikanci zaista pristupaju poštenoj konkurenciji.

„Kina je postigla ove rezultate delujući na osnovu pravila koja je prethodno postavio Zapad – Međunarodni monetarni fond, Svetska banka, Svetska trgovinska organizacija, regulativa u vezi sa rešavanjem sporova i pitanja konkurencije. Kina je prihvatila sva ova pravila da bi podstakla svoju ekonomiju“, konstatovao je Lavrov.

On je dodao je Kina sada uspela da trijumfuje nad Zapadom kada je reč o ekonomiji.

„Već nekoliko godina američki ministar finansija i drugi zvaničnici počeli su da govore o reformi institucija Breton Vudsa i o reformi STO i da takve reforme moraju da vode SAD i Evropa bez ikakvih mešanja treće strane u izradu novih propisa“, konstatovao je Lavrov, prenio je TASS.


izvor

[Dreadnought]

Ardern: Postoje zajednički interesi Novog Zelanda i Kine


Premijerka Novog Zelanda Džasinda Ardern izjavila je u ponedeljak da čak i „kako Kina postaje sve odlučnija u ostvarivanju svojih interesa“, i dalje postoje zajednički interesi na kojima dve zemlje mogu i treba da sarađuju, prenosi Rojters.

Novi Zeland je nedavno pooštrio svoj ton i po pitanju bezbednosti i sve većeg prisustva Pekinga u južnom Pacifiku, delom zbog potpisivanja bezbednosnog pakta između Kine i Solomonovih ostrva ranije ove godine. Ali u isto vreme Novi Zeland ostaje zavisan od trgovine sa Kinom.

Ardern je u govoru na Kineskom poslovnom samitu u Oklandu rekao da, iako postoje oblasti koje su od velikog značaja za Novi Zeland i u kojima se pogled zemlje razlikuje od Kine, Novi Zeland je voljan da se angažuje.

„Takođe ćemo se zalagati za pristupe i ishode koji odražavaju interese i vrednosti Novog Zelanda, i govoriti o pitanjima koja to ne čine“, rekla je ona.

„Naše razlike ne moraju da nas definišu. Ali ne možemo ih ignorisati“, rekla je ona.

Novi Zeland je dosledno izražavao zabrinutost zbog ekonomske prinude, kršenja ljudskih prava i posebno tretmana Ujgura u Sinđangu, i zagovornika demokratije u Hong Kongu i nedavno zbog potencijalne militarizacije Pacifika. U više navrata Novi Zeland je bio deo zajedničkih izjava o ovim zabrinutostima.

Ardern je dodao da upravljanje razlikama u odnosima između dve zemlje neće uvek biti lako i da „nije bilo nikakvih garancija“.

Ona je dodala da se raduje ličnim ministarskim posetama i da planira da tamo predvodi poslovnu delegaciju kada to budu dozvoljavale COVID mere i da postoji potencijal za posete ministara spoljnih poslova i između dve zemlje.


izvor

[Dreadnought]

SAD nastoje da prošire veze sa Novim Zelandom


Komandant vojske Sjedinjenih Država na Pacifiku rekao je u ponedeljak da želi da proširi i ojača svoje veze sa Novim Zelandom, piše AP.

Poseta Velingtonu adm. Džona Akvilina, komandanta američke Indo-pacifičke komande, dolazi u trenutku kada SAD nastoje da povećaju svoje prisustvo u regionu usred duboke zabrinutosti zbog rastućih kineskih ambicija na Pacifiku.

Akvilino je dočekan tradicionalnom ceremonijom dobrodošlice Maora i položio je venac u Nacionalnom ratnom memorijalnom parku Pukeahu. On je kratko razgovarao sa medijima uoči sastanaka sa najvišim odbrambenim snagama Novog Zelanda i vladinim zvaničnicima.

„Naše partnerstvo je veoma duboko“, rekao je Akvilino. „Radimo mnogo stvari zajedno kako bismo nastavili da obezbeđujemo mir i prosperitet za obe naše nacije i za sve nacije u regionu.

Akvilino je rekao da želi da identifikuje nove oblasti u kojima bi SAD mogle da sarađuju sa Novim Zelandom. On je rekao da je vođstvo Australije i Novog Zelanda u Pacifiku „kritično važno“.

„Jedina stvar koju nikada nećete čuti od mene je velika ili mala. Ovo je partnerstvo“, rekao je Akvilino. „Sve nacije isporučuju one stvari koje mogu da isporuče.”

On je rekao da SAD razumeju bezbednosne implikacije klimatskih promena u pacifičkim ostrvskim državama, uključujući bezbednost hrane i vode, i važnost da ostrvske zemlje mogu da pecaju u ekskluzivnim zonama.

„Sjedinjene Države su čitavog života bile pacifička nacija. Nastavićemo da radimo na Pacifiku bez obzira na to šta još možete čuti“, rekao je Akvilino.

Šef odbrambenih snaga Novog Zelanda Kevin Šort rekao je da su odnosi sa SAD bili jaki decenijama i da redovno komuniciraju sa američkim snagama kako bi oboje mogli bolje da deluju u regionu.


izvor

[Dreadnought]

SAD i Indonezija održavaju zajedničke vojne vežbe


Vojske Sjedinjenih Država i Indonezije započele su u sredu godišnje zajedničke borbene vežbe na indonezijskom ostrvu Sumatra, kojima su se po prvi put pridružili učesnici iz drugih partnerskih zemalja, signalizirajući jače veze usred rastuće pomorske aktivnosti Kine u Indo-Pacifiku region.

Više od 5.000 vojnika iz SAD, Indonezije, Australije, Japana i Singapura učestvovalo je u ovogodišnjim vežbama, što ih čini najvećim od osnivanja vežbi 2009. Vežbe su osmišljene da ojačaju interoperabilnost, sposobnost, poverenje i saradnju u podršci slobodan i otvoren Indo-Pacifik, navodi se u saopštenju ambasade SAD u Džakarti.

„To je simbol američko-indonezijske veze i rastućeg odnosa između kopnenih snaga u ovom posledičnom regionu“, rekao je u saopštenju general Čarls Flin, komandant američke vojske Pacifik. „Zato što su kopnene snage lepak koji povezuje bezbednosnu arhitekturu regiona.

Flin i indonezijski vojni načelnik general Andika Perkasa otvorili su zajedničke vežbe ceremonijom u sredu ujutro u Baturaji, primorskom gradu u provinciji Južna Sumatra. Vežbe će trajati do 14. avgusta i obuhvataju vežbe vojske, mornarice, vazduhoplovstva i marinaca.

Planirane dvonedeljne vežbe počele su nakon što je kinesko ministarstvo odbrane u utorak uveče saopštilo da će sprovesti niz ciljanih vojnih operacija kako bi „očuvala nacionalni suverenitet“ kao odgovor na posetu predsednice Predstavničkog doma Kongresa SAD Nensi Pelosi Tajvanu sa samoupravom, za koju Kina tvrdi da je deo da se njena teritorija po potrebi anektira silom.

Kina je takođe bila sve upornija u pogledu svojih zahteva na praktično celo Južno kinesko more.

Američki general Mark Mili, predsedavajući Zajedničkog načelnika štabova, rekao je da se broj presretanja kineskih aviona i brodova u pacifičkom regionu sa američkim i drugim partnerskim snagama značajno povećao u poslednjih pet godina, a broj nebezbednih interakcija porastao u sličnim razmerama.

„Poruka je da je kineska vojska, u vazduhu i na moru, postala znatno više i primetno agresivnija u ovom konkretnom regionu“, rekao je Mili prošlog meseca tokom putovanja u Indo-Pacifik koji je uključivao zaustavljanje u Indoneziji.

Millei je rekao da je Indonezija strateški kritična za region i da je dugo bila ključni američki partner. Ranije ove godine, SAD su Indoneziji odobrile prodaju naprednih borbenih aviona vredne 13,9 milijardi dolara. A u Džakarti prošlog decembra, državni sekretar Antoni Blinken potpisao je sporazume za pojačane zajedničke pomorske vežbe između SAD i Indonezije.

Dok Indonezija i Kina imaju generalno pozitivne veze, Džakarta je izrazila zabrinutost zbog kineskog zadiranja u njenu ekskluzivnu ekonomsku zonu u Južnom kineskom moru, na koju Kina polaže pravo u celosti.

Vojne vežbe SAD i Indonezije poklopile su se sa Pelosijevim dolaskom na Tajvan u utorak uveče, kao najviši američki zvaničnik u poslednjih 25 godina koji je posetio ostrvo pod vlastitom samoupravom. Peking posmatra posete stranih vladinih zvaničnika kao priznanje suvereniteta ostrva.

Japanske kopnene snage za samoodbranu po prvi put učestvuju u vežbama, rekavši da promovišu „slobodnu i otvorenu“ indo-pacifičku viziju bezbednosti i trgovine sa SAD i drugim demokratijama u regionu.

Proširene vežbe Kina vidi kao pretnju. Kineski državni mediji optužili su SAD da grade indo-pacifički savez, sličan NATO-u, kao sredstvo za namerno izazivanje sukoba.


izvor

[Dreadnought]

Rusija upozorava: Postoji opasnost od raspoređivanja nuklearnog oružja u Australiji


Problem partnerstva AUKUS (između SAD, Velike Britanije i Australije) je u tome što na teritoriji nenuklearne Australije može biti raspoređeno nuklearno oružje, izjavio je zamenik direktora Odeljenja za neširenje i kontrolu naoružanja pri Ministarstvu spoljnih poslova Rusije Igor Višnevecki.

„Problem je što je u okviru partnerstva predviđena izgradnja vojne infrastrukture nuklearnih država na teritoriji nenuklearne države. Postoji verovatnoća da u budućnosti u Australiji može biti raspoređeno nuklearno oružje, ali bez njegovog formalnog prebacivanja pod kontrolu Kanbere po analogiji sa Belgijom, Nemačkom, Italijom, Holandijom i Turskom“, rekao je Višnevecki.

Generalno, ima mnogo pitanja za AUKUS, a učesnici u partnerstvu će morati da odgovore na njih, naglasio je diplomata.

Višnevecki sumnja da će SAD, Velika Britanija i Australija omogućiti inspektorima Međunarodne agencije za nuklearnu energiju potpuni pristup nuklearnim elektranama podmornica koje će biti isporučene Kanberi, a koje su pandan podmornica koje koriste države nuklearne „petorke“.


izvor

[Dreadnought]

Dve baltičke zemlje napustile grupu za saradnju sa Pekingom


Letonija i Estonija saopštile su da su napustile kinesku inicijativu 16+1, koju je Peking pokrenuo radi intenziviranja saradnje sa zemljama Istočne Evrope.

"S obzirom na aktuelne prioritete letonske spoljne i trgovinske politike, Letonija je odlučila da obustavi učešće u okviru saradnje zemalja Centralne i Istočne Evrope i Kine", saopštilo je letonsko ministarstvo spoljnih poslova, prenosi AP.

Riga najavljuje da će nastaviti da razvija konstruktivne i pragmatične odnose sa Kinom, kako bilateralno, tako i kroz saradnju u EU i Kine, zasnovanu na obostranoj koristi, poštovanju međunarodnog prava, ljudskih prava i poretka zasnovanog na međunarodnom pravu, a slično saopštenje izdala je i Estonija.

"Estonija je učestvovala u formatu saradnje zemalja Centralne i Istočne Evrope i Kine od 2012. godine. Estonija nije prisustvovala nijednom sastanku u tom formatu posle samita u februaru prošle godine", navodi se u saopštenju.
Do ovog poteza usred zapadnih kritika na račun Pekinga zbog Tajvana.

Prethodno je i Litvanija napustila tu inicijativu, nakon pogoršanja odnosa s Pekingom zbog omogućavanja otvaranja tajvanske ambasade.

Saradnja u okviru foruma 16+1, u kojem učestvuje i Srbija, uspostavljena je 2012. godine na inicijativu Kine, radi jačanja ekonomskih odnosa u okviru kineske inicijative "Pojas i put".


izvor

[Dreadnought]

Novi potez Pekinga: Obustavljamo


Kinesko ministarstvo spoljnih poslova saopštilo je danas da je uvelo sankcije zamenici litvanskog ministra saobraćaja i komunikacija, Agne Vaičukevičjut.

U saopštenju se precizira da će Kina obustaviti i kontakt sa resorom vlade koji ona predvodi, kao i saradnju u transportu sa Litvanijom.

Ministarstvo saobraćaja i komunikacija Litvanije saopštilo je da žali zbog najave Kine, navodi britanska agencija.

"Peking se odlučio da nastavi i intenzivira sa protivpravnim akcijama za jednu članicu EU“, saopštilo je litvansko ministarstvo u izjavi Rojtersu. Navodi se da potez Kine "ne samo da ne doprinosi razvoju odnosa ove zemlje sa demokratskim svetom, već je u suprotnosti sa dosadašnjom politikom Pekinga da ne ometa razvoj obostrano korisnih odnosa sa Tajvanom, jednom od najprogresivnijih svetskih ekonomija".

Ministarstvo spoljnih poslova Tajvana osudilo je danas sankcije, rekavši da predstavljaju "iracionalnu odmazdu” Kine. Nedavno jačanje odnosa Litvanije sa Tajvanom naišlo je na oštre kritike zvaničnog Pekinga i dovelo do pada litvanskog izvoza u Kinu u prvom kvartalu ove godine na skoro nulu, navodi Rojters. Delegacija koju je predvodila zamenica ministra saobraćaja i komunikacija Litvanije posetila je Tajvan ove nedelje.

Kina je oštro osudila posetu litvanskih zvaničnika ostrvu koje smatra za svoj region, i juče najavila "protivmere na ovu provokaciju".

Litvanija je pod stalnim pritiskom Kine da poništi prošlogodišnju odluku kojom dozvoljava Tajvanu da otvori de fakto ambasadu u glavnom gradu Viljnusu pod svojim imenom.

Kina je smanjila diplomatske odnose sa Litvanijom i izvršila pritisak na multinacionalne kompanije da prekinu veze sa ovom državom, navodi britanska agencija.


izvor

[Dreadnought]

Šojgu: Ukoliko Australija dobije nuklearnu flotu, otvoriće se Pandorina kutija u regionu


Usmerenost AUKUS-a na stvaranje atomske podmorničke flote u Australiji je opasna tendencija. Realizacija tog plana ima negativan uticaj na globalnu i regionalnu bezbednost i to stvara uslove za podrivanje Sporazuma o neširenju nuklearnog oružja, izjavio je ministar odbrane Rusije Sergej Šojgu.

Šojgu je na otvaranju Moskovske konferencije o međunarodnoj bezbednosti u okviru vojno-tehničkog foruma „Armija 2022“ istakao da se navodima Vašingtona o neophodnosti nuklearnih podmornica u Australiji ponavlja situacija sa istupanjem SAD iz Sporazuma o likvidacijama raketa srednjeg i malog dometa. Tada je to bilo motivisano neophodnošću da se kompenzuju napori Rusije i Kine na stvaranju raketa sa dometom, koji je zabranjen Sporazumom.

Šojgu je istakao da će se ponovo pokrenuti trka u nuklearnom naoružanju.


U toku spajanje sa NATO-om

Ministar je ocenio da AUKUS ima potencijal da preraste u vojno-politički savez i da je učešće nuklearnih i nenuklearnih država u zajedničkim vežbama o primeni nuklearnog oružja u suprotnosti sa obavezama Sporazuma o neširenju nuklearnog oružja.

Prema njegovim rečima alijansa AUKUS (između SAD, Velike Britanije i Australije) ne skriva planove o priključivanju novih regionalnih partnera, u toku je spajanje sa NATO-om.

„Suprotstavljanje Zapada jačanju multipolarnog sveta uporedo sa Evropom, najaktivnije se sprovodi u Azijsko-Pacifičkom regionu, gde su SAD počele da uništavaju postojeći sistem regionalne saradnje na osnovu ASEAN-a.
 
Početak toga označilo je objavljivanje inicijative AUKUS od strane SAD, Australije i Velike Britanije. Planovi proširenja tog partnerstva, kao i priključenja novih regionalnih partnera se ne skrivaju“, istakao je ministar.

On je istakao da se odvija spajanje AUKUS-a sa NATO-om, koji je, sa svoje strane, objavio na samitu u junu o pretenzijama na dominantnu ulogu u Azijsko-Pacifičkom regionu.

„Istovremeno, sve zemlje NATO udaljene su hiljade kilometara od tog regiona“, naglasio je on.


izvor

[Dreadnought]

Približili se Singapuru: Za 24 sata


Grupa borbenih aviona nemačkog vazduhoplovstva približila se danas Singapuru.

Sve to u pokušaju preleta oko 12.800 kilometara od njihove matične baze do jugoistočne Azije za samo 24 sata.

Šest višenamenskih aviona Jurofajter uključenih u tekuću vežbu pratila su četiri transportna aviona i tri tankera, preneo je AP. Dopunjavani su gorivom u vazduhu tokom dugog leta, a usput su se zaustavljali radi dopunjavanja goriva, pregleda i rotacije pilota.

Tokom zaustavljanja u bazi u blizini Abu Dabija, nemačko vazduhoplovstvo saopštilo je da je utvrđeno da dva Jurofajtera imaju tehničkih problema. Kako se navodi, jedan je popravljen na licu mesta, ali je drugi imao kvar u svom hidrauličnom sistemu pa je zadržan.

Takođe, dodaje se da je osoblje poslato iz Nemačke da ga dalje popravlja, kako bi bio na raspolaganju za predstojeće vežbe u Australiji.

Vežba dolazi u momentu pojačanih tenzija između Kine i SAD i njenih saveznika oko Tajvana, navodi AP.

Evropska unija je u septembru prošle godine predstavila novu strategiju za jačanje ekonomskih, političkih i odbrambenih veza u Indo-Pacifiku. Nemačka ministarka odbrane Kristin Lambreht rekla je novinarima da uprkos tome što je rat u Ukrajini trenutno prioritet, misija Jurofajter ukazuje da Azija nije zaboravljena.

"Mi smo na strani svih onih koji se zalažu za naše vrednosti kao što su demokratija, sloboda i bezbednost, a takođe smo voljni da damo svoj doprinos", poručila je Lambreht u momentu dok je letelica poletela iz Nojburga u Nemačkoj.

Kako je rekla nemačka ministarka, njihov fokus je u ovom trenutku prirodno na istočnom krilu, "za šta je kriv ruski brutalni agresorski rat", ali da moraju da paze i na druge regione.

Deo nove strategije EU za azijsko-pacifički region fokusiran je na unapređenje pomorske bezbednosti i osiguravanje bezbednog prolaska morskim putevima.


izvor

[Dreadnought]

Ostrva u blizini Australije mogla bi da budu prodata Kini


Australija čini mnogo da izazove Kinu u regionu bez kupovine Konfliktnih ostrva, čak i ako sadašnji vlasnik zapreti da će ih prodati Pekingu, rekao je premijer Entoni Albanez lokalnim medijima. Ostrva se sastoje od 21 koralnog atola koji se nalazi na istočnoj obali Australije između Papue Nove Gvineje i Solomonovih ostrva.

Napominjući da su sukobi samo neka od više od 500 ostrva u toj oblasti, Albanese je tvrdio da australijski poreski obveznik nije bio u poziciji da ih kupi sve u slučaju da se Kina dočepa nekog. Osim toga, to bi predstavljalo užasan presedan. „Ako su prodavci imovine došli preko medija [da] kažu: ‘Želim da Australija kupi ovo ili u suprotnom postoje implikacije, mi ćemo to prodati Kini’, razmislite o tome gde se to završava, u smislu poreskih obveznika,” rekao je on.

Trenutni vlasnik ostrva, penzionisani preduzetnik Ian Govrie-Smith, poslao je e-mail ministrici spoljnih poslova Peni Vong u junu sa ponudom da ih proda za 36 miliona ASD (25 miliona dolara). Smešteni strateški u blizini jedne od glavnih australijskih brodskih puteva i tri ogromna kabla za prenos podataka koji prenose podatke Australije duž dna okeana, oni predstavljaju dodatni interes za nacionalnu bezbednost s obzirom na nedavno potpisivanje bezbednosnog pakta između Solomonskih ostrva sa Kinom, istakao je on, upozoravajući da će ih, ako ne dobije odgovor, prodati Pekingu.

Bez odgovora, Gauri-Smit je obavio obilazak medija, izjavivši da je „zbunjen“ nedostatkom interesovanja s obzirom na to da bi bar jedan od atola mogao da stane na vojnu pistu i tvrdeći da njegov „agent“ već razgovara sa kineskim kupcima. „Ne znam da li su [predloženi poslovi] strateške prirode, ali činjenica je da imaju novca“, rekao je on.

Albanez je insistirao da je njegova vlada superiornija u odnosu na njegovu prethodniku u projektovanju regionalne moći protiv Kine, navodeći posete više pacifičkih nacija od preuzimanja vlasti u maju. „Pogledaćemo ovu konkretnu transakciju“, dozvolio je pre nego što je objasnio da je to zaista problem za Papuu Novu Gvineju, na čijoj se suverenoj teritoriji ostrva nalaze.


izvor

[Dreadnought]

‘We need to wake up’: China set to purchase island off Australian coast