Vesti iz SAD

[MOTORISTA]

Ostavka ili opoziv?
IZVOR: B92 PETAK, 3.09.2021.

Većina američkih glasača kaže da bi predsednik Bajden trebao "da podnese ostavku zbog načina na koji je izvršeno povlačenje SAD iz Avganistana".

U povlačenju je poginulo najmanje 13 pripadnika američke vojske i više od 170 avganistanskih civila.

Rezultati dolaze iz najnovijeg istraživanja Rasmusen Riportsa objavljenog u sredu ujutro, gde 52 odsto kaže da bi Bajden trebao da podnese ostavku, dok se samo 39 odsto ne slaže, a 9 odsto nije sigurno. Ako Bajden ne podnese ostavku - a nema naznaka da bi je ikada podneo - još više mogućih američkih glasača u anketi (60 odsto) složile se sa pozivom senatora Lindzija Grejem da opozove predsednika. Izjavu korišćenu u istraživanju Rasmusen Riportsa Grejem je dao u utorak.

"Mislim da Džo Bajden zaslužuje da bude optužen jer je napustio hiljade Avganistanaca koji su se borili sa nama, a onće napustiti neke američke građane jer je kapitulirao pred talibanima do roka do 31. avgusta", rekao je Grejem, prenose mediji. Rasmusen je izričito upitao ispitanike da li se slažu sa Grejemovom izjavom, i većina je to učinila. Samo 37 odsto se izjasnilo da se ne slaže da Bajden zaslužuje da bude optužen.

Alternativa da potpredsednica Kamala Haris postane predsednica zbog Bajdenove ostavke ili opoziva verovatno se takođe nije dopala američkim biračima u anketi. Samo 38 odsto kaže da je Harisova kvalifikovana da preuzme dužnost predsednika. Velika većina birača (58 odsto) smatra da Harisova nije kvalifikovan za predsednika, uključujući i skoro većinu (47 odsto) koja je odgovorila da "uopšte nije kvalifikovana", prema anketi.

"Želja da se Bajden izbaci iz Bele kuće ne dovodi se do poverenja u sposobnosti njegovog potpredsednika da ga zameni", napisao je Rasmusen Riports u sažetku rezultata ankete. Među glasačima koji veruju da bi Bajden trebalo da podnese ostavku zbog načina na koji se postupalo sa povlačenjem SAD iz Avganistana, samo 13 odsto smatra da je Harisova barem donekle kvalifikovan da preuzme dužnost predsednika.

"Nasuprot tome, među glasačima koji smatraju da Bajden ne bi trebalo da podnese ostavku 74 odsto kaže da je Harisova barem donekle kvalifikovan da postane predsednik."

Izvor: www.b92.net

[MOTORISTA]

Amerika na nogama: U Teksasu stupio na snagu rigorozni zakon o abortusu, umešao se i Bajden
Milijana Milikšić 03.09.2021.

U američkoj državi Teksas u sredu je stupio na snagu Zakon o zabrani abortusa posle šest nedelje trudnoće, nakon čega su pale prve kritike rigoroznog akta, dok je predsednik Sjedinjenih Država Džo Bajden obećao da će braniti prava žena na abortus.

Ovaj strogi zakon su pred Vrhovnim sudom pokušale da obore organizacije koje se bore za pravo na abortus, ali je Vrhovni sud SAD odbio njihov zahtev. Prema navodima organizacija koje se bore za pravo na abortus, od 85 do 90 odsto intervencija obavi se posle šeste nedelje trudnoće, što znači da će mnoge klinike morati da se zatvore. Osim što zabranjuje abortus posle šeste nedelje, ovaj zakon daje mogućnost građanima da tuže klinike koje ga ne poštuju, a zauzvrat mogu na sudu da dobiju do 10.000 dolara. Ovakva zabrana nije doneta ni u jednoj državi od 1973, kada je Vrhovni sud dozvolio pravo na abortus u slučaju Ro protiv Vejda. Sud je tada doneo presudu kojom je zakon Teksasa koji je zabranjivao abortus stavljen van snage jer je, po presudi suda, u suprotnosti sa Ustavom SAD. Ovom presudom nije ukinut samo zakon u Teksasu, nego i svi slični zakoni širom SAD.

Guverner Teksasa potpisao je zakon 19. maja, ali se on do sada nije primenjivao jer je osporavan pred sudovima, podseća “Glas Amerike”.

Bajden je oštro kritikovao restriktivan zakon. On je rekao da će on uveliko zakomplikovati ženama pristup zdravstvenoj nezi koja im je potrebna, posebno onima tamnije boje kože i siromašnima, prenosi Rojters.

- Ono što je skandalozno je da zakon daje pravo privatnim osobama da sudski gone one koji su pomogli ženama da obave pobačaj - rekao je američki predsednik.

Kongresmenka Kerolin Maloni istakla je da je ovo “prvi put da je predsednikova kancelarija upotrebila reč ‘abortus’”. Ona je dodala da Bela kuća treba da nastavi da igra aktivnu ulogu u očuvanju prava na abortus u SAD i da upregne sve resurse kako bi pozvala na usvajanje Zakona o zdravstvenoj zaštiti žena i ukidanje Hajdovog amandmana. Ovim amandmanom brani se upotreba federalnih fondova da se plate abortusi, osim u slučaju spasavanja života žene ili ukoliko je do trudnoće došlo zbog incesta ili silovanja.

Pres sekretarka Bele kuće Džen Psaki rekla je da će Bajden nastaviti da poziva na “kodifikaciju Roa”, odnosno ponovno prilagođavanje zakona, i da “gura” Kongres da deluje i dodala da “nije sporno” da će zvaničnici diskutovati o odgovorima na odluku u “konverzaciji sa članovima” i kongresnim osobljem. Ali čak i ako demokratska većina u Predstavničkom domu Kongresa usvoji zakon o kodifikovanju, odnosno prilagođavanju, Senat predstavlja veliku prepreku, ukazuje “Foks njuz”.

- Možemo li dobiti 60 (glasova) u Senatu? Ne znam – rekao je kongresmenka Džeki Spir, dodajući da odluka u Teksasu suštinski “govori ženi da nema kontrolu nad svojim telom”.

Kongresmenka Džudi Ču, koja je predstavila nacrt zakona o zaštiti abortusa kako je uspostavljen u slučaju Ro, zatražila je od Bele kuće da pomogne da pridobiju dovoljno senatora da podrže taj zakon.

- Važno je da se Bela kuća uključi… zaista će nam trebati njihova pomoć da pridobijemo glasove na strani Senata. Trebaćemo sve dostupne resurse, ali posebno najmoćniji glas u zemlji, a to je da se naš predsednik Bajden uključi u ovo – rekla je.

“Foks njuz” podseća da je veliki broj demokrata pozivao na promenu broja sudija u Ustavnom sudu kako bi se suprotstavili konzervativnom krilu, ali da se Bajden suprotstavio toj ideji tokom predsednike kampanje. Predsednik će, navodi portal, “sačekati” da čuje šta kažu iz komisije za reformu Vrhovnog suda koju je Bela kuća uspostavila početkom godine, pre nego što izmeni svoju poziciju. Takođe je nejasno da li će Ministarstvo pravde preduzeti bilo kakvu meru u znak odgovora na državnu restrikciju na abortuse ili planove Vrhovnog suda da ponovo preispita slučaj Roa protiv Vejda. U međuvremenu su se sa kritikama oglasili i liberalni mediji, koji su ukazali da žene i ne znaju da su trudne u šestoj nedelji. Takođe je izražena zabrinutost da će zakon ugroziti slučaj Roa protiv Vejda, piše “Foks njuz”.

- Ovo je velika stvar, ne samo za žene u Teksasu, zato što šalje jezu niz kičmu svake žene u ovoj zemlji koja je zabrinuta za svoju državu, plašeći se da bi se ovo moglo koristiti kao nacrt za zaobilaženje slučaja Ro protiv Vejda na način koji nije funkcionisao u proteklim godinama – rekla je voditeljka CNN-a Lora Džeret, ćerka bivše savetnice predsednika Baraka Obame Valeri Džeret. CNN-ova analitičarka Vrhovnog suda Džoan Biskupik nazvala je odluku “stvarno niskom” tačkom u sukobu oko abortusa i “ozbiljnim izazovom” za prava svih žena na abortus.

“Danas u Teksasu možete nositi pušku bez dozvole, ali ne možete se registrovati da glasate onlajn ili uraditi abortus nakon šest nedelja”, napisao je na “Tviteru” reporter Ari Berman.

Izvor: www.blic.rs

[MOTORISTA]

Istaknuti učesnik nereda na Kapitolu priznao krivicu
Tanjug 04. 09. 2021.

JEDAN od istaknutih učesnika nereda na američkom Kapitolu u januaru ove godine, DŽejkob Entoni Čensli, priznao je danas krivicu na federalnom sudu zbog učešća u neredima.

Čensli, koji je sebe nazvao KjuAnon Šaman, bio je među hiljadama pristalica bivšeg predsednika Donalda Trampa koji su pokušali da spreče Kongres da verifikuje rezultate izbora 2020, preneo je BBC. Čensli se izjasnio da je kriv po jednoj tački optužnice za opstrukciju zvanične procedure.

Gotovo 600 osoba optuženo je u okviru federalne istrage zbog svog učešća u nemirima na Kapitolu. Najmanje 36 njih se do danas izjasnilo da su krivi. Čensli je postao jedno od zaštitnih lica nereda tokom kojih je nosio kapu od medveđe kože i rogove, a lice mu je bilo obojeno bojama američke zastave.

Izvor: www.novosti.rs

[Dreadnought]

Tucker: The rules are different now

[Dreadnought]

Ingraham: Our top military leaders act like second-rate political hacks

[Dreadnought]

Kamala Harris absent as Biden takes heat for Afghanistan

[Dreadnought]

Jim Jordan: Why won't Biden release transcript of his call with Ghani?

[MOTORISTA]

Da li će Avganistan biti Bajdenov kraj? Na američkog predsednika zbog katastrofalnih događaja leti drvlje i kamenje
Milijana Milikšić 04.09.2021.

Nakon pola veka u nacionalnoj politici, američki predsednik, demokrata Džo Bajden, suočen je sa testom kao nikada do sada, do te mere da su njegovi republikanski rivali počeli da pozivaju na njegovu ostavku ili impičment.

Kad je u januaru ušao u Belu kuću Sjedinjene Države su dobrano drmale zdravstvena kriza izazvana tekućom pandemijom kovida, nezaposlenost, migrantska kriza, antirasistički protesti – nasleđe Donalda Trampa ali tada niko nije mogao da predvidi – niti je Bajden uopšte pomenuo to pitanje u svom inauguralnom obraćanju – katastrofu koja će uskoro izbiti u Avganistanu nakon njegove odluke da okonča povlačenje američkih trupa iz ove zemlje, krizu koja je obeležila mandate četiri predsednika uključujući samog Bajdena.

Invaziju na Avganistan pokrenuo je Džordž Buš, nakon terorističkog napada na SAD 2001. Barak Obama najavio je povlačenje još pre deceniju, prognozirajući da će se odigrati 2014, dok je Tramp postigao sporazum sa talibanima i postavio osnove za postepeno povlačenje, koje je konačno najavio Bajden u aprilu ove godine, sa zadatim rokom do 31. avgusta. Povlačenje se svakako pratilo sa zabrinutošću – kako su Amerikanci odlazili tako su nadirali talibani, osvajajući velike gradove i provincije korak po korak – u nekim slučajevima bez sukoba – da bi dve nedelje pre završne faze američkog povlačenja zauzeli čitavu zemlju koju je napustio i sam predsednik Avganistana. Ašraf Gani je od sredine avgusta u egzilu.

Euforična podrška Bajdenu nakon poraza Trampa na predsedničkim izborima 2020. razredila se kako su se otvarala stara i nova krizna žarišta, međutim situacija se dramatično pogoršala nakon najsmrtonosnijeg dana za američke trupe u Avganistanu u poslednjih 10 godina, kad su islamisti ISIS-K u napadu na aerodrom u Kabulu tokom evakuacije usmrtili 13 američkih vojnika i najmanje 95 civila.

"Krivim Bajdena za smrt mog sina"

Mnogi su odgovornost za napad na aerodrom u Kabulu svalili na Bajdena, ukazujući da je predsednik pogrešno upravljao operacijom povlačenja iz Avganistana. Otac 20-godišnjeg vojnika Rajlija Mekoluma, koji je poginuo u napadu i za sobom ostavio trudnu suprugu, rekao je da za smrt svog sina krivi Bajdena.

- Izgubio sam sina, ali tamo još ima marinaca. Strahujem od onoga što bi se moglo tek dogoditi i šta će nam se isprečiti na put – rekao je on. Rajlijeva majka Keti izjavila je da su Amerikanci koji su glasali za Bajdena “upravo ubili njenog sina”, kako je preneo “Njujork post”.

- Star 20 godina i šest meseci, spreman da se vrati kući iz jezivog Jordana da bude sa svojom ženom i posmatra rođenje svog sina, da bi ga onda ovaj nemoćni, dementni stvor samo pustio da umre – ogorčena je ova republikanka, dodajući da Bajden “i ne zna da je u Beloj kući, još misli da je senator”.

I otac stradalog Karima Nikouija, koji je u Avganistan poslat kao administrativni radnik, besan je zbog uslova u kojima operišu marinci. On je ocenio da je situacija na aerodromu u Kabulu laka meta za napadače.

"Okrenuo im je leđa"

- Ja sam stolar i nikad nisam služio vojsku, ali čak i ja vidim da se radi o opasnoj situaciji. Haotično je i neisplanirano – rekao je on o operaciji evakuacije Avganistanaca koju je nadgledala američka vojska.

- Poslali su mog sina tamo i pustili talibanima da pružaju bezbednost. Krivim naše vojne zapovednike. Bajden mu je okrenuo leđa, o tome se radi - istakao je Karimov otac.

Porodice poginulih marinaca nisu jedine koje su ogorčene na američku administraciju zbog haotične situacije u Avganistanu. Američki marinac, pukovnik Stjuart Šeler, je u snimku objavljenom u četvrtak na “Fejsbuku” i “LinkedInu” prozvao rukovodstvo svoje zemlje, izražavajući "rastuće nezadovoljstvo i prezir prema nekompetentnosti na spoljnopolitičkom nivou".

- Ljudi nisu toliko uznemireni jer su marinci izneverili nekoga na bojnom polju, uznemireni su jer su ih izneverili vođe - rekao je Šeler, koji je nakon toga otpušten.

"Najgori dan Bajdenovog predsedništva"

Kritikama su se priključile i javne ličnosti. Dopisnik “ABC njuza” iz Vašingtona Džonatan Karl doveo je u pitanje opis evakuacionih napora u Avganistanu Bajdenove administracije kao “uspešnih”, ističući da to saopštenje nije zasnovano na realnosti.

- Opisuju nešto što nije stvarnost. Ovo je bilo neverovatno prevoženje, više od 100.000 evakuisanih, ali kakva katastrofa. Očigledno je četvrtak bio najgori dan Bajdenovog predsedništva. A mi još ne znamo koliko je stvarno loš – rekao je Karl. I njegova koleginica Marta Radac zapitala se da li Bela kuća i dalje može da stoji iza svojih izjava o “uspehu”.

- Slušajući predsednika Bajdena i njegove bezbednosne savetnike, pre ovog užasnog bombardovanja (u Kabulu), činili su da to (evakuacioni napori i povlačenje) zvuči kao veliki uspeh – istakla je ona, ukazujući da je državni sekretar Blinken ranije rekao da je viši lider talibana na televiziji uveravao Avganistance da će moći “slobodno da putuju”.

"Ovo nije moralo da se desi"

Na demokratsku vladu su prstom uprli i republikanci, čiji je senator iz Jute Mit Romni - koji je jedini u stranci glasao za opoziv Trampa - izjavio da su za krizu u Avganistanu odgovorne i Bajdenova i Trampova administracija, preneo je “Hil”.

- Ovo je rezultat veoma neefikasnih odluka, užasnih odluka koje su načinile prethodna i aktuelna administracija. Ovo nije moralo da se desi. Moglo se sprečiti – ocenio je Romni, dodajući da će “napuštanje avganistanskih prijatelja koji su radili s nama ostaviti moralnu mrlju”.

Oglasila se čak i Kina, čiji je ministar spoljnih poslova Vang Ji u nedelju pozvao sekretara Blinkena da sarađuje s talibanima i urgirao na SAD da obezbede ekonomsku pomoć novoj avganistanskoj vladi. Vang je još ukazao da rat u Avganistanu nije uspeo da iskoreni terorizam u južnoazijskoj zemlji.

I najnovija istraživanja javnosti ne idu u prilog Bajdenu. Velika većina ispitanika u poslednjoj anketi Ipsosa ne slaže se sa Bajdenovim planom evakuacije, podržava ga manje od 38 odsto Amerikanaca.

Sam protiv svih

Uprkos svim kritikama Bajden, međutim, čvrsto stoji uz svoju odluku o povlačenju. Kako piše AP, on je situaciju u Avganistanu nazvao “mučnom”, ali je odbio krivicu za haos koji je usledio. Iako je priznao da se kolaps avganistanske vlade dogodio brže nego što je očekivao, rekao je da “potpuno” stoji uz svoju odluku da izvuče američke trupe iz zemlje. On je u obraćanju naciji u utorak preuzeo odgovornost za svoju odluku i rekao da se ne slaže sa kritikama da je postojao bolji način da se evakuišu Amerikanci i civili, preneo je "Glas Amerike".

- Pojedini sada govore da je evakuacija trebalo da počne ranije ili da je mogla biti izvedena uređenije. Poštujem to, ali nisam saglasan. Gužve na aerodromu bi sve stvarale bez obzira na to kada bi povlačenje otpočelo - rekao je Bajden, koji je na početku ovog važnog govora istakao uspeh "najveće operacije vazdušne evakuacije u istoriji".

“Gardijan” piše da je Džen Psaki, pres sekretarka Bele kuće, u četvrtak uveče nakon napada u Kabulu rekla novinarima da “svaki dan u kojem izgubite vojnike može biti najgori dan vašeg predsedništva” i da je “nada da ih neće biti više”. “Politiko” je preneo da je tokom sastanka osoblja Bele kuće bilo “šmrcanja” i da “osoblje borilo sa suzama” kad su saznali za smrti Amerikanaca, kako je portalu rekao izvor upoznat sa situacijom.

Sedamdesetosmogodišnji Bajden, piše “Gardijan”, čiji je sopstveni život obeležen porodičnim tragedijama, sigurno je teško pogođen ovim gubitkom. Leon Paneta, bivši direktor CIA, zaključio je da je ovo sigurno “najgora noćna mora” Bajdena.

- Izgubiti toliko mnogo vojnika u jednom udaru kad su njegove nade, bar mislim, uvek bile da okonča naše prisustvo u Avganistanu bez daljih gubitaka američkih života. To što se dogodilo siguran sam da verovatno predstavlja njegov najgori dan u kancelariji – istakao je.

Traže impičment

Ali Bajdena tek čeka kriza, i to ona kod kuće.

Mnogi republikanci u donjem i gornjem domu Kongresa pozvali su na impičment protiv Bajdena, njegovu ostavku ili uklanjanje iz kancelarije nakon haotičnog povlačenja iz Avganistana. “Hil” navodi da je senator Lindzi Grejem prošle nedelje rekao da misli da bi Bajden trebalo da bude podvrgnut procesu impičmenta. Senator Rik Skot zapitao se da li je vreme za pozivanje na Amandman 25, koji omogućava većini kabineta da skloni predsednika. Senatori Džoš Houli i Marša Blekbern pozvali su Bajdena da podnese ostavku. Međutim Vođa republikanaca u Senatu Mič Mekonel stavio je tačku na te pozive, preneo je “Hil”.

- Gledajte, predsednik neće biti sklonjen iz kancelarije. Tu je demokratski donji dom, usko demokratski Senat. To se neće desiti – poručio je on - Neće biti impičmenta – zaključio je Mekonel.

Izbeglička kriza

Američki predsednik je, kako piše “Politiko”, takođe suočen sa političkom kontroverzom zbog hiljada Avganistanaca koje će smestiti u SAD. Glasna grupa republikanaca – predvođenih Trampom – suprotstavlja se raseljavanju avganistanskih izbeglica u SAD, navodeći da mogu biti opasni ili da će promeniti zemlju. Takođe planiraju da to pretvore u spornu tačku na srednjomandatnim izborima u SAD sledeće godine, zajedno sa širim napadima na Bajdenovo haotično povlačenje iz Avganistana.

Republikanac Met Rozendejl iz Montane rekao je da situacija u Avganistanu ne sme da bude “izgovor za poplavu” izbeglica u SAD. Bela kuća je objavila da je Bajden imenovao Ministarstvo unutrašnje bezbednosti kao vodeću agenciju za razmeštanje evakuisanih Avganistanaca u SAD, a izvor iz administracije rekao je “Politiku” da se izbeglice detaljno bezbednosno proveravaju. Iz organizacija koje rade sa Avganistancima rečeno je da su neke izbeglice već započele proces dobijanja vize.

Do sada su hiljade Avganistanaca ušle u SAD, smeštajući se u velikom broju u Kaliforniji, Teksasu i Virdžiniji, područjima gde već postoje populacije njihovih sunarodnika.

Izvor: www.blic.rs

[Dreadnought]

Donald Tramp će se sigurno kandidovati na izborima 2024!


Bivši američki predsednik rešen je da se vrati u Belu kuću i uskoro će objaviti kandidaturu, tvrde dvojica njegovih bliskih saradnika

Bivši američki predsednik Donald Tramp sigurno će se kandidovati na predsedničkim izborima 2024. godine, i to će uskoro objaviti! Kako prenosi Dejli mejl, dvojica Trampovih bivših saradnika savetnik Džejson Miler i Džim Džordan, republikanac iz Ohaja, nedavno su razgovarali sa bivšim šefom Bele kuće i oni tvrde da je njegova kandidatura sigurna!


Ne priznaje poraz

O političkoj budućnosti Donalda Trampa spekuliše se još od njegovog poraza na izborima prošle godine u novembru. Njegovi saradnici sada tvrde da je Tramp rešen da profitira na strmoglavom padu popularnosti Džozefa Bajdena, aktuelnog predsednika, nakon očajno sprovedenog povlačenja američkih trupa iz Avganistana.

Američki predsednik Bajden popustio je pod pritiscima i u petak je potpisao izvršnu naredbu da se skine oznaka tajnosti sa dokumenata o istrazi vezanoj za napade na Ameriku od 11. septembra 2001, kada je poginulo skoro 3.000 ljudi. Ta dokumenta će ministar pravde objaviti u narednih šest meseci. Bajden je naredbu potpisao nakon što su porodice žrtava zapretile da mu neće dozvoliti, tj. da neće biti dobrodošao da prisustvuje komemoraciji povodom 20-godišnjice napada. Porodice žrtava terorističkih napada pokrenule su sudski spor protiv Saudijske Arabije i drugih zemalja optužujući ih za saučesništvo. Na drugoj strani Bela kuća godinama već prisno sarađuje sa kraljevskom porodicom u Saudijskoj Arabiji, za koju mnogi veruju da je umešana u terorističke napade.

- Donald Tramp će se definitivno kandidovati na izborima 2024. Razgovarao sam sa njim juče. On je spreman da uskoro objavi svoju kandidaturu posle ovog ludila iz Avganistana - rekao je Džim Džordan, republikanac iz Ohaja. Ulje na vatru dolio je Džejson Miler, bivši Trampov savetnik, koji je u šou-programu "None of the Above" emitovanom protekle nedelje rekao da je siguran 99 od 100 odsto da će se njegov bivši šef kandidovati na izborima i da se neće pomiriti sa izgubljenim izborima: - Mislim da se Tramp definitivno priprema za kandidaturu na narednim predsedničkim izborima. Prošle večeri smo imali dug i iscrpan razgovor i ponovo ćemo se videti u narednih nekoliko dana. On će se oglasiti vrlo brzo - rekao je Miler.


Jači nego ikad

Sam Tramp je dosad odbijao da se decidirano izjasni da li će se kandidovati na izborima 2024. U nedavnom intervjuu za Vaniti fer odbio je da iznese konkretan odgovor o svojoj političkoj budućnosti na pitanje da li planira da učestvuje na narednim predsedničkim izborima:

- Pokret Učinimo Ameriku ponovo najvećom jači je nego ikad. Siguran sam da će birači biti više nego srećni kada odlučim da li ću učestvovati na izborima - rekao je Tramp. Poslednja istraživanja javnog mnjenja pokazuju da Bajden ima podršku 43 odsto birača, što je pad od šest poena u odnosu na prošli mesec, dok 51 odsto ispitanika ne podržava način na koji on upravlja zemljom.

izvor

[Dreadnought]

Popustio pod pritiscima - Bajden otkriva tajna dokumenta


Američki predsednik Bajden popustio je pod pritiscima i u petak je potpisao izvršnu naredbu da se skine oznaka tajnosti sa dokumenata o istrazi vezanoj za napade na Ameriku od 11. septembra 2001, kada je poginulo skoro 3.000 ljudi. Ta dokumenta će ministar pravde objaviti u narednih šest meseci. Bajden je naredbu potpisao nakon što su porodice žrtava zapretile da mu neće dozvoliti, tj. da neće biti dobrodošao da prisustvuje komemoraciji povodom 20-godišnjice napada.

Porodice žrtava terorističkih napada pokrenule su sudski spor protiv Saudijske Arabije i drugih zemalja optužujući ih za saučesništvo. Na drugoj strani Bela kuća godinama već prisno sarađuje sa kraljevskom porodicom u Saudijskoj Arabiji, za koju mnogi veruju da je umešana u terorističke napade.


izvor

[MOTORISTA]

Kolika je verovatnoća da će se Tramp ponovo kandidovati? Ispostavilo se veoma velika
M.I.M. 06.09.2021.

Bivši predsednik Sjedinjenih Američkih Država Donald Tramp nije isključio mogućnost da se ponovo kandiduje za predsednika, a ankete ukazuju da bi mogao dobiti većinsku podršku među republikancima.

Tramp je zadržao svoj uticaj u Republikanskoj stranci nakon što je napustio Belu kuću, a uprkos izvesnim naporima da se partija odvoji od njega, uspostavio se kao lider, piše “Njuzvik”, ukazujući da ukoliko Tramp uđe u trku, drugi republikanski kandidati verovatno će pasti u pozadinu. Glasine o njegovoj kandidaturi na predsedničkim izborima u SAD 2024. počele su nakon što je novinarka Loren Vindzor izvestila da joj je kongresmen Džim Džordan rekao da će Tramp objaviti da ulazi u trku “svaki dan”. Džordanov portparol porekao je da je kongresmen to rekao, što je nateralo Vindzorovu da objavi snimak na kojem on govori da je razgovarao sa Trampom i da “zna” da će on ući u trku.

Trampov portparol takođe je porekao da je bivši predsednik rekao Džordanu da će se kandidovati. On je “Njuzviku” ukazao da trka za Belu kuću nije skorašnja. Tramp je unazad često govorio da će se kandidovati za predsednika 2024. takođe je navodio da će njegova odluka veoma “usrećiti” ljude, a oni bliski bivšem predsedniku izrazili su uverenje da će ponovo ući u trku.

- Mislim da će se kandidovati. Želim da se kandiduje. Dokazao je da može da podnese izazove. Sada smo u trenutku kad morate imati nekog ko je voljan da se bori, voljan da se suprotstavi svim zlostavljanjima – rekao je Džordan, inače vatrena pristalica Trampa. Ankete govore da bi Tramp imao podršku među republikanskim glasačima ukoliko se odluči za trku. Bivši predsednik vodio je na anketi Konferencije konzervativne političke akcije (CPAC) u martu, a podrška mu se u sledećim mesecima povećala. Kad su učesnike CPAC u julu upitali koga žele da vide kao kandidata za predsednika, 70 odsto je izabralo Trampa.

Kako navodi “Njuzvik”, to je povećanje za 15 odsto u odnosu na anektu iz marta. Kad je reč o ulasku Trampa u predsedničku trku, postoji partijska podela oko toga da li bi to koristilo ili štetilo Americi. Više od 70 odsto republikanaca smatra da bi Tramp bio dobar za zemlju, dok 95 odsto demokrata misli da bi bio loš, pokazala je anketa “Kvinpijaka” iz avgusta. Nešto iznad 60 odsto nezavisnih (vanstranačkih) ispitanika smatra da Tramp ne treba da uđe u trku. Druga anketa, koju su sproveli “Ešelon insajt” i “Vašington igzemener”, pokazala je da 60 odsto registrovanih glasača ne želi da se Tramp kandiduje. Međutim, kad se podele prema strankama, 70 odsto ispitanih republikanaca verovatno bi glasalo za njega.

Glasni kritičar Bajdena, posebno na planu upravljanja pandemijom kovida i povlačenjem trupa iz Avganistana, Tramp je optužio svog naslednika da poništava ono što je on uradio dok je bio u kancelariji. Obećao je da će pomoći republikanskim kandidatima koji se zalažu za njegovu agendu “Amerika na prvom mestu” na srednjomandatnim izborima 2022, koji bi mogli “crvenoj” partiji dati kontrolu nad Kongresom. Imajući u vidu tu mogućnost, Trampov bivši savetnik Džejson Miler rekao je u januaru da je bivši predsednik fokusiran na kongresne izbore. Ipak, ne znači da mu je to jedina ambicija. Na pitanje kolika je verovatnoća da će se Tramp kandidovati 2024, Miler je u petak za “Čedar njuz” rekao da je to “između 99 i 100 odsto”.

- Imali smo dobar razgovor sinoć. Nije rekao magične reči, ali ako pričate s njim nekoliko minuta prilično je jasno da će ući u trku – istakao je.

Izvor: www.blic.rs

[Dreadnought]

Karl Rove has a message for Biden following his declining poll numbers

[Dreadnought]

End of a bitter battle | Robert E. Lee statue to be removed for being 'a symbol of racial injustice'

The Virginia Supreme Court has paved the way for the removal of a statue of Confederate leader Robert E. Lee, which Democrat Gov. Ralph Northam controversially ordered to be removed last year.

[Dreadnought]

State Dept accused of blocking evacuation flights from Afghanistan

[MOTORISTA]

Ministarstvo pravde SAD saopštilo da neće tolerisati napade na ljude koji traže abortus u Teksasu
Tanjug 06.09.2021.

Ministarstvo pravde SAD saopštilo je danas da neće tolerisati napade na ljude koji traže ili obavljaju abortus u Teksasu, jer agencija istražuje načine da ospori nedavno usvojeni zakon koji gotovo potpuno zabranjuje abortus.

Zakon, poznat kao SB8, prepušta njegovo sprovođenje građanima pojedinačno, omogućavajući im da tuže svakoga ko pruži pomoć, podržava žene u tome ili izvodi abortuse nakon šest nedelja trudnoće, preneo je Rojters.

Američki pravobranilac Merik Gerland naveo je u saopštenju da će odeljenje zaštititi one koji žele da dobiju ili pruže usluge vezane za reproduktivno zdravlje na osnovu zakona iz 1994. poznatog kao Zakon o slobodi pristupa ulazu u kliniku (FACE Act). Zakon o FACE-u zabranjuje upotrebu sile i fizičko ometanje radi sprečavanja osobe da dobije ili pruži usluge reproduktivnog zdravlja.

Bivši predsednik Bil Klinton podržao je taj zakon kao odgovor na nasilje aktivista protiv abortusa 80-ih i 90-ih.

Izvor: www.blic.rs