Vesti iz SAD

[Dreadnought]

Pucnjava u vazduhoplovnoj bazi "Rajt Paterson"


Vazduhoplovna baza "Rajt Paterson", nedaleko od grada Dejtona u američkoj državi Ohajo, bila je zatvorena na nekoliko sati zbog izveštaja o incidentu.

Naime, u toku je bila istraga o pucnjavi u objektu, a zvaničnici su u međuvremenu potvrdili da je situacija bezbedna.

Vanredna situaciija je više puta najavljivana preko razglasa u četvrtak uveče u vojnoj bazi istočno od Dejtona, nakon sto je u 21.25 po lokalnom vremenu primljen izveštaj o pucnjavi u objektu, saopštila je portparolka baze, prenosi Rojters.

U naredna četiri sata, bezbednosni službenici izvršili su dva pregleda Nacionalnog vazdušno-kosmičkog obaveštajnog centra (NASIC), trospratnog objekta od 850.000 kvadratnih metara koji važi za primarni izvor analiza američkog Ministarstva odbrane za strane pretnje iz vazduha i svemira.

Prema saopštenju portparola, nisu utvrđene povrede niti su pronađeni dokazi o upotrebi vatrenog oružja , pošto su dve osobe prijavile da su čule pucnjeve u tom području, pa je u 01.40 po lokalnom vremenu vanredna situacija opozvana nakon potvrde da je sve bezbedno.

U saopštenju portparola baze se dodaje se da će više detalja biti saopšteno kada oni budu dostupni.





izvor

[Dreadnought]

Biden promoting 'Chinese-style cultural revolution': Vivek Ramaswamy

[Dreadnought]

Woman in gorilla mask throws eggs at Larry Elder

[Dreadnought]

Amerikanci obustavili letove za evakuaciju Avganistanaca zbog zaraze


SAD su obustavile letove kojima je trebalo da budu evakuisani Avganistanci, nakon što su otkriveni slučajevi malih boginja prilikom dolaska izbeglica u SAD.

U dokumentu američke vlade upozorava se da bi ovaj razvoj događaja mogao da ima značajan uticaj na evakuaciju koja je počela kada su talibani (organizacija zabranjena u Rusiji) preuzeli Kabul 15. septembra, a brojni Avganistanci napustili zemlju, preneo je Rojters.

Odluku je donela Američka služba za carinu i kontrolu granice na preporuku Centara za prevenciju i kontrolu bolesti (CDC).

Portparolka Bele kuće Džen Psaki izjavila je da je obustava došla nakon što su otkrivene male boginje kod četiri Avganistanaca koji su ušli na teritoriju SAD.
 
Još se ne zna da li su se reči Psaki odnosile na zaustavljanje letova iz svih tranzitnih mesta gde su smešteni Avganistanci ili samo na dva najveća - Katar i Nemačku.

Obustava bi mogla da „ozbiljno ugrozi“ operacije u bazi Ramštajn u Nemačkoj, jednom od najvećih tranzitnih mesta, a takođe će američki letovi biti stopirani iz američke baze Us-Udeid u Kataru.

Neke od avganistanskih izbeglica su na putu do SAD, ali su privremeno smešteni na pojedinim lokacijama, među kojima je i Kosovo i Metohija.

U vladinom dokumentu se navodi da će odluka o prekidu letova imati kontraefekat na blizu 10.000 vakcinisanih koji se nalaze u Ramštajnu.

Dodaje se da su mnogi tamo duže od 10 dana i da su već „izmoreni“.

Nemačka je odredila 10-dnevno ograničenje za Avganistance da mogu ostati u američkoj bazi, a neki nemački političari i mediji su se pobunili kada su pojedini Avganistanci zatražili azil u toj zemlji, preneo je Tanjug.


izvor

[Dreadnought]

Gen. Keane responds to Biden's demand he resign or be fired

Fox News senior strategic analyst Jack Keane is among the military academy board members who were told to step down by the Biden administration.

[Dreadnought]

Trump: Being woke means 'you're a loser'

[Dreadnought]

Larry Elder: Where is journalism?

[Dreadnought]

Šef Pentagona: Amerika danas bezbednija nego 2001. godine


Sekretar za odbranu SAD Lojd Ostin ocenio je da je Amerika danas bezbednija nego 2001. godine, kada se dogodio napad 11. septembra.

Ostin je za Glas Amerike, povodom 20. godišnjice terorističkih napada na SAD, ocenio da su se mogućnosti Amerike za napad i odbranu višestruko uvećale.

"SAD će nastaviti da prate pretnje iz Avganistana, ali i iz Kine", rekao je Ostin.

Ukazao je da su se kapaciteti SAD višetruko uvećali i da je postignuta bolja koordinacija u vladi.


izvor

[MOTORISTA]

Петак, 10.09.2021.
Јелена Стевановић

Колико је стварно коштао 11. септембар

Америка повела рат против терора како јој се више никад не би догодило да као у нападу на Куле близнакиње изгуби 3.000 људи, а онда је изгубила двоструко више људи у биткама и најмање десет пута више људи услед самоубистава војника и ветерана

Америчка влада је прошлог месеца повукла војску из Авганистана и прогласила крај ере ратова против терора, па се у јавности подвлачи црта и тражи „рачун” у људству и новцу.

Судећи на основу истраживања која се појављују пред обележавање 11. септембра, одговор на питање колико је све то коштало је – много више него што се на први поглед чини. И кад је реч само о жртвама које су поднели амерички војници, јасно је да су оне далеко веће него што би се могло закључити на основу броја погинулих на бојном пољу.

Према истраживању Универзитета Браун, у свим ратовима које је Вашингтон повео после терористичких напада 2001. живот је изгубило више од 7.000 припадника Пентагона. Листа настрадалих се ту не завршава јер је још званично 30.000 активних војника и ветерана из ових ратова извршило самоубиство, при чему се у студији наводи да је стваран број и већи.

То значи да је Америка повела рат против терора како јој се више никад не би догодило да, као 11. септембра, изгуби 3.000 људи, а онда је изгубила двоструко више људи у биткама и најмање десет пута више људи у трагедији која је непосредно повезана с траумом ратовања.

У ову статистику нису ушли такозвани пси рата, а само у Авганистану погинуло је више од 3.800 плаћеника. Америчким жртвама треба придодати и хиљаде жена и мушкараца који су се, скинувши униформу, суочили с посттрауматским синдромом. Због психичких тегоба, бивши војници тешко се враћају нормалном животу, док су многи други ветерани на фронту „зарадили” физичке болести.

Око три и по милиона америчких војника у ратовима у Ираку, Авганистану, Сирији и другде било је изложено отровима. Председник Џозеф Бајден верује да се његов син Бо, који је преминуо 2015. од рака на мозгу, разболео због тога што је као официр у Ираку удисао токсичне супстанце.

Стручњаци углавном сматрају да је само рат у Авганистану коштао два билиона долара, а да су сви амерички ратови после 11. септембра коштали око седам или чак осам билиона долара. У ту суму улази и новац који ће влада годинама или деценијама издвајати да би покрила здравствене трошкове и инвалиднину за око четири милиона ветерана ових ратова, пише АП.

Иако је Бајден прогласио крај ратова против терора, ера која је почела после 11. септембра не завршава се за ветеране с здравственим тегобама и економским проблемима. „Њујорк тајмс” је интервјуисао низ бивших припадника Пентагона који се жале и на однос друштва према њима. Како кажу, многи противници ратова оптужују обичне војнике да су криви за дешавања у Ираку, Авганистану, Сирији, Либији, Сомалији и другде, док заговорници милитаризма гаје романтизовану представу о томе шта се дешавало на фронту.

„Кад прогресивним Американцима кажете да сте били у рату, гледају вас као да сте члан банде и траже да им објасните зашто сте се придружили војсци. Конзервативци вас често хвале и стављају на бизаран пиједестал”, каже Адам Вајнстин, некадашњи маринац и данашњи истраживач на Квинсију, невладином институту који промовише крај „вечитих ратова”.

Политиколог Џошуа Голдстин је у књизи „Стварна цена ратова” упозорио да амерички цивили нису свесни колико су и сами укључени у ратове који се воде хиљадама километара далеко. Према рачуници овог аутора, просечно америчко домаћинство сваког месеца издваја 500 долара да би се финансирала армија послата на Блиски исток. Генерације Американаца отплаћиваће дуг који је држава позајмила да би водила ове ратове, при чему чак није ни остварила бројне циљеве које је тамо зацртала, па су се, на пример, талибани вратили на власт у Кабулу.

Иако је елита у обе водеће странке подржавала инвазије и окупације, и међу демократским и међу републиканским конгресменима и сенаторима одувек је било гласова који су тражили да земља престане да расипа новац по свету и да све те билионе уложи у образовање, науку, здравство и социјалну помоћ.

Да би се новац преусмеравао ка Пентагону, штедело се у многим другим областима, што су противници милитантне политике називали скривеним трошковима ратовања и скривеним жртвама које су подносили обични амерички грађани.

И Бајден сматра да је Вашингтон последњих 20 година запоставио бројне ствари, упозоривши да Америка троши на инфраструктуру мање од својих ривала и да, између осталог и због тога, „Кину и Русију ништа не би више обрадовало него кад би САД остале заглибљене у Авганистану још десет година”.

Izvor: www.politika.rs

[Dreadnought]

""J**eš to i to" se širi brže od delta soja"


Društvene mreže u Americi ponovo gore zbog Bajdena i onoga šta je američki predsednik rekao medijima povodom komemoracije žrtvama terorističkog napada u SAD.

Naime, predsednik SAD se govoreći na konferenciji za medije, požalio na vulgarne grafite koji vređaju političare, ali je dobio suprotan efekat, odnosno ono što je rekao postalo je nešto što se Amerikom širi brže nego delta soj koronavirusa.

"Šta bi pomislili ljudi koji su umrli tog dana?", upitao je Bajden, pa nastavio: "Pomislili bi da ima smisla raditi ovu stvar kada se vozite ulicama i i vidite znakove 'J to i to'".

Mnogi su tu izjavu povezali s mogućnošću da je Džo Bajden video ispisane znakove po ulicama, a na kojima piše "J**eš Bajdena".

Fraza koju je Bajden upotrebio "J to i to" tako je postala ne samo viralna, nego se širi brže od delta soja koronavirusa u SAD, konstatovali su korisnici Tvitera u Americi.


https://twitter.com/i/status/1436868194342428672

Mnogi su tu izjavu povezali s mogućnošću da je Bajden video ispisane znakove po ulicama a na kojima piše "J**eš Bajdena". Fraza koju je Bajden upotrebio "J to i to" tako je postala ne samo viralna, nego se širi brže od delta soja koronavirusa u SAD, konstatovali su korisnici Tvitera u Americi.


izvor

[MOTORISTA]

Uhapšen naoružani desničar u Vašingtonu: U svom kamionetu imao više komada hladnog oružja sa ugraviranim kukastim krstom
Tanjug 13.09.2021.

Američka policija na Kapitol Hilu saopštila je danas da je rano jutros u blizini sedišta Nacionalnog komiteta Demokratske stranke uhapsila jednog stanovnika Kalifornije koji je u svom kamionetu imao više komada hladnog oružja sa ugraviranim kukastim krstom i drugim simbolima belačkih rasističkih organizacija.

Policajci su u nedelju oko ponoći primetili da kamionet Dodž Dakota nema registarske tablice, već umesto njih sliku američke zastave, zbog čega su zaustavili vozilo i konstatovali da vozač u njemu drži bajonet i mačetu, hladno oružje koje je zabranjeno u okrugu Kolumbija, prenosi CNN. Vozač je identifikovan kao 44-godišnji Donald Crejghed iz Oušnsajda u Kaliforniji i uhapšen je na licu mesta.

Hapšenja se dogodilo samo nekoliko sati pre nego što je šef policije Kapitol Hila Tom Mandžer saopštio novinarima da je odbor policije Kapitola odobrio zahtev da se ponovo postave privremene ograde oko zgrade Kongresa uoči skupa desničara planiranog za sledeću subotu.

Izvor: www.blic.rs

[Dreadnought]

Blinken pred Kongresom branio odluku o povlačenju iz Afganistana

Američki državni sekretar obrazložio je pred Kongresom SAD-a vojno povlačenje iz Afganistana. Antony Blinken je tokom saslušanja naveo da je Bidenova administracija donijela ispravnu odluku o okončanju najdužeg američkog rata.

[Dreadnought]

General Mili tajno razgovarao sa kineskim generalom


Tokom posledjih meseci Trampove administracije, najviše rangirani američki general bojao se da bi bivši predsjednik SAD mogao pokrenuti rat s Kinom.

Zbog toga je, kako piše Vašington post, pozvao visokopozicioniranog kineskog generala kako bi ga uverio da Amerika ne namerava da napadne Kinu.

Konkretno, radi se o dva tajna telefonska poziva koja je general Mark A. Majli, zapovednik američkog Združenog štaba uputio svom kineskom pandanu, generalu Li Zuočhengu iz Narodnooslobodilačke vojske Kine. U njima je Majli uveravao Lija da SAD neće napasti Kinu, tvrdi se u novoj knjizi "Peril" čiji su autori proslavljeni novinar Vašington posta Bob Vudvord i takođe poznati politički reporter tog lista Robert Kosta.

Prvi poziv, prenosi Jutarnji list, dogodio se 30. oktobra 2020, četiri dana pre američkih predsedničkih izbora na kojima je Džo Bajden pobedio Donalda Trampa, a drugi 8. januara 2021, tokom poslednjih dana Trampovog mandata i samo dva dana nakon što su pristalice bivšeg predsednika SAD provalile u zgradu Kongresa na Kapitolu.

Povod za prvi poziv bile su obaveštajne informacije na osnovu kojih je Majli zaključio da kineske vlasti veruju da SAD spremaju napad na njihovu zemlju, nakon dizanja tenzija zbog vojnih vežbi u Južnom kineskom moru, a dodatno je njihovo verovanje ojačala Trampova tradicionalno agresivna retorika prema Pekingu.

"Generale Li, uveravam vas da je Vlada SAD stabilna i da će sve biti u redu. Nećemo vas napasti, niti planiramo bilo kakve kinetičke operacije protiv vas", poručio je Majli. Ali, američki je general napravio i korak više, navodi se u knjizi, i obavezao se da će upozoriti kineskog generala ako bi do američkog napada zaista moglo doći.

"Generale Li, znamo se već pet godina. Ako ćemo napasti, ja ću vas nazvati pre toga. To neće biti iznenadni napad", rekao je Majli, a Li mu je poručio da će ga držati za reč, tvrdi se u knjizi.

U drugom pozivu Lija više nije bilo lako uveriti u američke namere, piše Vašington post. Majli mu je tog 8. januara, u izrazito napetoj atmosferi u SAD, ali i svetu koji je sa zaprepašćenjem dva dana ranije posmatrao događaje na Kapitolu, poručio: "Mi smo 100 odsto stabilni. Sve je u redu. Ali, demokratija ponekad može biti malo 'šljampava'."

Kako se potom navodi, američki gneral Trampu uopšte nije otkrio da se razgovor održao. Naime, Majli, kog je Tramp sam izabrao na funkciju 2018., nije imao poverenja u predsednika. Štaviše, smatrao je da je Tramp "duševno klonuo" nakon izbora, što je rekao i čelnicom Zastupničkog doma u Kongresu, Nensi Pelosi.

U drugom razgvoru, Pelosi je pozvala Majlij jer je želela da zna "kakve su namere SAD na raspolaganju da se spreči nestabilni predsednika pokrene rat i lansira nuklearno oružje".

"On je lud. Znaš da je lud", rekla je navodno Pelosi, dok je Majli odvratio: "Slažem se s tobom o svemu."

Majli je dvoumljenje o Trampovoj mentalnoj stabilnosti i njegovim motivima imao još mesecima pre tih događaja, navodi knjiga, a posebno ga je brinulo to što je predsednik uporno odbacivao da isključi napad na Iran kao jednu od opcija rešavanja "situacije" s Teheranom. Ista je stvar mučila i direktorku CIA Đinu Haspel koja je Majliju rekla da ne može da veruje da bi zemlja napala nekog zbog ega predsednika.

Nadalje, Majli je okupio visokopozicionirane vojne starešine kako bi zajedno prošli kroz proceduru lansiranja nuklearnog oružja. Šef Združenog štaba jasno im je rekao da samo predsednik SAD može dati naredbu za korišćenje nuklearnog oružja, ali da je ključno da u proces uključe i njega. Gledajući svakog od njih u oči Majli je zahtevao da mu kažu da su ga razumeli i da će se držati te "zakletve".

Majli međutim, nije bio jedini visoki zvaničnik u američkoj administraciji koji se bojao potencijalne nacionalne krize koju bi Tramp mogao da izazove. Tako je direktorka CIA Đina Haspel Majliju rekla da "je zemlja na putu prema puču desnih ekstremista".


izvor

[Dreadnought]

General Mili tajno razgovarao sa kineskim generalom

Tucker exposes authoritarianism here in America[/quote]

[Dreadnought]

U slučaju odbijanja vakcine - otkaz


Oficiri američke vojske koji odbiju da se vakcinišu protiv koronavirusa mogli bi biti suspendovani sa svojih dužnosti, a eventualno i otpušteni.

Nakon što je Uprava za hranu i lekove u avgustu u potpunosti odobrila vakcinu Fajzera i Bionteka, ministar odbrane SAD Lojd Ostin naredio je da se svi aktivni pripadnici službe moraju vakcinisati.

Vojska je saopštila da je počela primenu ove naredbe krajem avgusta, navodeći da bi vojnici mogli da zatraže izuzeće po legitimnim medicinskim, verskim ili administrativnim osnovama, prenosi Rojters.

Međutim, komandiri, majori, narednici, prvi narednici i oficiri na položajima sa liste za odabir komande koji odbiju da budu vakcinisani, a ne prilože odobrenje za izuzeće, mogu biti suočeni sa suspenzijom ili otpuštanjem iz vojne službe ako definitivno odbiju imunizaciju, navodi se u saopštenju Pentagona.

"Ovo je doslovno pitanje života i smrti za naše vojnike, njihove porodice i zajednice u kojima živimo", predočio je sekretar za zdravstvo u ministarstvu odbrane SAD Rejmond Skot Dingl.


izvor