Vesti iz SAD

[MOTORISTA]

Bajden saopštio ko je najbliži saveznik SAD
Tanjug 21. 09. 2021.

PREDSEDNIK SAD DŽo Bajden i premijer Australije Skot Morison pozdravili su danas tokom razgovora njihov zajednički pakt AUKUS, uoči Generalne skupštine Ujedinjenih nacija u NJujorku.

- SAD nemaju bližeg i pouzdanijeg saveznika od Australije - rekao je DŽo Bajden nakon što je Vašington prošle nedelje saopštio da će obezbezditi Kanberi tehnologiju kojom će moći da izgradi nuklearne podmornice, preneo je Rojters.

Morison je rekao da se njihovo partnerstvo tiče azijskih i evropskih saveznika. Bezbednosni pakt AUKUS potpisali su 15. septembra SAD, Velika Britanija i Australija.

Izvor: www.novosti.rs

[MOTORISTA]

Bajden: Ne želim da se vojna moć SAD koristi kao odgovor za svaki problem sveta
SVET Autor: Anadolija 21. sep. 2021

Američki predsednik Džozef Bajden poručio je da ne želi da se američka vojna moć koristi kao odgovor na svaki problem u svetu.

„Američka vojna moć trebalo bi da bude naše poslednje sredstvo, a ne da se koristi kao odgovor na svaki problem koji vidimo u svetu“, kazao je Bajden u obraćanju na 76. sednici Generalne skupštine Ujedinjenih nacija.

Istakao je da Sjedinjene Američke Države i partneri moraju da rade zajedno kao nikada pre zbog pretnji bezbednosti, prosperitetu i slobodama. Dodao je da SAD ne žele nevolje i neki novi hladni rat.

„Ne želimo novi hladni rat ili svet podeljen na rigidne blokove. Još jednom ponavljam, ne težimo tome“, rekao je američki predsednik.

Naglasio je da će održati obećanje da Iran ne poseduje nuklearno oružje i dodao da će nastaviti diplomatske napore za povratak nuklearnom sporazumu. Dotakao se i izraelsko-palestinskog pitanja, te rekao da podržava dvodržavno rešenje, kazavši da je to „najbolji način“ da se osigura „budućnost Izraela kao jevrejske demokratske države“ i održiva i suverena palestinska država. Bajden je na kraju pozvao svetske lidere da grade bolju budućnost.

„Vi i ja, imamo volju i kapacitet da to bolje uradimo“, rekao je Bajden u obraćanju.

Izvor: www.n1info.com

[MOTORISTA]

Rusija je glavna vojna pretnja, ali treba se plašiti i Kine
Novosti onlajn 22. 09. 2021.
   
ŠEF Severne komande Oružanih snaga Sjedinjenih Američkih Država, general Glen Vanherk smatra da Rusija danas ostaje glavna vojna pretnja za njegovu zemlju.

- To nije Kina, to je Rusija - precizirao je Vanherk, prenosi „Er fors magazin“. Prema njegovom mišljenju, iako je Kina „dugoročna egzistencijalna pretnja“ za Ameriku, ipak Rusija predstavlja veću vojnu pretnju.

„Podmornice, bombarderi, krstareće rakete i slično – sa takvim mogućnostima Rusija je glavna vojna pretnja“, istakao je Vanherk. Pritom je dodao da su Rusija i Kina „jednake u nekinetičkom aspektu – sajber prostoru“.

- Trebalo bi se plašiti i jedne i druge - dodao je šef Severne komande, istakavši da je važno da se ulažu resursi u poboljšanje arktičkih mogućnosti Amerike -Da bi se takmičili na Arktiku, u toj strateškoj sredini morate da budete uporni, da budete prisutni tamo…. Ako ne nameravamo da ulažemo resurse u Arktik, jer planiramo da ulažemo još negde, to je rizik koji će preuzeti naši političari - zaključio je on.

Ranije je general rekao da su balističke rakete još jedan oblik obuzdavanja, uporedo sa nuklearnim oružjem.

Izvor: www.novosti.rs

[MOTORISTA]

Среда, 22.09.2021.

Трамп тужио Њујорк тајмс и нећаку за заверу и личну освету

ЊУЈОРК – Бивши амерички председник Доналд Трамп тужио је своју нећаку Мери и лист Њујорк тајмс због чланка из 2018. године, у којем се наводи да је умешан у „сумњиве пореске махинације”.

У тужби, која је поднета у Њујорку, оптужују се Мери Трамп и новинари овог листа да су „умешани у подмуклу заверу” ради прибављања поверљивих докумената, чиме је нећака бившег председника прекршила споразум о поравнању који јој забрањује њихово откривање, а што је она потврдила да је учинила у својим мемоарима 2020. године, преноси Би-Би-Си. Трамп је одлучно раније одбацио тврдње из књиге своје нећаке „Превише и никад довољно: Како је моја породица створила најопаснијег човека на свету” и неуспешно је тужио у покушају да спречи њено објављивање.

Он је новом тужбом у уторак оптужио троје новинара Њујорк тајмса да су контактирали и сарађивали са његовом нећаком због „личне освете” према њему. Како се наводи у тужби, Мери Трамп је достављала Њујорк тајмсу поверљива документа за објављивање у свеобухватној истрази листа Трампових личних финансија, јавља Танјуг. У овој ексклузивној репортажи наводи се је да је бивши председник учествовао у „преварантским” пореским махинацијама и на тај начин стекао више од 400 милиона долара.

Портпаролка Њујорк тајмса саопштила је данас да је писање листа о Трамповим порезима помогло информисању грађана кроз детаљно извештавање о теми у којој преовладава јавни интерес и да тужба представља покушај да се ућуткају независне новинске организације.

Мери Трамп (55), ћерка Фреда Трампа Млађег, председниковог старијег брата, који је умро 1981. у 42. години, још није коментарисала тужбу. Она је прошле године поднела сопствену тужбу против Трампа и два члана породице за превару и заверу, у којој је навела да су је тадашњи председник, његова сестра Мериен Трамп Бери и брат Роберт Трамп, преварили због наследства.

Izvor: www.politika.rs

[MOTORISTA]

 

[ Attachment: You are not allowed to view attachments ]

[Dreadnought]

Haotična scena u Ovalnom kabinetu: Nova taktika Bajdenovih pomoćnika


Novinari u Beloj kući suočili su se haotičnom scenom na zajedničkoj konferenciji predsednika Amerike Džozefa Bajdena i britanskog premijera Borisa Džonsona. Pomoćnici predsednika SAD vikom su prigušili Badenov odgovor na pitanje o stanju na južnoj granici.

Bajden se sastao sa britanskim premijerom Borisom Džonsonom u Beloj kući gde su njih dvojica razgovarali o nizu pitanja. Džonson je odgovorio nekoliko pitanja, ali kada je došao red na Bajdena, pomoćnici Bele kuće nisu dozvolili da se predsedniku Amerike postave pitanja.





Reporter Si-Bi-Esa Ed Okif opisao je kako se situacija razvijala.

" Pomoćnici Bele kuće vikali su da bi sprečili mogućnost postavljanja pitanja. Pitao sam Bajdena o južnoj granici, ali od vike nismo mogli da dešifrujemo šta je rekao ", napisao je on.

"Dok smo odlazili, pitao sam predsednika za njegovu reakciju na situaciju na južnoj granici. Zbog vike pomoćnika Bele kuće, buke svih koji su odlazili i predsednika koji je nosio masku, nismo mogli da razaberemo njegov odgovor, prenosi Foks Njuz.

Nekoliko drugih novinara iznelo je svoje pritužbe i prozvalo Belu kuću zbog njihovog ponašanja.

Novinar Vašington Posta Seung Min Kim opisao je situaciju kao "Nije dobro, ljudi".

"Haotična scena u Ovalnoj kancelariji danas kada je Boris Džonson neočekivano odgovarao na pitanja britanskih novinara, a pomoćnici Bele kuće vikali su na američke izveštače dok smo pokušavali da postavimo Bajdenu pitanja", rekla je novinarka Volstrita Endru Restuća.

Urednica Dejli Mirora Pipa Krirar je dodala "Kolege iz Bele kuće bi mogle biti zainteresovane da saznaju da je britanska štampa mislila da pomoćnici koji viču nisu u redu. Neželjeni nedostatak odgovornosti ..."


izvor

[MOTORISTA]

Za nekoliko dana milioni Amerikanaca mogli bi ostati bez novca
Novosti onlajn 22. 09. 2021.

AMERIČKA ministarka finansija DŽenet Jelen upozorava da će Ameriku pogoditi “ekonomska katastrofa” ako se ne odredi gornja granica duga.

Američka ministarka finansija DŽenet Jelen upozorila je da će neuspeh Kongresa da podigne granicu duga „gurnuti“ SAD u finansijsku krizu.

- SAD su oduvek plaćale svoje račune na vreme, ali preovlađujući konsenzus među ekonomistima i zvaničnicima trezora obe strane je da bi neuspeh u povećanju limita duga izazvao široko rasprostranjenu ekonomsku katastrofu - napisala je DŽenet Jelen u tekstu objavljenom u listu Volstrit žurnal.

- Za nekoliko dana milioni Amerikanaca mogli bi biti bez novca. Mogli bismo da vidimo neograničena kašnjenja u kritičnim isplatama i skoro 50 miliona starijih osoba moglo bi neko vreme prestati da prima čekove socijalnog osiguranja. Milioni porodica koje se oslanjaju na mesečne poreske olakšice za decu mogle bi da dožive kašnjenja. Ukratko, Amerika ne bi ispunila svoje obaveze - upozorila je ministarka. Jelenova je naglasila da “nema valjanog razloga za pozivanje na takav ishod, svakako ne i fiskalnu odgovornost” i napomenula da je “preovlađujući konsenzus među ekonomistima i službenicima trezora obe strane da bi neuspeh u povećanju granice duga proizveo široku ekonomsku katastrofu”.

Upozorenje ministarke usledilo je usred povećanja pritiska na demokrate da glasaju za povećanje gornje granice duga pre nego što gotovina već u oktobru nestane za servisiranje postojećih dugova savezne vlade. Republikanci u Kongresu, predvođeni liderom manjina u Senatu Mičom Mekonelom, obećali su da neće podržati povećanje granice, kako navode, iz osećaja fiskalnog konzervativizma. Američki dug iznosio je u avgustu oko 28,4 biliona dolara (znatno više od 100 odsto BDP-a). Obračun gornje granice duga usledio je nakon odluke Kongresa da u ekonomiju uloži više od biliona dolara u poslednjih godinu i po dana kao odgovor na ekonomsku krizu izazvanu pandemijom korona virusa.

Republikanci i demokrate trenutno ne mogu da postignu dogovor u vezi sa dodatnom predloženom potrošnjom. Zakonodavci će morati da usvoje hitan privremeni zakon o finansiranju do kraja meseca kako bi izbegli gašenje vlade. Ova mera, poznata kao „trajna rezolucija“, pomoći će da se izbegne gašenje savezne vlade – scenario koji su SAD već doživele deset puta od 1980. godine – uključujući i 35-dnevno gašenje između kraja 2018. i početka 2019. godine pod predsednikom Donaldom Trampom.

Kongres je povećao gornju granicu američkog duga otprilike 80 puta od šezdesetih godina, pri čemu se savezni dug brzo približio 29 biliona dolara, a ukupne obaveze – koje uključuju savezni dug plus druge javne i privatne obaveze – iznose više od 85 biliona dolara, ili četiri puta više od američkog BDP-a.

Izvor: www.novosti.rs

[Dreadnought]

Milley, Austin to testify in front of Senate over Afghanistan collapse

[MOTORISTA]

Bajden i dalje pokušava da ubedi svet da se "Amerika vratila", dok od sebe tera saveznike
Milijana Milikšić 22.09.2021.

Na prvom obraćanju Generalnoj skupštini Ujedinjenih nacija kao predsednik, Džo Bajden uveravao je ostale lidere da je Amerika spremna da sarađuje na globalnim izazovima – od pandemije kovida do klimatskih promena i očuvanja demokratije i ljudskih prava.

- Ovo je jasan i urgentan izbor sa kojim smo ovde suočeni, u osvit onog što mora da bude odlučujuća decenija za naš svet, decenija koja će prilično doslovno odrediti našu budućnost. Kao globalna zajednica, izazvani smo hitnom i nadvijajućom krizom u kojoj leže ogromne prilike ako – ako – možemo prizvati volju i rešenost da ih ugrabimo – rekao je Bajden u utorak u Njujorku. Bajden je od svoje kampanje 2020. obećao da će angažovati američko rukovodstvo da pomogne u rešavanju svetskih problema i da to uradi rame uz rame sa saveznicima i partnerima, piše “Voks”. On je više puta uokvirio svoje predsedništvo kao odbranu demokratije u globalnoj borbi protiv autoritarizma.

Vizija stoji, ali...

Sve to je ponovio i u utorak. Govorio je o potrebi da se prekine oslanjanje SAD na vojnu moć i korišćenju diplomatskih i humanitarnih alatki umesto toga. Sjedinjene Države su, rekao je Bajden, ponovo za stolom na međunarodnim forumima, posebno Ujedinjenim nacijama, kako bi usmerile pažnju i podstakle globalnu akciju i zajedničke izazove. “Voks” ukazuje da je ovakva vizija uvek bila namerni kontrast pogledima njegovog prethodnika Donalda Trampa, čiji je slogan bio “Amerika na prvom mestu”. Iako Bajdenova vizija reflektuje onu Ujedinjenih nacija, pitanje je da li SAD još uvek mogu da je dosegnu. Bajdenov polusatni govor u UN odražava jasan pogled na brojne izazove sa kojima se svet suočava.

- Kako gledamo napred, povešćemo u svim najvećim izazovima našeg vremena, od kovida do klime, mira i bezbednosti, ljudskog dostojanstva i ljudskih prava. Ali nećemo ići sami. Vodićemo zajedno, sa našim saveznicima i partnerima i u saradnji sa svima koji veruju kao mi – istakao je. Bajden je upotrebio ovo kooperativnu viziju da takođe uokviri neke prioritete spoljne politike, uključujući nadmetanje s Kinom (iako je izbegao da direktno pomene Peking), ponovni ulazak u nuklearni sporazum sa Iranom, zagovaranje dvodržavnog rešenja za Izrael i Palestinu i denuklearizaciju Korejskog poluostrva.

Sve u svemu, kako zaključuje “Voks”, to je bila lista želja koje zahtevaju mešavinu diplomatije, multilateralizma i kompromisa. Bajden je eksplicitno odbio upotrebu vojne sile da ostvari te ciljeve, što se kao tema istaklo mesec dana nakon povlačenja američkih trupa iz Avganistana.

- Američka vojna moć mora biti naše poslednje sredstvo a ne prvo. Ne treba se koristiti kao odgovor na svaki problem koji vidimo u svetu. Mnoge od naših najvećih briga ne mogu se rešiti oružanom silom. Bombe i meci ne mogu (nas) odbraniti od kovida-19 ili njegovih budućih sojeva – ukazao je.

Stvarnost i retorika

Ali Bajdenova retorika nije uvek bila u skladu sa njegovom spoljnopolitičkom stvarnošću. Iako su SAD povećale primanje izbeglica na 125.000 ove fiskalne godine, u Avganistanu će verovatno ostati desetine hiljada saveznika a administracija deportuje Haićane na južnoj granici i vraća ih u njihove neizvesne budućnosti. Povlačenje iz Avganistana takođe je otvorilo pitanja među saveznicima oko toga da li su SAD uradile dovoljno da se konsultuju s njima, a novi ugovor sa Velikom Britanijom i Australijom oko nuklearnih podmornica, AUKUS, pokazuje da je Amerika u težnji da se suprotstavi Kini razbesnila bliskog saveznika, Francusku. Evropljani su se nadali da će sa promenom u Beloj kući u januaru doći do jačanja savezništva, ali AUKUS je sada možda zatvorio ta vrata. Avganistanska kriza označila je definitivni kraj "medenog meseca" u evropsko-američkim odnosima, a osećaj da je Evropa “ostavljena u zapećku” samo se pojačao nakon sklapanja trilateralnog pakta o podmornicama.

Što se tiče pandemije, Bajden je u UN ponovio da je njegova administracija posvećena odgovoru na pandemiju, ističući da su SAD u inostranstvo poslale preko 160 miliona vakcina. Ove nedelje Bajden će biti i domaćin samita o kovidu. On je u vezi toga ukazao na tri cilja – “spasavanje života sada, vakcinisanje sveta i izgradnja bolje sutrašnjice”.

Na planu klimatskih promena, ukazao je na hitnost i ponovio američku klimatsku posvećenost u okviru Pariskog sporazuma. Ali, da bi zaista postigao neke od tih ciljeva potrebni su pravi politički koraci a mnogo toga zavisi od Kongresa, ukazuje “Voks”. Budućnost velikog predloga zakona demokrata o klimi, socijalnim troškovima i drugo je neizvesna.

Bajden je u govoru u UN pokušao da uokviri Avganistan kao kraj poglavlja u ratu protiv terorizma, iako će se posledice verovatno i dalje osećati u južnoazijskoj zemlji i mnogim drugima. Američki predsednik je to priznao navodeći da bi SAD preduzele akciju protiv terorista kad misle da je to neophodno, preneo je “Voks”. Obećao je saradnju i obavezivanje, ali bez obzira ko je predsednik, uvek postoje ograničenja na to. Iako su govori u UN često građeni na osnovu određenog idealilzma, predsednici biraju teme koje su njima važne. Za Trampa je to bilo “Amerika na prvom mestu” – govorio je o suverenitetu i samointeresu. Bajden se predstavio kao alternativa tome – iako su mnogi Evropljani, nakon Trampa, razočarani potezima novog predsednika a jaz između saveznika nikad veći. Rupu koju je Tramp probušio u odnosima sa Evropom Bajden je samo dalje produbio – mnogi mu zameraju da je nastavio sa politikom “Amerika na prvom mestu”.

Poraz na anketama

A to se oseti i na domaćem terenu, gde su se Bajden i Tramp našli statistički povezanima kad je reč o njihovoj popularnosti među američkim glasačima. Kako je pokazala nova anketa Harvard CAPS/Haris koju je ekskluzivno u ponedeljak objavio “Hil”, 48 odsto ispitanika pozitivno gleda na Trampa, a 46 odsto na Bajdena. S druge strane, nepovoljno mišljenje o Bajdenu ima 49 odsto njih, a 47 odsto o Trampu. Ovo je neverovatan preokret za Bajdena koji je u ranim mesecima svog mandata premašio Trampa u popularnosti. Ali, višestruke krize i tenzije na svetskom planu naštetile su mišljenje javnosti o aktuelnom predsedniku. Sada 51 odsto ispitanika kaže da je Tramp bio bolji predsednik od Bajdena, dok 49 odsto preferira potonjeg. Još jedna anketa – jedna od onih retkih koje nateraju stranku da se zamisli – bila je izuzetno loša po Bajdena. Sprovedena je samo u Ajovi, ali kako piše CNN ako brojke ostanu ovakve to je katastrofa za demokrate koje bi mogle ostati bez velikog broja mesta (i svoje većine) u Predstavničkom domu Kongresa sledećeg novembra.

Svega 31 odsto stanovnika Ajove podržava Bajdenovo obavljanje svojih dužnosti kao predsednika, dok neverovatnih 62 odsto ne odobrava. Bajdenove brojke su štaviše ispod najnižih ikad izmerenih od strane anketara “Selcer & kompanija” za Trampa i Baraka Obamu, čije poteze nije odobrilo 35, odnosno 36 odsto ispitanika. Bajdenovo povlačenje iz Avganistana podržalo je 22 odsto, a upravljanje pandemijom 36 odsto. CNN piše da je ovo "crveni alarm" ne samo za Bajdena već i demokrate koje će učestvovati na srednjomandatnim izborima 2022.

Iako je američki predsednik u svom govoru u UN želeo da istakne kako su se SAD vratile na velika vrata na svetsku scenu, sada na ispitu nije samo to. Nije pitanje da li se Amerika vratila, ukazuje “Voks”, već da li može da pomogne da se izgradi svet kakav Bajden kaže da želi da izgradi.

Izvor: www.blic.rs

[Dreadnought]

Trampovi ljudi pozvani da svedoče o haosu na Kapitol hilu


Odbor Predstavničkog doma Kongresa SAD koji istražuje upad u Kapitol 6. januara, pozvao je na svedočenje četvoricu bivših članova administracije Donalda Trampa.

Među njima su Mark Medouz i Stiva Benon, izjavio je predsedavajući tog odbora Beni Tomson.

Bivši zamenik šefa osoblja Bele kuće Dan Skavino i bivši zvaničnik Ministarstva odbrane Keš Patel takodje su pozvani, i naloženo im je da dostave materijale i da se pojave na svedočenju, kazao je predsednik tog odbora, a prenosi agencija Rojters.

Medouz, bivši kongresmen, bio je šef osoblja Bele kuće, dok je Benon bio Trampov savetnik u Beloj kući. Medouz i Skavino su dobili uputstva da se pojave na svedočenju 15. oktobra, a Benon i Patel 14. oktobra.

Grupa Trampovih pristalica upala je u Kapitol 6. januara, koji je tog dana održavao sednicu kako bi potvrdio izbornu pobedu demokrate Džoa Bajdena. Napad na Kapitol je odložio taj proces za nekoliko sati pošto su tadašnji potpredsednik Majk Pens, članovi Kongresa, osoblje i novinari, pobegli od nemira.

Skoro 600 ljudi je uhapšeno po optužbama vezanim za napad, što je, kako ocenjuje Rojters, bilo najgore nasilje u sedištu američke vlade koje je zabeleženo još od britanske invazije tokom rata iz 1812. godine.


izvor

[Dreadnought]

Glenn Greenwald rips liberal media for 'lying' about Hunter Biden emails

[Dreadnought]

Derek Šovin spremio žalbu na presudu suda


Bivši policajac iz američkog grada Mineapolis, Derek Šovin, spremio je žalbu na presudu suda koji ga je proglasio krivim za smrt Afroamerikanca Džordža Flojda.

Porota je ocenila da je Šovin kriv za ubistvo, nakon što je držao koleno na vratu vezanog Flojda više od osam minuta tokom hapšenja u maju 2020. godine, nakon čega je došlo do velikih nereda u SAD.

Šovin je u junu osuđen na 22,5 godina zatvora, podseća Rojters. U dokumentu koji je predao u četvrtak sudu, Šovin je postavio 14 pitanja o krivičnom postupku, ukljucujući i jedno koje se tiče na odbijanje suda da promeni mesto suđenja.

Šovin je rekao da smatra da je sudija zloupotrebio svoju odluku kada je odbijao zahteve za izuzeće porote tokom suđenja, kao i da mu je uskratio novo suđenje iako je trebalo to da uradi, zbog, kako je opisao, "nedoličnog ponašanja porote", koja je "očilegno bila pristrasna". Šovin je paralelno podneo zahtev da se žalbeni postupak odloži dok Vrhovni sud Minesote ne preispita raniju odluku da mu se uskrati javni branilac, koji bi ga zastupao prilikom žalbe.

Šovin je pod zakletvom rekao da nema advokata u žalbenom procesu. Dodao je da nema nikakvih prihoda osim zatvorske plate, rekavši da je njegov slučaj plaćalo Udruženje penzionisanih policijskih službenika Mineapolisa, ali je da je prestalo da mu plaća odbranu nakon što je proglašen krivim.


izvor

[MOTORISTA]

Smenjen šef CIA u Beču
IZVOR: TANJUG PETAK, 24.09.2021.

Beč -- CIA smenila šefa svoje stanice u .Beču usled navodno neadekvatnog odgovora na izveštaje o incidentima sa "havanskim sindromom" u ambasadi SAD u Berlinu.

O tome je ranije pisao i "Vašington post". Taj list je, pozivajući se na neimenovane sadašnje i bivše američke zvaničnike, ocenio da će najnovija akcija poslati poruku da lideri moraju ozbiljno da shvate "havanski sindrom", odnosno misteriozan skup zdravstvenih problema koji uključuju migrene, mučninu, nedostatke pamćenja i vrtoglavicu. Prema pisanju "Vašington posta", na desetine američkih službenika u glavnom gradu Austrije, uključujući diplomate i obaveštajne službenike, kao i nekoliko dece američkog osoblja, prijavili su simptome sindroma.

Direktor CIA Vilijam Berns je u julu rekao da se oko 100 službenika CIA i članova njihovih porodica nalazi među oko 200 američkih zvaničnika i njihovih srodnika koji su oboleli od "havanskog sindroma". Taj sindrom su prvi put prijavili zvaničnici u američkoj ambasadi na Kubi 2016. godine.

Izvor: www.b92.net

[MOTORISTA]

Петак, 24.09.2021.
Милан Галовић

Узбуна због флаша текиле у авиону председника САД

Како се појавила сумња да нови „Ер форс уан”, што је поверљив посао, склапају радници који воле да „мало попију”

Тешко се може замислити да две флашице алкохолног пића могу бити повод за озбиљну истрагу и велику медијску пажњу, али управо то се десило у „Боинговој” фабрици у Сан Антонију у Тексасу. Има и разлога за то – флашице текиле пронађене су у незавршеном авиону председника САД који се склапа под изузетним мерама безбедности и тајности. Поред тога, висока радна дисциплина се подразумева у ваздухопловној индустрији.

„Боингу”, који је ионако суочен са великим проблемима после удеса два путничка „боинга 737 макс 8” из техничких разлога, свакако не треба још и имиџ компаније чији радници воле да „мало попију ” и то док раде на једном од најважнијих авиона у свету. Стога је одмах након што је „Вол стрит џорнал” објавио ову аферу покренута хитна унутрашња истрага. Портпарол „Боинга” је изјавио да је реч о „персоналној ствари” и да компанија увек ради на томе да унапреди процес производње. Алкохолна пића су иначе забрањена у постројењима овог ваздухопловног гиганта.

Овај инцидент је сврстан у категорију „страних објеката” који се налазе у авионима током процеса производње, као што су заборављени, случајно остављени, алат или крпе. Надлежни у „Боингу” кажу да проналазак флашица текиле у будућем авиону председника САД схватају изузетно озбиљно, не наводећи да ли су пронађени они који су оставили испражњене боце. Председник САД користи авион који, без обзира на то да ли је за ту сврху направљена или нека друга летелица, увек носи ознаку „Ер форс уан”, по којој је познат широм света. Други идентичан авион носи ознаку „Ер форс ту”. Опрема ових авиона је тајна.

Деценијама су то специјално модификовани авиони „боинг 747”, препознатљиви по „грби” изнад предњег дела трупа, односно другом спрату, на којем се налази и пилотска кабина. После пола века ускоро, генерално гледано, престаје производња ових „џамбо џетова”, али ће још дуго превозити америчке председнике јер ће и нови авиони за њих бити истог типа. „Боинг” сада прави два таква авиона, супермодерну верзију „боинг 747-8”, и у једном од њих су пронађене поменуте флаше текиле. О каквом је сложеном техничком подухвату реч, довољно говори чињеница да би ови авиони требало да буду завршени тек 2025. године. Изградња ових авиона се сматра највишим националним приоритетом у области одбране, у рангу балистичких пројектила, на пример. Рад на њима подразумева највише безбедносне провере, па отуда и ова „узбуна” око пронађених флаша.

Производњу нових председничких авиона наложио је бивши председник Доналд Трамп 2018. године, кад је и потписан уговор вредан 3,9 милијарди долара. Пар председничких авиона који се сада користе уведен је у употребу још 1990. године, у време председника Џорџа Буша старијег. Трамп је, у свом стилу, тражио нову шему бојења за ове авионе, која је, по њему, више америчка и подразумева црвену, белу и тамноплаву боју уместо светлоплаве и беле, које деценијама користе авиони председника САД. Заправо, тај дизајн је с почетка шездесетих година прошлог века, када је „Ер форс уан” био „боинг 707”, и дело је некадашње прве даме Жаклине Кенеди. Некима се не свиђа Трампова шема бојења председничког авиона, а експерти кажу да садашња светлоплава боја помаже да авион буде мање уочљив на небу, што и даље није безначајно, упркос свој савременој технологији која открива авионе.

Председник Џозеф Бајден није се изјашњавао о томе да ли ће задржати Трампову шему бојења или ће вратити дизајн који се користи већ шест деценија.

Izvor. www.politika.rs

[Dreadnought]

Ingraham: Democrats finally get what they always wanted