Секс и ПентагонГенерали и политичари засад без одговора на питање како да зауставе праву епидемију сексуалног мобинга у једној од институција које се у земљи највише уважавајуОд нашег сталног дописникаВашингтон – Пуковник је „мало попио” и у таквом стању на паркингу се устремио на прво женско створење које је видео. Жртву је зграбио на начин који је јасно показао какве су му намере. Млада жена која га дотле никад није срела, успела је некако да се избави и да дозове полицију. Уследила је брза интервенција и пуковнику су стављене лисице.
Можда би то био само још један случај покушаја силовања, са одговарајућим епилогом пред војним судом (или заташкавањем), да нападач у ваздухопловној униформи није био управо шеф одељења за спречавање сексуалног мобинга у ратном ваздухопловству.
Скандал који је избио пошто је пуковниково име обелодањено није могао да дође у незгодније време. У Вашингтону је, наиме, већ увелико била у току политичка и војна узбуна коју је донео најновији извештај Пентагона у коме се констатује драматичан пораст сексуалног напаствовања у сва четири рода америчких оружаних снага (копнена војска, ваздухопловство, морнарица и маринци).
Налаз је да је током 2012. било 26.000 случајева „нежељених сексуалних контаката” између мушкараца и жена у униформама, што је за 34 одсто више него пре две године, када је спроведено претходно истраживање по истој методологији.
У просеку, то је 71 инцидент овакве врсте дневно у оружаним снагама са 1,4 милиона припадника. Од тога, само мали део, 3.400, званично је био пријављен и поведена истрага, а све то упркос сталној мобилизацији и апелима да се „мачо” култура војске, уверење неких официра да им место у војној хијерархији омогућава све, искорени.
Са овом врстом проблема Пентагон се бави већ деценијама. Досад је било неколико великих скандала – међу најпознатијима су онај из 1991, када је више од сто официра маринаца на једном симпозијуму у Лас Вегасу напало 83 жене и седморицу мушкараца.
Или онај из 1996, када је у једној бази 12 официра силовало младе жене на обуци које су им биле потчињене. Незаобилазан је и скандал у Ваздухопловној академији из 2003. где је 70 одсто кадеткиња пријавило да су биле жртве сексуалног узнемиравања, а у неким случајевима и силовања.
Објављивање новог онеспокојавајућег извештаја подударило се и са још два случаја: на Аљасци је војна порота једног регрутера маринаца прогласила кривим за силовање 23-годишње жене која није била у војној служби – али га није послала у затвор.
Други је самоубиство водника Адама Арнта, који је пре тога убио 17-годишњу девојку која је била на у процедури да постане професионални војник. Сумња се да су њих двоје били у романтичној вези, што је по армијском кодексу забрањено.
У већини случајева жртве су баш младе жене које су или на путу да буду примљене у војску, или су већ у униформи и стичу прва искуства.
Нови извештај је био довољно алармантан да се њиме позабаве и надлежни конгресни комитети, а реаговао је и врховни командант. „Ја ово не могу да толеришем”, изјавио је председник Барак Обама. „Ако је неко ухваћен у оваквим работама, њему мора да буде суђено, одузет му чин, отпуштен, и тачка!”.
На посебној конференцији за медије, коју је сазвао овим поводом, шеф Пентагона, секретар за одбрану Чак Хејгел говорио је о нужности промене „армијске културе”.
„Приближавамо се тачки када ће учесталост оваквих преступа подрити нашу способност да вршимо своју мисију и регрутујемо и задржимо особље које нам је потребно.” „Ово је истинска криза, пошто не успевамо да решимо овај проблем ми губимо поверење жена у војсци”, оценио је ситуацију генерал Мартин Демпси, начелник Здруженог генералштаба.
Америчке оружане снаге су професионалне, што значи и добровољне. У укупном саставу је 15 одсто жена, које су прошле године начиниле велики искорак у равноправности са мушкарцима: омогућено им је да учествују и у борбеним мисијама на фронтовима.
Уз то, пре две године је промењена и званична политика о геј војницима, који данас могу отворено да служе, после одустајања од дотадашњег принципа „не питај, не кажи” (да се, дакле, зна, али да се ћути).
Пораст сексуалних прекршаја у једној од институција које се у земљи највише уважавају на једном месту је објашњен и напетостима које доноси рат: Америка ратује већ 12 година – у јесен 2001. ушла је у Авганистан (и још није изашла), а у међувремену је извршена бесмислена инвазија на Ирак, која је окончана тек после осам година. Цена у животима професионалних војника није мала: њих око 6.000 је доживело оно на шта је, потписивањем уговора са Пентагоном, пристало: да на „послу” погину.
Деценијама, међутим, траје интерни „невидљиви рат”, што је наслов веома успелог документарног филма из 2012. године о сексуалном мобингу у америчким оружаним снагама.
Филм је имао премијеру на прошлогодишњем Санденс фестивалу, где је награђен, а био је номинован и за Оскара. У филму су исповести жртава, сведочења официра, стручњака за ментално здравље, активних и пензионисаних генерала...
У дебати која је протеклих недеља вођена о томе како да се проблем искорени, изнето је много предлога за промене у систему и правилима службе. Између осталог и да жртва више свој случај не пријављује првом претпостављеном, који је често у улози нападача.
Формацијски, данас се спречавањем сексуалног мобинга бави 9.000 официра, који ће, како је најавио секретар Хејгел, ићи на додатну обуку и проћи кроз нову проверу квалификованости и подобности за овај посао.
Најављено је да ће се одговарајуће промене извршити и у регрутним процедурама и објединити евиденција ових случајева. Сваки род војске сада наиме то ради посебно.
Најделикатнији предлог је међутим да се ови случајеви изместе из редовног „ланца командовања”, чему се секретар за одбрану успротивио, са објашњењем да све треба да се решава „у војним структурама”.
У том погледу предстоји надвлачење са Конгресом, где је већ у процедури закон са другачијим решењем: да се за сексуални мобинг уведе посебна процедура и оснује специјално одељење Пентагона, на чему посебно инсистирају жене сенатори (има их укупно седам).
Једна међу њима, сенаторка Клер Мекаскил, чланица Демократске партије из Мисурија, посебно је упорна у отпору намери свог партијског шефа, председника Обаме, да за заменика командира Свемирске команде ратног ваздухопловства именује генералку Сузан Хелмс, прву жену у униформи која је путовала свемирским шатлом. Разлог: Хелмсова је, према недавном открићу, интервенисала да један колега пилот, кога је војна порота прогласила кривим за сексуалним мобинг, прође без казне.
Милан Мишићобјављено: 19/05/2013
www.politika.rs
