Vesti iz SAD

[Dreadnought]

Empty shelves leave US citizens outraged

As holiday season approaches, US shoppers are getting nervous about increasingly empty shelves – an aftereffect of a major disruption to the national supply-chain over the past fortnight.

[Dreadnought]

Od američkog jastreba do bedne kapitulacije:
Mediji o dva spoljnopolitička poraza Bajdena


Američki predsednik Džozef Bajden pokazao je slabost koja je za posledicu imala dva spoljnopolitička poraza, ocenjuje se u članku „Nešenel interesta“.

Kao prvi poraz navodi se to što je američki predsednik dozvolio da se dovrši izgradnja ruskog gasovoda „Severni tok 2“. Za autore članka to je – bedna kapitulacija.

„Bajden se kandidovao na izborima kao jastreb (pristalica eskalacije sa Rusijom), obećavši da će čvrsto odgovoriti na postupke Kremlja. Međutim, njegova administracija se ispostavila kao neočekivana sreća za Moskvu, a energetska politika kao potpuni poraz“, ocenjuju autori članka.

Bespogovorno odustajanje od gasovoda „Keystone XL“ i pritisak na američki naftni i gasni sektor učinili su da energetska nezavisnost postane prošlost a to ide u prilog ruskom predsedniku Vladimiru Putinu a istovremeno nanosi štetu našoj nacionalnoj bezbednosti, ukazuju autori.
 
Drugi poraz Bajdenov, smatraju oni, predstavlja reakcija Rusije na obraćanje Amerike zemljama srednje Azije povodom mogućnosti da na teritoriji neke od njih, posle povlačenja iz Avganistana, postave svoje baze.

„Rusija je stavila do znanja da neće trpeti razmeštanje vojnih objekata SAD u Uzbekistanu ili Kirgiziji. Moskva se čak osmelila da predloži razmeštanje američkih snaga u ruskim bazama u tom regionu“, navodi se u članku.

Autori tvrde da su u Bajdenovoj administraciji to „uzeli u obzir“, što je, prema njihovom mišljenju, bilo nezamislivo tokom vlasti predsednika Donalda Trampa.


izvor

[MOTORISTA]

Bajden odložio objavljivanje preostalih vladinih dokumenata o ubistvu Kenedija
SVET Autor: Beta, Radio Slobodna Evropa 26. okt. 2021

Američki predsednik Džozef Bajden odložio je objavljivanje preostalih vladinih dokumenata o ubistvu Džona Kenedija 1963. godine, koje i dalje izaziva interesovanje javnosti uz mnogobrojne teorije zavera.

Ipak, preostali dokumenti verovatno neće doneti nove informacije o jednoj od najvećih političkih misterija 20. veka, mada bi mogli pružiti uvid u tajne operacije tokom Hladnog rata, pišu američki mediji, prenosi Radio slobodna Evropa (RSE).

Bajden je dodatno pomerio rok za objavljivanje tajnih vladinih dosijea u vezi s ubistvom Kenedija, navodeći odlaganja izazvana pandemijom kovid-19, navodi Vašington post.Planirano je da dokumenti budu objavljeni do ove nedelje, ali je Bajden rekao da će neki dokumenti biti objavljeni 15. decembra, „iz poštovanja prema godišnjici ubistva predsednika Kenedija“ 22. novembra 1963, dok će preostali dokumenti proći „intenzivnu jednogodišnju reviziju“ i biti objavljeni do 15. decembra 2022. Do odlaganja je, prema saopštenju Bele kuće u petak, 22. oktobra, došlo na preporuku nacionalnog arhivara koji je rekao da je pandemija „značajno uticala na agencije“ odgovorne za pregled svake redakcije u dokumentima.

Ranije ovog meseca, pojedini članovi Kongresa su pozvali Bajdena da u potpunosti objavi sve dosijee u vezi s Kenedijevim ubistvom, uključujući 520 dokumenata koji su i dalje skriveni od javnosti i 15.834 dokumenta koja su ranije objavljena, ali su delimično ili uglavnom redigovana. Bajden je 22. oktobra naveo da potreba za zaštitom dokumenata „s vremenom samo slabi“ i da se slaže da je od ključnog značaja da vlada SAD „maksimizira transparentnost“.

Ubistvo 35. američkog predsednika 22. novembra 1963. i dalje je u maštu javnosti, dok je istovremeno i predmet beskrajnog niza teorija zavera, piše Njujork tajms. Uprkos iscrpnoj, jednogodišnjoj istrazi o ubistvu koju je vodio vrhovni sudija Erl Voren sa zaključkom da je Li Harvi Osvald delovao sam, ankete godinama uporno pokazuju da većina Amerikanaca veruje da su bili umešani i drugi. Kenedijevo ubistvo izazvalo je bujicu pitanja javnosti i istraživača, mnogo teorija zavere i tajnovitost vlade, ukazuje CNN. Tokom godina, objavljeni su milioni dokumenata u vezi s ubistvom, nudeći istraživačima priliku da prouče ne samo beleške vezane za ubistvo 35. predsednika SAD, već i za niz drugih tema, od života i ubistva Martina Lutera Kinga do ključnih trenutaka Hladnog rata.

Prema Zakonu o prikupljanju dokumenata o ubistvu Džona F. Kenedija iz 1992, sva dokumenta o ubistvu trebalo je da budu objavljena u roku od 25 godina, odnosno do oktobra 2017, premda su odlaganja dozvoljena u slučajevima kada briga za nacionalnu bezbednost i privatnost nadvlada javni interes za njihovo obelodanjivanje. Tramp je 2017. godine najavio da planira objavljivanje preostalih dokumenata, da bi odložio objavljivanje nekih dosijea iz razloga nacionalne bezbednosti, postavljajući novi rok do 26. oktobra 2021. Ipak je 2018. odobrio obelodanjivanje oko 19.000 dokumenata, od kojih je oko tri četvrtine donekle redigovano. Prema Beloj kući, više od 94 odsto dokumenata u zbirci o atentatu u Nacionalnom arhivu već je objavljeno.

Bajdenova odluka znači da će naučnici i javnost morati još da čekaju da vide šta je zakopano u vladinim arhivama o jednoj od najvećih političkih misterija 20. veka, ističe Politiko, dodajući da pregled preostalih dokumenata znači da će Bajden moći dodatno da zadrži objavljivanje ako CIA ili druge agencije mogu da ga ubede da bi se time otkrili osetljivi izvori ili metode. Preostali dokumenti mogu ponuditi uvid u tajne operacije tokom Hladnog rata, mada ne treba očekivati važne informacije o atentatu, navodi američki portal, i ukazuje da su dugogodišnji istraživači većinom saglasni da ono što je još zaštićeno od očiju javnosti neće ponovo otvoriti slučaj. Ipak, mnogi eksperti veruju da agencije za nacionalnu bezbednost i dalje kriju informacije koje pokazuju kako su zvaničnici aktivno osujećivali istragu Kongresa i sudova, kao i da bi mogli da bace svetlo na ličnosti iz špijunskog sveta koje su mogle biti umešane u zaveru za ubistvo predsednika.

Bela kuća želi i da sva dokumenta posle objavljivanja budu digitalizovana, ukazuje američki Nešnal pablik rejdio. U saopštenju objavljenom 22. oktobra, Bela kuća je navela da bi dokumenta o Kenedijevom ubistvu mogla biti dostupnija javnosti. Više od 250.000 dokumenata je već objavljeno, ali se mnogi mogu videti samo u zgradi Nacionalnog arhiva u gradu Koledž Park u saveznoj državi Merilend.

Izvor: www.n1info.com

[MOTORISTA]

Amnesti pozvala vlasti SAD da povuku optužbe protiv Asanža: "Niko odgovoran za američke zločine nije krivično gonjen, a onaj koji ih je otkrio jeste"
Srna 26.10.2021.

Grupa "Amnesti internešenel" pozvala je američke vlasti da povuku optužbe protiv osnivača "Vikiliksa" Džulijana Asanža i apelovala na britanske vlasti da ga odmah oslobode.

Generalni sekretar "Amnesti internešenela" Anjes Kalamar uputila je ovaj apel uoči žalbenog saslušanja u Londonu sutra na odluku britanskog suda da ne izruči Asanža SAD, gde se suočava sa optužbama u vezi sa objavljivanjem tajnih vojnih dosijea "Vikiliksa". Viši sud bi trebalo da razmotri žalbu na odluku u januaru o tome da se ne izruči 50-godišnji Australijanac zbog zabrinutosti da bi mogao da bude u opasnosti od samoubistva u američkom zatvoru.

"Amnesti" je ukazao na istragu "Jahu njuza" koja otkriva da su američke bezbednosne službe razmatrale otmicu ili ubistvo Asanža dok je živeo u Ambasadi Ekvadora u Londonu, prenosi DPA. Ti izveštaji su "bacili još više sumnje u pouzdanost američkih obećanja i dodatno razotkrili političku motivaciju iza ovog slučaja", rekla je Kalamarova.

- Okrutna je optužnica da skoro 20 godina kasnije praktično niko odgovoran za navodne američke ratne zločine počinjene tokom ratova u Avganistanu i Iraku nije pozvan na odgovornost, a kamoli krivično gonjen, a ipak se izdavač koji je razotkrio takve zločine potencijalno suočava sa doživotnim zatvorom - dodala je ona.

Asanž je optužen za krađu i objavljivanje tajnog materijala u vezi sa vojnim operacijama SAD u Iraku i Avganistanu uz pomoć uzbunjivača Čelsi Mening. Njegove pristalice vide ga kao istraživačkog novinara koji je rasvetlio ratne zločine.

Izvor: www.blic.rs

[MOTORISTA]

Zašto Bajden krije dokumenta koja bi mogla da otkriju istinu o ubistvu Kenedija
SVET Autor: Ana Tašković 26. okt. 2021

Odluka predsednika SAD Džozefa Bajdena da još jednom odloži objavljivanje hiljade tajnih dokumenata za koje se veruje da bi mogli da rasvetle ubistvo američkog predsednika Džona F. Kenedija izazvala je različite rekacije u Americi. Sa jedne strane postavlja se pitanje šta to ti dokumenti kriju, a sa druge da li Bajden samo „kupuje vreme“ i pokušava da spreči da oni ikada budu objavljeni.

Bajden je odlučio da će tajni dokumenti „biti zadržani od javnog objavljivanja“ do 15 decembra sledeće godine – gotovo 60 godina od atentata u Dalasu. U predsedničkom memorandumu koji je potpisao krajem prošle nedelje navodi se da je „neophodno privremeno odlaganje kako bi se zaštitili od štete po vojnu odbranu, obaveštajne operacije, sprovođenje zakona ili međunarodne odnose“. On je takođe rekao da je Nacionalnoj upravi za arhive i evidenciju (NARA), koja čuva pomenuta dokumenta, potrebno više vremena da sprovede reviziju deklasifikacije koja kasni zbog pandemije koronavirusa.

Ova oduka znači da će naučnici i javnost morati još da čekaju da vide šta je ostalo zakopano u vladinim arhivama o jednoj od najvećih političkih misterija XX veka, ali Bajden sada može da zaustavi njihovo objavljivanje ako ga CIA ili druge agencije ubede da to otkriva osetljive izvore ili metode. Istraživanja javnog menjenja već dugo pokazuju da većina Amerikanaca ne veruje zvaničnom zaključku Vorenove komisije da je atentat delo Li Harvija Osvalda, bivšeg marinca koji je svojevremeno pobegao u SSSR i koga je dva dana nakon atentata ubio vlasnik noćnog kluba Džek Rubi. Specijalni odbor Predstavničkog doma je 1978. godine zaključio „na osnovu dokaza koji su mu bili dostupni, da je predsednik Džon F. Kenedi, verovatno ubijen kao rezultat zavere“.

Dejvid Kajzer, bivši profesor istorije na Mornaričkom ratnom koledžu i autor knjige „Put u Dalas“, u svojoj knjizi tvrdi da se ubistvo Kenedija ne može u potpunosti razumeti ako se ne prouči i rat državnog tužioca Roberta Kenedija protiv organizovanog kriminala i neuspešni napori CIA da ubiju komunističkog lidera na Kubi Fidela Kastra. Ipak, Kajzer i drugi stručnjaci veruju da nacionalne bezbednosne agencije i dalje kriju kljune podatke, prenosi Politiko.

Šta je još skriveno?

Delovi više od 15.000 objavljenih zapisa ostali su zatamnjeni, u nekim slučajevima jedna reč, ali u drugim skoro ceo dokument, navodi američki Nacionalni arhiv. Jedan delimično objavljen dokument sadrži informacije o tome kako je CIA možda nadgledala Osvalda na putovanju na koje je otišao u Meksiko uoči ubistva.

„Dokumenti bi mogli da otkriju više o tome šta je CIA radila u Nju Orleansu, još neke informacije o Meksiko Sitiju i verovatno čak i neka otkrića o ulozi CIA u Votergejtu“, rekao je Lari Šnapf, advokat i istraživač atentata.

Koalicija pravnih stručnjaka i akademika tvrde da su odlukama od odlaganju objavljivnja dokumenata bivši predsednik SAD Donald Tramp i sadašnji Džozef Bajden prekršili zakon iz 1992. godine kojim je naloženo da ti dokumenti ugledaju svetlost dana.

Izvor: www.nova.rs

[MOTORISTA]

"Nas je stavio u zatvor umesto nje, izneverio nas je"
M.I.M. 27.10.2021.

Koj Grifin, zvaničnik okruga Nju Meksika koji je postao poznat u javnosti kao osnivač grupe “Kauboji za Trampa”, pojavio se na konferenciji desničarske organizacije QAnon (Kuanon) u Las Vegasu koja je trajala od 22-25. oktobra, gde je izrazio sumnju u posvećenost bivšeg predsednika Donalda Trampa njihovom cilju.

Na snimku sa konferencije koji je postao viralan Grifin je implicirao da je Tramp izneverio i njega i druge pristalice tokom svog mandata u Beloj kući, preneo je “Jahu njuz”. Većina njegovog nezadovoljstva izgleda da je potekla iz činjenice da je bivši predsednik odstupio od svog obećanja iz kampanje 2016. da će zatvoriti nekadašnju državnu sekretarku Hilari Klinton, demokratsku rivalku na predsedničkim izborima.



- Podržavali smo predsednika Trampa zbog njegove borbe za pravdu. Četiri godine smo vikali “zaključajte je, znamo da je ona kriminalac”. A šta nam je predsednik rekao? Da sam ja zadužen za zakon vi biste bili u zatvoru – rekao je Grifin u klipu koji je postao viralan - OK gospodine predsedniče, vi ste bili zaduženi za zakon četiri godine… Na kraju vašeg četvorogodišnjeg mandata jedini koji su bili zatvoreni su bili muškarci poput mene, oni poput mene koji su najsnažnije stajali uz predsednika – nastavio je.

Grifin je bio uhapšen i optužen zbog učestvovanja u upadu Trampovih pristalica u Kapitol hil 6. januara. On je postao poznat širom zemlje u maju 2020, kad je Tramp “tvitovao” video u kojem je Grifin rekao da je “jedini dobar demokrata mrtav demokrata”. Takođe se našao u medijima u februaru, kad je tvrdio da bi doašo na inauguraciju Džoa Bajdena sa oružjem da se “zauzme za našu zemlju i našu slobodu”.

Grifin je “Kauboje za Trampa” osnovao 2019, a sebe opisuje kao “mirnog patriotu”. Ukoliko ga osude zbog upada u Kapitol preti mu kazna do jedne godine zatvora. Ali, optužbe bi mogle da budu prepreka njegovim političkim aspiracijama. Iako je snimak na kojem se Grifin penje preko metalne barikade naširoko kružio internetom, on se izjasnio da nije kriv i da nije svesno ušao na zabranjena mesta van Kapitol hila.

“Jahu njuz” navodi da je u septembru “preživeo” pokušaj opoziva na poziciji u Nju Meksiku, jer organizatori nisu uspeli da sakupe dovoljno potpisa da ga sklone iz okružne vlade.

Izvor: www.blic.rs

[MOTORISTA]

Katastrofa! On je licemer!
S. R. 27. 10. 2021.

VODITELJ Foks njuza Taker Karlson žestoko je u svojoj emisiji komentarisao krizu na granici SAD, za koju je optužio predsednika SAD DŽoa Bajdena i njegovu administraciju.

- To je katastrofa i teško je poverovati da je ne tako davno ova zemlja zaista primenila svoje imigracione zakone. Uopšte ne tako davno. U stvari, pre samo dve godine, u avgustu 2019. godine federalni agenti su razvalili vrata sedam odvojenih kokošinjaca u centru Misisipija. Uhapsili su stotine stranih državljana koji su tamo živeli i radili kršeći američki zakon. Kasnije je optuženo nekoliko rukovodilaca živinarskog kombinata. Među podignutim optužbama su i one zbog dečjeg rada. Naslovi iz naše dekadentne korporativne štampe prikazivali su akcije kao „bezdušne“ i „varvarske“. Trgovačka grupa pod nazivom „Nacionalni savet za piletinu“ insistirala je na tome da „industrija piletine koristi svaki raspoloživi alat za proveru identiteta i legalnog imigracionog statusa svih potencijalnih zaposlenih“. Očekujete da čujete takve laži od organizacije koja sebe naziva „Nacionalni savet za piletinu“, kao i od naših korporativnih medija. LJudi koji zapravo žive u centru Misisipija imali su drugačiji pogled. Proveli su godine bespomoćno posmatrajući kako strani radnici smanjuju plate ljudima koji su tamo zaista rođeni. Oni su razumeli imigraciju, kao što većina nadničara razume imigraciju, pre svega kao ekonomsko pitanje. Kada preplavite radnu bazu, plate padaju. To se zove ponuda i potražnja - počeo je svoje obraćanje Taker Karlson. Voditelj je objasnio razloge zbog kojih ilegalni migranti nadiru u SAD.



- Pa zašto dolaze? To ne treba nagađati. Pitajte ljude koji ovde dolaze ilegalno. Uopšte ih nije sramota da to artikulišu. Dolaze jer znaju da je imigraciona politika pod DŽoom Bajdenom suspendovana u Sjedinjenim Državama. Bela kuća nije jednostavno okončala racije na radnom mestu. Takođe su prestali da odbijaju ljude na granici. Dakle, ljudi samo dođu i znaju da nikada neće biti primorani da odu. Administracija je već pustila više od 160.000 ilegalnih migranata u zemlju, bez ikakvog nadzora, a da nije rekla ljudima u čije se kvartove sele jer ih nije briga šta misle američki građani. Uzgred, koliko je vakcinisanih? Ne možete ići na događaje, ne možete imati posao u ovoj zemlji bez vakcinacije, ali ako dođete ilegalno, nema problema. Šta to govori? Sada je desetine hiljada tih migranata, prema dokumentima do kojih je došao Foks njuz, već dobilo radne dozvole. Uskoro će dobiti besplatne beneficije i zdravstvenu zaštitu koju im je obećao DŽo Bajden. Zato i dolaze. Opet, samo ih pitajte i oni će vam reći. Zbog DŽoa Bajdena, to je zaista tako jednostavno. Istovremeno, treba da znate da je Bajden naredio vladi da izgradi zid oko kuće za odmor njegove porodice u Delaveru i da je izgradi o javnom trošku. Različitost je možda naša snaga, on to često kaže, ali DŽo Bajden to ne želi ni blizu sebe ili njegove porodice. Ironiju toga je skoro teško svariti. Pre samo godinu dana Bajden nam je govorio da su zidovi nemoralni i da zato nikada ne bi podigao zid. Oh, osim oko njegove kuće za odmor u Delaveru. Licemer. Ali to je više nego licemerno. To je kriminalno i ne u retoričkom smislu. DŽo Bajden aktivno i namerno krši savezni zakon, čak i dok radi na zaštiti sebe i sopstvene porodice od posledica ovih ludih politika - objasnio je Taker Karlson.

Izvor: www.novosti.rs

[MOTORISTA]

Четвртак, 28.10.2021.
Јелена Стевановић

Бајден за Американце подједнако лош као и Трамп

Садашњи и бивши председник имају најгори рејтинг у историји и били би изједначени у гласовима да се избори одржавају данас

Џозеф Бајден непопуларан је подједнако колико је био и његов претходник Доналд Трамп, што их чини председницима с најгорим рејтингом откако постоје истраживања. Према анкети коју је ове седмице објавио „Галуп”, Бајдена подржава 42 одсто становништва. Трампа је током четири године владавине у просеку подржавао 41 одсто Американаца, што је био најслабији „резултат” откако је „Галуп” 1945. почео да испитује грађане о лидерима Западног крила. Лоша вест за администрацију постаје још гора с истраживањем Колеџа Гринел, које показује да већина Американаца сматра да је земља била у бољем стању пре годину дана, кад је Трамп био на власти. Да се председнички избори одржавају данас, Бајден и Трамп имали би подједнаку подршку бирача.

Бајден је од 57 одсто подршке у фебруару спао скоро на историјски минимум у октобру. Према „Политиковој” анализи, шеф Беле куће плаћа цену јер није испунио предизборна обећања да ће обезбедити бесплатно више образовање на државним колеџима или одобрити држављанство илегалним мигрантима. Становници Сједињених Држава незадовољни су због начина на који се америчка војска летос повукла из Авганистана, при чему је цео свет посматрао хаотичну евакуацију цивила из Кабула. Бајдену не иде наруку епидемија вируса корона, која не јењава и због које се многи Американци плаше шта ће бити с њиховим пословима. Како преноси Си-Ен-Ен, први човек владе у Вашингтону је најслабије оцене у различитим испитивањима добио на пољу економије. Американци истичу да их највише брине привреда и да администрација није довољно посвећена овом питању. За њих ни пандемија више није здравствени, већ пре свега финансијски проблем.

Паду Бајденовог рејтинга доприноси и то што је поверење потрошача данас знатно мање него у Трампово време, показује студија Универзитета Мичиген. Према истраживању Фокс њуза, проблем који заокупља највећи број Американаца (53 одсто) јесте инфлација, док анкета Си-Би-Ес њуза показује да 60 одсто грађана сматра да председник не обраћа довољно пажње на раст цена.

Док администрација намерава да поправи инфраструктуру и уведе зелену енергију, то нису и приоритети испитаника. Само 27 одсто Американаца брине о старим путевима, пругама и аеродромима, док 35 одсто њих верује да су климатске промене горуће питање.

После првих девет месеци на власти, Барак Обама је имао рејтинг 52 одсто, Џорџ Буш Старији 70 одсто, а Џорџ Буш Млађи чак 88 одсто, што је објашњавано појачаним патриотизмом после 11. септембра. Многи председници су у првим месецима владавине губили на популарности, али су ипак поправљали утисак до краја мандата и поново побеђивали на изборима. Први тест за сваког председника долази већ две године после уласка у Белу кућу, јер се тада одржавају избори за Конгрес. Бајден треба да придобије јавно мњење у наредних 12 месеци или ће у новембру 2022. одмоћи својим демократама у борби да задрже контролу над Капитолом.

Izvor: www.politika.rs

[Dreadnought]

Biden urges Democrats to accept ‘compromise’ on climate, social spending bill

Biden left for the G20 and COP26 summits without a definitive deal between the progressive and centrist wings of his party over his signature legislation

[Dreadnought]

Podneta krivična prijava protiv bivšeg guvernera Njujorka


Protiv bivšeg guvernera Njujorka Endrua Kuoma podneta je krivična prijava sudu u Albaniju, izjavio je portparol sudova u državi Njujork.

"Pošto je reč o seksualnom zločinu, redigovana žalba će uskoro biti dostupna", naveo je portparol Lucijan Čalfen u saopštenju poslatom mejlom, preneo je Rojters.

Kuomovi portparoli nisu bili odmah dostupni za komentar.

Kuomo je podneo ostavku na mesto guvernera u avgustu posle 10 i po godina na funkciji guvernera.
 
Njegov odlazak usledio je nakon istrage koja je otkrila da je Kuomo seksualno uznemiravao 11 žena.

Državni tužilac Njujorka Leticija Džejms rekla je da je petomesečna nezavisna istraga zaključila da se Kuomo ponašao na način koji je kršio savezne i državne zakone.


izvor

[Dreadnought]

Bajden stigao u Evropu, ali mislima u Kongresu zbog glasanja:
"Da dokažemo da američka demokratija i dalje funkcioniše"


Američki predsednik Džozef Bajden doputovao je rano jutros u Evropu, gde će narednih dana učestvovati na dva međunarodna samita, ostavljajući u Vašingtonu u neizvesnosti svoju unutrašnju agendu vrednu 2.750 milijardi dolara.

Bajden se nada da će drugim svetskim liderima na konferenciji o klimi u Velikoj Britaniji predstaviti veliki ekološki paket, ali njegove kolege demokrate odustale su od planova za glasanje u četvrtak, ostavljajući neizvesnost oko njegove platforme potrošnje povezane sa ovim merama, prenosi BBC.

On je rano jutros sleteo u Rim na samit G20, na kojem će na dnevnom redu biti planovi za globalni minimalni porez, a drugi američki katolički predsednik u istoriji takođe će se danas sastati sa papom Franjom u Vatikanu.

Bajdena zatim očekuje put u Škotsku u nedelju uveče, na klimatsku konferenciju Ujedinjenih nacija, COP26, u Glazgovu.

Američki predsednik će nastojati da na ovoj konferenciji prenese poruku da su se SAD vratile u borbu protiv globalnog zagrevanja, nakon što se njegov prethodnik Donald Tramp povukao iz Pariskog klimatskog sporazuma.

Pre nego što je otišao iz Bele kuće u Rim, Bajden je predstavio smanjeni plan potrošnje koji je bio proizvod višemesečnog pregovaranja, a tokom sastanka iza zatvorenih vrata na Kapitol Hilu zamolio je demokrate da podrže njegove predloge zakona, sa napomenom da želi da dokaže tokom dva samita da američka demokratija i dalje funkcioniše.

- Ostatak sveta se pita da li možemo da funkcionišemo - preneli su američki mediji Bajdenovu poruku.

Predsedavajuća Predstavničkog doma Nensi Pelosi pozvala je demokrate da ne osramote Bajdena protivljenjem predloženim zakonima, ali liberalniji članovi stranke odbili su da pristanu na planove bez garancije da će oba predloga potrošnje biti izglasana u paketu.

To podrazumeva 555 milijardi dolara za borbu protiv klimatskih promena, uglavnom kroz poreske olakšice za obnovljive izvore energije i niske emisije, 400 milijardi dolara za besplatne predškolske ustanova za svu decu od 3 i 4 godine, kao i 150 milijardi dolara za izgradnju milion jeftinih stambenih jedinica dok Bajden prvo pokušava da privoli demokrate oko podrške infrastrukturnog paketa od milijardu dolara, koji je već prošao u Senatu.

Predsednik je izrazio je uverenje da će Kongres usvojiti dopunski zakon o budžetu, koji je prema umanjenoj verziji prepolovljen i vredan 1.750 milijardi dolara, a koji Bajdenova administracija naziva plan "Izgradimo ponovo bolje" (Build Back Better).

Prvobitni predlog iznosio je 3.500 milijardi dolara, ali je prepolovljen na insistiranje dva demokratska senatora koji bi mogli da onemoguće izglasavanje u ravnomerno podeljenom Senatu, gde je potrebna podrška svih demokratskih članova.


izvor

[Dreadnought]

Tucker: This is the most deranged story in history

‘Tucker Carlson Tonight’ host slams the Biden administration for considering reparation payments to illegal immigrants.

[Dreadnought]

Većina Amerikanaca za Faučijevu ostavku


Većina anketiranih Amerikanaca je za to da glavni medicinski savetnik Bele kuće i vodeći imunolog u SAD Entoni Fauči podnese ostavku, pokazalo je ispitivanje lista "Hil" i marketinške agencije "Haris iks".

U anketa koja je sprovedena 26. i 27. oktobra, 52 odsto ispitanih bilo je za to da Fauči ode, dok je 48 procenata glasalo da ostane, preneo je „Hil“.

U prethodnoj anketi sprovedenoj u junu 58 odsto ispitanih bilo je za to da ostane Fauči, a 42 da ode.

Ispitani glasači demokrata i republikanaca su podeljeni - 32 odsto demokrata je za to da ode, 68 je protiv, ali je 12 odsto ljudi više glasalo za odlazak nego prošli put.

Republikanci su brojniji po pitanju Faučijeve ostavke, pa 75 odsto želi da napusti funkciju, a 25 je protiv.


izvor

[Dreadnought]

Jesse Watters exposes corruption in Washington: Voters are getting 'hosed'

[Dreadnought]

Trash accumulates on NY streets as workers protest vaccine mandate

Piles of rubbish are growing in some New York districts after workers skipped their collection rounds to protest COVID-19 vaccine mandates