PALUBA
August 19, 2022, 11:26:22 pm *
Welcome, Guest. Please login or register.

Login with username, password and session length
News: Prilikom registracije lozinka mora da sadrži najmanje osam karaktera, od toga jedno veliko slovo, i bar jednu cifru, u protivnom registracija neće biti uspešna
 
   Home   Help Login Register  
Del.icio.us Digg FURL FaceBook Stumble Upon Reddit SlashDot

Pages:  1 ... 84 85 86 87 88 89 90 91 92 93 94 95 [96] 97 98 99 100 101 102 103 104 105 106 107 108 ... 111   Go Down
  Print  
Author Topic: Vesti iz SAD  (Read 136624 times)
 
0 Members and 1 Guest are viewing this topic.
MOTORISTA
Stručni saradnik za more i pomorstvo
kapetan bojnog broda
*
Offline Offline

Gender: Male
Posts: 62 007



« Reply #1425 on: January 11, 2022, 06:38:14 am »

Zbog pretnji za ubistvo Trampa podignuta optužnica protiv Tomasa Velnickog
Tanjug 10.01.2022.

Protiv muškarca iz Njujorka podignuta je optužnica jer je pretio da će ubiti bivišeg predsednika SAD Donalda Trampa, pokazali su sudski dokumenti.

Prema optužnici koja se danas pojavila, Tomas Velnicki iz Rokavej Biča u Njujorku, iskazao je nameru da ubije Trampa u julu 2020. godine tokom razgovora sa policijom Kapitola i tokom nekoliko telefonskih poziva sa Tajnom službom 2021. godine, preneo je Rojters.

Tramp je indentifikovan kao "osoba-1" u žalbi, koja je podneta pred saveznim sudom u Bruklinu. U fusnoti se navodi da je "osoba-1" zapravo američki predsednik iz perioda januar 2017. - januar 2021. godine.

Nalog za hapšenje Velnickog je izdata u petak, a njegov advokat nije odgovorio na zahtev za komentar.

Izvor: www.blic.rs
Logged
Dreadnought
Global Moderator
kapetan bojnog broda
*
Offline Offline

Posts: 69 025



« Reply #1426 on: January 12, 2022, 12:53:31 pm »



Quote
Tucker: This is not allowed

The ‘Tucker Carlson Tonight’ host exposes Biden’s condescending treatment of Americans in his opening monologue.



Logged
MOTORISTA
Stručni saradnik za more i pomorstvo
kapetan bojnog broda
*
Offline Offline

Gender: Male
Posts: 62 007



« Reply #1427 on: January 13, 2022, 07:26:16 am »

Moramo da se uozbiljimo – nema gubljenja vremena sa protivnicima poput Rusije i Kine
Novosti online 12. 01. 2022.

VAŠINGTON bi trebalo ozbiljnije da pristupi rivalstvu sa Moskvom i Pekingom, izjavio je zamenik američkog sekretara za odbranu Majk Mekord.

- Naši rivali, konkretno Rusija i Kina, koriste sve figure na šahovskoj tabli kako bi nam konkurisali. Mi konkurišemo na diplomatskom koloseku, po pitanju ekonomije, inovacija. Ako ovo rivalstvo shvatimo ozbiljno, kako bi i trebalo i kako naši rivali gledaju na to, ne možemo da priuštimo sebi da reagujemo kao sada - smatra on.

Visoki zvaničnik Pentagona je na saslušanju u Predstavničkom domu istakao da je „vreme – novac“. „Svake godine trošimo vreme“, ocenio je.

Izgradnja odbrambenih kapaciteta u svemiru

Istovremeno, šef Svemirske komande SAD general DŽon Rejmond izjavio je da bi Vašington trebalo da izgradi stabilnu infrastrukturu u svemiru.

- Moramo da se modernizujemo, gubimo vreme. Moramo da se krećemo, da stvaramo stabilniju odbrambenu infrastrukturu koja će zadovoljiti današnje zahteve - istakao je američki general na saslušanju u Predstavničkom domu. On je naglasio su Sjedinjene Američke Države sa svojim „neverovatnim, sofisticiranim sposobnostima“ i dalje najbolje u svemiru. Međutim, prema njegovoj proceni, kapaciteti SAD u svemiru nisu stvoreni za pretnje koje se pojavljuju.

Bela kuća je krajem decembra saopštila da je američki predsednik DŽozef Bajden odobrio budžet za odbranu zemlje za 2022. godinu, koji predviđa sredstva za obuzdavanje Rusije, ali bez sankcija gasovodu „Severni tok 2“.

Izvor: www.novosti.rs
Logged
Dreadnought
Global Moderator
kapetan bojnog broda
*
Offline Offline

Posts: 69 025



« Reply #1428 on: January 13, 2022, 05:52:43 pm »



Sve specijalne jedinice će izvoditi vežbu u gerilskom ratu u svrgavanju "nelegitimne vlade"


Operativci CIA nisu jedino oruđe za rušenje „neprijateljskih” režima kojim Vašington raspolaže.

Svi pripravnici specijalnih snaga SAD moraju da polože vežbu tokom završnog ispita.

Američka vojska će od 23. januara sprovesti vežbe poznate kao Robin Sage u Severnoj Karolini kako bi pripremila mlade regrute specijalnih jedinica da učestvuju u gerilskom ratu protiv „brojčano nadmoćnijeg neprijatelja“.

Tokom dvonedeljne vežbe regruti će biti smešteni u „politički nestabilnu“ izmišljenu zemlju poznatu kao Pineland, gde će pomagati lokalnim gerilcima da izvrše izviđačke misije, sprovode napade i organizuju zasede protiv snaga „nelegitimnog vlada“. NJihov krajnji cilj u ovoj vežbi je rušenje vladajućeg režima.

Vežba takođe uči buduće pripadnike specijalnih snaga kako da rade sa svojim gerilskim partnerima: od obuke i pomoći u misijama, do sprečavanja da počine ratne zločine.

Vežbe Robin Sage, nazvane po američkom pukovniku DŽeriju Majklu Sejdžu (Jerry Michael Sage), koji je pobegao iz nacističkog zatočeništva posle više od deset pokušaja, održavaju se od 1974. godine i služe kao završni ispit za regrute specijalnih snaga. Međutim, oni su tek nedavno postali poznati javnosti.

Vojska SAD koordinira ove vežbe sa lokalnim vlastima, pa čak i privlači lokalne civile kao „aktere“ od 2002. Prelazak vežbi na transparentnost dogodio se nakon incidenta u kojem je jedan regrut ubijen, a drugi povređen od strane zamenika lokalnog šerifa, koji je pogrešno smatrao da su naoružani vojnici koji nisu nosili uniforme američke vojske kriminalci.


izvor
Logged
MOTORISTA
Stručni saradnik za more i pomorstvo
kapetan bojnog broda
*
Offline Offline

Gender: Male
Posts: 62 007



« Reply #1429 on: January 14, 2022, 07:56:25 am »

Четвртак, 13.01.2022.
Јелена Стевановић

Две деценије голготе за затворенике Гвантанама

ЦИА је осумњичене за тероризам киднаповала по свету и притварала по тајним локацијама у иностранству, где не важе амерички закони, што је олакшавало примену „побољшаних техника испитивања”

Тачно 20 година откако је отворен Гвантанамо, један од тамошњих затвореника је ове недеље од литванских власти добио одштету од 100.000 евра јер је својевремено био заточен у тајном затвору Централне обавештајне агенције (ЦИА) у близини Вилњуса.

Три године након што је Европски суд за људска права пресудио да Литванија мора да обештети Абуа Зубајдаха, тамошња влада је уплатила надокнаду, преноси „Гардијан”. Овај Палестинац познат је као „вечити затвореник”, јер се две деценије налази у америчким казаматима, а да против њега није поднета оптужница. Већ 15 година је у Гвантанаму, па неће моћи да подигне новац, али је Литванија, према договору, уплатила паре на рачун његовог брата у Саудијској Арабији. Вест је поново скренула пажњу на озлоглашени затвор у америчкој војној бази на Куби, који је прве осумњичене примио 11. јануара 2002, а који готово да је пао у заборав најшире јавности.

Америчке снаге ухватиле су Зубајдаха у Пакистану, шест месеци после 11. септембра. Држале су га по тајним америчким затворима у више земаља: на Тајланду 2002, у Пољској од 2002. до 2003. и у Литванији од 2005. до 2006. ЦИА је тортуру над њим – симулирано дављење, држање у ковчегу и ускраћивање сна – правдала тиме што је подозревала да је реч о високорангираном члану Ал Каиде. Испоставило се да то није истина, па Зубајдах није оптужен за напад на Америку 2001. Европски суд за људска права је у пресуди приметио да су власти Литваније „знале да ће ЦИА притвореника подвргнути третману” у супротности са забраном мучења и незаконитог притварања.

ЦИА је осумњичене за тероризам киднаповала по свету и притварала по тајним локацијама у иностранству, где не важе амерички закони. Због тога су хапшеници завршавали и у америчкој војној бази на Куби, где не постоји надлежност америчких судова. То је олакшавало примену „побољшаних техника испитивања”, како је ЦИА еуфемистично назвала злостављање притвореника. За велики број њих испостављало се да су имали само лабаве везе с екстремистичким или терористичким организацијама и да нису криви ни за један злочин против америчких грађана или војника.

Док је влада Џорџа Буша сматрала да је Гитмо, што је име под којим је познат затвор на Куби, неопходан да би се казнили злочинци одговорни за 11. септембар, спречили нови напади и разоткрила широка терористичка мрежа, председник Барак Обама је безуспешно покушавао да угаси затвор који је наштетио америчком угледу у свету. Обама је забранио да се затвореници у Гвантанаму малтретирају и да се тамо доводе нови осумњичени, али није успео да оствари предизборно обећање и стави катанац на овај казамат. У његовој администрацији су сматрали да притворенике треба пребацити у затворе на америчком тлу, али конгресмени не само да се нису сложили, већ су донели закон који то забрањује. Следећи станар Беле куће Доналд Трамп подржавао је Гвантанамо и чак најављивао нове затворенике, али се то није догодило. Садашњи председник Џозеф Бајден изјавио је да треба ставити тачку на Гитмо, али није било помака.

Осим због тортуре која је примењивана за време Буша, карипска казнионица озлоглашена је и због чињенице да су људи тамо заточени годинама или сад већ деценијама, а да против њих није подигнута оптужница, што би на америчком тлу било незамисливо. Вашингтонске власти су ослободиле десетине оваквих притвореника, не успевајући да им докажу кривицу. Пуштени су кућама или у земље које су биле вољне да их приме. Како преноси Си-Ен-Ен, у Гвантанаму је остало 39 мушкараца. Петнаесторица чекају да буду пуштена, што ће се вероватно догодити и са бројним другим гвантанамовцима. Истрага се води против 12 затвореника, од којих су шесторица званично оптужена. За петнаесторицу важи да ће по свој прилици остати „вечити притвореници” или „вечити ратни заробљеници”. За бројне гвантанамовце се верује да су људи којима се не може доказати кривица, али се сматрају исувише опаснима да би били слободни.

Зубајдахови адвокати су саопштили да Литванија никад не би исплатила одштету да се Вашингтон није са тим сагласио па верују да ће САД ускоро „ублажити позицију према вечитим затвореницима”. Браниоци других затвореника и организације за заштиту људских права попут Амнести интернешенела ипак оцењују за „Дојче веле” да је ова тема далеко од приоритета актуелне администрације и да се Бајденова влада није потрудила да убеди Капитол да промени став о Гвантанаму.

Izvor: www.politika.rs
Logged
MOTORISTA
Stručni saradnik za more i pomorstvo
kapetan bojnog broda
*
Offline Offline

Gender: Male
Posts: 62 007



« Reply #1430 on: January 14, 2022, 08:10:07 am »

Podignuta optužnica protiv osnivača „Čuvara zakletve“ zbog napada na Kapitol
SVET Autor: Glas Amerike 13. jan. 2022

Američko tužilaštvo podiglo je optužnicu protiv Stjuarta Roudsa, osnivača ultradesničarske organizacije "Čuvari zakletve" i još deset građana zbog kovanja zavere i njihove uloge u napadu na zgradu Kongresa 6. januara 2021.

Reč je o prvoj optužnici te vrste koja je definisana kao pokušaj zbacivanja, rušenja ili nasilnog uništavanja vlade Sjedinjenih Država. Više stotina pristalica bivšeg predsednika Donalda Trampa 6 . januara 2021. upalo je u Kapitol u neuspelom pokušaju da spreče kongresno potvrđivanje izborne pobede aktuelnog predsednika Sjedinjenih Država Džozefa Bajdena. Tužioci su ukazali da je Rouds od kraja decembra 2020. koristio privatnu šifrovanu komunikaciju kako bi planirao da otputuje u Vašington 6. januara. On i drugi članovi organizacije planirali su da sa sobom ponesu oružje kako bi pomogli tu akciju, navode tužioci.

“Dok su neki od članova te organizacije utrčali u zgradu u vojnoj opremi drugi su ostali van - postavljeni u tumove, kako su ih nazivali, snaga za brzo reagovanje – spremni da oružje prenesu u grad”, saopštio je tužilac. Navodi se i da su Tomas Koldvel, kao i Edvard Valjeho iz Arizone bili zaduženi za koordinaciju ovih, kako su označeni, snaga za brzo reagovanje. Američki državni tužilac Merik Garland, dan uoči godišnjice napada prošle sedmice, najavio je da će na odgovornost pozvati sve građane koji su umešani u nerede.

Do sada je optuženo više od 725 za krivična dela koja su prostekla iz napada. Njih 165 su se izjasnili da su krivi, a najmanje 70 ih je osuđeno. Garland je rekao da će Sekretarijat za pravosuđe, kako se izrazio, pratiti činjenice gde god da vode. U javnom pozivu Mekarti je pozvan da govori o nizu tema, uključujući razgovore sa bivšim predsednikom Donaldom Trampom pre, tokom i posle nasilja i upada u Kapitol. (Foto: AP/J.

Više stotina pristalica bivšeg predsednika Donalda Trampa 6 . januara 2021. upalo je u Kapitol u neuspelom pokušaju da spreče kongresno potvrđivanje izborne pobede aktuelnog predsednika Sjedinjenih Država Džozefa Bajdena. Napad na Kongres dogodio se nakon protestnog okupljanja kod spomenika Džordžu Vašingtonu tokom kog je bivši predsednik ponovio neutemeljene tvrdnje da je njegov izborni poraz posledica masovne izborne krađe – tražeći od svojih pristalica da se pakleno bore kako bi sprečili navodnu izbornu krađu.

"Čuvari zakletve" su ultradesničarska organizacija koja tvrdi da federalne vlasti ugrožavaju prava njenih članova i usredređena je na regrutovanje članstva iz redova penzionisanih ili aktivnih pripanika policije, vojske i hitnih službi.

Izvor: www.nova.rs
Logged
Dreadnought
Global Moderator
kapetan bojnog broda
*
Offline Offline

Posts: 69 025



« Reply #1431 on: January 14, 2022, 12:20:14 pm »




Američka vojska znatno smanjila vazdušne udare


Američka vojska izvela je znatno manje vazdušnih udara 2021. nego 2020. godine.

To je promena za koju vojni analitičari kažu da je bar delimično posledica povlačenja iz Avganistana prošlog avgusta i odluke administracije Džozefa Bajdena da stavi naglasak na diplomatiju umesto vojne sile.

Prema podacima do kojih je došao Glas Amerike, u Avganistanu, Iraku, Siriji, Jemenu i Somaliji prošle godine su izvedena ukupno 852 američka vazdušna udara, što je 42 odsto manje od 1.459 američkih udara izvedenih u istoj ratnoj zoni 2020.

Više od trećine vazdušnih udara na Bliskom istoku 2020. i 2021. izvela je operativna grupa za borbu protiv terorizma, a podaci o njenim udarima tokom 2021. prvi put su objavljeni u ovom izveštaju.

Pored podataka o akcijama operativne grupe za borbu protiv terorizma, koje je dostavila američka Centralna komanda (CENTCOM), Glas Amerike je u izveštaju koristio potvrde vazdušnih udara iz saopštenja američke Komande za Afriku (AFRICOM) i sažetke koje je objavila američka Centralna vazduhoplovna komanda (AFCENT).

Dve nedelje posle inauguracije, predsednik SAD Džozef Bajden je objavio da će njegova administracija preduzeti korake da "ispravi kurs" američke spoljne politike i te demokratske vrednosti bolje ujedini sa diplomatskim liderstvom SAD-a, piše Glas Amerike.

Sekretaru za odbranu Lojdu Ostinu poverio je zadatak da obavi reviziju američkih vojnih snaga širom sveta kako bi vojno prisustvo Amerike, prema njegovim rečima, bilo "adekvatno uskladjeno" sa spoljnopolitičkim i prioritetima SAD u nacionalnoj bezbednosti.


izvor
Logged
Dreadnought
Global Moderator
kapetan bojnog broda
*
Offline Offline

Posts: 69 025



« Reply #1432 on: January 14, 2022, 01:33:44 pm »




Quote
Tucker: This is worse than we thought










Logged
MOTORISTA
Stručni saradnik za more i pomorstvo
kapetan bojnog broda
*
Offline Offline

Gender: Male
Posts: 62 007



« Reply #1433 on: January 16, 2022, 05:07:10 pm »

"Demokrate hoće da pretvore Ameriku u komunističku zemlju!"
Novosti online 16. 01. 2022.

BIVŠI američki predsednik Donald Tramp održao je skup u Arizoni.

Tokom mitinga, prvog ove godine, Tramp je ponovio staru pesmu - da je on pobedio na izborima i da demokrate žele da naprave komunističku državu od SAD. NJegov govor su burno pozdravile hiljade okupljenih pristalica.

- Gotovo je s tim da političari u Vašingtonu kontrolišu vaše živote. Gotovo je sa nametanjem - rekao je Tramp. "Radikalne demokrate žele da pretvore SAD u komunističku zemlju", dodao je.

Ponovio je da je pobedio 2020. na izborima za predsednika i poručio: Ne možemo im dopustiti da se s time izvuku!

"Ovde vlada 'parti' atmosfera", rekao je Frans presu jedna od okupljenih. "Ovo je poput MAGA (Trampov izborni slogan 'Učinimo Ameriku ponovno velikom') Vudstoka. Rodoljubi širom zemlje okupili su se zbog opšteg dobra za zemlju. Mi volimo našeg predsednika", dodao je.

DŽenifer Vinterbauer, koja je među prvima došla na skup, rekla je da je tu kako bi čula "istinu" od Trampa. "On uvek govori istinu o svemu. O ekonomiji, stanju u svetu, SAD-u", dodala je. Skup u Florensu, Arizona prvi je Trampov skup od oktobra. Uoči pobede na izborima 2016. i tokom predsedničkog mandata na njegovim skupovima se okupljalo desetine hiljada ljudi, ali su u poslednje vreme njegovi mitinzi sve slabije posećeni. Frans pres navodi da je subotnje okupljanje prikupilo manje ljudi nego inače.

Tramp, kome je zabranjeno korišćenje Tvitera, njegove glavne platforme za obraćanje javnosti, mnogo je manje uključen u američku politiku od poraza na izborima. Međutim, uticajan je u Republikanskoj stranci i, kako navodi AFP, podržavanje njegovih teorija ili barem nedistanciranje, često je nužno za opstanak republikanskih kongresmena i drugih zvaničnika. Tramp se retko pojavljivao u većim medijima od kada nije predsednik, ali je prošle sedmice dao intervju za Nacionalni javni radio (NPR) tokom kog je pozvao ljude da se vakcinišu protiv korone, šeo je izazvalo žestoke kritike dela njegovih pristalica.

Izvor: www.novosti.rs
Logged
MOTORISTA
Stručni saradnik za more i pomorstvo
kapetan bojnog broda
*
Offline Offline

Gender: Male
Posts: 62 007



« Reply #1434 on: January 16, 2022, 05:09:04 pm »

Bajdenu prestoji veoma teška zima zbog Rusije
Novosti onlajn 16. 01. 2022.

AMERIČKOG predsednika DŽozefa Bajdena čeka vrlo loša zima zbog rekordne inflacije, novog talasa epidemije virusa korona i napetosti u odnosima sa Rusijom, piše komentator „Blumberga“ DŽoš Vingrou.

Kako je naglasio kolumnista, šef Bele kuće se suočio sa komplikovanim zadacima kako unutar zemlje, tako i na spoljnopolitičkoj areni. Kriza u istočnoj Evropi raste: kulminacija sa Moskvom po pitanju bezbednosti u regionu trenutno nije dala nikakav rezultat, dodao je autor. Pored toga, pregovori sa Iranom su došli do kritične tačke. U Vašingtonu smatraju da će Teheran uskoro da počne da obogaćuje uranijum do nivoa koji je potreban za pravljenje atomske bombe. U tom slučaju Zajednički sveobuhvatni akcioni plan koji treba da ograniči nuklearni program republike izgubiće svoj značaj, navodi se u tekstu.

Spoljni izazovi se prepliću sa visokom inflacijom u SAD koja će dostići rekordni nivo iz 1982. godine - sada variva na oko 7 odsto. U državi raste i broj zaraženih virusom korona: u ponedeljak je u SAD bilo zabeleženo skoro pola miliona slučajeva infekcije kovid 19. Napeta epidemiološka situacija pritiska Bajdena koji je izabran i, između ostalog, zahvaljujući obećanju da će pobediti virus, podsetio je Vingrou. Šef države je morao da mobiliše vojne lekare, medicinske sestre i drugo osoblje kako bi smanjio pritisak na bolnice zbog porasta broja obolelih.

Izvor: www.novosti.rs
Logged
MOTORISTA
Stručni saradnik za more i pomorstvo
kapetan bojnog broda
*
Offline Offline

Gender: Male
Posts: 62 007



« Reply #1435 on: January 17, 2022, 08:21:28 am »

On je kriv za upad na Kapitol: Stjuard Rouds – vođa desničarske grupe
SVET Autor: Ksenija Stojiljkovic 16. jan. 2022

Stjuart Rouds, vođa ultradesničarske organizacije Čuvari zakletve, suočava se sa optužbom da je inicijator napada na Kapitol.

Rouds i još 10 njegovih saradnika suočavaju se sa 20-godišnjim zatvorskim kaznama kao prvooptuženi za zaveru. Ministarstvo pravde je saopštilo da su članovi ekstremističke grupe došli u Vašington sa namerom da zaustave da Džozef Bajden preuzme predsedničku funkciju od Donalda Trampa na predsedničkim izborima. Pored njih desetoro, sudiće se i više od 725 drugih osoba zbog upada na Kapitol. U svom saopštenju, ministarstvo pravde je opisao Čuvare zakletve kao veliku, ali slabo organizovanu hrpu pojedinaca, od kojih su neki povezani sa policijom.

[ Attachment: You are not allowed to view attachments ]

„Iako će čuvari zakletve prihvatiti bilo koga kao članove, oni se izričito fokusiraju na regrutovanje sadašnjih i bivših pripadnika vojske, policije i radnika hitne pomoći”, navodi se. Rouds nije ušao u Kapitol, ali je optužen da je pomogao u pokretanju nasilja koje je kulminiralo u sveopšte nerede.

Hiljade pro-Trampovih izgrednika projurilo je pored policijskih barijera i razbilo prozore, ušavši u zgradu, ranivši desetine policajaca. Pet osoba je poginulo, uključujući policajca iz Kapitola i pristalicu Trampa koje su upucali organi za sprovođenje zakona. Neki u rulji podigli su vešala ispred Kapitola. Neki su uzvikivali „Obesiti Majka Pensa“ dok su tražili potpredsednika, koji je predsedavao sertifikacijom. Pens je odbacio pritisak Trampa i savetnika koji su rekli da je u njegovoj moći da blokira sertifikaciju, navodeći kao neosnovane tvrdnje o izbornoj prevari u državama na biračkim mestima i odbaci izbore u Dom SAD. Scene iz napada na Kapitol emitovane su širom sveta. U saopštenju Ministarstva pravde opisan je jedan od najkritičnijih trenutaka.

“Otprilike u pola tri, neki od muškaraca optuženih za pobunu i mnogi koji su nosili paravojnu odeću sa logotipom i oznakama Čuvara zakletve – marširali su istočnim stepenicama Kapitola, pridružili su se rulji i ušli u Kapitol. Kasnije, druga grupa čuvara zakletve i saradnika formirala je gomilu i probila se do Kapitola, marširajući sa zapadne strane na istočnu stranu zgrade Kapitola i uz istočne stepenice u zgradu”, navodi se u saopštenju.

Dodaje se da su Čuvari zakletve upali u zgradu Kapitola, a drugi su ostali stacionirani van grada u timovima snaga za brzo reagovanje (KRF). Prema optužnici, timovi KRF-a bili su spremni da brzo transportuju vatreno i drugo oružje u Vašington kao podršku operacijama koje imaju za cilj upotrebu sile kako bi se zaustavio zakoniti prenos predsedničke vlasti.

„U optužnici se navodi da su timove delimično koordinirali Rouds i Valjeho”, navodi se. Pokušaj zaustavljanja sertifikacije nije uspeo. Iako je više od 700 ljudi optuženo za nerede, nijedan političar još uvek nije zvanično kažnjen.

Stiv Benon, Trampov savetnik, izjasnio se da nije kriv po optužbi za krivično delo nepoštovanje Kongresa, jer je odbio da sarađuje sa odborom Predstavničkog doma koji istražuje napad. Mark Medouz, poslednji Trampov šef kabineta Bele kuće, mogao bi da se suoči sa istom optužbom. Sam Tramp je oslobođen optužbi za podsticanje pobune. Republikanci Predstavničkog doma, uključujući lidera manjine, Kevina Makartija, odbili su da sarađuju sa izabranim komitetom, piše Gardijan. Usred reakcije na optužbe protiv Čuvara zakletve u četvrtak, Metju Miler, politički analitičar i bivši zvaničnik ministarstva pravde, napisao da su ove tužbe važne iz pregršt razloga.

“Ali po mom mišljenju najvažnije je da bi trebalo budu osuđeni, čuvari zakletve će zauvek biti žigosani kao izdajnici svoje zemlje”, rekao je Miler.

Izvor: www.nova.rs


* 01.jpg (257.15 KB, 2048x1365 - viewed 0 times.)
Logged
Dreadnought
Global Moderator
kapetan bojnog broda
*
Offline Offline

Posts: 69 025



« Reply #1436 on: January 17, 2022, 09:45:04 am »




Quote
The Decay of America




Logged
Dreadnought
Global Moderator
kapetan bojnog broda
*
Offline Offline

Posts: 69 025



« Reply #1437 on: January 17, 2022, 02:57:34 pm »




Rejting Bajdena i demokrata u padu, Hilari Klinton mogući suparnik Trampu na izborima 2024.


Hilari Klinton mogla bi da se vrati u politiku na velika vrata, kao predsednički kandidat Demokrata na izborima 2024. godine, navode pojedini američki mediji.

Predsednička kandidatura nekadašnje prve dame SAD moguć je scenario, pošto rejting DŽoa Bajdena i Kamale Haris tone, a očekuje se da demokrate izgube Kongres na izborima 2022, objavio je „Vol strit džurnal“ u autorskom tekstu dvojice uglednih članova Demokratske stranke, Daglasa Šoena i Endrjua Stajna.

Tezu o Klintonovoj kao predsedničkom kandidatu podgrejao je i „NJujork post“, koji tvrdi da ona može da uđe u igru kao „spasilac demokrata“ i da su se njene „stare ambicije razbuktale“.


Klintonova i teret dvostrukog gubitnika

Međutim, politički analitičari ne misle da je ovo dobra ideja za suprotstavljanje mogućem republikanskom kandidatu Donaldu Trampu.

- Klintonova i dalje ima „bagaž“ koji je prati, da je izgubila demokratsku predsedničku kandidaturu od Baraka Obame 2008. i predsedničke izbore 2016. od Donalda Trampa. Demokrate bi trebalo da gledaju u budućnost, a ne u prošlost, smatra Geri Nordlinger, profesor Univerziteta DŽordž Vašington.

On kaže da Klintonova ima nekih prednosti, kao što su „veoma prepoznatljivo ime, intelekt i upornost, kao i sposobnost da prikupi velike sume novca veoma brzo“.

Dejvid Ker, profesor političkih nauka na Virdžinija Komonvelt Univerzitetu kaže da je „predsednikovanju teško odoleti, ali da verovatnoća njene kandidature nije velika“.

- Ipak, to nije nemoguće, to je Hilari. Ako se kandiduje, imaće 77 godina tokom kampanje. Ako sa druge strane bude Donald Tramp, imaćemo dva kandidata u kasnim sedamdesetim godinama koji žele da dođu na jednu od najzahtevnijih pozicija na svetu, kaže Ker.


Tema koja više govori o stanju u Beloj kući

On podseća i da demokrate nemaju običaj da nekadašnjim predsedničkim kandidatima daju drugu šansu. Profesor Ker objašnjava da spekulacije o Hilari Klinton kao mogućem predsedničkom kandidatu više govore o trenutnom stanju u Beloj kući i sadašnjem predsedniku Bajdenu.

- Kada ste tek u prvoj godini mandata kao predsednik iz redova Demokratske stranke, a mediji počinju da pišu kako je potrebno da neko drugi bude kandidat demokrata 2024, onda to nije dobro, ističe Ker.

Profesor kaže da Bajdenova popularnost trpi na više frontova, od povlačenja iz Avganistana, preko rastuće inflacije do pandemije virusa korona.

- Iz perspektive demokrata, postoji strah koji se nazire da će republikanci preuzeti Predstavnički dom, a verovatno i Senat. Ukoliko se to dogodi, demokrate će za to okriviti Bajdena, navodi Ker.


Bajden, Mišel Obama, neko novo lice...

Profesor Nordlinger kaže da je prerano otpisati Bajdena i podseća da je Bil Klinton kao američki predsednik imao veoma loše prve dve godine mandata, izgubio je kontrolu u Kongresu 1994, ali je ipak pobedio na novim izborima i osvojio još jedan mandat 1996. godine.

On smatra da bi, ukoliko Bajden odustane od kandidature, „najbolji izbor bilo neko novo lice, koje još nije identifikovano“. Dodaje i da bi demokrate mogle da „regrutuju neku novu zvezdu“ iz redova ambicioznih državnih guvernera.

„Mišel Obama je takođe zanimljiv kandidat, pošto ima veoma dobar rejting među „tvrdim“ demokratama, može da mobilizuje afroameričke glasače, a ima i iskustvo u nacionalnim kampanjama. Međutim, pitanje je da li ona želi taj posao, koji zahteva da se posveti kampanji 80 sati nedeljno“, kaže Nordlinger.

Sa druge strane, profesor Ker ne veruje da Mišel Obama želi da se „upušta u američke političke okršaje“, jer je njen uspeh zasnovan na „inteligenciji, rezervisanosti i gracioznosti“.

On odbacuje mogućnost i da moguća kandidatkinja bude sadašnja potpredsednica Kamala Haris, jer „nije radila dobro“, piše „Sputnjik internešnel“.


izvor
Logged
MOTORISTA
Stručni saradnik za more i pomorstvo
kapetan bojnog broda
*
Offline Offline

Gender: Male
Posts: 62 007



« Reply #1438 on: January 19, 2022, 06:54:58 am »

Bajden za sobom ima groznu prvu godinu mandata
Milijana Milkšić 18.01.2022.

Za Džoa Bajdena ovo je bila godina visokih ambicija koje su prizemljile neumoljiva pandemija, mučan završetak rata u Avganistanu i porast zabrinutosti za budućnost demokratije.

Nakon što je osvojio više glasova od bilo kog predsedničkog kandidata u istoriji Amerike, Bajden je svega 12 meseci kasnije jedan od najnepopularnijih predsednika u zemlji. Misterija njegove nepopularnosti povezana je sa nekim stvarima pod njegovom kontrolom, ali i van nje, a stručnjaci da je pandemija kovida bacila senku na njegovu prvu godinu u kancelariji.

"Gardijan" navodi da je Bajdenova popularnost počela da klizi kako se delta soj širio zemljom, a naglo je pala nakon katastrofalnog povlačenja iz Avganistana kad je poginulo 13 američkih vojnika u samoubilačkom bombaškom napadu na aerodrom u Kabulu tokom evakuacije. Malo je onih glasača koji su priznali Bajdenu zasluge za usvajanje ključnog programa investicije u nacionalnu infrastrukturu ili Američki plan spasavanja, zahvaljujući kojem su mnogi Amerikanci dobili čekove i smanjene su stope siromaštva.

- Ovo je ironična situacija kad su politike popularnije od političara, što je veoma retko. Obično je obrnuto - rekla je "Gardijanu" Selinda Lejk, demokratski anketar.

Sara Longvel, republikanski strateg, ocenila je da je nezadovoljstvo glasača Bajdenom reflektovalo tešku situaciju u zemlji sa pandemijom u trećoj godini i nastavkom rasta inflacije.

- Postoji element koji nema nikakve veze sa Džoom Bajdenom. Prosto su teška vremena - istakla je.

Krizna godina i još gora nedelja

Bajden je u svojoj prvoj godini postigao uspehe na planu javnih radova, kako piše AP “za medalju”, ali američke pukotine “idu dalje od pločnika”. Kraj njegove prve godine prvog mandata je obeshrabrujući, blokode na putevima postavile su se ispred svih velikih stvari koje tek treba da dođu na red, a samo je protekla nedelja bila najgora, piše “Vašington post”. Vrhovni sud je tada blokirao njegov zahtev za obavezno vakcinisanje ili testiranje na korona virus za većinu radnika velikih kompanija. Mesečne isplate porodicama koje su smanjile dečje siromaštvo istekle su u petak, a nema garancije da će se obnoviti. Bajdenova istorijska inicijativa da ojača mrežu socijalne bezbednosti zaglavila se u Kongresu, generacije mlađe od 40 godina nikad nisu videle inflaciju kakva je sada, razgovori sa Rusijom o ukrajinskoj krizi nisu doveli do progresa, a tu je i pitanje glasačkih prava, odnosno predloga Zakona o slobodi glasanja i Zakon o unapređenju glasačkih prava Džona Luisa koji su dugo bili u zastoju.

Bajden je na inauguraciji rekao da vidi bolest u Americi na dva fronta – bolest nacionalnog duha i bolest od virusa koji hara zemljom.

- Okončajte ovaj necivilni rat – apelovao je na Amerikance 20. januara 2021, nakon krvavog upada u Kapitol koji je praktično naznačio buran početak njegovog mandata.

Postignuća

Što se tiče pandemije, rekao je da “mi možemo prevazići ovaj smrtonosni virus”. Nijedna od tih bolesti nije međutim minula. Ipak, umesto da obećava “kule i gradove”, kao kad je njegov prethodnik Donald Tramp u februaru 2020. rekao da je pandemija “veoma pod kontrolom”, Bajdenova Bela kuća je postavila skromne ciljeve a potom ih premašila. Stara strategija smanjenja očekivanja i preuzimanja zasluga za premašivanje ostvarenih ciljeva se vratila, iako je to nestalo kad su delta i omikron soj udarili zajedno. Ali jedna grozna nedelja ne čini čitavu godinu predsedništva i Bajden je za sobom nanizao izvesna postignuća.

Čak i pored svih prepreka nova Bela kuća je proizvela značajne rezultate. Bajden je izgurao infrastrukturni paket vredan 1,2 biliona (američki trilion) dolara koji je izmicao dvojici njegovih prethodnika, sa rešenjem koje oblikuje nasleđe za klimave stubove industrije i društva, piše AP. Samo jedna od inicijativa tog programa je popravka 15.000 nadvožnjaka. I samo još da se usvoji. Bajden je više od bilo kog svog prethodnika preveo više sudija do federalne “klupe”, uključujući Merika Garlanda kojeg je za Vrhovni sud nominovao još Barak Obama. Dobio je odobrenje za kabinet u kojem su pola zvaničnika žene a belci u manjini po prvi put. Više od šest miliona ljudi se vratilo na svoje poslove, a isporučeno je pola milijarde vakcina protiv kovida, iako nacija ima da prevali još dosta na putu povratka u normalno stanje.

- Mislim da je to mnogo postignuća u lice nekih veoma ozbiljnih prepreka. Bajdenovo predsedništvo je i dalje rad koji napreduje – rekao je predsednikov šef osoblja Ron Klajn.

Povratak savezima

Domaća politika i zabrinutost zbog reakcije glasača na visoke cene gasa sprečavaju Bajdena da od Amerike napravi primer borbe protiv klimatskih promena kako je obećao, navodi AP. Ovaj cilj ugrožen je i naporima administracije da balansira između niskih cena energenata dok istovremeno smanjuje upotrebu fosilnih goriva. Ipak, Bajden je pokazao da je predsednik koji veruje u saveze i koji je obećao da će popraviti reputaciju Amerike koju je oštetio njegov prethodnik.

Vratio je SAD u Pariski klimatski sporazum, što je kulminiralo ključnim iako delimično razočaravajućim samitom u Glazgovu, krenuo već na početku da popravlja narušene odnose sa NATO i evropskim saveznicima, a za razliku od Trampa koji se dodvoravao ruskom predsedniku Vladimiru Putinu, Bajden je ojačao diplomatski sukob oko ukrajinske krize i zaoštrio retoriku prema Moskvi. Jedan sporazum je, međutim, podelio zapadne saveznike. Pakt AUKUS u koji je prošlog septembra ušla Australija podigao je buru, posebno u Francuskoj, zbog raskida ugovora o podmornicama sa ovom zemljom. Svet je takođe svedok Bajdenovog debakla u Avganistanu, haotičnog povlačenja tokom kojeg je evakuisano preko 124.000 ljudi ali su hiljade Avganistanaca lojalnih SAD i stotine američkih državaljana i nosioca zelene karte ostali u zemlji.

Neuspesi

AP navodi da je Bajden, odbacujući upozorenja vojnih i diplomatskih savetnika, pogrešno procenio upornost talibana i moć avganistanskih bezbednosnih snaga koje su ostale bez ključne podrške američke vojske. Zatim je okrivio Avganistance za sve što je pošlo naopako. Milioni Avganistanaca suočeni su sa pretnjom glađu prve zime nakon talibanskog preuzimanja vlasti.

- Način na koji smo napustili Avganistan naneo je udarac predsednikovoj generalnoj slici iskustva i kompetencije, što je imalo dugotrajni efekat - rekao je "Gardijanu" Bil Galston, istraživač Instituta Brukings i bivši politički savetnik presednika Bila Klintona.

Osim neuspešnog povlačenja iz Avganistana, Bajdenovi napori da vrati Iran u saglasnost sa nuklearnim sporazumom iz 2015. i poništi Trampovo povlačenje iz istog rezultirali su samo time da se Iran više približio nuklearnim kapacitetima nego ranije. Kad predsednik ulazi u kancelariju on je ohrabren svojom pobedom na izborima, međutim vremenom se suoči sa ograničenjima, a Bajdenu je to došlo brže nego ostalima. Polarizovana javnost, Trampovo suđenje za opoziv, jednako podeljeni Senat. Bajden je u kancelariju ušao sa listom stvari koje treba uraditi koju je sastavila Demokratska partija. Već prvog dana potpisao je 15 ukaza i dve naredbe federalnim agencijama. Međutim, njegov zahtev za brzo usvajanja socijalnog programa “Izgradimo ponovo bolje” pretvorio se u višemesečnu odiseju, taoca neslaganja između demokrata levog krila i centra, a ponekad je zastoj pravio samo jedan čovek. Ovaj program sastoji se od tri paketa i uključuje pomoć pogođenima pandemijom, socijalne usluge, infrastrukturu i klimatske promene.

Pandemija

U međuvremenu je pandemija dan za danom komandovala predsednikovom pažnjom. Bajden je drugi američki predsednik koji se muči sa virusom koji je do sada usmrtio oko 874.000 ljudi u SAD. Zemlja je sad daleko bolje opremljena protiv kovida. Medicinski arsenal je snažniji nego tokom prve godine pandemije a federalna pomoć je ušla u domaćinstva, zajednice i države, iako o trošku inflacije. Galston je ukazao da administracija "nije uradila dobar posao u upravljanju očekivanjima" vezanim za pandemiju.

- Kad da predsednik izneveri očekivanja, to je problem - rekao je on, dodajući da je u julu Bajden zamalo proglasio "nezavisnost" od virusa, a da se potom pojavio delta soj.

Bajdenova administracija je bila uspešna u nabavci vakcina i otvaranju puteva za nove antivirusne lekove koji se mogu uzimati kod kuće, što bi trebalo da smanji pritisak na bolnice čim pilule postanu široko dostupne. Ali, testiranje beleži neuspehe a milioni Amerikanaca odbijaju da se vakcinišu. Brzi testovi se teško nalaze i skupi su. Za rezultate PCR testa i dalje je potrebno 3-5 dana u mnogim slučajevima, što znači da će Amerika i dalje kaskati koji korak za virusom, a posebno omikronom. Ostaje da se vidi da li će novi napor Bajdenove administracije za testiranje dovesti do značajne razlike. Na drugoj strani političke podele, ugledni republikanski guverneri aktivno se protive vakcinama i nošenju maski. Antivladina klima, negovana dezinformacijama, usmerena je na preporuke javnih zdravstvenih savetnika, a kako je pandemija ušla u treću godinu navodi da SAD možda neće moći da pobede virus i da će morati da žive s njim možda sada dobijaju na važnosti.

- Oboriću virus, ne zemlju – obećao je Bajden u oktobru 2020, uoči izbora.

Međunarodna scena

Bajden je svoju kampanju sprovodio na temelju obećanja da će sa dostajanstvom obnoviti rukovodstvo SAD među demokratijama. Stiven Kuk, istraživač Saveta za spoljnu politiku, obeležio je Bajdenovu spoljnu politiku kao “nemilosrdni pragmatizam”, posebno kad je reč o nedemokratskim bliskoistočnim vladama. Što se tiče međunarodne scene, kako zaključuje AP, Amerika ponovo ne izgleda nešto normalnije ostatku sveta. Bajden i njegove diplomate razmahali su se širom sveta da obnove saveze koje je Tramp narušio. Direktno se bavi i Rusijom i Kinom, a aktivisti za ljudska prava pozdravljaju američko vođstvo u vezi sa oštrim sankcijama Mjanmaru zbog odnosa prema manjinama, kao i Pekingu. Bajden se danas, u godini srednjomandatnih izbora, suočava sa izazovima koji imaju mnogo veze sa načinom na koji je pokušao da upravlja tokom svoje prve godine, problemima pojačanim otporom republikanaca i stalnim naporima njegovog prethodnika da potkopa veru u demokratske procese.

“Vašington post” ukazuje da Bajden započinje drugu godinu mandata sa daleko manje podrške nego kad je tek ušao u kancelariju. Uprkos izvesnim postignućima, podrška Bajdenu zašla je na “opasnu političku teritoriju”, a odgovor na to biće ključan za njegovo predsedništvo.

Izvor: www.blic.rs
Logged
MOTORISTA
Stručni saradnik za more i pomorstvo
kapetan bojnog broda
*
Offline Offline

Gender: Male
Posts: 62 007



« Reply #1439 on: January 19, 2022, 10:37:47 am »

Stiže li apgrejdovana verzija "Bajden 2.0"?
IZVOR: INDEX.HR SREDA, 19.01.2022.

Vašington -- Džo Bajden ostavljao je utisak očinske figure kada se vratio iz penzije kako bi kao iskusan i diskretan politički veteran zacelio naciju koju je Trump podelio.

To je bila, kako piše Index.hr, verzija Bajden 1.0, ali sada izgleda stiže nova "Bajden 2.0".

"Umoran sam od toga da sam miran", rekao je američki predsednik u vatrenom govoru koji je održao prošle sedmice. Tada je govorio o svojim mnogim neuspešnim "mirnim razgovorima" iza kulisa sa senatorima ne bi li podržali njegov ključni predlog zakona o glasačkim pravima. Ti pregovori možda najbolje pokazuju očaj koji je obeležio prvih 12 meseci njegovog mandata u Beloj kući.

Ako smo prošle godine imali Bajdenovu blagu verziju, ove verojatno možemo očekivati glasnijeg i ratobornijeg predsednika kom ističe vreme i ponestaje strpljenja i saveznika da spasi ono što je preostalo od njegovih ambicija. Naime, Bajden je preuzeo dužnost 20. januara 2021., kada je imao 78 godina, postavši tako najstariji američki predsednik pred kojim su bili neviđeni izazovi. Pandemija kovida-19 bila je izvan kontrole, pristalice prethodnog predsednika SAD Donalda Trampa pokušale su da ponište predsedničke izbore, ekonomija je bila u komi, a američki saveznici u svetu još uvek u šoku od Trampovog mandata.

Izgledalo je da će uspeti, ali...

Suočen s problemom širenja delte i omikrona, sve više podeljenijom Amerikom i verovatnim porazom od republikanaca na parlamentarnim izborima i gubitkom kontrole nad Kongresom, čini se da je sreća 79-godišnjem Bajdenu okrenula leđa. S većinom od samo jednoga glasa u Senatu i jedva nešto više u Zastupničkom domu, njegov veliki plan potrošnje, nazvan "Build Back Better", mrtvo je slovo na papiru. Jednako kao i zakonski paket o glasačkim pravima koji smatra potrebnim da bi se spasila američka demokratiju od Trampovih pristalica. Podrška i popularnost u javnosti mu kontinuirano padasa 53 na slabih 42 odsto podrške, a jedno je istraživanje pokazalo da Bajdena podržava samo 33 odsto Amerike.

Slično je i u svetu. Iako se stranim čelnicima sviđa da SAD ne vodi Tramp, ponižavajuće povlačenje američkih vojnih snaga iz Avganistana razbilo je auru profesionalnosti Bajdenove administracije. Rusija se očigledno ne brine zbog SAD i gomila snage kod ukrajinske granice. Sve to dovelo je do gorkog buđenja u odnosu prema danima kada je Bela kuća odisala idealizmom i kada se govorilo da će Bajden biti poput svog heroja Franklina Ruzveltaa koji je vodio Ameriku kroz Veliku depresiju 1930-ih godina. Još uvek je moguć scenario u kom Bajden izlazi kao pobednik: ako se pandemija nekako izduva, ekonomija stabilizuje, inflacija popusti i Bajdenove demokrate na krilima zadovoljstva uspeju na vreme da preokrenu spomenute zakonodavne poraze i spremni dočekaju parlamentarne izbore.

Ove je godine, međutim, verovatniji nastavak unutarstranačkih borbi u Demokratskoj stranci te pobeda republikanaca na izborima kada bi mogli da osvoje jedan ili oba doma parlamenta. U tom bi slučaju porasli izgledi da se Tramp ponovo pojavi na predsedničkim izborima 2024. godine.

Izvor: www.b92.net
Logged
Pages:  1 ... 84 85 86 87 88 89 90 91 92 93 94 95 [96] 97 98 99 100 101 102 103 104 105 106 107 108 ... 111   Go Up
  Print  
 
Jump to:  

Powered by MySQL Powered by PHP Powered by SMF 1.1.19 | SMF © 2013, Simple Machines
Simple Audio Video Embedder

SMFAds for Free Forums
Valid XHTML 1.0! Valid CSS!
Page created in 0.064 seconds with 22 queries.