Vesti iz SAD

[Dreadnought]

Bajden pao silazeći sa bicikla


Predsednik SAD Džozef  Bajden pao je prilikom silaska sa bicikla na kraju vožnje u državnom parku blizu njegovog letnjeg doma u američkoj državi Delaver, ali nije povređen.

„Dobro sam“ rekao je Bajden kada su mu agenti tajne službe brzo pomogli da se digne. „Zapelo mi je stopalo“ dodao je.

Sedamdesetdevetogodišnji Bajden i prva dama Džil Bajden završavali su jutrarnju vožnju biciklom kada je predsednik odlučio da se odveze do grupe ljudi koji su stajali pored biciklističke staze.

Predsednik se brzo sabrao posle pada i nekoliko minuta pričao sa ljudima koji su se okupili da gledaju kako vozi bicikl.

Bajdenovi provode dugi vikend u svom domu u Rehobot biču u Delaveru. U petak su obeležili svoju 45. godišnjicu braka.

izvor

[Dreadnought]

Radnici u maloprodaji Apple pristupili sindikatu, prvi takav slučaj u SAD


Radnici kompanije Apple u američkoj saveznoj državi Merilend u subotu su glasanjem odlučili da pristupe sindikatu, postavši tako prvi zaposleni u maloprodaji tog tehnološkog diva koji su se sindikalno organizovali u Sjedinjenim Američkim Državama.

Više od stotinu radnika u Tausonu blizu Baltimora „velikom većinom je glasalo za pristupanje Međunarodnom udruženju bravara i radnika u vazduhoplovstvu“, objavio je sindikat na svojoj internet stranici.

Lokalni radnici, okupljeni u Koaliciju organizovanih radnika u maloprodaji, „imaju podršku čvrste većine naših saradnika“, napisali su u pismu izvršnom direktoru kompanije Apple Timu Kuku.

„Ovo ne činimo zato da bismo bili protiv ili kako bismo stvorili sukob sa našom upravom“, napisali su.

Portparol Apple je, odgovarajući na Rojtersov zahtev za komentarom, u mejlu napisao da kompanija nema „ništa da doda trenutno“.

Sindikalno organizovanje uzima maha u nekim velikim američkim korporacijama, uključujući Amazon i Starbaks.

Radnici Apple u Atlanti, koji su se nameravali da se sindikalno organizuju, povukli su takav zahtev prošlog meseca, navodeći zastrašivanje kao razlog.

Neki trenutni i bivši radnici su prošle godine počeli na internetu da kritikuju uslove rada u toj kompaniji, koristeći ključnu reč „#AppleToo“, aludirajući na pokret protiv seksualnog zlostavljanja, koji se proširio internetom 2017. godine, koristeći ključnu reč „#MeToo“.

izvor

[Dreadnought]

Teksaški republikanci: Bajden ‘nije legitimno izabran’


Teksaški republikanci usvojili su plan svoje platforme u kojem su izbori demokrate Džoa Bajdena za američkog predsednika 2020. proglasili nelegitimnim u subotu tokom prve lične konvencije stranke od 2018. To je bio jedan od nekoliko planova koji su signalizirali dalji pomak stranke udesno.

„Odbacujemo potvrđene rezultate predsedničkih izbora 2020. i smatramo da vršilac dužnosti predsednika Džozef Robinet Bajden mlađi nije legitimno izabran od strane naroda Sjedinjenih Država“, navodi se u rezoluciji, usvojenoj glasanjem.

Većina republikanaca veruje da su izbori 2020. pokradeni, a nedavna anketa pokazuje da je sedam od 10 ubeđeno da je Bajden nelegitiman predsednik uprkos skoro dve godine neprekidnog slanja poruka o suprotnom. Prema Politifaktu, pokušaj da se „provere činjenice“ uverenja onih koji veruju da su izbori ukradeni samo ih je doveo do toga da se čvršće drže tih uverenja.

Pokušaji da se demonizuju oni koji dovode u pitanje rezultate tako što ih se tarna kao potencijalne pobunjenike usred saslušanja o neredima 6. januara takođe nisu pomerili iglu, samo su još jednom raspalili obe strane debate.

Sam bivši predsednik Donald Tramp i dalje insistira da su izbori pokradeni. Međutim, uprkos brojnim pravnim izazovima u više država, njegova kampanja nije uspela da preokrene nijedan izborni glas. On je nastavio da održava ono što su efektivno predizborne skupove u godinama koje su nastupile, iako se tehnički nije kandidovao za predsednika 2024. godine, iako je ponovo zadirkivao moguću kandidaturu tokom nedavnog događaja u Nešvilu.

Bajden je zvanično dobio 7 miliona glasova više od Trampa, uzimajući 306 glasova na izbornom koledžu u odnosu na Trampovih 270. Dok je nekoliko članova Demokratskog nacionalnog komiteta nedavno objavilo zapisnik sa Njujork tajmsom sugerišući da bi Bajden trebalo da se povuče nakon odsluženja mandata, predsednik navodno planira da se ponovo kandiduje, potencijalno nameštajući revanš sa Trampom.

Daske platforme Republikanske stranke nisu pravno obavezujuće i od kandidata se ne traži da im se zakunu na vernost da bi se kandidovali pod zastavom stranke. Uopšteno govoreći, oni odražavaju želje najaktivnijih članova stranke – onih koji se pojavljuju na njenim dvogodišnjim konvencijama kako bi izrazili svoje mišljenje.

Osim što su Bajdenove izbore proglasili lažnim, republikanci u Teksasu su takođe glasali da homoseksualnost proglase „nenormalnim izborom načina života“ i poremećaj rodnog identiteta „pravim i izuzetno retkim mentalnim zdravstvenim stanjem“, kao i da školska deca „nauče o čovečnosti prerođeno dete. „Dodatni planovi uključuju ograničavanje sposobnosti vlade da reguliše vlasništvo nad oružjem ili promeni broj sudija Vrhovnog suda, ukidanje federalnog poreza na dohodak i zatvaranje Federalnih rezervi.

izvor

[Dreadnought]

Hilari Klinton: Debata o transrodnim osobama „nije prioritet“


Bivša predsednička kandidatkinja Hilari Klinton rekla je da demokrate treba da budu fokusirane na pobedu na izborima i sugerisala da ne bi trebalo da tretiraju debatu o transrodnim osobama kao prioritet.

Klintonova je to dala u opširnom intervjuu za Fajnenšel tajms objavljenom u petak. Izveštač je pritisnuo Klintonovu da iznese svoj stav o nekim od pitanja za koja su se demokrate zalagale na nacionalnom nivou, a koja su nepopularna među većinom Amerikanaca.

„Čini se da se demokrate trude da izgube izbore uzdižući aktivističke ciljeve, posebno raspravu o transrodnim osobama, koje su relevantne samo za malu manjinu. Kakvog smisla ima prikazivati JK Rovling kao fašistu?“ upitao je reporter.

„Mi stojimo na ivici gubitka naše demokratije, a sve do čega je svima stalo onda izlazi kroz prozor“, odgovorila je Klintonova. „Gle, najvažnije je da pobedimo na sledećim izborima. Alternativa je toliko zastrašujuća da sve što vam ne pomaže da pobedite ne bi trebalo da bude prioritet.”

Klintonova pres služba nije odmah odgovorila na zahtjeve za komentar Foks Njuz Digitala.

Klintonova je poslednjih meseci stekla naviku da kritikuje najradikalnije članove Demokratske stranke. Ona je u decembru upozorila da bi progresivne demokrate mogle izgubiti izbore za Partiju 2022. godine.

„Mislim da je vreme za pažljivo razmišljanje o tome šta će pobediti na izborima, i to ne samo u tamnoplavim okruzima gde će pobediti demokrata i liberalni demokrata, ili takozvani progresivni demokrata“, rekla je Klintonova na konferenciji za novinare. vreme. „Razumem zašto ljudi žele da se zalažu za svoje prioritete. To je ono za šta oni veruju da su izabrani.“

„Vidite, ja sam sve o tome da vodim energičnu debatu. Mislim da je to dobro i daje ljudima priliku da budu deo procesa“, dodala je ona. „Ali, na kraju krajeva, ništa ne znači ako nemamo Kongres koji će obaviti stvari, i nemamo Belu kuću na koju možemo da računamo da će biti zdrava i trezna, stabilna i produktivna. ”

Klintonovi komentari u petak usledili su nekoliko dana nakon što je predsednik Džo Bajden potpisao izvršnu uredbu u kojoj se tvrdi da republikanci „maltretiraju decu“ ograničenjima na transrodne droge i operacije za maloletne osobe.

Nekoliko država predvođenih republikancima založilo se za zabranu hormonskih tretmana i operacije promene pola za maloletne osobe, kao i da spreči muškarce koji su transrodni da se takmiče u ženskim sportovima.

Ankete pokazuju da se Amerikanci velikom većinom protive transrodnim muškarcima koji se takmiče u ženskim sportovima.

izvor

[Dreadnought]

"Ništa me neće sprečiti da se ponovo kandidujem za predsednika"


Bivši američki predsednik Donald Tramp rekao je da ga ništa neće sprečiti da se ponovo kandiduje za predsedničke izbore 2024. godine.

"Ništa me neće sprečiti. Moramo ponovo da osnažimo našu zemlju, koja je otišla u pakao. Stvari su se brzo pogoršale. Ja volim našu zemlju i učiniću ono što je ispravno za nju", rekao je Tramp za "Njuzmaks" odgovarajući na pitanje novinara o tome šta ga može sprečiti da se kandiduje.

Prema istraživanjima javnog mnjenja prošle sedmice većina Amerikanaca spremna je da glasa za bivšeg američkog predsednika.


izvor

[Dreadnought]

SAD: Senat unapredio zakon o kontroli oružja


Dvostranačka grupa američkih senatora predložila je veliki zakon o kontroli oružja, postavljajući ga za glasanje u gornjem domu. Ako bude usvojen, zakon bi označio najznačajniji zakon te vrste u poslednjih nekoliko decenija, proširujući proveru prošlosti za one koji kupuju vatreno oružje uz niz drugih ograničenja.

„Zakon o dvopartijskim sigurnijim zajednicama“ je u utorak uveče usvojio proceduralno glasanje sa 64 prema 34, a 14 senatora GOP pridružilo se svih 50 demokrata da podrže predlog. Predlog zakona od 80 stranica poziva na jačanje provjere prošlosti kako bi se vlastima omogućilo do 10 dana da pregledaju kartone maloljetnika i mentalnog zdravlja za kupce oružja mlađih od 21 godine, i posvetio bi milione dolara za podsticanje država da sprovode zakone o ‘crvenoj zastavi’, “ koji dozvoljavaju vladi da konfiskuje vatreno oružje onima koji se smatraju opasnim.

Između ostalih odredbi, zakon bi takođe zatvorio takozvanu „rupu za dečka“, što znači da će nasilnicima u porodici biti zabranjeno da kupuju oružje, čak i ako počinilac nije oženjen njihovom žrtvom. Savezni zakon se ranije odnosio samo na bračne parove, što je pravilo koje su zagovornici kontrole oružja dugo osuđivali.

Uprkos preostalom protivljenju republikanaca, glavni senator GOP-a, Mič Mekonel, podržao je zakon, rekavši: „Naše kolege su sastavile zdravorazumski paket popularnih koraka koji će pomoći da ovi užasni incidenti budu manje verovatni dok u potpunosti podržavaju Drugi Izmena prava građana koji poštuju zakon.”

Lider većine u Senatu Čak Šumer je u međuvremenu rekao da očekuje da će predlog zakona proći u punom glasanju u gornjem domu do kraja nedelje.

Predstavnički dom je ovog meseca usvojio sopstveni paket kontrole oružja, koji ide dalje od verzije Senata, pozivajući da se podigne starosna granica za kupovinu određenih pušaka sa 18 na 21 godinu, takođe pozivajući na potpunu zabranu magazina velikog kapaciteta.

Brojni poslanici GOP-a, kao i zagovornici Drugog amandmana, kao što je Nacionalno streljačko udruženje, osudili su nove inicijative za kontrolu oružja, pri čemu je NRA insistirala da je „posvećena pravim rešenjima kako bi pomogla u zaustavljanju nasilja u našim zajednicama“, ali se obavezala da će suprotstavljaju se bilo kakvom nastojanju da se „prevazide ustavna zakonska zaštita“, kao i „naporima da se građani koji poštuju zakon liše njihovog osnovnog prava da zaštite sebe i svoje najmilije“.

Najnoviji zakonodavni pritisak usledio je nakon par masovnih pucnjava visokog profila poslednjih meseci. Dana 24. maja, usamljeni naoružani napadač ubio je 19 dece i dvoje nastavnika u osnovnoj školi u Teksasu. Deset dana ranije, u pucnjavi u supermarketu u Bafalu u Njujorku poginulo je 10 ljudi.

izvor

[Dreadnought]

Dodatna ulaganja u američku odbranu – još 37 milijardi dolara


Komitet za odbranu Predstavničkog doma Kongresa SAD uneo je izmene u nacrt odbrambenog budžeta zemlje za 2023. godinu.

Budžet je uvećan za 37 milijardi dolara, a to uključuje i povećanje vojne pomoći Ukrajini do jedne milijarde dolara, navodi se u odluci Komiteta, prenosi Sputnjik.

Prema prvoj varijanti nacrta budžeta koju je Komitet predstavio 20. juna rashodi za vojnu pomoć Ukrajini u 2023. fiskalnoj godini su bili procenjeni na 450 miliona dolara.

Kako se navodi u dokumentu, predloženo je da se šefu Pentagona da ovlašćenje za pružanje podrške vladi Ukrajine u oblasti obaveštajnih i bezbednosnih pitanja.

Izmene u nacrtu budžeta Predstavničkog doma je odobrila većina članova Komiteta, za je glasalo 42 kongresmena, a 17 je bilo protiv.

Dokument predviđa različite programe podrške saveznicima Vašingtona u azijsko-pacifičkom regionu i Evropi, uključujući finansiranje Pacifičke inicijative, Evropske inicijative obuzdavanja i Inicijative za baltičku bezbednost.

Ranije je američki lider Džozef Bajden nakon razgovora sa ukrajinskim liderom Vladimirom Zelenskim izjavio da su Sjedinjene Američke Države odobrile novi paket vojne pomoći Ukrajini u ukupnom iznosu od milijardu dolara.


izvor

[Dreadnought]

Šef FED-a u sukobu sa Bajdenom oko uzroka američke inflacije


Predsednik Federalnih rezervi SAD odbacio je tvrdnju Bele kuće da je rastuća inflacija u zemlji uglavnom izazvana krizom u Ukrajini. Tokom saslušanja u Senatu u sredu, Džerom Pauel je istakao da je inflacija bila visoka i pre nego što je Rusija napala njenu susednu državu.

On je odgovarao na pitanje senatora Bila Hagertija iz Tenesija, koji je rekao da je situacija sa cenama u SAD imala mnogo pokretačkih faktora, uključujući „prekid lanca snabdevanja, propise koji ograničavaju snabdevanje… rastuća očekivanja inflacije i preteranu fiskalnu potrošnju“.

Zatim je upitao da li se Pauel slaže sa Bajdenovom administracijom da je situacija u Ukrajini najuticajniji faktor, s obzirom na dinamiku inflacije u proteklih 18 meseci.

„Ne, inflacija je bila visoka… pre nego što je izbio rat u Ukrajini“, rekao je šef FED-a.

Otkako je Rusija napala Ukrajinu krajem februara, Bela kuća je više puta okrivila ruskog predsednika Vladimira Putina za izazivanje inflacije u SAD. Čak je skovao izraz „Putinovo povećanje cena“.

„Znamo da je 61% [skorašnje inflacije] vođeno cenom – troškovima energije, Putinovom invazijom na Ukrajinu“, rekla je novinarima krajem aprila Džen Psaki, koja je u to vreme bila sekretar za štampu Bele kuće.

Prošle nedelje, Bela kuća je tvitovala da je situacija u Ukrajini „najveći pojedinačni pokretač inflacije“ u zemlji. Senator Hagerti je ovo opisao kao „dezinformaciju“ i rekao u svojoj razmeni sa Pauelom da je to bio pokušaj da se skrene krivica.

Kasnije tokom dana, sekretarka za energetiku Dženifer Granholm je upitana o Pauelovom odgovoru tokom konferencije za štampu. „Većina bi rekla da je cena goriva pogoršala inflaciju“, rekla je ona, tvrdeći da je rat u Ukrajini povećao cene smanjenjem ponude.


izvor

[Dreadnought]

Supreme Court Rules on Carrying Guns

[Dreadnought]

Bajden razmatra cenu sankcija protiv Rusije


Vašington je bio svestan da će sankcije Rusiji imati posledice po SAD, izazivajući skok cena energenata, rekao je u sredu predsednik Džo Bajden.

Govoreći u Beloj kući, Bajden je okrivio Rusiju za povećanje cena goriva u SAD, rekavši da će američki narod i ostatak sveta morati da plate cenu za stavljanje na stranu Ukrajine.

„Presekli smo rusku naftu u Sjedinjene Države, a naši partneri u Evropi su učinili isto, znajući da ćemo videti veće cene gasa. rekao je on, dodajući da je američki Kongres dao skoro jednoglasnu podršku zabrani nafte, „znajući dobro cenu“.

Cene benzina u SAD se sada kreću blizu 5 dolara po galonu, u poređenju sa otprilike 3 dolara po galonu pre godinu dana. Prema Bajdenu, američka vlada čini sve što može „da smanji ovaj bol na pumpi“. Predsednik je predložio suspenziju federalnog poreza na gas od 18 centi u naredna tri meseca i pozvao države da uklone sopstvene poreze na gorivo. Bajden je takođe pozvao kompanije za preradu nafte da povećaju svoje kapacitete.

Troškovi goriva počeli su da rastu u SAD tokom zime usred skoka globalnih cena nafte, a potražnja je porasla zbog ukidanja ograničenja zbog korona virusa. Sankcije Rusiji su dodale problem, nakon što su zapadne zemlje počele da izbegavaju rusku naftu.

izvor